*sonnet 75. Перевод

Ты  -  божья  манна,  пища  для  души,
живящий  ливень  на  иссохший  грунт;
а  я  веду  себя  как  торгаши,
когда  попал  им  в  руки  изумруд:

сначала  счастлив  прибыли  своей,
затем  страшусь  -  о  том  узнает  вор,
сначала  спрячу  от  чужих  очей,
затем  решу  представить  на  обзор;

пресытившись,  утрачу  интерес
и  тут  же  снова  тянет  посмотреть,
как  будто  в  свете  нет  иных  чудес  -
гном,  годный  лишь  над  камнем  камнем  мшеть:

вот  так  и  угасаю  день  за  днём,
богач  и  нищий  над  чужим  добром.

OSALx2o23-o7
Любаров  Владимир.  Подборка  еврейских  картин.
*
So  are  you  to  my  thoughts  as  food  to  life,
Or  as  sweet-season′d  showers  are  to  the  ground;
And  for  the  peace  of  you  I  hold  such  strife
As  ′twixt  a  miser  and  his  wealth  is  found;
Now  proud  as  an  enjoyer  and  anon
Doubting  the  filching  age  will  steal  his  treasure,
Now  counting  best  to  be  with  you  alone,
Then  better′d  that  the  world  may  see  my  pleasure;
Sometime  all  full  with  feasting  on  your  sight
And  by  and  by  clean  starved  for  a  look;
Possessing  or  pursuing  no  delight,
Save  what  is  had  or  must  from  you  be  took.
Thus  do  I  pine  and  surfeit  day  by  day,
Or  gluttoning  on  all,  or  all  away.
William  Shakespeare
*
Ты  утоляешь  мой  голодный  взор,
Как  землю  освежительная  влага.
С  тобой  веду  я  бесконечный  спор,
Как  со  своей  сокровищницей  скряга.
То  счастлив  он,  то  мечется  во  сне,
Боясь  шагов,  звучащих  за  стеною,
То  хочет  быть  с  ларцом  наедине,
То  рад  блеснуть  сверкающей  казною.
Так  я,  вкусив  блаженство  на  пиру,
Терзаюсь  жаждой  в  ожиданье  взгляда.
Живу  я  тем,  что  у  тебя  беру,
Моя  надежда,  мука  и  награда.
     В  томительном  чередованье  дней
     То  я  богаче  всех,  то  всех  бедней.
Перевод  С.Маршака
*
Мне  словно  пища  мысли  о  тебе,
Как  дождь,  принесший  засухе  конец,
И  дни  мои  я  провожу  в  борьбе,
Как  средь  сокровищ  и  богатств  скупец;
То  наслажденьем  упоен,  а  то,
В  боязни  потерять  свой  капитал,
Он  в  думах,  -  чтоб  не  знал  о  нем  никто,
А  может,  лучше,  чтоб  весь  мир  узнал.
Я  ликовал  от  вида  твоего,
Я  взглядом  упивался,  как  вином,
Но  я  тоскую  днями  без  него,
А  ночью  не  могу  забыться  сном.
     То  чахну  я,  то  упоен  тобой,
     Как  скряга  над  сверкающей  казной.
Перевод  А.Кузнецова

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=994965
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 29.09.2023
автор: Под Сукно