Роберт Пенн Уоррен, два верлибра

Роберт  Пенн  Уоррен,  "Мёртвая  лошадь"

На  крайнем,  дальнем  поле,  полузарыта
в  кустах  спелого  барбариса,  чистокровная  
лежит  мёртвая  лошадь—  передняя  левая  нога  сломана  ниже  колена,
30-30*  в  сердце.  Издали
теперь  я  вижу  жор  суматошно  вспархивающих  ворон.  Через  день
после  смерти  я  ходил  было  прощаться,  а  глаза
уже  пропали—  то
доброделельный  труд  ворон.  Пустыми  глазницами
двухлетка,  конечно  ,охотнее  видит
нижний  тракт  чистой  и  вечной  тьмы.

Спустя  неделю  я  не  смог  подобраться.  Пошла  вонь,
слащавая.  Ту  проклятую  выбоину  среди  листвы—
мы  галопом  гнали—  я  нашёл.
Плюнул  в  неё.  Как  ребёнок.  На  следующий  день—
сарычи.    Сколь  прекрасны  они  в  воздухе!  медленным
сужающимися  вихрем,  кругами  парящие  вниз,  взмах
за  взмахом.  Из  дому,  
теперь  в  бинокль,  вижу
мелочную  ссору  и  толкотню,  тряску  красноголового  плетня.

Нескоро  я  выберусь
взглянуть  на  ту  мудрёную
современную  скульптуру,  уже  белую,
в  статике  череватую
новой  красотой!  Ещё
через  год  я  увижу
пару  виноградных  лоз-близнецов—  каждый  лист
сердечком,  бархатно  нежен—  приступающих
к  благословению.

Это  думает,  оно—  Бог.

Ты  думаешь  о  некоторых  доводах  против?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  http://ru.wikipedia.org/wiki/.30-30_Winchester
"Первоначально  патрон  назывался  .30  WCF  (англ.  Winchester  Center  Fire  —  патрон  Винчестера  центрального  боя)...  ",  —  прим.  перев.


Dead  Horse  In  Field  

In  the  last,  far  field,  half-buried
In  barberry  bushes  red-fruited,  the  thoroughbred
Lies  dead,  left  foreleg  shattered  below  knee,
A  30-30  in  heart.  In  distance,
I  now  see  gorged  crows  rise  ragged  in  wind.  The  day
After  death  I  had  gone  for  farewell,  and  the  eyes
Were  already  gone—that
The  beneficent  work  of  crows.  Eyes  gone,
The  two-year-old  could,  of  course,  more  readily  see
Down  the  track  of  pure  and  eternal  darkness.

A  week  later  I  couldn’t  get  close.  The  sweet  stink
Had  begun.  That  damned  wagon  mudhole
Hidden  by  leaves  as  we  galloped—I  found  it.
Spat  on  it.  As  a  child  would.  Next  day
The  buzzards.  How  beautiful  in  air!—carving
The  slow,  concentric,  downward  pattern  of  vortex,  wing-glint
On  wing-glint.  From  the  house,
Now  with  glasses,  I  see
The  squabble  and  pushing,  the  waggle  of  wattle-red  heads.

At  evening  I  watch  the  buzzards,  the  crows,
Arise.  They  swing  black  in  nature’s  flow  and  perfection,
High  in  sad  carmine  of  sunset.  Forgiveness
Is  not  indicated.  It  is  superfluous.  They  are
What  they  are.

How  long  before  I  go  back  to  see
That  intricate  piece  of
Modern  sculpture,  white  now,
Assuming  in  stasis
New  beauty!  Then,
A  year  later,  I’ll  see
The  green  twine  of  vine,  each  leaf
Heart-shaped,  soft  as  velvet,  beginning
Its  benediction.

It  thinks  it  is  God.

Can  you  think  of  some  ground  on  which  that  may  be  gainsaid?  

Robert  Penn  Warren


Роберт  Пенн  Уоррен,  "Вечерний  ястреб"

Из  света  плоскости  в  иную  крылья  окуная  в
переплетенья  и  орхидеи,  что  закат  творит,
из  чёрного  многоугольника  тени  горных  вершин,  кроя
последнюю  беспорядочную  лавину  
света  над  соснами  и  каменной  гортанью,
является  ястреб.
Его  крыло
скашивает  долу  день  грядущий,  его  размах
верно  под  стать  точёной  стали:  мы  внемлем  
безмолвному  падению  колосьев  Времени.

Верхушки  их  тяжкие  златом  грехов  наших.

Смотри!  Смотри!  Он  взбирается  в  последнюю,  не  ведающую
ни  греха,  ни  Времени,  ночь  под  взглядом  коей,
непрощающим,  мир,  непрощён,  отшатывается
в  тень.

Долгое  теперь--
последний  дрозд  стих,  последний  нетопырь
теперь  курсирует  своими  резкими  иероглифами--  чья  мудрость
прадавняя,  она  и  безбрежная.  Звезда,
степенная  что  Платон,  над  горой.

Если  бы  не  ветер,  думаем,  мы  смогли  б  расслышать
земной  жёрнов  на  оси,  или  историю,
капающую  во  тьме  как  худая  труба  в  погребе.  

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Evening  Hawk  

From  plane  of  light  to  plane,  wings  dipping  through
Geometries  and  orchids  that  the  sunset  builds,
Out  of  the  peak's  black  angularity  of  shadow,  riding
The  last  tumultuous  avalanche  of
Light  above  pines  and  the  guttural  gorge,
The  hawk  comes.
His  wing
Scythes  down  another  day,  his  motion  
Is  that  of  the  honed  steel-edge,  we  hear
The  crashless  fall  of  stalks  of  Time.

The  head  of  each  stalk  is  heavy  with  the  gold  of  our  error.

Look!  Look!  he  is  climbing  the  last  light
Who  knows  neither  Time  nor  error,  and  under
Whose  eye,  unforgiving,  the  world,  unforgiven,  swings
Into  shadow.

Long  now,
The  last  thrush  is  still,  the  last  bat
Now  cruises  in  his  sharp  hieroglyphics.  His  wisdom
Is  ancient,  too,  and  immense.The  star
Is  steady,  like  Plato,  over  the  mountain.

If  there  were  no  wind  we  might,  we  think,  hear
The  earth  grind  on  its  axis,  or  history
Drip  in  darkness  like  a  leaking  pipe  in  the  cellar.

Robert  Penn  Warren

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=253300
Рубрика: Поэтические переводы
дата надходження 12.04.2011
автор: Терджиман Кырымлы