Роальд Даль, "Телевидение" и "Красная Шапочка"

Урок  затей  куда  важней:
вы  ваших  маленьких  детей
не  подпускайте  НИКОГДА
и  НИ  ЗА  ЧТО,  о  да!  о  да!
к  телекретину,  телегаду.
Купить  желаете?  Не  надо.  
Во  многих  семьях  мы  бывали,
детей  у  "ящиков"  видали--
они  таращились  в  экраны,
давили  попами  диваны
и  ползали  "в  гостях  у  сказки"
пока  не  падали  их  глазки.
(Мы  видели  на  той  неделе
десяток  шариков--  смотрели
они  то  в  пол,  то  в  потолок,
пока  их  кот  не  уволок.)
Так  вот,  сидят  себе  ребята,
весь  день  с  рассвета  до  заката
глядят,  зевая,  уж  пьяны
от  Зарезкальной  Дурь-страны:
на  них  подействовал  гипноз,  
телечума,  телемороз.
О  да,  зато  они  тихони,
не  выползут  на  подоконник,
без  драк,  возни,  обид  и  бед--
и  вы  спокойно  им  обед
готовите  на  кухне  или  
тарелки  только  что  помыли...
а  вы  задумались  хоть  раз,
чем  телевизор  тешит  нас
и  деток  малых,  на  минутку?
Попробуйте--  вам  станет  жутко.
ОН  ПОРТИТ  УМ,  А  ТАКЖЕ  СЕРДЦЕ,
ОН  ОТРАВЛЯЕТ  НАШЕ  ДЕТСТВО,
ВООБРАЖЕНИЕ    И  РАЗУМ,
КОТОРЫЙ  ЗАСОРЯЕТ  СРАЗУ!
ОН  СКУЧНЫМ  ДЕЛАЕТ  ДИТЯ,
СЛЕПЫМ  И  ГЛУПЫМ--  АХ,  ШУТЯ!
РЕБЁНКУ  СКАЗОЧНОЙ  СТРАНЫ
ЛЕСА  И  ГОРЫ  НЕ  ВИДНЫ!
МОЗГ  ДЕТСКИЙ  МЯГОК  КАК  ТВОРОГ,
А  ТЕЛЕВИЗОР  ТЫЧЕТ  РОГ
В  НЕГО  СВОЙ,  РЖАВЫЙ  И  ГНИЛОЙ,
ЧТОБ  ДЕТКА  СЛАБОЙ  ГОЛОВОЙ  
НЕ  ДУМАЛ,  ТОЛЬКО  ПОГЛОЩАЛ,
ЧТО  ВИДИТ  ОН,  УНЫЛ  И  МАЛ!
"Ну  что  же!"--  крикнете  вы.  --  "Ясно!
Без  телевизора  согласны
мы  жить,  но  вырастить  детей
возможно  ль  без  простых  затей?
Чем  поразвлечь  ребят  тогда?"
Отвечу  вам  я:  "В  те  года,
когда  не  знали  визортеле,
на  что  дражайшие  глядели?
Ах,  вы  забыли?..  Аль  не  знали?
Ребята  ЧИ-...  ну-ну...  ЧИ...  -ТАЛИ!
Карамба!  Сто  чертей!  Они
ЧИТАЛИ  КНИГИ,  ради  них
ребята  шалости  бросали--
страницы  только  и  листали,
полжизни  тратили  на  чтенье.
Тома  на  полке,  на  полу,
в  кроватках,  в  креслах  и  в  углу
или  впритык  на  полке  в  детской--
какое  чудное  соседство!
Какие  дивные  расказы  
ребятам  пестовали  разум:
о  королевах,  о  китах,
про  Индию  и  про  Китай,
о  неграх,  чудищах,  пиратах,
что  грабили,  чтоб  злато  прятать
на  дальних  южных  островах,
забыв  себя,  и  стыд,  и  страх;
о  том,  как  ,вёсла  заглушив,
контрабандисты  барыши
везли  на  лодках  тихой  ночью;
о  кораблях;  слонах,  охочих
дубину  хоботом  таскать;
о  том,  как  людоедов  рать
в  обед  толпилась  у  костра,
в  котле  мешая:  "Ох,  сыра..."
(кто  там?  а  пахнет!...  Пенелопа,
зачем  покинула  Циклопа?)
Для  младших  Поттер  Беатриса*,
про  похитителя,  про  Лиса,
про  белку  Наткин,  Поросёнка
писала  книги--  остро,  тонко!
О  том,  как  мистер  Тигги  горб
достал  себе,  высок  и  горд,
верблюд.  О  том  как  Обезьяна
смирясь  с  пропажею,  с  изьяном
осталась  жить:  её  огузок
не  то  что  бычий,  очень  узок.
О  том,  как  Жаб,  и  Крыс,  и  Крот***
...  довольно  вам?  типун  мне  в  рот.
О  Боже,  книги,  книги  эти
давным-давно  читали  дети!
Их  я  прошу  и  умоляю
избавить  от  телелентяя,
снести  на  мусорник  его--
и  да  не  будет  угол  гол:
соорудите  полки  в  нём,
а  после  с  толком  и  с  умом
набейте  сказками  их  вволю,
пренебрегая  детским  воем,
укусами,  царапаньем,
пока  ребёнок  тих  и  нем
через  неделю  или  две,
проветрив  домик  в  голове,
чтоб  от  безделья  не  уснуть
достанет  томик  чтоб  листнуть
его--  и  примется  за  чтенье,
а  не  глотать  с  экрана  тени.
И  вы  заметите,  как  счастье  
вернулось  к  детке:  "Сердце,  здрасте!"
Ребёнок  станет  столь  толков,
что  вспомнит  теледураков
едва,  иль  с  ненавистью  и  
недоуменьем:  "Чем  Ти-ви
хорош?  Мошенник  и  факир,
его  экран  мне  застил  мир".
Он  скоро  вырастет--  и  вас
полюбит  пуще  телемасс.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Helen  Beatrix  Potter  (28  July  1866  –  22  December  1943),  английская  детская  писательница,  см.  по  ссылке  её  биография  http://en.wikipedia.org/wiki/Beatrix_Potter  ;
**  об  этой  книге  Беатрисы  Поттер  см.  по  ссылке  http://en.wikipedia.org/wiki/The_Tale_of_Mr._Tod  ;
***    Жаб,  Крот  и  Крыс  (самец  нутрии)--главные  герои  романа  для  детей  Кеннета  Грэхема  "Ветер  в  ивах",  мне  повезло:  я  купил  эту  книгу  у  букиниста,--  прим.  перев.

 
Television  

The  most  important  thing  we've  learned,
So  far  as  children  are  concerned,
Is  never,  NEVER,  NEVER  let
Them  near  your  television  set  --
Or  better  still,  just  don't  install
The  idiotic  thing  at  all.
In  almost  every  house  we've  been,
We've  watched  them  gaping  at  the  screen.
They  loll  and  slop  and  lounge  about,
And  stare  until  their  eyes  pop  out.
(Last  week  in  someone's  place  we  saw
A  dozen  eyeballs  on  the  floor.)
They  sit  and  stare  and  stare  and  sit
Until  they're  hypnotised  by  it,
Until  they're  absolutely  drunk
With  all  that  shocking  ghastly  junk.
Oh  yes,  we  know  it  keeps  them  still,
They  don't  climb  out  the  window  sill,
They  never  fight  or  kick  or  punch,
They  leave  you  free  to  cook  the  lunch
And  wash  the  dishes  in  the  sink  --
But  did  you  ever  stop  to  think,
To  wonder  just  exactly  what
This  does  to  your  beloved  tot?  
IT  ROTS  THE  SENSE  IN  THE  HEAD!
IT  KILLS  IMAGINATION  DEAD!
IT  CLOGS  AND  CLUTTERS  UP  THE  MIND!
IT  MAKES  A  CHILD  SO  DULL  AND  BLIND
HE  CAN  NO  LONGER  UNDERSTAND
A  FANTASY,  A  FAIRYLAND!
HIS  BRAIN  BECOMES  AS  SOFT  AS  CHEESE!
HIS  POWERS  OF  THINKING  RUST  AND  FREEZE!
HE  CANNOT  THINK  --  HE  ONLY  SEES!
'All  right!'  you'll  cry.  'All  right!'  you'll  say,
'But  if  we  take  the  set  away,
What  shall  we  do  to  entertain
Our  darling  children?  Please  explain!'
We'll  answer  this  by  asking  you,
'What  used  the  darling  ones  to  do?
'How  used  they  keep  themselves  contented
Before  this  monster  was  invented?'
Have  you  forgotten?  Don't  you  know?
We'll  say  it  very  loud  and  slow:
THEY  ...  USED  ...  TO  ...  READ!  They'd  READ  and  READ,
AND  READ  and  READ,  and  then  proceed
To  READ  some  more.  Great  Scott!  Gadzooks!
One  half  their  lives  was  reading  books!
The  nursery  shelves  held  books  galore!
Books  cluttered  up  the  nursery  floor!
And  in  the  bedroom,  by  the  bed,
More  books  were  waiting  to  be  read!
Such  wondrous,  fine,  fantastic  tales
Of  dragons,  gypsies,  queens,  and  whales
And  treasure  isles,  and  distant  shores
Where  smugglers  rowed  with  muffled  oars,
And  pirates  wearing  purple  pants,
And  sailing  ships  and  elephants,
And  cannibals  crouching  'round  the  pot,
Stirring  away  at  something  hot.
(It  smells  so  good,  what  can  it  be?
Good  gracious,  it's  Penelope.)
The  younger  ones  had  Beatrix  Potter*
With  Mr.  Tod**,  the  dirty  rotter,
And  Squirrel  Nutkin,  Pigling  Bland,
And  Mrs.  Tiggy-Winkle  and-
Just  How  The  Camel  Got  His  Hump,
And  How  the  Monkey  Lost  His  Rump,
And  Mr.  Toad***,  and  bless  my  soul,
There's  Mr.  Rate  and  Mr.  Mole***-
Oh,  books,  what  books  they  used  to  know,
Those  children  living  long  ago!
So  please,  oh  please,  we  beg,  we  pray,
Go  throw  your  TV  set  away,
And  in  its  place  you  can  install
A  lovely  bookshelf  on  the  wall.
Then  fill  the  shelves  with  lots  of  books,
Ignoring  all  the  dirty  looks,
The  screams  and  yells,  the  bites  and  kicks,
And  children  hitting  you  with  sticks-
Fear  not,  because  we  promise  you
That,  in  about  a  week  or  two
Of  having  nothing  else  to  do,
They'll  now  begin  to  feel  the  need
Of  having  something  to  read.
And  once  they  start  --  oh  boy,  oh  boy!
You  watch  the  slowly  growing  joy
That  fills  their  hearts.  They'll  grow  so  keen
They'll  wonder  what  they'd  ever  seen
In  that  ridiculous  machine,
That  nauseating,  foul,  unclean,
Repulsive  television  screen!
And  later,  each  and  every  kid
Will  love  you  more  for  what  you  did.  

Roald  Dahl


Роальд  Даль,  "Красная  Шапочка"

Как  только  Волк  оголодал,
то  вмиг  из  логова  восстал,
и  к  Бабушке  домой  пришёл,
стучится  в  дверь,  скребётся,  зверь.
Открыла  Бабушка,  глядит:
зубаст,  хвостат,  злодей-бандит.
А  Волк  ей:  "Можно  мне  войти?"
Бедняжка-бабушка  в  сети,
кричит  с  испугу:  "Он  пришёл,
чтоб  съесть  меня,  зачем  ещё?!"
И  ведь  она  была  права:
он  проглотил  её,  раз-два.
Но  Бабушка  была  худа,
костлява,  это  не  еда.
И  Волк  кричал:  "Я  закусил,
а  где  обед  для  волчьих  сил?!"
По  кухне  бегал  он,  визжа:
"Моя  еда  нехороша!"
Затем  он,  малость  поостыв,
добавил:  "Сожжены  мосты.
Придётся  внучку  мне  стеречь,
мисс  Шапочку,  о  ней  и  речь:
гляди  из  лесу  мне  домой  
придёт,  обед  утроит  мой".
Он  быстро  бабушкин  наряд
надел,  ведь  волки  не  едят
капоты,  платья  и  очки,
чулки,  корсеты,  тапочки.
Оделся  Волк  и  в  кресло  сел,
он  даже  шерсть  свою  посмел
завить  в  кудряшки  как  она.
Вот  входит  девочка  красна,
остановилась  —  и  глядит:
на  кресле  серый  Волк-бандит.
И  восклицает  не  грубя:
"Какие  уши  у  тебя
большие,  Бабушка  моя!"
"Тебя  чтоб  слушать",—  не  тая,
ей  отвечает  серый  Волк,
и  смотрит  тихо  в  уголок.
"Какие  глазки...!"—  "...  чтоб  тебя
мне  лучше  видеть!"—теребя
свой  мех,  бросает  ей  Бандит
и  предвкушает  сытный  кус,
и  крутит  свой  обмякший  ус,
и  думает:  "Я  внучку  съём!
Она  сытна  как  бабок  семь,
она  вкусна  как  кавиар,
не  то,  что  старый  тот  сухарь".
Но  Шапочка  с  улыбкой  вдруг
спросила,  вызвав  тем  испуг
у  Волка:  "Бабушка,  чей  мех
пошёл  тебе  на  шубу?  Смех
и  только!"  Волк  воскликнул:  "Бред!
Таких  вопросов  в  сказке  нет!
Спроси  у  Бабки  о  зубах!
А  впрочем  сказка—    тлен  и  прах:
я  всё  равно  тебя  сожру!"
Девчонка  Волку:  "Пёсик,  тп-ру!"—
и  из  кармана  револьвер
достав,—  как  в  фильме,  например,
не  в  сказке,—  целится  в  мозги
бандиту:  "Пискнуть  не  моги!"—
(Freeze,  motherfucker!—прим.перев.)
и  "БАХ!  БАХ!  БАХ!"...—  убитый  Волк
глядит  в  не  в  дверь,  а  в  потолок.
******
Немного  погодя  в  лесу
я  видел  Шапочку...  лису?
нет,  шуба  СЕРОЮ  была!
И  глупой  шапки  не  видать...
откуда  эта  благодать?
Спросил  я  Внучку:  "Как  дела?"
Она  ответила:  "Привет!
В  лесу  богаче  шубы  нет!"

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Little  Red  Riding  Hood  

 As  soon  as  Wolf  began  to  feel
 That  he  would  like  a  decent  meal,
 He  came  and  knocked  on  Grandma’s  door.
 When  Grandma  opened  it,  she  saw
 The  sharp  white  teeth,  the  horrid  green
 And  Wolfe  said:  “May  I  come  in?”
 Poor  Grandmamma  was  terrified,
 “He’s  going  to  eat  me  up!”  -  She  cried.
 And  she  was  absolutely  right  –
 He  ate  her  up  in  one  big  bight.
 But  poor  Grandma  was  small  and  tuff
 And  Wolfe  wailed:  “That’s  not  enough!
 I  haven’t  yet  begun  to  feel
 That  I  have  had  a  decent  meal!”
 He  ran  around  the  kitchen,  yelping:
 I  want  to  have  another  helping!”
 Then  added  with  a  frightful  leer:
 “I’m  therefore  going  to  wait  right  here
 Till  little  Miss  Red  Riding  Hood
 Comes  home  from  walking  in  the  wood”.
 He  quickly  put  on  Grandma’s  clothes
 (Of  course  he  hadn’t  eaten  those),
 He  dressed  himself  in  coat  and  hat,
 He  put  on  shoes  and  after  that
 He  even  brushed  and  curled  his  hair,
 Then  sat  himself  in  Grandma’s  chair.
 In  came  the  little  girl  in  red.
 She  stopped.  She  stared.  And  then  she  said:
 “What  great  big  ears  you  have  Grandma!”
 “All  the  better  to  hear  you  with!”
 -The  Wolfe  replied.
 “What  great  big  eyes  you  have  Grandma!”
 -Said  Little  Red  Riding  Hood.
 “All  the  better  to  see  you  with!’
 -The  Wolfe  replied.
 He  sat  there  watching  her  and  smiled.
 He  thought:  “I’m  going  to  eat  this  child!
 Compared  with  her  old  Grandma
 She’s  going  to  taste  like  caviar.”
 Then  Little  Red  Riding  Hood  said:
 “But  Grandma,
 What  a  lovely  great  big  furry  coat  you  have  on!”
 “That’s  wrong!”  –  Cried  Wolf.  Have  you  forgot
 To  tell  me  what  big  teeth  I’ve  got?
 Ah,  well,  no  matter  what  you  say,
 I’m  going  to  eat  you  anyway!”
 The  small  girl  smiles.  One  eyelid  flickers
 She  whips  a  pistol  from  her  knickers!
 She  aims  it  in  the  creature’s  head
 And  “BANG,  BANG,  BANG!!!”-  She  shoots  him  dead.
 ******
 A  few  weeks  later  in  the  wood
 I  came  across  Miss  Riding  Hood.
 But  what  a  change!!!  No  cloak  of  red,
 No  silly  hood  upon  her  head.
 She  said:  “Hello,  and  do  please  note
 My  lovely  furry  WOLFSKIN  coat!”

Roald  Dahl

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=253361
Рубрика: Поэтические переводы
дата надходження 12.04.2011
автор: Терджиман Кырымлы