Уистан Хью Оден, "1 сентября 1939 года"

Я  сижу  в  кафе
на  Пятьдесят  второй
улице  и  боюсь,
а  разумные  упования  вон
из  подлого  десятилетия.
Волны  садо-  мазо-
кружат  над  светлыми
и  потемневшими  странами
увлекая  наши  жизни.
Незаметный  дурман  смерти
атакует  сентябрьскую  ночь.

Аккуратный  заучка  
эксгумирует  агрессию
со  времён  Лютера  поныне,  ту
что  взбесила  культуру—
выяснит,  что  случилось  в  Линце*,
чьё  немерянное  подсознание
сотворило  бога-психопата...
Я  ,как  и  вся  публика,  знаю—
это  и  школьники  зубрят:
те,  кому  причинили  зло,
его  возвращают.

Изгнанник  Фукидид  слышал
всевозможные  спичи
демократов,
и  иные,  диктаторов:
старый  хлам,  рекомый  ими
непафосной  могиле;
о  том  --в  его  книге:
искоренённое  просвещение,
укоренённая  боль,
злоупотребления  и  горе—
это  нам  предстоит  терпеть.

В  этот  нейтральный  эфир
где  слепые  небоскрёбы
во  весь  свой  рост  гласят
силу  Коллектива,
все  языци  тщетно  наперегонки
подпускают  оправданий,
но  кто  долго  протянет
в  эйфорической  грёзе?
В  общем  зеркале  видны
лицо  империализма
и  международная  кривда.

Лица  вдоль  стойки
живы  насущным  днём;
надо  огням  гореть,
надо  музыке  играть;
согласно  тайному  уговору  
решено  обставить  этот  форт
по-домашнему,
чтоб  мы  не  замечали,  где  мы,
заблудившиеся  в  глухом  лесу,
боящиеся  ночи  дети,  
всегда  несчастные  и  недобрые.

Сверхлетучая  воинственная  смесь,
что  извергают  Важные  Рты—
концентрат  нашей  подноготной:
что  бешеный  Нижинский  черкнул
о  Дягилеве,
то  верно  о  всяком  нормальном  сердце;
ибо  вирус    нашей  натуры
жив  жаждой  обладания
недостижимого--  любви  к  себе,
а  не  всеобщей.

Выбираясь  из  косности
в  этическое  сегодня,
те,  кто  с  проездными,
твердят  утренний  обет:
"Я    б  у  д  у    верен  жене,
пуще  трудолюбив...",
а  закоренелые  власти
снова  за  своё,  привычное:
кто  их  распустит  ныне,
кто  проймёт  глухого,
кто  заговорит  с  немым?

У  меня  есть  только  голос
чтоб  распутать  складчатую  ложь,
романтическую  ложь  в  мозгу
нервного  человека-с-улицы,
и  ложь  Авторитета,
чьи  здания  скребут  небо:
здесь  нет  никакого  Государства,
и  никто  не  сам-по-себе;
голод  не  оставляет  выбора
гражданину  и  силовикам;
взаимная  любовь  или  смерть.

Наш  слабый  мир  в  ступоре
стелется  под  ночь;
да,  он  окраплён  напоказ
повсюду  ироническими
выспышками—  это  Судьи
обмениваются  посланиями;
Может  и  мне,  подобно  им
склеенному  из  Эроса  и  праха,
осаждённому  теми  же
отрицанием  и  отчаяньем,
согласно  блеснуть  огоньком?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  в  Линце  прошло  детство  Гитлера,  там  же  было  принято  соглашение  об  аншлюсе  Австрии;
**  Нижинский  упрекнул  Дягилева  в  том,  что  "он  не  хочет  всеобщей  любви,  а  хочет,  чтоб  любили  только  его  одного",  —прим.  перев.


September  1,  1939  

 I  sit  in  one  of  the  dives
 On  Fifty-second  street
 Uncertain  and  afraid
 As  the  clever  hopes  expire
 Of  a  low  dishonest  decade:
 Waves  of  anger  and  fear
 Circulate  over  the  bright
 and  darkened  lands  of  the  earth,
 Obsessing  our  private  lives;
 The  unmentionable  odour  of  death
 Offends  the  September  night.

 Accurate  scholarship  can
 unearth  the  whole  offence
 From  Luther  until  now
 That  has  driven  a  culture  mad,
 Find  what  occurred  at  Linz,
 What  huge  imago  made
 A  psychopathic  god:
 I  and  the  public  know
 What  all  schoolchildren  learn,
 Those  to  whom  evil  is  done
 Do  evil  in  return.

 Exiled  Thucydides  knew
 All  that  a  speech  can  say
 About  Democracy,
 And  what  dictators  do,
 The  elderly  rubbish  they  talk
 To  an  apathetic  grave;
 Analysed  all  in  his  book,
 The  enlightenment  driven  away,
 The  habit-forming  pain,
 Mismanagement  and  grief:
 We  must  suffer  them  all  again.

 Into  this  neutral  air
 Where  blind  skyscrapers  use
 Their  full  height  to  proclaim
 The  strength  of  Collective  Man,
 Each  language  pours  its  vain
 Competitive  excuse:
 But  who  can  live  for  long
 In  an  euphoric  dream;
 Out  of  the  mirror  they  stare,
 Imperialism¹s  face
 And  the  international  wrong.

 Faces  along  the  bar
 Cling  to  their  average  day:
 The  lights  must  never  go  out,
 The  music  must  always  play,
 All  the  conventions  conspire
 To  make  this  fort  assume
 The  furniture  of  home;
 Lest  we  should  see  where  we  are,
 Lost  in  a  haunted  wood,
 Children  afraid  of  the  night
 who  have  never  been  happy  or  good.

 The  windiest  militant  trash
 Important  Persons  shout
 Is  not  so  crude  as  our  wish:
 What  mad  Nijinsky  wrote
 About  Diaghilev
 Is  true  of  the  normal  heart;
 For  the  error  bred  in  the  bone
 Of  each  woman  and  each  man
 Craves  what  it  cannot  have,
 Not  universal  love
 But  to  be  loved  alone.

 From  the  conservative  dark
 Into  the  ethical  life
 The  dense  commuters  come,
 Repeating  their  morning  vow,
 "I  will  be  true  to  the  wife.
 I'll  concentrate  more  on  my  work,"
 And  helpless  governors  wake
 To  resume  their  compulsory  game:
 Who  can  release  them  now,
 Who  can  reach  the  deaf,
 Who  can  speak  for  the  dumb?

 All  I  have  is  a  voice
 To  undo  the  folded  lie,
 The  romantic  lie  in  the  brain
 Of  the  sensual  man-in-the-street
 And  the  lie  of  Authority
 Whose  buildings  grope  the  sky:
 There  is  no  such  thing  as  the  State
 And  no  one  exists  alone;
 Hunger  allows  no  choice
 To  the  citizen  or  the  police;
 We  must  love  one  another  or  die.

 Defenceless  under  the  night
 Our  world  in  stupor  lies;
 Yet,  dotted  everywhere,
 Ironic  points  of  light
 Flash  out  wherever  the  Just
 Exchange  their  messages;
 May  I,  composed  like  them
 Of  Eros  and  of  dust,
 Beleaguered  by  the  same
 Negation  and  despair,
 Show  an  affirming  flame.

Wystan  Hugh  Auden

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=253128
Рубрика: Поэтические переводы
дата надходження 11.04.2011
автор: Терджиман Кырымлы