Терджиман Кырымлы

Сторінки (3/283):  « 1 2 3 »

Макс Даутендей, три стихотворения

Макс  Даутендей,  "А  голод  рвёт  меня..."

Я  кажется  мёртв,  словно  труп  на  морозе,
как  будто  мир  в  смерть  всё  живое  забросил.  
Я  б  вырыл  охотно  могилу  в  тиши—
и  в  ней  дожидаясь  тебя,  не  тужил.

С  годами  ланиты  мои  отвердели,
но  в  камне  желание  все  же  при  деле.
Я  знаю,  что  надо  оставить  мне  чувства—
без  них  коротать  ожиданье  не  грустно.

И  воет  здесь  ветер  в  ночи  за  ворота  
погоста,  как  будто  всем  жить  неохота.  
Он  лает  туда  словно  псина-беда,  
а  голод  с  тоской  напирают  сюда.

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы


Ich  grübe  mir  gern  in  die  Stille  ein  Grab

 Ich  fühle  mich  tot,  als  war'  ich  erfroren,
 Als  hätt'  sich  die  Welt  zu  sterben  verschworen.
 Ich  grübe  mir  gern  in  die  Stille  ein  Grab
 Und  warte  begraben  deine  Wiederkehr  ab.

 Vom  langen  Warten  versteinen  die  Wangen
 Doch  lebt  auch  im  Stein  noch  ein  sehnend  Verlangen.
 Ich  weiß  nur,  daß  ich  nichts  fühlen  will;
 Vielleicht  steht  dann  endlich  das  Warten  still.

 Der  Wind,  der  heult  vor  den  nächtlichen  Toren,
 Als  würde  da  draußen  nur  Unglück  geboren.
 Er  klagt  wie  ein  Hund  in  die  Leere  hinein,
 Und  stets  drängen  Hunger  und  Sehnsucht  herein.

Max  Dauthendey


Макс  Даутендей,  "А  голод  рвёт  меня..."

Не  только  зеркало  тебе:  "Ты  мне  мила,
пусть  образ  твой—  невечный  гость  стекла!"
Тебе  признались  бы  мои  глаза:
тебя  узрев,  не  знает  их  слеза.

А  голод  рвёт  меня,  никак  своё  не  уступает:  
своим  насущным  хлебом  плоть  твою  считает.
А  жизнь  моя  твою  зажечь  желает  твердь--
и,  только  ею  годы  коротая,  
огнём  свечи  сгореть.

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы


 Nie  findet  jetzt  mein  Hunger  Ruh

 Nicht  bloß  der  Spiegel  sagt  zu  dir:  "Du  bist  mir  lieb,  
 Wenn  doch  dein  Bild  stets  fest  im  Glas  mir  blieb!"  
 Auch  meine  Augen  müßen  dir  gestehen:  
 Als  sie  dich  angeschaut,  da  lernten  sie  erst  sehen.

 Nie  findet  jetzt  mein  Hunger  Ruh,  der  mich  verzehret,  
 Der  taeglich  deinen  Leib  als  täglich  Brot  begehret  
 Und  keinen  Wunsch  sonst    mehr    mein  Leben  nennt,  
 Als  daß  es,  wie  die  Flamme  an  der  Kerze,  
 An  deinem  Leib  verbrennt.

Max  Dauthendey


Макс  Даутендей,  "Вот  дама  Солнце  в  золотом  седле..."
 
Вот  дама  Солнце  в  золотом  седле
на  горку  скачет  ввысь  и  далеко,
расстёгивает  плащ  из  облаков--
и  настежь  грудь,  одышку  одолев.

А  свора  ветров  с  ней  окру`жила  горы,
и  реку  без  броду  одолевает,  
а  дамы  улыбка  уже  не  цветная,—
потрескалась  пашня,  в  жаре  заржавела,—
зато  остаётся  одной  в  Королевстве  поникших  цветов.

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы


Nun  sitzt  Frau  Sonne  im  goldenen  Sattel

 Nun  sitzt  Frau  Sonne  im  goldenen  Sattel
 Und  reitet  höher  den  Berg  herauf.
 Sie  knöpft  den  Wolkenmantel  auf,
 Schöpft  Luft  und  hat  die  Brüste  geweitet.

 Windhunde  erklimmen  mit  ihr  die  Berge
 Und  überschwimmen  den  Fluß  in  der  Runde.
 Frau  Sonn'  hat  noch  keine  Blume  im  Munde,
 Die  Ackerkrume  liegt  schwarz  noch  wie  Ruß;
 Frau  Sonn'  ist  die  einzig  lachende  Blum'  im  Königtum.

Max  Dauthendey

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=274533
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 10.08.2011


Дениза Левертов, два стихотворения

Дениза  Левертов,  "Узники"
 
Да,  за  последним  поворотом—
смерти  сирая  дверь,  
куда  мы  стукнем,  готовые
войти—  и  она  легко
отворится  нам,
но
весь  долгий  этап
идя  в  цепях,
мы  кормимся
яблоками  знания,
терпкими  и  червивыми*.

Мы  пробуем  и  то,
чем  милосердная  девушка-крестьянка
угощает  нас  с  обочины  пути...
но  рты  наши  морщатся,
и  пепел  обложил  нам  языки.

Что  мы  утратили?  Не  восторг,
а  горящий  порох—  он  волен
то  полыхать  во  тьме,  то  блистать.
Что  минуло?  Наши    
оскоменные  радости,
серый  хлеб  наш  
со  старым  яблоком  знания.

Эта  старина...  она  иногда  пронимала  нас,
такая  крепкая,  терпкая,
иногда—  дивная.

Пепельные  яблони  дней  наших
росли  на  отравленной  почве.  Узники  мы—
и  нам  положена  пайка.
Так  весь  долгий  этап  в  цепях
идём  мы—  и  ладно,  пусть—  
к  сирой  двери  смерти  с  мозолем
подобающей  ей
прадавней  улыбки.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  или  "череватыми  личинками"


Prisoners  

Though  the  road  turn  at  last  
to  death’s  ordinary  door,  
and  we  knock  there,  ready  
to  enter  and  it  opens  
easily  for  us,  
yet  
all  the  long  journey  
we  shall  have  gone  in  chains,  
fed  on  knowledge-apples  
acrid  and  riddled  with  grubs.  

We  taste  other  food  that  life,  
like  a  charitable  farm-girl,  
holds  out  to  us  as  we  pass—  
but  our  mouths  are  puckered,  
a  taint  of  ash  on  the  tongue.  

It’s  not  joy  that  we’ve  lost—  
wildfire,  it  flares  
in  dark  or  shine  as  it  will.  
What’s  gone  
is  common  happiness,  
plain  bread  we  could  eat  
with  the  old  apple  of  knowledge.  
 
That  old  one—it  griped  us  sometimes,  
but  it  was  firm,  tart,  
sometimes  delectable...  

The  ashen  apple  of  these  days  
grew  from  poisoned  soil.  We  are  prisoners  
and  must  eat  
our  ration.  All  the  long  road  
in  chains,  even  if,  after  all,  
we  come  to  
death’s  ordinary  door,  with  time  
smiling  its  ordinary  
long-ago  smile.  

Denise  Levertov


Дениза  Левертов,  "Люди  ночью"

Ночь  делит  нас,  она  клинится  меж  тобою
и  тобой,  тобой  и  тобою,  тобой  и
мною:  расталкивает  нас  локтями,  
идя  сквозь  толпу.  Нам  бы  не  искать
друг  друга,  не  расходиться
двоим  одиночкам,  не  заглядываться
в  ленивую  толпу.  Между  витрин,
под  кинорекламой;
миллионоогненные  картины;
великаны,  которые  движутся,  и  снова  движутся
снова—  над  душным  облаком  запахов;
франки,  жареные  каштаны.

Или  по  ступеням—  в  квартиру  одну,  в  твою
или  твою,  застигнув  
некоего  сидящего  в  темноте:
да  кто  он?  
Ты  б  не  смотрел.

Неоновые  огни  мерцают,  угрюмо...
Пауза.  Но  ты  требуешь.  Оно  сгребает
все  личины—  и  поочерёдно,  
держа  за  волосы,  протягивает  их  тебе.
Ты...  и...  ты  и  я...  повторяем
жесты,  обычно  ладящие  неудавшийся
монолог...  ...  и  беседуем
и  беседуем,  смеясь,  говоря
"Я"  и  "Я",
подразумевая  "кого-нибудь".
Никто.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


People  at  Night  

A  night  that  cuts  between  you  and  you
and  you  and  you  and  you
and  me  :jostles  us  apart,  a  man  elbowing
through  a  crowd.  We  won't
                                       look  for  each  other,  either—
wander  off,  each  alone,  not  looking
in  the  slow  crowd.  Among  sideshows
                                       under  movie  signs,
                                       pictures  made  of  a  million  lights,
                                       giants  that  move  and  again  move
                                       again,  above  a  cloud  of  thick  smells,
                                       franks,  roasted  nutmeats—

Or  going  up  to  some  apartment,  yours
                                       or  yours,  finding
someone  sitting  in  the  dark:
who  is  it  really?  So  you  switch  the  
light  on  to  see:  you  know  the  name  but
who  is  it  ?
                   But  you  won't  see.

The  fluorescent  light  flickers  sullenly,  a
pause.  But  you  command.  It  grabs
each  face  and  holds  it  up
by  the  hair  for  you,  mask  after  mask.
                                       You...  and...  you  and  I...  repeat
                                       gestures  that  make  do  when  speech
                                       has  failed...  ...  and  talk
                                       and  talk,  laughing,  saying
                                       'I',  and  'I',
                                       meaning  'Anybody'.
                                       No  one.  

Denise  Levertov

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=269556
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 10.07.2011


А. А. Милн, два стихотворения

Алан  Александер  Милн,  "Таблица  умножения"

Жили  два  Медвежонка  в  Дубовой  Роще,
один  Медведь  был  плохой,  а  другой—Хороший.
Хороший  Медведь  учил  "дважды  один",
а  Плохой  Медведь  расстёгнутый  ходил.

Они  жили  на  Дереве,  когда  было  жарко:
один  Медведь  был  Хороший,  а  другой—  Ужасный.
Хороший  медведь  учил  "дважды  два",
а  плохой  Медведь  себе  штаны  порвал.

Они  жили  в  Берлоге,  когда  было  холодно,
они  не  шалили  днями  недолгими.
Хороший  Медведь  учил  "дважды  три",
а  Плохой  Медведь  —"нос  рукой  утри".

Они  жили  в  Роще  с  Доброй  Старой  Тётей:
один  её  слушался,  а  другой  был  против.
Хороший  Медведь  учил  "дважды  четыре",
а  Плохой  Медведь  всё  пальцы  топырил.

А  затем  Медведи  вдруг  (подобно  Нам)
стали  Людьми—  и  разошлись  по  домам.
Хороший  Медведь  зубрил  "дважды  три",
а  Плохой  Медведь  всё  шалил  и  сорил.

Хороший  Медведь  зубрил  "один  дважды",
а  Плохой  Медведь  расстегнуться  жаждал.
Хороший  Медведь  "дважды  один"  зубрил,
а  Плохой  Медведь  пуговицы  свои  теребил.

Басню  надо  моралью  закончить?  или  нет?
Думаю,  она  здесь  есть?  нет,  лучше  совет
дать  Медведям,  как  Людям  (подобные  Нам
Медвежата  живут  здесь?  нет,  лучше  им  там?)
Учит  Кристофер  "дважды"  до  десяти,  
а  я  никак  ручку  не  могу  найти.*
______________________________________________
*  Вот  и  пришлось  мне  написать  это  карандашом.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Алан  Александер  Милн,  "Пропажа"

Кто-нибудь  видел  моего  мыша?

Я  открыл  его  коробку  на  полминуты—
и  растерялся  почему-то.
И  пока  я  глядел,  он  выпрыгнул  из  неё!
Я  ловил,  я  ловил,  я  ловил  его...  может,  найдём?
Я  слышу,  он  где-то  прячется,  и  тихо  дышит.
Кто-нибудь  видел  моего  мыша?

Дядя  Джон,  ты  видел  моего  мыша?

Он  маленький,  порода  такая,  бурый  такой,  
он  из  села  попал  к  нам,  он  не  городской,
Будет  одиноко  на  лондонских  улицах  ему:
где  найдёт  он  еду  и  ночлег,  не  пойму.  
Он  должен  быть  где-то  здесь.  Я  спрошу  тётю  Розу:
"Ты  не  видела  мыша  с  нюхнюхливым  носом?"
Убежал  он  неслышно...

Никто  не  видел  моего  мыша?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Missing  
   
Has  anybody  seen  my  mouse?

I  opened  his  box  for  half  a  minute,
Just  to  make  sure  he  was  really  in  it,
And  while  I  was  looking,  he  jumped  outside!
I  tried  to  catch  him,  I  tried,  I  tried....
I  think  he's  somewhere  about  the  house.
Has  anyone  seen  my  mouse?

Uncle  John,  have  you  seen  my  mouse?

Just  a  small  sort  of  mouse,  a  dear  little  brown  one,
He  came  from  the  country,  he  wasn't  a  town  one,
So  he'll  feel  all  lonely  in  a  London  street;
Why,  what  could  he  possibly  find  to  eat?
He  must  be  somewhere.  I'll  ask  Aunt  Rose:
Have  you  seen  a  mouse  with  a  woffelly  nose?
He's  just  got  out...

Hasn't  anybody  seen  my  mouse?  

Alan  Alexander  Milne

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=269418
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 09.07.2011


Робинсон Джефферс, три стихотворения

Робинсон  Джефферс,  "Интеллектуалы"

А  что,  людям  невмочь  положиться  на  себя,  надо  им
хвататься  за  Маркса,  Христа,  хоть  за  прогресс?
Да,  так  надёжно.  А  этим  угодно  в  вожди...
Баран  ведёт  овцу:  "В  стадо,  в  стадо:
скоро  ночь,  и  волки  зубы  точат".  Так  надёжно.

Ты  сам,  если  и  не  сталкивался,  не  любил
нашего  недоброго,  почти  бесчеловечного  Бога,
очень  красивого  и  слишком  самодостаточного—
правда,  он  клинит  отару  волками—
то,  пожалуй,  подыскивал  было  себе  церковь.

Он—это  и  пламенные  звёзды,  и  жалкая  плоть,
и  то,  что  мы  зовём  вещами,  и  наше  ничто.
Он  очень  красив.  Но  стоит  этим  одиноким  странникам
вслед  долгих  раздумий  и  приступов  отчаяния
устало  закрыть  глаза,  как  они  слипаются  в  отару.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Intellectuals  
   
Is  it  so  hard  for  men  to  stand  by  themselves,
They  must  hang  on  Marx  or  Christ,  or  mere  Progress?
Clearly  it  is  hard.  But  these  ought  to  be  leaders...
Sheep  leading  sheep,  'The  fold,  the  fold.
Night  comes,  and  the  wolves  of  doubt.'  Clearly  it  is  hard.

Yourself,  if  you  had  not  encountered  and  loved
Our  unkindly  all  but  inhuman  God,
Who  is  very  beautiful  and  too  secure  to  want  worshippers,
And  includes  indeed  the  sheep  with  the  wolves,
You  too  might  have  been  looking  about  for  a  church.

He  includes  the  flaming  stars  and  pitiable  flesh,
And  what  we  call  things  and  what  we  call  nothing.
He  is  very  beautiful.  But  when  these  lonely  have  travelled
Through  long  thoughts  to  redeeming  despair,
They  are  tired  and  cover  their  eyes;  they  flock  into  fold.  

Robinson  Jeffers


Робинсон  Джефферс,  "Утёсу,  который  станет  краеугольным  камнем  дома"

Старый  сад  сероватых  и  охряных  лишайников,
давно  ли  пропавший  смуглый  народ  
жёг  тут  костры  и  гнёздился  в  тебе
вдали  от  буйного  морского  ветра?  Сто  или  двести  лет
в  разлуке  с  людьми,
был  ты  ведом  лишь  белкам  со  жнивья,  да  кроликам  с  мыса,
да  косматым  савраскам,
пашущим  холм  в  декабре,
и  следующими  по  чёрной  борозде  крикливым  чайкам;  никто
не  касался  тебя  любя;  серый  ястреб,  и  рыжий  ястреб  трогали  тебя
тут,  где  теперь  моя  ладонь.  Вот  и  принёс  я  тебе
вина,  и  белого  молока,  и  мёду  за  столетие  голода
и  сто  холодных  годов  морского  ветра.

Пусть  я  не  мечтал,  что  граниту  по  вкусу  придётся  вино,
и  молоко,  и  мёд.  Ты  изволь.  Как  сладко
исцеляют  они  битые  бурями  трещины  во  мху,
проникая  в  немые
оттиски  крыльев  старых.  давно  почивших  невзгод,  в  стареющие
ожоги  первобытного  огня,  в  каменную  стать,
миллион  лет  ждущую,  чтоб  лечь
в  угол  дома,  такова  судьба.
Одолжи  мне  каменной  мощи  прошлого,  а  я  ссужу  тебе
крылья  грядущего,  ибо  мои  они.
Скоро,  когда  и  я  состарюсь,  дорогим  моим  станешь  ты,  давний  друг.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


To  The  Rock  That  Will  Be  A  Cornerstone  Of  The  House  

Old  garden  of  grayish  and  ochre  lichen,
How  long  a  rime  since  the  brown  people  who  have  vanished  from
here
Built  fires  beside  you  and  nestled  by  you
Out  of  the  ranging  sea-wind?  A  hundred  years,  two  hundred,
You  have  been  dissevered  from  humanity
And  only  known  the  stubble  squirrels  and  the  headland  rabbits,
Or  the  long-fetlocked  plowhorses
Breaking  the  hilltop  in  December,  sea-gulls  following,
Screaming  in  the  black  furrow;  no  one
Touched  you  with  love,  the  gray  hawk  and  the  red  hawk  touched
you
Where  now  my  hand  lies.  So  I  have  brought  you
Wine  and  white  milk  and  honey  for  the  hundred  years  of  famine
And  the  hundred  cold  ages  of  sea-wind.

I  did  not  dream  the  taste  of  wine  could  bind  with  granite,
Nor  honey  and  milk  please  you;  but  sweetly
They  mingle  down  the  storm-worn  cracks  among  the  mosses,
Interpenetrating  the  silent
Wing-prints  of  ancient  weathers  long  at  peace,  and  the  older
Scars  of  primal  fire,  and  the  stone
Endurance  that  is  waiting  millions  of  years  to  carry
A  corner  of  the  house,  this  also  destined.
Lend  me  the  stone  strength  of  the  past  and  I  will  lend  you
The  wings  of  the  future,  for  I  have  them.
How  dear  you  will  be  to  me  when  I  too  grow  old,  old  comrade.  

Robinson  Jeffers


Робинсон  Джефферс,  "Кассандра"

Девушка-кликуша  жадным  взглядом  и  тонкими  белыми  пальцами
вцепилась  в  камни  стены.
Бурей  взметённые  волосы,  вопящий  рот...  А  нужен  ли,  Кассандра,  
важен  людям
твой  горький  фонтан?  Правда,  они  ненавидят  правду,  им  лучше
тигр  поперёк  дороги.
Поэтому  поэты  сластят  свои  истины  ложью,  а  торговцы
правдой  поливают  её  бочками  лжи,  всё  новой—хвала  им  
за  добрую  Мудрость!  Бедная  сучка,  будь  мудрей.
Нет:  тебе  бы  чавкать  в  углу  своей  коркой  истины,  портя  аппетит  людям
и  богам...  Ты  и  я,  Кассандра.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Cassandra  

The  mad  girl  with  the  staring  eyes  and  long  white  fingers
Hooked  in  the  stones  of  the  wall,
The  storm-wrack  hair  and  screeching  mouth:  does  it  matter,  Cassandra,
Whether  the  people  believe
Your  bitter  fountain?  Truly  men  hate  the  truth,  they'd  liefer
Meet  a  tiger  on  the  road.
Therefore  the  poets  honey  their  truth  with  lying;  but  religion—
Vendors  and  political  men
Pour  from  the  barrel,  new  lies  on  the  old,  and  are  praised  for  kind
Wisdom.  Poor  bitch  be  wise.
No:  you'll  still  mumble  in  a  corner  a  crust  of  truth,  to  men
And  gods  disgusting—you  and  I,  Cassandra.  

Robinson  Jeffers

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=269223
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 08.07.2011


Дениза Левертов, "Карта восточной части…"

Дениза  Левертов  ,  "Карта  восточной  части  английского  графства  Эссекс"

За  двадцать  лет  кое-что  забыто.  Хотя  мои  предки
прибыли  из  Кордовы  и  Витебска,  из  Кернарфона,  я,
будучи  гражданкой  Соединённых  Штатов,  иностранкой
в  меньшей  степени,  чем  кто-либо  ещё  здесь,  пожалуй
—уроженка  Эссекса.
Кранбрук-речка  зовёт  меня  в  тёмный  туннель,
Валентиновы  ручейки  слышат  мои  сентенции,
Родинг  удержал  мою  голову  над  водой,  а  я  думала,  он
топил  меня;  в  Хайнолте  лишь  туманили  деревца
на  фоне  красных  двухэтажных  автобусов;  и  охотница  на  вепрей,
милосердная  Филиппа  мерцала  там.
Парк  Перно  знал  меня,  и  Клэйверинг,  и  Хэйверинг-атти-Баэур.
Стэнфордские  ручьи  в  ложах  из  лозняка  покидали  меня.  
Стейплфордское  аббатство  отсылало  меня  домой  
тёмной  дорогой  после  Симеонова  проречения.
Уонстед  снова  и  снова  влёк  меня  своей  коренной  поэзией;
на  том  змеином  озере  я  видела  виолончели  среди  золотых  палых  листьев,
а  меж  деревьев—духа  старого  за`мка.  
На  Ильфордском  большаке  мне  виделись  бледные  толпы  при  свете
пылающего  заката;  седмица  королей
во  мрачных  звёздных  мантиях  собиралась  в  "Семи  королях"
на  своё  вече.
Там  помнятся  моё  рождение  и  замужество,
и  смерть  моего  отца.  Колодцы  Вудфорда,
где  старый  дом,  прозванный  Нагой  Красотою  
(покинутая  белая  статуя  в  его  саду),
видел  встречу  и  расставание  двух  сестёр
(забыто?  а  там,  дальше—
холм  перед  Тэкстедом?  где  покой  владел  нами?  не  раз,
но  многажды).
Все  Иваны  грёзят  родными  сёлами,
все  Марии  грёзят  городами  за  стенами,
еле  складывая  осколки  Нового  Света,
не  горазды  сочетать  их,  ни  слить  воедино
образы—теперь  я  понимаю  вас.  Старая  карта,
начерченная  задолго  до  моего  рождения,  полна  древними
ориентирами  там,  где  я  было  гуляла  десятилеткой,  вожделевшей
блестящих  чудес  света,  путешествующая  
по  затёртым  картам  атласа  детка,  которая  теперь  в  дальней  стране
припоминает  первую  свою  реку,  первое  поле,
кирпичи  и  доски  сброшенные  для  стройки,
тот  запах  древесины,  и  помнит
периметр  сада,  и  первый  луч.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Map  Of  The  Western  Part  Of  The  County  Of  Essex  In  England  

Something  forgotten  for  twenty  years:  though  my  fathers  
and  mothers  came  from  Cordova  and  Vitepsk  and  Caernarvon,  
and  though  I  am  a  citizen  of  the  United  States  and  less  a  
stranger  here  than  anywhere  else,  perhaps,  
I  am  Essex-born:  
Cranbrook  Wash  called  me  into  its  dark  tunnel,  
the  little  streams  of  Valentines  heard  my  resolves,  
Roding  held  my  head  above  water  when  I  thought  it  was  
drowning  me;  in  Hainault  only  a  haze  of  thin  trees  
stood  between  the  red  doubledecker  buses  and  the  boar-hunt,  
the  spirit  of  merciful  Phillipa  glimmered  there.  
Pergo  Park  knew  me,  and  Clavering,  and  Havering-atte-Bower,  
Stanford  Rivers  lost  me  in  osier  beds,  Stapleford  Abbots  
sent  me  safe  home  on  the  dark  road  after  Simeon-quiet  evensong,  
Wanstead  drew  me  over  and  over  into  its  basic  poetry,  
in  its  serpentine  lake  I  saw  bass-viols  among  the  golden  dead  leaves,  
through  its  trees  the  ghost  of  a  great  house.  In  
Ilford  High  Road  I  saw  the  multitudes  passing  pale  under  the  
light  of  flaring  sundown,  seven  kings  
in  somber  starry  robes  gathered  at  Seven  Kings  
the  place  of  law  
where  my  birth  and  marriage  are  recorded  
and  the  death  of  my  father.  Woodford  Wells  
where  an  old  house  was  called  The  Naked  Beauty  (a  white  
statue  forlorn  in  its  garden)  
saw  the  meeting  and  parting  of  two  sisters,  
(forgotten?  and  further  away  
the  hill  before  Thaxted?  where  peace  befell  us?  not  once  
but  many  times?).  
Ilford  High  Road  I  saw  the  multitudes  passing  pale  under  the  
light  of  flaring  sundown,  seven  kings  
in  somber  starry  robes  gathered  at  Seven  Kings  
the  place  of  law  
where  my  birth  and  marriage  are  recorded  
and  the  death  of  my  father.  Woodford  Wells  
where  an  old  house  was  called  The  Naked  Beauty  (a  white  
statue  forlorn  in  its  garden)  
saw  the  meeting  and  parting  of  two  sisters,  
(forgotten?  and  further  away  
the  hill  before  Thaxted?  where  peace  befell  us?  not  once  
but  many  times?).  
All  the  Ivans  dreaming  of  their  villages  
all  the  Marias  dreaming  of  their  walled  cities,  
picking  up  fragments  of  New  World  slowly,  
not  knowing  how  to  put  them  together  nor  how  to  join  
image  with  image,  now  I  know  how  it  was  with  you,  an  old  map  
made  long  before  I  was  born  shows  ancient  
rights  of  way  where  I  walked  when  I  was  ten  burning  with  desire  
for  the  world's  great  splendors,  a  child  who  traced  voyages  
indelibly  all  over  the  atlas,  who  now  in  a  far  country  
remembers  the  first  river,  the  first  
field,  bricks  and  lumber  dumped  in  it  ready  for  building,  
that  new  smell,  and  remembers  
the  walls  of  the  garden,  the  first  light.  

Denise  Levertov

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=269116
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 07.07.2011


Олег Ольжич, два стихотворения

Олег  Ольжич,  "Щебень"  

Где  путь  врезается  в  нагие  стены
и  пропасть  обрывает  в  небыль  небо,
наш  слабый  вгляд  на  миг  в  плену  измены
задерживает  жёсткий  щебень.

Вода  суха,  и  серая.  Но  веки
сомкнув,  отринь  камней  и  праха  ад—
и  чу:  ревут  и  рвутся  трупы-реки
под  ветром  резким  сотни  лет  назад.

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы


Рінь

Де  шлях  у  жовті  врізується  стіни
І  урвище  над  кручею  стремить,
Наш  погляд  неуважливий  на  мить
Затримує  жорсткий  прошарок  ріни.

Вода  суха  і  сіра.  Але  вії
Примкнеш  перед  камінням  у  піску
І  раптом  чуєш  слу  вод  рвучку
І  різкість  вітру,  що  над  ними  віяв.

Олег  Ольжич


Межа

По  рівній  грані  двох  світів  ідеш,
Що,  наче  скло,  невидима  і  гостра.
І  тягне,  рве  глибинами  без  меж
Одкрите  серце  ненаситний  простір.

Ступи  ліворуч:  легкий  буде  спад,
Повільні  луки,  мляві  серпантини.
Від  інтелекту  через  хліб  назад
До  жаху  і  бєзсилости  клітини.

А  вправо  ступиш—прірва  і  провал,
І  знову  сплеск,  і  в  клекотінні  виру—
Лише  твій  шал  щитом  проти  навал.
Одвага  ж,  коли  ти  запрагнув.  Віра.
 
Олег  Ольжич


Олег  Ольжич,  "Грань"

Ты  острой  гранью  двух  миров  идёшь,
стеклянным  сколом,  острым  и  незримым.
и  тянет,  рвёт  простора  жадный  нож
нагое  сердце  облегченьем  мнимым.  
 
Ступи  налево:  будет  спад  легок,
мягки  изгибы,  вялы  серпантины.
От  интеллекта  через  хлеб  ускок
в  бессилие  и  ужас  среди  тины.

А  вправо  супишь—прорва  и  провал,
и  снова  всплеск,  и  в  клокотанье  нервов
кураж  твой  щит,  а  без  него  пропал.
Отвага,  коль  её  желаешь.  Вера.

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=269087
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 07.07.2011


Саша Дагдейл, "Десять лун" и "Рассветный хор"

Саша  Дагдейл,  "Десять  лун"

И  тогда  явился  десяток  лун,
полных  солнечным  заревом,  и  серафим;
и  всю  ночь  было  ясно  в  садах
и  на  полях  и  даже  в  городах;
и  мiръ  ликовал,  ибо  в  таком  случае
крушения  и  двусмысленности  могли  длиться
всю  бледную  ночь.  Люд  радовался
и  стремился  в  места  суточого  света,
ни  тратя  и  ценной  минуты  на  грабёж,
и  плясал  на  вершинах  утёсов,
и  созерцал  ночную,  доселе  запретную,
теперь  празднично  явленную  ночную  кипень  моря.
Половина  времени  мира  облупилась  напоказ  так,
что  плоды  спели  быстрей,  а  деревья  росли  пуще—
и  форсированный  фотосинтез  озеленил  всю  землю.
Затем  бродяги-поклонники  ночного  солнца,
бессонные  байкеры  выдали  на  гора  весь  спектр
света,  который  выбелил  звёзды  и  даже
привычную  старую  луну,  прежний  
серпо  в  подмогу  солнцу,  теперь  же—
пустая  дневная  тень.
Лишь  немногие  ортодоксы  спали
сцепив  руки  сжав  плечи,  словно  
от  этого  зависели  их  жизни,  зная  же,
что  утро  не  принесёт  ничего.
Ибо  день  не  знал  начала,
и  был  бесконечен.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Ten  Moons

And  then  came  the  ten  moons  
Full  in  the  sun’s  glare,  and  the  seraphim,  
And  it  was  light  all  night  in  the  orchards  
And  on  the  plains  and  even  in  the  towns  
And  mankind  rejoiced,  because  it  was  now  the  case  
That  the  wrecking  and  equivocating  could  carry  on  
The  pale  night  long.  Mankind  rejoiced  
And  went  forth  to  those  places  twelve  hours  of  light  
Had  not  made  it  worth  the  while  to  despoil  
And  gamboled  collectively  on  the  cliff  tops  
And  regarded  the  night-broiling  of  the  sea  
Hitherto  forbidden,  but  now  opened  in  festival.  
Half  the  world’s  time  unpeeled  and  exposed  
So  fruit  might  ripen  faster  and  trees  flourish  higher  
And  forced  photosynthesis  green  all  the  land.  
Then  night  ramblers,  night-sun-worshippers,  
Night-motorists  fanned  out  and  made  the  most  
Of  spectral  light,  which  bleached  out  stars  and  even  
The  cozy  old  moon  herself,  who  had  
Once  held  a  sickle  broadside  to  the  sun,  and  now  
Was  a  hollow  daytime  shadow.      
Only  a  few  old  believers  slept  
Hand  in  hand,  shoulder  to  breast,      
As  if  their  lives  depended  on  it,  knowing  yet  
That  the  morning  would  bring  nothing  
Because  the  day  knew  no  beginning  
And  had  no  end.

Sasha  Dugdale    


Саша  Дагдейл,  "Рассветный  хор"

По  утрам  после  перехода  на  новое  время
я  просыпалась  к  рассветному  хору,
бывало,  ещё  до  распевок  представляла  его  себе:
хриплый,  бесстыжий  неимоверно  громкий.

Я  сразу  вставала  и  распахивала  занавески,
ожидая  увидеть  их,  пассажиров  в  точь,
в  испуге,  за  оконным  стеклом,
но  сад  был  пуст,  и  была  ночь.

Ни  проблеска  света  на  горизонте,
лишь  птицы  кричали  в  тумане,
ужасные,  невидимые,
миллион  малых  проповедниц  Писания.

Как  поют  они.    Словно  в  клювах—тлеющий  уголь
им  горло  палит  и  вздувает  песней
не  под  стать  тёмному  миру,  который
только  путникам  и  бессонным  не  тесен.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Dawn  Chorus

Every  morning  since  the  time  changed
I  have  woken  to  the  dawn  chorus
And  even  before  it  sounded,  I  dreamed  of  it
Loud,  unbelievably  loud,  shameless,  raucous.

And  once  I  rose  and  twitched  the  curtains  apart
Expecting  the  birds  to  be  pressing  in  fright
Against  the  pane  like  passengers,
But  the  garden  was  empty  and  it  was  night.

Not  a  slither  of  light  at  the  horizon,
Still  the  birds  were  bawling  through  the  mists
Terrible,  invisible,
A  million  small  evangelists.

How  they  sing:  as  if  each  had  pecked  up  a  smoldering  coal,
Their  throats  singed  and  swollen  with  song  
In  dissonance  as  befits  the  dark  world,
Where  only  travelers  and  the  sleepless  belong.

Sasha  Dugdale

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268903
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 06.07.2011


А. А. Милн, "Ветер на холме" и "Старый моряк"

Алан  Александер  Милн,  "Ветер  на  холме"

Никто  мне  не  скажет,
никто  и  не  знает,
откуда  здесь  ветер,  
куда  он  дерзает.

Найти  я  не  в  силах
иголку  в  стогу.
Поймаю—так  муху,
его—не  смогу.

Мой  змей  устремился
за  ветром,  а  я  
вдогонку  за  ними
бежал,  не  тая

желания  к  ветру
наведаться  в  дом,
пожалуй,  запретный,
далёкий  притом.

Тогда  б  я  сказал  вам,
где  ветер  прижился
но  я  не  узнал,  хоть
весь  вечер  стремился.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Алан  Александер  Милн,  "Старый  моряк"

Жил-был  старый  моряк  (с  ним  мой  деда  дружил),
он  годами  из  мыслей  вертел  виражи,  
а  делами  заняться  никак  не  умел,
оттого,  что  полжизни  в  делах  был  несмел.

Раз  корабль  утонул—он  на  остров  попал,
шляпу  там  захотел,  и  штаны  (не  на  бал),
сеть  и  леску,  крючок—чтобы  рыбу  ловить
(Робинзон,  не  иначе),  иголку  и  нить.

Он,  подумав  об  этом,  попить  захотел,
а,  измыслив  родник,  сам  с  собою  запел
о  козе  и  цыплятах,  который  найти
не  пришлось  ему  (в  мысленном  долгом  пути).

Кроме  этого  хижину  мыслил  моряк,
дверь  засовом  надёжным  её  якоря,
ведь  на  острове  этом  водилась  змея
(или  даже  удав—это  думаю  я).
 
Он  крючком  занимался  в  полуденый  жар—
и  внезапно  подумал:  "Не  стоит  гроша
эта  снасть,  если  шляпы  моей  голове
горемычной  не  вижу.  Всё  дело  в  траве".

Стал  плести  он  сомбреро  из  листьев  травы,
но  подумал,  что  жажда—с  больной  головы,
то  есть,  надо  водой  родниковой  залить
рот,  не  солнце  (зачем  ему  столько  золы?)

Он  подумал  ещё—и  воскликнул:  "Мой  Бог,
здесь  со  мной  никого,  я  совсем  одинок!"
Он  завёл  дневничок—и,  пуская  слезу,
записал:  "Мне  бы  курочек...  лучше—козу".

Он  увидел  козы  вдалеке  силуэт,
но  подумал  о  лодке,  а  паруса  нет.
Чтобы  парус  пошить,  надо  нитку  с  иглой...
он  в  раздумьях  о  нитке  тонул  с  головой.

Он,  строгая  иголку,  подумал  о  том,
что  возможно  подружится  он  с  дикарём—
заготовку  забросил—и,  тихо  дрожа,
ожидал  хоть  кого-нибудь:  зайца,  ежа.

Так  в  упорных  раздумьях  о  дикой  козе,
ячмене  и  овсе,  виноградной  лозе,  
о  крючке  рыболовном,  о  шляпе,  игле,
он  провёл  в  одиночестве  много  недель.

Ничего  не  поделав,  он  жил  в  гамаке
с  дневником  распухающим  в  правой  руке,
где  записывал  всё  каждый  день  обо  всём,
но  затем  он  был  найден—и  даже  спасён!

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы  оригинальные  тексты  см.  в  сборнике  A.  A.  Milne  ,"Winnie-the-Pooh",  М.,  "Радуга",  1983  год

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268857
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 06.07.2011


Алан Александер Милн, три стихотворения

Алан  Александер  Милн,  "Джонатан  Джоу"

Джонатан  Джоу
ртом  похож  на  корову,
заплутавшую  в  сказочной  чаще;
про  летучую  мышь
ты  ему  говоришь—
он  поймает  её  и  притащит.

Если  нужен  вам  мяч,
Джоу  бросится  вскачь—
этим  кончится  ваша  забава:
он  доставит  конфет,
и  от  тёти  привет,
приведёт  на  цепи  волкодава.

Джонатан  Джоу
ртом  похож  на  корову,
чьи  карманы—дырявое  вымя*;
кошельком  потрясёшь,
дашь  убогому  грош—
он  монету  и  даром  не  примет.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  интересный  троп  вышел,  от  "чьё  вымя—дырявые  карманы"
 

Алан  Александер  Милн,  "Весеннее  утро"

Я  ухожу,  а  куда,  сам  не  знаю.
К  устью  ручья,  где  кувшинки  цветут...
Горка—далёко,  а  сосенки—тут...
Просто  хожу  я,  дороги  не  знаю.

Я  ухожу,  но  куда?  Облака,
детки-малышки—по  небу,  по  крышке...
Мне  бы  за  ними,  чьи  тени—малышки-
-детки—куда-то  и  издалека.

Если  ты—облако,  небом  плывёшь,
реки—внизу,  голубые,  как  небо.
Облако  шепчет  мне:  "Слышишь  ты,  бедный
в  небе  зелёном  двуногий  неёж!"

Я  ухожу.  А  грачи  мне  кричат:
"Знаем,  ужасно  бескрылым  на  свете!"
Голуби  пляшут,  с  весной  на  примете:
"Нам  хорошо  и  привольно  сейчас!"

Если  ты—птица,  живущая  вольно,
с  ветром  лети,  доверяйся  ему:
"Ветер,  неси  меня  в  синюю  тьму".
ЭТОГО  мне  на  сегодня  довольно!

Я  ухожу,  но  куда,  сам  не  знаю.
Важно  ль  кому-то,  куда  мы  идём?
Ландыши,  лес  и  кусты,  водоём...
Где  я,  куда  и  откуда,  не  знаю.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Алан  Александер  Милн,  "Вежливость"

Когда  меня  расспросят—
я  вежливо  отвечу:
"Очень  хорошо,  спасибо!  Весьма  доволен!"
Когда  меня  попросят—
я  нужду  облегчу:
"Всегда  пожалуйста!  Охотно  и  вволю!"
Отвечаю  всем  "да"
без  суда  я  всегда,
если  вежливо  (с)просят  меня,
но  бывает
нет  вопросам
ни  точки,  ни  края.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
оригинальные  тексты  см.  в  сборнике  A.  A.  Milne  ,"Winnie-the-Pooh",  М.,  "Радуга",  1983  год

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268676
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 05.07.2011


Чарльз Резникофф, два стихотворения

Domestic  Scenes

1.
It  was  nearly  daylight  when  she  gave  birth  to  the  child,  
lying  on  a  quilt  
he  had  doubled  up  for  her.  
He  put  the  child  on  his  left  arm  
and  took  it  out  of  the  room,  
and  she  could  hear  the  splashing  water.  
When  he  came  back  
she  asked  him  where  the  child  was.  
He  replied:  “Out  there—in  the  water.”
He  punched  up  the  fire  
and  returned  with  an  armload  of  wood  
and  the  child,  
and  put  the  dead  child  into  the  fire.  
She  said:  “O  John,  don't!”
He  did  not  reply  
but  turned  to  her  and  smiled.  

2.
Late  at  night,  their  sow  rooted  open  the  door  of  their  cabin,  
and  husband  and  wife  
quarreled  over  driving  her  out.  
His  wife  knocked  him  down  with  an  iron  shovel.  
He  started  for  his  breeches  and  said,  
“If  I  had  my  knife,  I'd  cut  your  throat,”
and  she  ran  out  the  door.  
He  shut  the  door  after  her  
and  propped  it  closed  with  a  stick  of  wood.  

When  she  was  found,  she  was  lying  on  her  face,  
frozen  to  death.  The  weather  extremely  cold  
and  where  she  lay  
the  snow  was  about  eighteen  inches  deep.  

When  she  left  the  cabin,  she  was  barefoot  
and  had  very  little  clothing.  The  way  she  took  
led  through  briers  
and  there  were  drops  of  blood  on  the  snow—  
where  the  briers  had  torn  her  legs  from  the  knees  down—  
and  bits  of  clothing  that  had  been  torn  off;  
at  one  place  
she  had  struck  her  ankle  against  the  end  of  a  log  
and  it  bled  freely.  

3.
Mrs.  Farborough  went  into  her  brother's  house,  
leaving  her  husband  a  short  distance  from  it—  
he  was  the  best  man  of  the  neighborhood  for  strength—  
and,  without  speaking  to  anyone,  
seized  a  tin  cup.  
Her  sister-in-law  said  it  seemed  as  if  she  took  a  good  deal  of  authority  there.  
Mrs.  Farborough  replied  she  took  enough  to  get  her  things,  
and  would  also  take  her  teakettle.  
Mrs.  Eller  told  her  to  take  them  
and  get  out  of  the  house  
and  stay  out.  

Mrs.  Farborough  did  go  out  
but  soon  returned  with  a  stone—  
as  large  as  her  fist—  
which  she  held  under  her  apron,  
and  sat  down,  
remarking  that  she  intended  to  stay  a  while  
just  for  aggravation.  
Farborough  then  approached  the  house  with  a  stone  in  each  hand  
and,  when  near  it,  sat  on  a  log.  
After  a  moment  or  two,  
he  sprang  into  the  house,  
the  stones  still  in  his  hands.  
At  this,  his  wife  threw  the  stone  she  held  under  her  apron  
at  her  sister-in-law:  
missed  and  struck  the  side  of  the  house  near  her  head.  
The  women  clinched  and  fell  to  the  floor,  
Mrs.  Farborough  on  top,  
hitting  Mrs.  Eller  in  the  face  with  her  fist.  

Eller  went  up  to  Farborough  and  said:  
“Brother  Martin,  
take  your  wife  out  of  here,  
and  I  will  take  care  of  mine.  
Let  us  have  no  fuss!”  
And  he  started  forward  to  part  the  women,  
still  fighting.  
Farnborough  pushed  him  back:  
“God  damn  you,  stand  back,  
or  I  will  kill  the  last  Goddamn  one  of  you!”  
and  lifted  his  right  hand,  
holding  the  stone.  

He  turned  to  look  at  the  women,  
and  Eller  shot  him  in  the  back  with  a  pistol,  
just  where  his  suspenders  crossed.  

4.
He  and  his  wife  were  members  of  a  society  
known  as  Knights  and  Ladies  of  Honor.  
The  life  of  each  member  was  insured  for  two  thousand  dollars—  
to  go  to  widow  or  widower.  
He  had  to  borrow  money  to  pay  his  dues  
and  had  just  been  defeated  for  town  marshal;  
and  now  his  wife  was  sick.  

The  Knight  of  Honor  was  seen  in  a  saloon  with  a  Negro  
who  used  to  work  for  him;  
then  the  two  were  seen  going  into  an  alley.  
Here  he  gave  the  Negro  a  quarter  
and  asked  him  to  go  to  the  drugstore  
and  buy  a  small  bottle  of  strychnine.  
If  the  druggist  asked  the  Negro  why  he  wanted  it,  
he  was  to  say  to  kill  wolves  on  a  farm.  
The  Negro  asked  him  what  he  really  wanted  it  for  
and  he  said  to  poison  the  dogs  
belonging  to  a  neighbor  where  a  girl  was  working  
whom  he  wanted  to  visit  at  night.  
The  Negro  bought  him  the  bottle,  
and  he  told  the  Negro  that  if  questioned  about  it  
he  must  say  that  he  put  it  in  the  pocket  of  his  overcoat  
and  left  the  coat  hanging  in  a  saloon,  
and  that  the  bottle  was  taken  from  his  pocket  
by  someone.  

When  his  wife  asked  for  the  quinine  
she  used  as  a  medicine,  
he  went  to  the  mantelpiece  
where  he  had  placed  a  package  of  quinine  
bought  the  day  before  
and  poured  some  of  the  strychnine  into  a  spoonful  of  cold  coffee.  
She  thought  the  powder  had  a  peculiar  look,  
and  tried  to  dissolve  it  
by  stirring  it  with  her  finger.  
He  assured  her  it  was  quinine  
bought  where  he  had  always  bought  it;      
and  she  drank  it.

Charles  Reznikoff    


Чарльз  Резникофф,  "Домашние  сцены"

1.
Уже  светало,  когда  наконец  разродилась  она,
лежавшая  на  стёганом  одеяле.
Он  в  три  погибели  склонился  над  ней,
взял  ребёнка  в  левую  руку—
и  унёс  его  прочь  из  комнаты,
а  затем  она  расслышала  плеск  воды.
Когда  он  вернулся,
она  спросила  у  него,  где  ребёнок.
Он  ответил:  "Тут,  рядом—в  воде".
Он  крепко  высек  огонь,
принёс  охапку  дров,
затем—мёртвого  ребёнка,
и  уложил  его  в  огонь.
Она  сказала:  "О,  Джон,  не  надо!"
Он  не  ответил,
но  обернулся—и  улыбнулся  ей.

2.
Поздним  вечером  их  вырвавшийся  хряк  отворил  дверь  хижины—
и  муж  с  женой  всполошились,
выгоняя  скотину  в  стойло.
Жена  сбила  хряка  с  ног  железной  лопатой.
Муж  натянул  короткие  штаны  и  сказал:
"Нет  у  меня  ножа  под  рукой,  а  то  я  б  перерезал  тебе  горло,"—
и  она  метнулась  прочь  из  хихины.
Он  затворил  дверь  за  ней
и  запер  её  крепкой  палкой.

Её  нашли  лежащей  ничком,
замёрзшей  насмерть.  Погода  была  особенно  студёной,
а  там,  где  она  лежала
снега  было  примерно  восемнадцать  дюймов.

Она  покинула  хижину  босой
и  едва  одетой.  Она  успела  пройтись
по  кустам  шиповника—
и  на  снегу  остались  застывшие  кровинки--  там,
где  колючки  драли  её  ноги  ниже  коленей...
и  клочки  одежды  остались  на  ветках  кустов;
в  одном  месте
она  ушибла  лодыжку  о  торец  бревна—
там  крови  было  довольно.

3.
Мисс  Фарборо  зашла  в  дом  брата,
оставив  в  некотором  отдалении  своего  мужа,
который  слыл  лучшим  силачом  в  округе—
и,  никому  ничего  не  говоря,
схватила  турку.
Братова  жена  сказала  ей,  мол  ты  тут  слишком  расхозяйничалась.
Мисс  Фарборо  ответила,  что  она  вправе  забрать  своё,
и  возьмёт  ещё  заварной  чайник.
Мисс  Эллер  приказала  ей  вернуть  турку,
убраться  из  дому
и  не  постоять  за  воротами.

Мисс  Фарборо  вышла  вон,
но  вскоре  вернулась  с  камнем,
размером  с  её  кулак,
который  она  спрятала  под  фартуком,
и  присела,
приговаривая,  что  она  желает  немного  побыть
лишь  для  острастки.
Затем  к  дому  приблизился  Фарборо  с  камнем  в  каждой  руке—
и  присел  на  бревно.
Немного  выждав,
он  метнулся  в  дом.
Тогда  его  жена  вынув  из-под  фартука,  бросила  камень
в  братову  жену—
промахнулась  в  голову,  попала  в  стену.
Женщины  сцепились—и  упали  на  пол:
мисс  Фарборо  сверху
била  кулаком  в  лицо  мисс  Эллер.

Эллер  подошёл  к  Фарборо  и  сказал:
"Брат  Мартие,
убери  свою  жену  отсюда,
а  я  позабочусь  о  своей.
Давай  окончим  ссору!"
И  он  принялся  разнимать
дерущихся  женщин.
Фарборо  оттолкнул  его:
"Будь  ты  проклят,  уйди,
иначе  я,  чёрт  побери,  убью  кого-то  из  вас!"—
и  занёс  правую  руку,
зажимая  в  ней  камень.

Он  обернулся,  посмотрел  на  женщин—
Эллер  выстрелил  из  пистолета  ему  в  спину,
точно  в  перекрестие  подтяжек.

4.
Он  и  его  жена  состояли  в  некоем
"Обществе  Рыцарей  и  Дам  Чести",
где  жизнь  каждого  члена  была  застрахована  на  2000  долларов,
зевещанные  вдове  или  вдовцу.
Ему  надо  было  взять  в  долг,  чтобы  расплатиться:
он  недавно  проиграл  дело  городскому  голове—
и  кстати  жена  его  заболела.

Рыцарь  Чести  был  замечен  в  салуне  с  негром,
который  ему  услужал;
затем  их  земетили  уходящими  в  аллею.
Там  он  дал  негру  четвертак*
и  попросил  его  пойти  в  аптеку
и  купить  малый  пузырёк  стрихнина.
Если  аптекарь  спросит  негра,  зачем  ему  это,
тот  должен  был  ответить,  что  для  волков  на  ферме.
Негр  спросил  у  него,  для  чего  в  самом  деле  ему  яд—
и  от  ответил,  что  хочет  отравить  
соседских  собак,  чтоб  он  смог
наведаться  ночью  к  соседской  служанке.
Негр  купил  ему  снадобье,
а  он  сказал  ему,  что  если  его  спросят  об  этом,
он  должен  сказать,  что  сунул  пузырёк  в  карман  пальто,
которое  забыл  на  вешалке  в  салуне—
а  пузырёк  вынул  из  кармана  некий
неизвестный.

Когда  его  жена  попросила  хинину,
её  обычного  лекарства,
он  подошёл  к  каминной  полке,
где  было  поклал  пакет  с  хинином
купленный  им  накануне—
и  капнул  стрихнину  в  ложку  холодного  кофе.
Порошок  ей  показался  странным  на  вид—
и  она  помешала  пальцем,
чтоб  растворить  его.
Он  было  заверил  её,  что  это  хинин,
купленный  им  там,  где  обычно;
и  она  выпила  это.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  четверть  доллара,  25  центов


Я  видел  его,  бредущего  ночью  
с  подносом  конфет  и  чуинггама*,  
еврейского  парня  лет  пятнадцати,  
с  большими  черными  глазами  и  добрым  лицом.  
Он  украдкой  зашёл  в  салун--  и
немедленно  удалился,  толкнув
шаткие  створки  двери:
должно  быть,  к  другому  клиенту.

Я  задумался,  чем  он  занят  вдали
от  еврейского  окруженияй,  спросил  я  себя.
(Знал  я  эти  улочки  
и  гоп-стоперов,  дежурящих  за  углами.)
Кстати  им  этот  хлипкий  юноша  с  подносом!
Я  поднялся,  чтоб  остеречь  его
не  покидать  освещённой  авеню.  Он  выслушал,
внимательно  посмотрел  на  меня--и  спокойно  ушёл.
Я  удивлённо  посмотрел  ему  вслед
и  подумал:  тебя  ничто  не  напугало?

Ни  вавилонское  пленение,  ни
римское,  ни  крестовое  нашествие?
Ни  русские  погромы,
ни  нацистские  лагеря  смерти?
Как  можешь  ты  спокойно  разгуливать  тут?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  жевательная  резинка;  слово  "чуинггам"  давно  вошло  в  русский  язык


I  saw  him  walking  along  slowly  at  night  
holding  a  tray  of  candy  and  chewing-gum:  
a  Jewish  boy  of  fifteen  or  sixteen  
with  large  black  eyes  and  a  gentle  face.  
He  sidled  into  a  saloon  
and  must  have  been  ordered  away  
because  he  came  out  promptly  
through  the  swinging  doors.  

I  wondered  what  he  was  doing  
far  from  a  Jewish  neighborhood.      
(I  knew  the  side  streets  
and  the  roughs  standing  about  on  the  corners  and  stoops.)  
What  a  prize  this  shambling  boy  with  his  tray!  
I  stepped  up  to  warn  him  
against  leaving  the  brightly-lit  avenue.  
He  listened,  eyed  me  steadily,  and  walked  on  calmly.  
I  looked  at  him  in  astonishment  
and  thought:  has  nothing  frightened  you?  

Neither  the  capture  of  Jerusalem  by  the  Babylonians,  by  the  
       Romans,  by  the  Crusaders?  
No  pogrom  in  Russia;  
no  Nazi  death-camp  in  Germany?  
How  can  you  still  go  about  so  calmly?

Charles  Reznikoff

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268632
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 05.07.2011


Алан Александер Милн, три стихотворения

Алан  Александер  милн,  "Три  лисички"

Жили-были  в  лесу  три  лисички
без  чулок,  без  носков.  Но  ради  приличий,
чтобы  чистить  носы,  у  них  были  платочки:
каждый  платочек—в  картонной  коробочке.

Они  жили  в  трёх  домиках,  низких  и  узеньких,
не  носили  чулок,  не  надевали  трусики.
Они  бегали  по  лесу  босиком,  так  тише;
они  играли  в  салки  с  семейкой  мышек.

Они  не  покупали  еды  в  дорогих  магазинах,
они  носили  снедь  и`з  лесу  в  дешёвых  корзинах;
они  ловили  мокрых  червей  на  рыбалке,
и  охотились  на  ос  в  сухой  балке.

Они  ходили  на  ярмарку,  где  украли  у  зайца
три  сливовых  пудинга,  три  розовые  пяльца*;
они  катались  на  слоне,  вертелись  на  карусели,
и  сбили  три  кокоса  с  банановой  ели.

Вот  и  всё,  что  я  знаю  о  лисах  на  память:
без  чулок,  без  носков,  с  носовыми  платками,
без  трусов,  они  жили  в  трёх  домиках  низких.
Босиком  догоняли  мышат  эти  лиски.

*  множественное  число—и  "пяльцА",    и  "пяльцЫ"
 

Алан  Александер  Милн,  "Линии  и  квадраты"

Когда  я  гуляю  по  лондонской  улице,
мне  приходится  под  ноги  глядя,  щуриться;
я  хожу  по  квадратам—
а  медведи  мне  рады:
за  углом  притаились,  чтоб  скушать,  как  курицу,
дурачка,  который  на  линии  хмурится.
Подхожу  я  к  медведям,
как  к  друзьям  и  соседям,
говорю  им:  "Квадраты  мои,  ваши  линии!"
А  медведи  рычат  меж  собою,  все  в  инее:
"Это  мой  дурачок,  он  квадраты  не  видит!"
Самый  старший  медведь  на  меня  не  в  обиде,
он  ведёт  их  за  угол,  чтоб  друга  найти,
но  ступает  квадратами  он  по  пути,
оминая  свои,  а  не  чьи-нибудь,  линии.
Кто  поверит  медведям?  Страшные,  синие,
они  за  угол  прячутся.  Я  им  вдогонку:
"Все  квадраты—мои!  Вам  по  линиям  тонко!"


Алан  Александер  Милн,  "Домовой"

За  кроватью  моею—большая  портьера,
а  за  нею  живёт  некто,  только  вот  кто?
может  быть,  Домовой?  в  этом  я  не  уверен.
(Няня  мне  говорит:  "Под  мостом,  под  кустом...")

Я  глядел  за  портьеру,  но  он  очень  шустрый:
убежал,  не  сказав  мне  "пока"—и  хвостом
не  махнул.  Домовые—щекотные  трусы.
(Няня  мне  говорит:  "Не  кусают  притом".)


Алан  Александер  Милн,  "Счастье"

У  Джона  были
Огромные  
Галоши;
у  Джона  был  
Большой
Просторный
Плащ;
Джон  говорил:
"Мой  Плащ  такой
хороший!
Мой  Макинтош!
Мои  Галоши!
Не  плачь,
мой  Дождь,
унылый  друг".
Тот  не  пришёл—
попался  на  испуг.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
оригинальные  тексты  см.  в  сборнике  A.  A.  Milne  ,"Winnie-the-Pooh",  М.,  "Радуга",  1983  год:  "The  Three  Foxes"  ,стр.  265-266;  "Lines  and  Squares",  стр.  252-253,  и  далее:  "Brownie",  "Happyness".

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268512
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 04.07.2011


Хильда Дулитл (4 ст. ) + Дж. Оппен (3 ст. )

Эйч-Ди  (Хильда  Дулитл),  "Морские  Маки"
 
Янтарная  шелуха—
по  ряби  с  золотом;
плод  на  песке
отмечен  зернью  богатой.
 
сокровище
пролито  у  кустов  пиний  
чтобы  блёкнуть  на  валунах:

ваши  стебли  укоренились
средь  сырой  гальки,
брошенной  морем  пены,  
и  тёртых  ракушек,
и  колотых  раковин.

Красиво,  обширно
пламя  поверх  листвы.
Что  за  луг  родит
столь  хрупкую  листву,
как  ваша  яркая  листва?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

 
Sea  Poppies
 
Amber  husk  
fluted  with  gold,  
fruit  on  the  sand  
marked  with  a  rich  grain,  

treasure  
spilled  near  the  shrub-pines  
to  bleach  on  the  boulders:  

your  stalk  has  caught  root  
among  wet  pebbles  
and  drift  flung  by  the  sea  
and  grated  shells  
and  split  conch-shells.  

Beautiful,  wide-spread,  
fire  upon  leaf,  
what  meadow  yields  
so  fragrant  a  leaf  
as  your  bright  leaf?

H.  D.  

 
Эйч-Ди  "Вечер"

Свет  уходит  
от  хребта  к  хребту,
от  цветка  к  цветку...
перелески*,  обширны
на  свету
слабеют,
лепестки  сжимаются:
голубые  кончики  гнутся
к  преголубому  сердцу—
и  цветы  пропали.

Кизиловые  почки  пока  белы,
но  тени  мечутся
от  кизиловых  корней—
чернынь  крадётся  от  корня  к  корню;
каждый  лист
режет  другой  лист  травы;
тень  пытает  тень:
уже  оба  листа  
с  тенью  листа  пропали.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  также  "печёночница",  "ПЕРЕЛЕ́СКА,  перелески,  жен.  (бот.).  Лесная  трава  из  сем.  лютиковых  с  лопастными  листьями  и  голубыми  цветками"  (из  толкового  словаря  Ушакова)
 

Evening
 
The  light  passes  
from  ridge  to  ridge,  
from  flower  to  flower—  
the  hepaticas,  wide-spread  
under  the  light  
grow  faint—  
the  petals  reach  inward,  
the  blue  tips  bend  
toward  the  bluer  heart  
and  the  flowers  are  lost.  

The  cornel-buds  are  still  white,  
but  shadows  dart  
from  the  cornel-roots—  
black  creeps  from  root  to  root,  
each  leaf  
cuts  another  leaf  on  the  grass,  
shadow  seeks  shadow,  
then  both  leaf  
and  leaf-shadow  are  lost.

H.  D.


Эйч-Ди  (Хильда  Дулитл),  "Елена"

Вся  Греция  ненавидит
тихий  взгляд  белолицей,
и  окружающий  её
незримый  глянец  олив,
и  белые  руки.

Вся  Греция  бранит
это  бледное  улыбчивое  лицо,
ненавидя  его  пуще,
когда  то  бледнеет  и  белеет
с  памятью  былых  очарований
и  бед.

Греция  видит,  недвижима,  
Божью  дочь,  рождённую  в  любви,
красоту  прохладных  стоп,
точёных  коленей—  
она  впрямь  полюбит  девку,
только  когда  та  ляжет
белым  прахом  под  траурные  кипарисы.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Helen

All  Greece  hates      
the  still  eyes  in  the  white  face,      
the  lustre  as  of  olives      
where  she  stands,      
and  the  white  hands.      

All  Greece  reviles      
the  wan  face  when  she  smiles,      
hating  it  deeper  still      
when  it  grows  wan  and  white,      
remembering  past  enchantments      
and  past  ills.      

Greece  sees  unmoved,      
God’s  daughter,  born  of  love,      
the  beauty  of  cool  feet      
and  slenderest  knees,      
could  love  indeed  the  maid,      
only  if  she  were  laid,      
white  ash  amid  funereal  cypresses.

H.  D.  


Эйч-Ди  (Хильда  Дулитл),  "Груша"

Серебряная  пыль
поднялась  с  земли;
выше  я  руками  не  дотянусь—  
высока  ты  выросла,
о  серебро;
выше  я  руками  не  дотянусь:
ты  ,массивна,  взираешь  на  нас,  
век  цветок  не  лупился  от  серебра,
от  такого  редкого  серебра;
о  белая  груша,
твои  соцветия
толсты  на  ветви;
яви  лето—и  зрелые  плоды
в  их  пурпурных  сердцах.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Pear  Tree

Silver  dust
lifted  from  the  earth,
higher  than  my  arms  reach,
you  have  mounted,
O  silver,
higher  than  my  arms  reach
you  front  us  with  great  mass;
no  flower  ever  opened
so  staunch  a  white  leaf,
no  flower  ever  parted  silver
from  such  rare  silver;
O  white  pear,
your  flower-tufts
thick  on  the  branch
bring  summer  and  ripe  fruits
in  their  purple  hearts.

H.  D.  
*  http://www.americanpoems.com/poets/hd/11954  почитайте  по  ссылке  интересные  комментарии  к  этому  стхотворению;  на  том  же  сайте  найдёте  биографию  Хильды  Дулитл
__________________________________________________________________

Джордж  Оппен,  "Вулкан"

Жиличка,  еле  выходя  на  улицу
на  миг  теряется  в  столь  суровом
внешнем  мире.  "Низменный
полуостров  в  бухте  покрывают
леса,  состоящие  из..."  Туземцы  
теперь—сварщик  и  его  дуга
в  железных  коловоротах  сабвея.
Мы  так  и  не  разминулись  с  нею,
ни  в  лесу,  ни  здесь.    Горбатая  девушка  болезненно
хромает  в  новые  глубины
сабвея,  а  мы  болезненно
прячем  глаза.  Нагие  рельсы
и  чёрные  стены  содержат
труды*  до  её  рождения,  крученого,
случайного  рождения.  А  эти  люди—
трудовиты,  дородны...  Сидит  она,
тиха,  вгляд  её  покоен.  Медленно,
рассудительно  она  наблюдает,
полумесяц  якоря,  тонущий
в  мелочи  и  в  монетоприёмниках,
и  древнее  железо,  и  вольтаж
в  железе  под  нами—они  в  детских  
глубоких  бухтах,  и  в  прибрежном  песке.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  the  labo(u)r  также  значит  "родовые  муки"

Vulcan
   
The  householder  issuing  to  the  street  
Is  adrift  a  moment  in  that  ice  stiff      
Exterior.  ‘Peninsula  
Low  lying  in  the  bay  
And  wooded—’  Native  now  
Are  the  welder  and  the  welder’s  arc  
In  the  subway’s  iron  circuits:  
We  have  not  escaped  each  other,  
Not  in  the  forest,  not  here.  The  crippled  girl  hobbles      
Painfully  in  the  new  depths      
Of  the  subway,  and  painfully      
We  shift  our  eyes.  The  bare  rails      
And  black  walls  contain  
Labor*  before  her  birth,  her  twisted  
Precarious  birth  and  the  men      
Laborious,  burly—She  sits      
Quiet,  her  eyes  still.  Slowly,      
Deliberately  she  sees  
An  anchor’s  blunt  fluke  sink      
Thru  coins  and  coin  machines,      
The  ancient  iron  and  the  voltage  
In  the  iron  beneath  us  in  the  child’s  deep  
Harbors  into  harbor  sand.

George  Oppen  


Джордж  Оппен,  "С  фотографии"

Она  меня  обнимает—  детка—  
мою  шею  и  голову,  в  охапку  схватила,
в  обьятия,  словно  я—любимый,  родной  утёс;
яблоко  в  её  руке—  её  яблоко  и  её  отец;
а  мой  нос  прижат
плотно  к  воротнику  её  зимнего  пальто.  Там,
на  фотографии.

Эта  детка—ветка,  с  которой
мы  падаем,  где  ягодам  ежевики
и  "щетке"  быть  ранней  зимой*
с  метелями,  которые  она  ведь  посчитает
нашими—ей  на  посошок.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  автор,  член  КП  США  был  вынужден,  бросив  семью,  уехать  от  преследований  по  политическим  мотивам  в  Мексику,  где  в  1950-1958  работал  мебельщиком  до  самой  смерти  сенатора  Маккартни  


From  a  Photograph

Her  arms  around  me—  child—
Around  my  head,  hugging  with  her  whole  arms,
Whole  arms  as  as  if  I  were  a  loved  and  native  rock,
The  apple  in  her  hand—  her  apple  and  her  father,  
                                             and  my  nose  pressed
Hugely  to  the  collar  of  her  winter  coat—  .  There
                                             in  the  photograph  

It  is  the  child  who  is  the  branch
We  fall  from,  where  would  be  bramble,
Brush,  bramble  in  the  young  Winter
With  it  a  blowing  snow  she  must  have  thought
Was  ours  to  give  to  her.

George  Oppen


Джордж  Оппен,  "Путевой  очерк"

Да  никакой  экран  не  вместит
сцену  озвученную
мига  решения  нашего

по  долблёнкам—и  ревущим
потоком  вниз  по  грязи,  под  ливнями  в  нахрап
сельских  обычаев,  и  аборигенский  блеск

дивных  вёсел  средь  сиятельных  скал,  
и  протоки  дикого  края.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Travelogue*

But  no  screen  would  show
The  light,  the  volume
Of  the  moment  or  our  decision

In  the  dugouts,  roaring
Dounstream  with  the  mud  and  rainfalls  to  emergencies
Of  village  skills  and  the  aboriginal  flash

Of  handsome  paddles  among  the  bright  rocks
And  channels  of  the  savage  country.

George  Oppen
*  "Travelogue  (film),  a  documentary  film  or  television  program  that  describes  travel  in  general",  также  "...  (literature),  a  record  of  the  experiences  of  an  author  touring  a  place  for  the  pleasure  of  travel"
____________________________________________________________________
нотабене:  Хильда  Дулитл—  имажинистка,  а  Джордж  Оппен—  объективист

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268380
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 03.07.2011


***

Робинсон  Джефферс,  "Кровавый  пращур"

Это  неплохо.  Пусть  играют.
Пусть  лают  стволы,  а  бомбящий  самолёт
по-своему  дивно  богохульствует.
Это  неплохо,  давно  пора,
поныне  абсолютное  насилие—пращур  всех  ценностей  мира.

Что  крове  волчьего  клыка  столь  чётко  тешет
летучие  члены  антилопы?
Что  кроме  страха  окрыляет  птиц,  кроме  голода
что  гранит  самоцветы  глаз  великого  ястреба?
Насилие  оказалось  пращуром  всех  ценностей  этого  мира.

Кто  вспомнит  лицо  троянской  Елены
вне  ужасного  ореола  копий?
Кто  создал  не  Христа,  но  Ирода  и  Цезаря,
жестокие  и  кровавые  виктории  Цезаря?
Насилие,  кровавый  предок  все  ценностей  этого  мира.

Не  плачьте  впредь,  пусть  они  играют:
насилие  не  слишком  состарилось,  плодя  новые  ценности.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Bloody  Sire
 
It  is  not  bad.    Let  them  play.  
Let  the  guns  bark  and  the  bombing-plane  
Speak  his  prodigious  blasphemies.  
It  is  not  bad,  it  is  high  time,  
Stark  violence  is  still  the  sire  of  all  the  world’s  values.  

What  but  the  wolf’s  tooth  whittled  so  fine  
The  fleet  limbs  of  the  antelope?  
What  but  fear  winged  the  birds,  and  hunger  
Jewelled  with  such  eyes  the  great  goshawk’s  head?  
Violence  has  been  the  sire  of  all  the  world’s  values.  

Who  would  remember  Helen’s  face  
Lacking  the  terrible  halo  of  spears?  
Who  formed  Christ  but  Herod  and  Caesar,  
The  cruel  and  bloody  victories  of  Caesar?  
Violence,  the  bloody  sire  of  all  the  world’s  values.  

Never  weep,  let  them  play,  
Old  violence  is  not  too  old  to  beget  new  values.

Robinson  Jeffers  


Кеннет  Рексрот,  "Сдвоенные  зеркала"

Двойные  зеркала
Это  тёмный  свет  луны.
Поздний  вечер,  конец  лета:
осенние  созвездия
пылают  в  сухменных  небесах.
Воздух  пахнет  скотом,  сеном
и  пылью.  Во  старом  саду
поспели  груши.  Деревья
давно  запущены,  одичали—
их  плоды  несъедобны.
Проходя  мимо  них,  я
слышу  шелест  и  хрюканье—и  
свечу  фонарём  в  ветки.
Два  енота  в  терпком  грушевом
соку  и  в  бегущей  слюне  
пристально  озираются  на  меня.
Их  глаза-губки  сосут  свет.
Они  знают  меня—и  не  бегут
прочь.  Минуя  по  дороге
чёрные  тени  дубов,  я
вижу  впереди  себя  везде
блёски  пыльного  гравия,
крохотные  точки  холодной
голубизны,  подобные  искрам
лютого  снега.  Интересно,  что  это?
Я  опускаюсь  на  колени.  Под  каждой
галькой  и  дубовым  листом—
паучиха,  чьи  глаза  сияют
мне  отражённым  светом  фонаря
вдоль  немерянной  дистанции.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Doubled  Mirrors

 It  is  the  dark  of  the  moon.
 Late  at  night,  the  end  of  summer,
 The  autumn  constellations
 Glow  in  the  arid  heaven.
 The  air  smells  of  cattle,  hay,  
 And  dust.  In  the  old  orchard  
 The  pears  are  ripe.  The  trees
 Have  sprouted  from  old  rootstocks
 And  the  fruit  is  inedible.  
 As  I  pass  them  I  hear  something
 Rustling  and  grunting  and  turn
 My  light  into  the  branches.
 Two  raccoons  with  acrid  pear
 Juice  and  saliva  drooling
 From  their  mouths  stare  back  at  me,
 Their  eyes  deep  sponges  of  light.
 They  know  me  and  do  not  run  
 Away.  Coming  up  the  road
 Through  the  black  oak  shadows,  I
 See  ahead  of  me,  glinting
 Everywhere  from  the  dusty  
 Gravel,  tiny  points  of  cold
 Blue  light,  like  the  sparkle  of  
 Iron  snow.  I  suspect  what  it  is,
 And  kneel  to  see.  Under  each
 Pebble  and  oak  leaf  is  a  
 Spider,  her  eyes  shining  at
 Me  with  my  reflected  light
 Across  immeasurable  distance.

Kenneth  Rexroth

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268235
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 02.07.2011


Дениза Левертов, "Последние новости…"

Дениза  Левертов  "Последние  новости,  сентябрь  1991  г.  ВОЙНА  В  ЗАЛИВЕ.  ДЖИ-АЙ  ЗАЖИВО  ПОХОРОНИЛИ  ИРАКСКИХ  СОЛДАТ"

"Вы  видели  то,  что
осталось  от  окопов:
торчащие  руки...
танки  были  оснащены
плугами—боевыми
землеройками...
Противник
погребён.
Операция  была  тщательно  
спланирована—и  выполнена.
Когда  пошла
наша  пехота,
здесь  
было  чисто...
...награждён  
Серебряной  Звездой*
...репортёры
не  допущены.
Ни  один  американец
не  убит.
...подсчёт  тел
невозможен.
"По-моему,
их  там  тысячи,"—сказал
полковник  Морено.
Вы  видели  
систему  зарытых
окопов  с  торчащими
руками  и  прочим.
Госсекретарь  Чейни  
не  высказался  по  поводу...
Каждый  простой  американец
восседал  внутри
священной  колесницы—
и  был  неуязвим
для  мелкого  огнестрельного
оружия.  —Верно,  что
зарываеть  людей,  как  эти,
довольно  мерзко,—сказал
полковник  Маггарт,—
но......  "Его  танк  похоронил
около  шестисот  тел—,
и  ещё  пятьдесят—
в  узких  
траншеях..."
Человеческие  руки
торчат  над  песком.
Каждый  американец
внутри...
Боевая  колесница***.
—Я  не  собираюсь
жертововать
своими  солдатами,—
сказал  Морено,—
это  экономически  невыгодно.
—Была  применена
тактика  устрашения,—
сказал  подполковник
Хокинс,  который  участвовал
в  подготовке  операции.
Частное  мнение
из  штаба  Шварцкопфа****:
от  пятнадцати  до  семнадцати
тысяч  погибших
в  окопах".
"Гражданский  сотрудник
Джо  Квин  награждён
Бронзовой  Звездой**
за  конструкцию  плуга.
...Внутри
священной  колесницы...
Неуязвимы.
—Многие  ребята
напугались,—сказал  он,—
а  я  
насладился  этим...
Системой  
окопов.  "Человеческие
руки  и  прочее
торчат  над  песком".
"Экономично.  Эффективно".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  медаль  Серебряной  Звезды—третья  по  значимости  воинская  награда  в  ВС  США,  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Silver_Star  "The  Silver  Star  is  the  third-highest  military  decoration  that  can  be  awarded  to  a  member  of  any  branch  of  the  United  States  armed  forces  for  valor  in  the  face  of  the  enemy...";
**  о  медали  Бронзовой  Звезды  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Bronze_Star_Medal
***  первоначально  the  juggernaut  означало  колесницу  в  честь  Кришны,  но  современная  массовая  культура  США  опошлила  это  слово—можете  сами  погуглить  и  убедиться,  например  http://en.wikipedia.org/wiki/Juggernaut_(comics).  Автор  акцентирует  на  "колеснице"  и  "торчащих  руках";
****  о  генерале  Нормане  Шварцкопфе,  главнокомандующем  сил  коалиции  во  время  операции  "Буря  в  пустыне"  см.  http://ru.wikipedia.org/wiki/Шварцкопф,_Норман;  см.  также  персоналию  полковника  ВС  США  Аристида  Морено  http://www.arlingtoncemetery.net/aristides-moreno.htm;  биография  тогдашнего  Госсекретаря  США  Дика  Чейни  http://www.washprofile.org/ru/node/928;
наконец,  см.  заметку  из  "Нью-Йорк  Таймс",  которая  легла  в  основу  этого  стихотворения  http://www.nytimes.com/1991/09/15/world/us-army-buried-iraqi-soldiers-alive-in-gulf-war.html?pagewanted=2  


News  Report,  September  1991  
U.S.  BURIED  IRAQI  SOLDIERS  ALIVE  IN  GULF  WAR  

'What  you  saw  was  a  
bunch  of  trenches  with  
arms  sticking  out.'  
'Plows  mounted  on  
tanks.  Combat  
earthmovers.'  
'Defiant.'  
'Buried.'  
'Carefully  planned  and  
rehearsed.'  
'When  we  
went  through  there  wasn't  
anybody  left.'  
'Awarded  
Silver  Star.'  
'Reporters  
banned.'  
'Not  a  single  
American  killed.'  
'Bodycount  
impossible.'  
'For  all  I  know,  
thousands,  said  
Colonel  Moreno.'  
'What  you  
saw  was  a  bunch  of  
buried  trenches  
with  people's  
arms  and  things  
sticking  out.'  
'Secretary  Cheney  
made  no  mention.'  
'Every  single  American  
was  inside  
the  juggernaut  
impervious  
to  small-arms  
fire.'  'I  know  
burying  people  
like  that  sounds  
pretty  nasty,  said  
Colonel  Maggart,  
But.......'  'His  force  buried  
about  six  hundred  
and  fifty  
in  a  thinner  line  
of  trenches.'  
'People's  arms  
sticking  out.'  
'Every  American  
inside.'  
'The  juggernaut.'  
'I'm  not  
going  to  sacrifice  
the  lives  
of  my  soldiers,  
Moreno  said,  it's  not  
cost-effective.'  
'The  tactic  was  designed  
to  terrorize,  
Lieutenant  Colonel  Hawkins  
said,  who  helped  
devise  it.'  
'Schwartzkopf's  staff  
privately  
estimated  fifty  to  seventy  
thousand  killed  
in  the  trenches.'  
'Private  Joe  Queen  was  
awarded  
a  Bronze  Star  for  burying  
trenches  with  his  
earthmover.'  
'Inside  
the  juggernaut.'  
'Impervious.'  
'A  lot  of  the  guys  
were  scared,  he  said,  
but  I  
enjoyed  it.'  
'A  bunch  of  
trenches.  People's  
arms  and  things  
sticking  out.'  
'Cost-effective.'  

Denise  Levertov

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268202
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 02.07.2011


Кеннет Рексрот, три стихотворения

Будда  собрал  малость
палых  листьев  и  спросил
Ананду:  "Вот  они  мои,  красные.
Тут  вся  листва,  не  правда  ли?"
Ананда  ему,  что  настала  осень—
и  новых  падёт  впридачу
к  этим  приручённым,  столько,
что  не  счесть  их.  А  Будда  ему:
"Я  было  дал  тебе
пригоршню  правд.
Опричь  твоих  суть  премного  
тысяч  иных  истин,  коих  
столько,  что  не  счесть  их".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 Buddha  took  some  Autumn  leaves
 In  his  hand  and  asked
 Ananda  if  these  were  all
 The  red  leaves  there  were.
 Ananda  answered  that  it
 Was  autumn  and  leaves
 Were  falling  all  about  them,
 More  than  could  ever
 be  numbered.  So  Buddha  said,
 "I  have  given  you
 A  handful  of  truths.  Besides
 These  there  are  many
 Thousands  of  other  truths,  more
 Than  can  ever  be  numbered."

Kenneth  Rexroth


Кеннет  Рексрот,  "Дискриминация"

Меня  не  заботит  род  людской.
Я  достаточно  привык  к  нему
за  последнюю  четверть  века.
Пускай  они  сидят  за  моей
спиной  в  трамвае,  или  едят
в  тех  же  ресторанах—лишь  бы
не  за  моим  столом.
Однако,  мне  не  любо,  когда
уважаемая  мною  женщина
танцует  с  одним  их  них.  Я
было  зазывал  их  к  себе  домой—
безуспешно.    Мне  всё  равно,
если  моя  сестра  выйдет  замуж
за  одного.  Даже  если  она
полюбит  его,  подумать  о  детях:
они  внешне  забавны,  но
притом,  конечно—варвары.
Я  уверен,  дай  им  возможность—
они  прикончат  нас  в  кроватях.
И  ты  заметь  себе,  они  пахнут.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Discrimination

I  don’t  mind  the  human  race.      
I’ve  got  pretty  used  to  them      
In  these  past  twenty-five  years.      
I  don’t  mind  if  they  sit  next      
To  me  on  streetcars,  or  eat      
In  the  same  restaurants,  if      
It’s  not  at  the  same  table.      
However,  I  don’t  approve      
Of  a  woman  I  respect  
Dancing  with  one  of  them.  I’ve      
Tried  asking  them  to  my  home      
Without  success.  I  shouldn’t      
Care  to  see  my  own  sister      
Marry  one.  Even  if  she  
Loved  him,  think  of  the  children.      
Their  art  is  interesting,      
But  certainly  barbarous.      
I’m  sure,  if  given  a  chance,      
They’d  kill  us  all  in  our  beds.      
And  you  must  admit,  they  smell.

Kenneth  Rexroth  (1905–1982)


Кеннет  Рексрот,  "На  которой  планете"

Однообразно  со  всей  околицы  
тёплые  токи  воздуха  тянутся  к  морю;
густыми  клубами  осенний  туман  бродит
над  бледной  водой;
белые  цапли  стоят  в  голубых  болотах;
Тампалаис*,  Дьябло,  Св.  Елена
плывут  в  воздухе.
Карабкаясь  по  уступам  холма  Охотника,
мы  зырим  на  полста  миль  в  извилины
заимопроникания  гор  и  моря.

Лидирую  на  "кручёном  дымаре".
Только  глаза  мои  выше,  к  устью
пещерки,  как  две  белые  совы  
прочь  из  неё,  тихо,  мимо  лица.
Зависли,  сконфужены  солнцем—
и  удаляются  куда-то  в  ниши  утёса.

Весь  день  я  присматривался  к  новенькой,
к  молодке,  пепельной  блондинке
с  добрым,  доверчивым  взглядом.  Она
взбирается  медленно,  спокойно,
с  неизменной  грацией.

Пока  я  сматываю  канаты,
наблюдая  зрелищный  закат,
она,  обернувшись,  мне  спокойно:
"Должно  быть,  очень  красив  закат
на  Сатурне,  где  кольца  и  столько  лун".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  горы  в  штате  Калифорния;  Тампалаис  упомянут  Керуаком  в  "Бродягах  дхармы"


On  What  Planet

 Uniformly  over  the  whole  countryside
 The  warm  air  flows  imperceptibly  seaward;
 The  autumn  haze  drifts  in  deep  bands
 Over  the  pale  water;
 White  egrets  stand  in  the  blue  marshes;
 Tamalpais,  Diablo,  St.  Helena
 Float  in  the  air.
 Climbing  on  the  cliffs  of  Hunter’s  Hill
 We  look  out  over  fifty  miles  of  sinuous
 Interpenetration  of  mountains  and  sea.
   
 Leading  up  a  twisted  chimney,
 Just  as  my  eyes  rise  to  the  level
 Of  a  small  cave,  two  white  owls
 Fly  out,  silent,  close  to  my  face.
 They  hover,  confused  in  the  sunlight,
 And  disappear  into  the  recesses  of  the  cliff.
       
 All  day  I  have  been  watching  a  new  climber,
 A  young  girl  with  ash  blonde  hair
 And  gentle  confident  eyes.
 She  climbs  slowly,  precisely,
 With  unwasted  grace.

 While  I  am  coiling  the  ropes,
 Watching  the  spectacular  sunset,
 She  turns  to  me  and  says,  quietly,
 “It  must  be  very  beautiful,  the  sunset,
 On  Saturn,  with  the  rings  and  all  the  moons.”

Kenneth  Rexroth

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268087
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 01.07.2011


Дениза Левертов, четыре стихотворения

Дениза  Левертов,  "Февральский  вечер  в  Нью-Йорке"  

Когда  магазины  закрыты,  свет  зимы
распахивает  в  воздухе  радужную  синеву,
пышет  морозом  сквозь  пар  
слюдяных  зёрен—соли  на  тротуарах.
Когда  строения  близки,  вольные  стопы
на  автопилотах  в  спешке  и  толчее
следуют  по  улицам;  шары-головы
дрейфуют  и  ныряют  над  ними;  тел
здесь  действительно  нет.
Когда  огни  ярчают,  а  небо  темнеет,
женщина  с  выгнутыми  стопами  молвит  другой—
пока  они  не  спеша  идут  вместе:
"Знаешь,  скажу  тебе,  что  я  люблю  пуще  всего:
это—жизнь.  Люблю  жизнь!  Даже  когда  я
состарюсь,  с  одышкой...  или  хромой!  Знаешь?...
Каково  хромать?...  Я  бы  всё..."  Уже  не  слышно.
Перспектива  неба,
вогнанная  в  авеню,  теряется  в  концах  улиц;
небо  веста,  небо  оста:  к  ночи  больше  жизни!  развёрстая
полынья  жизни  на  зимней  околице.
 
перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Denise  Levertov

February  Evening  In  New  York  

As  the  stores  close,  a  winter  light  
opens  air  to  iris  blue,  
glint  of  frost  through  the  smoke  
grains  of  mica,  salt  of  the  sidewalk.  
As  the  buildings  close,  released  autonomous  
feet  pattern  the  streets  
in  hurry  and  stroll;  balloon  heads  
drift  and  dive  above  them;  the  bodies  
aren't  really  there.  
As  the  lights  brighten,  as  the  sky  darkens,  
a  woman  with  crooked  heels  says  to  another  woman  
while  they  step  along  at  a  fair  pace,  
'You  know,  I'm  telling  you,  what  I  love  best  
is  life.  I  love  life!  Even  if  I  ever  get  
to  be  old  and  wheezy—or  limp!  You  know?  
Limping  along?—I'd  still  ...  '  Out  of  hearing.  
To  the  multiple  disordered  tones  
of  gears  changing,  a  dance  
to  the  compass  points,  out,  four-way  river.  
Prospect  of  sky  
wedged  into  avenues,  left  at  the  ends  of  streets,  
west  sky,  east  sky:  more  life  tonight!  A  range  
of  open  time  at  winter's  outskirts.  

Denise  Levertov


Дениза  Левертов,  "В  Калифорнии.  Утро,  вечер,  конец  января"

Бледна...—и  пламенна,
легко
выступая,
затейливо  крася
верхи  пальм  и  пиний,

медлит
роса,
святое  писание
искр.

И  вот—рёв
косилок,
стригущих  уже  низкую
траву  лужаек*;

люди  с  цилиндрами-
-долгоносиками  пестицида
тычутся  в  заросли,
и  в  мох  щелей  бетонных;

а  пуще  рёв
вертолётов—они  опрыскивают
виноградники,  где  брасерос**
стараются  не  дышать;

а  там—бульдозеры,  экскаваторы,
вавилон***  деструктивной  конструкции.

Связанная  густой
тенью  дуба,  воздушна
тень  эвкалипта;

портулак  нежен,
нетронут,  а  другая  трава,
нескошенная,
изобильна—нет  зелени
великолепней.

Хрупкий  парадиз.
...................................................  
К  концу  дня  всё  небо,
обширное,  обильное,  залитое  прозрачным
светло-сиреневым
оттенком  глицинии,
безоблачно
над  моллами,  промпарками,
домами  с  загорающимися  фонарями,
бездомными,  стелящими  свои  лежбища.

Кто  выразит
едкую  горечь  всего  этого
коримого,  казнимого,  кроимого—  

и  тем  не  менее
пребывающего
в  постоянстве  красоты,

покойном,  как  молодая  луна
только  вставшая  и  тихо
пьющая  свет
пропавшего  солнца?

Кто  способен  выразить  словами
хвалу  подобному  великодушию
или  позору?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  the  lawn  также  "батист";
**  сезонные  рабочие  из  Мексики;
***  точнее,  "вавилонское  столпотворение"


In  California:  Morning,  Evening,  Late  January

Pale,  then  enkindled,  
light  
advancing,  
emblazoning  
summits  of  palm  and  pine,  

the  dew  
lingering,  
scripture  of  
scintillas.  

Soon  the  roar  
of  mowers  
cropping  the  already  short  
grass  of  lawns,  

men  with  long-nozzled  
cylinders  of  pesticide  
poking  at  weeds,  
at  moss  in  cracks  of  cement,  

and  louder  roar  
of  helicopters  off  to  spray  
vineyards  where  braceros  try  
to  hold  their  breath,  

and  in  the  distance,  bulldozers,  excavators,  
babel  of  destructive  construction.  

Banded  by  deep  
oakshadow,  airy  
shadow  of  eucalyptus,  

miner's  lettuce,  
tender,  untasted,  
and  other  grass,  unmown,  
luxuriant,  
no  green  more  brilliant.  

Fragile  paradise.  

...........................  
At  day's  end  the  whole  sky,  
vast,  unstinting,  flooded  with  transparent  
mauve,  
tint  of  wisteria,  
cloudless  
over  the  malls,  the  industrial  parks,  
the  homes  with  the  lights  going  on,  
the  homeless  arranging  their  bundles.  
...........................  

Who  can  utter  
the  poignance  of  all  that  is  constantly  
threatened,  invaded,  expended  

and  constantly  
nevertheless  
persists  in  beauty,  

tranquil  as  this  young  moon  
just  risen  and  slowly  
drinking  light      
from  the  vanished  sun.  

Who  can  utter  
the  praise  of  such  generosity  
or  the  shame?

Denise  Levertov


Hymn  To  Eros  

O  Eros,  silently  smiling  one,  hear  me.
Let  the  shadow  of  thy  wings  
brush  me.
Let  thy  presence
enfold  me,  as  if  darkness
were  swandown.
Let  me  see  that  darkness
lamp  in  hand,
this  country  become  
the  other  country
sacred  to  desire.

Drowsy  god,
slow  the  wheels  of  my  thought
so  that  I  listen  only
to  the  snowfall  hush  of
thy  circling.
Close  my  beloved  with  me
in  the  smoke  ring  of  thy  power,
that  we  way  be,  each  to  the  other,
figures  of  flame,
figures  of  smoke,
figures  of  flesh
newly  seen  in  the  dusk.  

Denise  Levertov


Дениза  Левертов,  "Гимн  Эросу"

O,  тихо  улыбчивый  Эрос,  внемли  мне,
и  да  тень  крыльев  твоих
прах  смахнёт  с  меня,
и  да  твоё  присутствие
окутает  меня—и  эта  тьма
покажется  сказочной.
Вручи  лампаду  мне—
и  да  увижу  я
мою  сторонку  иною,
священно  желанной.

Сонный  боже,
замедли  колёса  дум  моих  так,
чтоб  слушала  я  лишь
тишину  снегопада
твоего  вращения.
Сомкни  меня  с  возлюбленным
в  дымном  кольце  твоей  власти  так,
чтоб  мы  стали    
силуэтами  пламенными,
силуэтами  дымными,
силуэтами  плотскими
вновь  взаимно  видимыми  в  сумраке.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Дениза  Левертов,  "Свидетельница"

Иногда  гора
сокрыта  от  меня  в  завесах
облака;  иногда
я  скрыта  от  горы
в  завесах  невнимания,  апатии,  усталости—
когда  забываю  или  ленюсь
сойти  на  несколько  ярдов  к  берегу
или  подняться  на  дорогу,
чтобы  засвидетельствовать
наше  взаимное  присутствие.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 Witnesse

 Sometimes  the  mountain
 is  hidden  from  me  in  veils
 of  cloud,  sometimes
 I  am  hidden  from  the  mountain
 in  veils  of  inattention,  apathy,  fatigue,
 when  I  forget  or  refuse  to  go
 down  to  the  shore  or  a  few  yards
 up  the  road,  on  a  clear  day,
 to  reconfirm
 that  witnessing  presence.

 Denise  Levertov

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=268062
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 01.07.2011


Арчибальд Маклиш, "Ars Poetica" и "Свобода"

Арчибальд  Маклиш,  "Ars  Poetica"

Стиху  быть  касаемым,  как  глобус,
плодом  твердолобым;

глухим,
как  старые  монеты  наощупь.  Стихи

ти`хи,  как  тёртый  рукавами
подоконник,  где  вырос  мох.  Что  камни,

стихи  бессловесны
в  полёте  небесном.

*
Стихам  бы  замереть  во  времени—
так  луна  восходит—

уходя  (так  луна  по  веткам  бродит,
оставляя  деревья  в  ночном  неводе),

уходя  (так  зима  на  исходе:
по  льдинке  памяти—из  ума)  

Стихам  бы  замереть  во  времени—
так  луна  восходит.

*  
Стиху  б  обязательно
по  касательной:

всей  истории  скорбей—
кленовый  лист,  проём  дверей;

любви—
луг  и  море,  жар  и  стыть.  

Стих  должен  не  значить,
но  быть.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Ars  Poetica
 
A  poem  should  be  palpable  and  mute      
As  a  globed  fruit,  

Dumb  
As  old  medallions  to  the  thumb,  

Silent  as  the  sleeve-worn  stone  
Of  casement  ledges  where  the  moss  has  grown—  

A  poem  should  be  wordless      
As  the  flight  of  birds.  

                                                 *    
A  poem  should  be  motionless  in  time      
As  the  moon  climbs,  

Leaving,  as  the  moon  releases  
Twig  by  twig  the  night-entangled  trees,  

Leaving,  as  the  moon  behind  the  winter  leaves,      
Memory  by  memory  the  mind—  

A  poem  should  be  motionless  in  time      
As  the  moon  climbs.  

                                                 *                      
A  poem  should  be  equal  to:  
Not  true.  

For  all  the  history  of  grief  
An  empty  doorway  and  a  maple  leaf.  

For  love  
The  leaning  grasses  and  two  lights  above  the  sea—  

A  poem  should  not  mean      
But  be.

Archibald  MacLeish


Арчибальд  Маклиш,  "Свобода"
 
Свобода-девушка  бежит
без  передышки  и  стремглав,
визжит,  а  с  факела  можжит*
кругом  горящая  смола.

Свобода-верная-жена
лелеет  дом,  глядит  амбар—  
так  поправляется  она.
А  факел  сыр—не  то  пожар.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  у  В.Даля  именно  моЖЖит

Liberty  

When  liberty  is  headlong  girl  
And  runs  her  roads  and  wends  her  ways  
Liberty  will  shriek  and  whirl  
Her  showery  torch  to  see  it  blaze.  

When  liberty  is  wedded  wife  
And  keeps  the  barn  and  counts  the  byre  
Liberty  amends  her  life.  
She  drowns  her  torch  for  fear  of  fire.  

Archibald  MacLeish

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267935
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 30.06.2011


Альберт Гольдбарт, "Стоунхендж"

Stonehenge

Each  morning  he’d  anoint  the  room’s  four  corners  
with  an  arc  of  piss,  and  then—until  
he  was  forcibly  halted—beat  his  forehead  open  
on  the  eastern  wall,  the  “sunrise  wall,”  
incanting  a  doggerel  prayer  about  God  
the  Flower,  God  of  the  Hot  Plucked  Heart;  and  
she,  if  loose  in  the  halls,  would  join  him,  
squatting  in  the  center  of  the  room  and  masturbating  
with  a  stolen  bar  of  soap.  This  isn’t  why  
they  were  sent  to  the  madhouse:  this  is  what  
they  needed  to  do  once  in  the  madhouse:  this  
is  the  only  meaningful  ritual  they  could  fashion  
there,  created  from  the  few,  make-do  
materials  available.  It  isn’t  wondrous  strange  
more  than  the  mega-boozhwah  formulaic  splendor  
of  my  sister’s  wedding  ten,  eleven  years  ago:  
her  opulent  bouquet  of  plastic  flowers  
(for  the  wilting  pour  of  wattage  at  the  photo  session),  
nigglingly  arranged  to  match  the  real  bouquet  
she  carried  down  the  aisle,  bloom  per  bloom;  
the  five-foot  Taj  Mahal  of  sculpted  pastel  sherbet;  
endless  “Fiddler  on  the  Roof”;  I’m  sorry  
now  I  cranked  my  academic  sneer  hauteur  in  place  
all  night.  I’m  sorry  I  didn’t  lose  myself  
like  a  drunken  bee  in  a  room-sized  rose,  
in  waltzing  Auntie  Sally  to  the  lush  swell  
of  the  band.  We  need  this  thing.  There’s  not  one  
mineral  in  Stonehenge  that  our  blood  can’t  also  raise.  
One  dusk,  one  vividly  contusion-color  
dusk,  with  my  fists  in  my  pockets  and  
a  puzzle  of  fish-rib  clouds  in  the  sky,  I  
stopped  at  the  low-level  glow  of  a  basement  window  
(Hot  Good  Noodle  Shop)  and  furtively  looked  in:  
a  full-grown  pig  was  splayed  on  the  table,  
stunned  but  fitfully  twitching,  it  looked  as  if  
it  had  grasshoppers  under  its  skin.  A  man  and  a  woman  
slit  that  body  jaw-to-ass  with  an  ornate  knife,  
and  then  they  both  scooped  out  a  tumble  
of  many  dozens  of  wasps,  preserved  
by  the  oils  of  living  pig  to  a  beautiful  black  and  amber  
gem-like  sheen.  I  saw  it.  Did  I  
see  it?  From  inside  this,  over  their  wrists  
in  the  tripes,  they  carefully  removed  
the  wooden  doll  of  a  man  and  the  wooden  doll  of  a  woman  
maybe  two  inches  tall,  a  tiny  lacquered  sun  
and  matching  brass  coin  of  a  moon,  and  then  
a  child’s-third-grade-version  of  a  house  
made  out  of  pallid  wax:  a  square  of  walls,  
a  pyramid  roof,  and  a  real  smoking  chimney.

Albert  Goldbarth


Альберт  Гольдбарт,  "Стоунхендж"

По  утрам  он  умащал  углы  комнаты
крутой  струёй  сцаки,  а  затем—пока
силком  его  не  связали—  бился  лбом  
о  восточную  стенку,  о  "стену  восхода",
распевая  нескладушки  о  Боге  Цветов
и  о  Богине  Сердца-Сорванного-Цветка.
А  она,  если  на  воле,  то  заодно  с  ним,
присев  посреди  комнаты,  онанировала
краденным  куском  мыла.  Не  поэтому
их  отправили  в  сумасшедший  дом:  это  то,
чем  бы  они  раз  занялись  там;  это  единственный
осмысленный,  который  они  б  устроили  там,
ритуал,  для  которого  необходим  лишь
подручный  антураж.    Эта  их  придурь
не  чудне`е  супер-пупер*  патетической  роскоши
свадеьного  прикида  одной  моей  сестры,
одиннадцать  лет  назад:  обильный
пластмассовый  букет  (ради  ваттажа**
палящего  ливня  её  фотосессии),
архитщательно  аранжированный  так,  
чтобы  походил  на  настоящий,  
в  котором  она  шествовала  в  церкви—  
цветок  к  цветку,  картинка  писаная,
пятифутовый  тадж-махал  пастельного  шербета;
бесконечный  "Скрипач  на  крыше"***;  прости,
я  скорчил  надменно-профессорскую  ухмылку
на  всю  ночь.  Прости,  я  никак  не  потеряюсь,
что  охмелевшая  пчела  в  розе  с  комнату,
Тётя  Салли,  вальсирующая  на  крылышках
брака.  Это  наше.  Нет  и  не  было  камушка  
Стоунхенджа,  что  нашему  роду  не  по  зубам.
Раз  в  сумраке,  в  ушибленном  зарёй
сумраке,  с  кулаками  в  карманах  и
с  пазлом  плавников-облаков  в  небе,  я
подошёл  к  окна  лавки  "ГОРЯЧЕНЬКАЯ  ЛАПША"—  
и  ,заглянув  на  низкий  огонёк,  замер:
на  столе  была  распластана  зрелая  свинья,
оглушённая,  она  ещё  дёргалась,  словно
под  шкурой  её  сновали  кузнечики.  Мужчина  и  женщина
от  зада  до  горла  вспороли  тушу  богатым  ножом,
а  затем  они  вынули  оттуда  в  смальце
ещё  живой  свиньи  россыпью  сотни  две  ос,
что  чёрно-янтарных  гемм.  Я  сам  видел.  Это  ли
видел  я?  Из  тёплых  кишок  они,  обернув
запястья  тряпками,    аккуратно  достали
две    двухдюймовые  деревянные  фигурки—  
мужчину  и  женщину,  и  лакированное  солнышко,
и  на  па`ру  с  ним  медную  монету-луну,  а  затем—  
игрушечный,  для  трёхлетки,  домик
из  бледного  воска:  квадрат  стен,  
крыша-пирамида  и  настоящая  труба  с  дымом.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы  
*  "мега-бу`жва"  звучит  лучше,  что  значит  "совершенно  проникновенный  и  в  то  же  время  раздражающий",  мещанско-патетической",  т.е.  "сompletely  profound,  yet  at  the  same  time  annoying";также  торговая  марка  популярных  футболок  и  чая;
**  от  "ватт",  единица  измерения  мощности  электричества,  как  и  "вольтаж"  от  "вольта",  названия  единицы  измерения  электрического  напряжения;
***  популярный  мюзикл  по  одноимённой  повести  Шолома-Алейхема;
****  изображение  старой  тётушки  (с  глиняной  трубкой  в  зубах)  на  холсте  для  игры  в  метание  палок  или  дротикив,  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Aunt_Sally  ,  удобная  мишень  для  критики:"The  term  is  often  used  metaphorically  to  mean  something  that  is  a  target  for  criticism.  In  particular,  referring  to  the  fairground  origins,  an  Aunt  Sally  would  be  "set  up"  deliberately  to  be  subsequently  "knocked  down",  usually  by  the  same  person  who  set  the  person  up.

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267908
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 30.06.2011


Дон Патерсон, "Мертвецы" и "Моя любовь"

Дон  Патерсон,  "Мёртвецы"

Наш  труд  и  тук—плоды,  листва  и  цвет,
чья  речь  богаче  пения  сезона;
оттенки  их—суглинка  зов?  о  нет,
в  них  нечто  есть  от  истового*  звона

погибших  братьев.  Что  известно  нам
о  тайных  восхитителях  прироста,                                
чья  плоть  умаслила  бразду,  сполна  
даря  живых  и  почву  мозгом  костным?

Один  вопрос:  любя  живых  людей,
плоды  нам  подают,  не  от  обиды
нам  кулаками  машут  слуги  наши,

иль  господа?  Уснув  среди  корней,
они  нам  от  щедрот  дарят  гибриды
любви  лобзаний  и  насилья  брашен?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  "истовый"  и  "завистливый"—синонимы;
не  уразумев  рифмовки  ориг.текста,  две  терцины  я  сложил  АБВ-АБВ


The  Dead

Our  business  is  with  fruit  and  leaf  and  bloom;        
though  they  speak  with  more  than  just  the  season's  tongue—        
the  colours  that  they  blaze  from  the  dark  loam        
all  have  something  of  the  jealous  tang        
       
of  the  dead  about  them.  What  do  we  know  of  their  part        
in  this,  those  secret  brothers  of  the  harrow,        
invigorators  of  the  soil—oiling  the  dirt        
so  liberally  with  their  essence,  their  black  marrow?        
   
But  here's  the  question.  Are  the  flower  and  fruit        
held  out  to  us  in  love,  or  merely  thrust        
up  at  us,  their  masters,  like  a  fist?        

Or  are  they  the  lords,  asleep  amongst  the  roots,        
granting  to  us  in  their  great  largesse        
this  hybrid  thing—part  brute  force,  part  mute  kiss?

Don  Paterson

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267742
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 29.06.2011


Чарльз Резникофф, три стихотворения

Чарльз  Резникофф,  "Ночной  отрывок"

Я  посмотрел  во  двор:  где  скрыла  тень  навес,
на  крыше  я  увидел  снег—
овал  пылал,  и  ночь  плыла  с  луной.

Я  потерял  покой  и  сон,
однако  знал,  что  надо  встать
мне  спозаранку  и  заново  начать  свой  труд,
и  заново  начать  свой  труд.

Тот  день  пропал,  и  месяц  прочь;  
и  год,  и  год,  а  всё  ж  я  говорить  охоч.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Night-Piece

I  saw  within  the  shadows  of  the  yard  the  shed  
and  saw  the  snow  upon  its  roof—  
an  oblong  glowing  in  the  moonlit  night.  

I  could  not  rest  or  close  my  eyes,  
although  I  knew  that  I  must  rise  
early  next  morning  and  begin  my  work  again,  
and  begin  my  work  again.  

That  day  was  lost—that  month  as  well;  
and  year  and  year  for  all  that  I  can  tell.

Charles  Reznikoff    


Его  отец  вырезал  ручки  для  зонтов,  но  когда  ручки
стала  вырезать  механика,  у  отца  остался  лишь  один
заказчик,  для  которого  он  работал.
Доход  стал  мал,  но  прежде  дело  было  прибыльным.
Они  жили  в  беднейшей  части  гетто,  близ  зольника,
куда  люди  ссыпали  пепел.
Его  отец  суетливо  надеялся  на  школьный  просвет,
он  хотел,  чтоб  сын  вырвался  из  колеса:  "Учёба  это
лучший  гешефт,"—говаривал  он.
Его  отец  умер;  пока  его  мать  хлопотала  по  дому.  Он
учился  в  школе,  что  в  гетто:
уроки  первой  смены  с  девяти  до  трёх,  иные  ученики
приходили  на  вечерние  занятия,  но  большинство
занималось  ещё  позже.
Классы  были  набиты  несколько  месяцев;  ученикам
и  преподавателям  не  терпелось  вырваться  из  этой
канители  поскорее.
Вот  так  он  работал  день  и  ночь,  в  будни  и  субботы.

Его  мать  умерла.  Было  холодно  на  улице,  и  ветренно.
Скрипучий  снег  падал  под  ноги,  и  пешеходы  обращали
его  в  коричневый  песок.
Ему  было  сорок.
Теперь  он  волен.  Для  чего?  У  него  на  примете  никого
для  женитьбы.  И  кто  бы  разделил  с  ним  его  нищету?
Покончи  он  с  хорошо  ему  знакомой  работой,  чем  бы
ещё  он  занялся?
Ему  осталось  просто  тянуть.  Он  утратил  этот  мир  и  знал,
что  другого  нет.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


His  father  carved  umbrella  handles,  but  when  umbrella      
       handles  were  made  by  machinery,  there  was  only  one  
       man  for  whom  his  father  could  work.  
The  pay  was  small,  though  it  had  once  been  a  good  trade.  
They  lived  in  the  poorest  part  of  the  ghetto,  near  the  lots  
       where  people  dump  ashes.  
His  father  was  anxious  that  his  son  should  stay  at  school  and  
       get  out  of  the  mess  he  himself  was  in.  “Learning  is  the  
       best  merchandise,”  he  would  say.  
His  father  died;  there  was  his  mother  to  be  taken  care  of.  He  
       taught  in  a  school  in  the  ghetto.  
Some  pupils  came  at  nine  and  stayed  until  three;  others  came  
       after  public  school  and  stayed  until  evening;  most  of  the  
       pupils  came  in  the  evening.  
The  courses  were  crammed,  lasting  a  few  months,  pupils  and  
       teachers  anxious  to  be  rid  of  the  matter  as  soon  as      
       possible.  
So  he  worked  day  and  night,  week-days  and  Sunday.  

His  mother  was  dead.  It  was  cold  in  the  street  and  windy.  A  
       dry  snow  had  fallen  and  the  feet  of  the  walkers  were  
       turning  it  into  brown  sand.  
He  was  forty.  
Now  he  was  free.  To  do  what?  He  knew  no  one  whom  he  
       cared  to  marry.  And  who  would  go  into  his  poverty?  
If  he  were  to  give  up  this  work  he  knew  so  well,  to  what  else  
       could  he  turn?  
He  would  just  keep  on.  He  had  lost  this  world  and  knew  there      
       was  no  other.

Charles  Reznikoff    


Чарльз  Резникофф,  "Негры"

1.
Раз  ночью  в  апреле  или  мае
его  дочь  увидела  чью-то  руку,
тронувшую  плотно  натянутую  занавеску  окна—  
и  побежала  в  пижаме  в  соседнюю  комнату,
где  сидели  её  отец  и  его  сын.
Тот  метнулся  вокруг  дома  в  одну  сторону,
а  сын—в  другую,
и  они  нашли  негра
под  верстаком-скамейкой
в  шести  или  восьми  футах  от  окна,
прикрывавшего  своё  лицо  дощечкой,
просившего  их  не  стрелять.

2.
Когда  врачи  осмотрели  его,
негр  был  мёртв.
Они  нашли  следы  от  ушибов
на  его  животе.
—Он  умер,—сказал  доктор,—от  перитонита.

Ему  не  помог  врач,  ни  тюремщик,  никто;
его  поместили  в  камеру—и  оставили  там  умирать.
Доктор,  осмотревший  его  лишь  в  понедельник,
ничего  не  смог  поделать,
и  сказал,  что  от  побоев  он  умер  бы  позже,
но  он  умер  от  побоев  в  среду.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267687
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 29.06.2011


Димчо Дебелянов, два стихотворения

Помнишь  ли,  помнишь  ли  затишный  двор,
затишный  двор,  белоцветные  вишни?...
Ах,  не  бередьте  мой  строгий  затвор,
горе  забытое,  память  о  лишнем...
Брошен  я  в  каторжный,  мрачный  затвор.
Горе  далёкое,  память  о  лишнем—
стража  моя,  мой  бессменный  позор.
Сном  были  белокипе`нные  вишни!

Помнишь  ли,  помнишь  ли  затишный  двор,      
шёпот  и  смех  в  белоцветие  вишен?...
Ах  не  будите  из  прошлого  хор,
ангельский  хор,  ясногласый  и  вышний,
Брошен  я  в  каторжный,  мрачный  затвор.
Горе  далёкое,  память  о  лишнем,
сном  моим,  сном  был  тот  затишный  двор,
сном  были  белокипе`нные  вишни!

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


 Помниш  ли,  помниш  ли  тихия  двор,
 тихия  дом  в  белоцветните  вишни?—
 Ах,  не  проблясвайте  в  моя  затвор,
 жалби  далечни  и  спомени  лишни  -
 аз  съм  заключеник  в  мрачен  затвор,
 жалби  далечни  и  спомени  лишни,
 моята  стража  е  моят  позор,
 моята  казън  са  дните  предишни!

 Помниш  ли,  помниш  ли  в  тихия  двор
 шъпот  и  смях  в  белоцветните  вишни?—
 Ах,  не  пробуждайте  светлия  хор,
 хорът  на  ангели  в  дните  предишни  -
 аз  съм  заключеник  в  мрачен  затвор,
 жалби  далечни  и  спомени  лишни,
 сън  е  бил,  сън  е  бил  тихия  двор,
 сън  са  били  белоцветните  вишни!

Димчо  Дебелянов


Коль  я  погибну  на  войне,
сердца  вам  жалость  не  ошпарит:
мать  потерял,  и  жёнки  нет,
да  и  друзей  мне  жизнь  не  дарит.

Но  сердце  это  не  скорбит,  
привязан  я  к  сиротской  доле—
и  в  утешенье,  может  быть,
с  победой  смерть  меня  уволит.

Один  влачусь,  пути  не  рад,
казною  тяжкой  окрылённый,
я  личной  горестью  богат,
и  радостью  неразделённой.

Покину  я  сей  белый  свет,
каким  пришёл  в  него,  бездомным,
напевом  тихим  песне  вслед,
который  поутру  не  вспомнят.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


 Ако  загина  на  война,
 жал  никого  не  ще  попари—
 изгубих  майка,  а  жена
 не  найдох,  нямам  и  другари.
   
 Ала  сърце  ми  не  скърби—
 приневолен  живя  сирака
 и  за  утеха,  може  би,
 смъртта  в  победа  ще  дочака.
   
 Познавам  своя  път  нерад,
 богатствата  ми  са  у  мене,
 че  аз  съм  с  горести  богат
 и  с  радости  несподелени.
   
 Ще  си  отида  от  света  -
 тъй  както  съм  дошъл  бездомен,
 спокоен  като  песента,
 навяваща  ненужен  спомен.

Димчо  Дебелянов

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267430
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 28.06.2011


Робинсон Джефферс, "Могила Оссиана"

Ossian’s  Grave  
PREHISTORIC  MONUMENT  NEAR  CUSHENDALL  IN  ANTRIM

Steep  up  in  Lubitavish  townland  stands
A  ring  of  great  stones  like  fangs,  the  shafts  of  the  stones
Grown  up  with  thousands  of  years  of  gradual  turf,
The  fangs  of  the  stones  still  biting  skyward;  and  hard
Against  the  stone  ring,  the  oblong  enclosure
Of  an  old  grave  guarded  with  erect  slabs;  gray  rocks
Backed  by  broken  thorn-trees,  over  the  gorge  of  Glenaan;
It  is  called  Ossian's  Grave.  Ossian  rests  high  then,
Haughtily  alone.
If  there  were  any  fame  or  burial  or  monument
For  me  to  envy,
Warrior  and  poet  they  should  be  yours  and  yours.
For  this  is  the  pure  fame,  not  caged  in  a  poem,
Fabulous,  a  glory  untroubled  with  works,  a  name  in  the  north
Like  a  mountain  in  the  mist,  like  Aura
Heavy  with  heather  and  the  dark  gray  rocks,  or  Trostan
Dark  purple  in  the  cloud:  happier  than  what  the  wings
And  imperfections  of  work  hover  like  vultures
Above  the  carcass.
I  also  make  a  remembered  name;
And  I  shall  return  home  to  the  granite  stones
On  my  cliff  over  the  greatest  ocean
To  be  blind  ashes  under  the  butts  of  the  stones:
As  you  here  under  the  fanged  limestone  columns
Are  said  to  lie,  over  the  narrow  north  straits
Toward  Scotland,  and  the  quick-tempered  Moyle.  But  written
reminders
Will  blot  for  too  long  a  year  the  bare  sunlight
Above  my  rock  lair,  heavy  black  birds
Over  the  field  and  the  blood  of  the  lost  battle.

Oh  but  we  lived  splendidly
In  the  brief  light  of  day
Who  now  twist  in  our  graves.
You  in  the  guard  of  the  fanged
Erect  stones;  and  the  man-slayer
Shane  O'Neill  dreams  yonder  at  Cushendun
Crushed  under  his  cairn;
And  Hugh  McQuillan  under  his  cairn
By  his  lost  field  in  the  bog  on  Aura;
And  I  a  foreigner,  one  who  has  come  to  the  country  of  the  dead
Before  I  was  called,
To  eat  the  bitter  dust  of  my  ancestors;
And  thousands  on  tens  of  thousands  in  the  thronged  earth
Under  the  rotting  freestone  tablets
At  the  bases  of  broken  round  towers;
And  the  great  Connaught  queen  on  her  mountain-summit
The  high  cloud  hoods,  it  creeps  through  the  eyes  of  the  cairn,

We  dead  have  our  peculiar  pleasures,  of  not
Doing,  of  not  feeling,  of  not  being.
Enough  has  been  felt,  enough  done.  Oh  and  surely
Enough  of  humanity  has  been.  We  lie  under  stones
Or  drift  through  the  endless  northern  twilights
And  draw  over  our  pale  survivors  the  net  of  our  dream.
All  their  lives  are  less
Substantial  than  one  of  our  deaths,  and  they  cut  turf
Or  stoop  in  the  steep
Short  furrows,  or  drive  the  red  carts,  like  weeds  waving
Under  the  glass  of  water  in  a  locked  bay,
Which  neither  the  wind  nor  the  wave  nor  their  own  will
Moves;  when  they  seem  to  awake
It  is  only  to  madden  in  their  dog-days  for  memories  of  dreams
That  lost  all  meaning  many  centuries  ago.

Oh  but  we  lived  splendidly
In  the  brief  light  of  day,
You  with  hounds  on  the  mountain
And  princes  in  palaces,
I  on  the  western  cliff
In  the  rages  of  the  sun:
Now  you  lie  grandly  under  your  stones
But  I  in  a  peasant's  hut
Eat  bread  bitter  with  the  dust  of  dead  men;
The  water  I  draw  at  the  spring  has  been  shed  for  tears
Ten  thousand  times,
Or  wander  through  the  endless  northern  twilights
From  the  rath  to  the  cairn,  through  fields
Where  every  field-stone's  been  handled
Ten  thousand  times,
In  a  uterine  country,  soft
And  wet  and  worn  out,  like  an  old  womb
That  I  have  returned  to,  being  dead.

Oh  but  we  lived  splendidly
Who  now  twist  in  our  graves.
The  mountains  are  alive;
Tievebuilleagh  lives,  Trostan  lives,
Lurigethan  lives;
And  Aura,  the  black-faced  sheep  in  the  belled  heather;
And  the  swan-haunted  loughs;  but  also  a  few  of  us  dead.
A  life  as  inhuman  and  cold  as  those.  

Robinson  Jeffers


Робинсон  Джефферс,  "Могила  Оссиана"
(Доисторический  памятник  близ  Кушендолла,  в  Антриме)

На  взгорье  Лубитавиш  высоко  вздымается
круг  великих  камней,  клыкам  подобных.  
Глыбы  срослись  с  тысячелетним  
слоистым  лишайником.
Пики  их  ещё  дерзают,  скалясь  небу.
А  рядом  с  колом  видна  неровная  ограда  
старой  могилы,  стерегомой  высокими  плитами,
подпёртыми  деревцами-калеками  над  (про)пастью  Гленаан.
Это  место  зовут  могилой  Оссиана.  Он  покоится  высоко  здесь,
в  надменном  одиночестве.
Покуда  реет  слава  над  гробницами  и  памятниками,
по  мне,  ревнителю  твоему,
витязь  и  пиит,  она  вся  твоя.  Твоя,
ибо  она  чиста  вне  клеток-строф,
былинная,  и  не  озабочена  трудами;
имя  на  севере  подобно  горе`  в  тумане,  
грузной  Ауре  в  вереске  и  серых  утёсах,
или  Тростану,  тёмно-сиреневому  в  облаке.
Она  сча`стливее  крылатых  несовершенств  труда,
коршунами  парящих  над  скелетом  дела.
И  я  себе  возвожу  памятное  имя;
и  я  вернусь  домой  на  гранит
своего  утёса  у  величайшего  океана—
и  стану  грязным  пеплом  под  плитами,
как  ты  здесь  под  оскалом  известковых  колонн,
так  говорят,  лежащий  над  узким  северным  проливом,
ведущим  прямиком  в  Шотландию,  
над  норовистым,  скорым  Мойлом.
Но  летописи  исказят,  назовут  прадавним  
год  голого  солнца  над  моим  скальным  логовом,
и  память  о  грузных  чёрных  птицах  над  полем,
о  пролитой  крови  проигранной  битвы.
О  да,  мы  жили  великолепно
в  недолгом  блеске  дня,
который  всё  пляшет  в  могилах:
ты—под  охраной  оскала  стоячих  камней;  
а  знатный  боец  Шейн  О’Нил  спит  там,  в  Кушендуне,
порубленный,  под  своим  кэйрном*;
а  Хью  Мак-Квиллан—под  кварцитовой  насыпью
у  своего  последнего  поля,  в  болоте  на  Ауре-горе.
А  я,  чужак,  явился  страну  мёртвых
незваным  гостем
вкусить  горького  праха  своих  предков.
И  тысячи  тем*  их—в  плотно  сбитой  земле
под  рыжеющими  каменными  плитами
у  подножий  руин  круглых  башен.
И  великая  Коннот-королева  на  горном  рауте
высоких  стогов-облаков,  ползущих  на  виду  кэйрна*.

У  нас,  мёртвых,  особые  радости—  
недеянье,  бесчувствие,  небытие.
Довольно  трудов  сердца  и  ума.  Воистину,
довольно  бытия  мирского.  
Мы  лежим  под  камнями
или  кочуем  в  бескрайних  северных  сумерках—
и  неволим  бледных  потомков  сетью  наших  снов.
Скопом  их  жизни
ничтожнее  одной  из  наших  смертей.  
А  они  кромсают  дёрн,
или  ступают  по  кромкам
бороздок,  или  водят  красные  экипажи;
они  подобны  водорослям  врасколых  
под  линзой  воды  в  укромной  бухте.
Они  не  движимы  ни  ветром,  ни  волной,
ни  личной  волей.  
Притворно  просыпаясь
в  своей  собачьей  житухе,  
они  безумно  припоминают  сновидения,
лишённые  смыслов  столетия  назад.

О  да,  мы  жили  великолепно
в  недолгом  блеске  дня:
ты—с  ловчей  сворой  на  склоне;
а  принцы—во  дворцах;
а  я—на  западном  утёсе
в  лохмотьях  заката.
Ныне  ты  величаво  лежишь  под  камнями,
а  я  в  хижине
ем  хлеб  горше  праха  мёртвых  мужей;
черпаб  из  родника  воду,  тьма*  раз
орошённую  слезами,
или  брожу  в  бескрайних  северных  сумерках
пустошью  к  кэйрну*,  по  полям,
где  каждый  камень  тьма  раз*
тронут  ладонями,
в  утробной  этой,  и  нежной,
и  усталой,  и  влажной  стране,
куда  мне  суждено  вернуться,  когда  я  умру.

О  да,  мы  жили  великолепно...
...который  всё  пляшет  в  могилах.  
Эти  горы  ещё  живы—
Тевбуллех-велет,  и  Тростан,
и  Луригетан  жив;
и  Аура,  черномордая  овца  в  колокольчиках  и  вереске;
и  лебединые  лох*-озёра;  и  мы,  мёртвые.  живы.
Жизнь  нечеловечна  и  холодна,  как  те.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*кэйрн—неровная  пирамида,  курган  из  кварцита;  
тьма—десять  тысяч  (древнерус.),  можно  и  "тьмажды";  
лох—(горное)  озеро  (ирл.),—прим.  перев.

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267420
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 28.06.2011


Робинсон Джефферс, три стихотворения

Робинсон  Джефферс,  "Птицы"

Лютые  музычные  крики  пары  ястребов-перепелятников,  промышляющих  на  мысе,
виснущих  и  падающих,  устемлённых  к  норд-весту,
колют  подобно  серебряным  стрелам,  пущенным  сквозь  занавес  океанского  шума,
толкущего  гранит.  Красные  тылы  хищников  блещут
за  моим  окном,  за  каменными  углами.  Сколько  изящества,
несравнимого  проворства.  Морские  побирушки,
старые  и  серые  чайки-бродяги  собрались  западнее.  Норд-вест  бодрит  им  крылья
дикими  спиралями  вихревого  танца.
Воздушно-свежие,  пенно-солёные,  балуют  птицы  на  ясном  ветру;  летучие  соколы
забывают  дубравы  и  сосняк;  являются  чайки
с  Кармель-песков,  с  песчаного  устья  реки,
с  мыса  Лобос  и  с  бескрайней
силы  массы  моря,  ибо  стихотворению
необходима  уйма,  пропасть  дум,  бездна  лютости,  легион  плотоядцев.  И  музычно-настоятельные
ясные  ястребы,  кои  парят  и  стремглав  падают.  И  неловкая
серая  голодуха,  оперившаяся  страстью  проступка.  И  солёные,  слизкие  клювы  с  обрывов
скалистых  берегов  мира,  и  с  тайных  вод.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Birds  

The  fierce  musical  cries  of  a  couple  of  sparrowhawks  hunting  on  the  headland,
Hovering  and  darting,  their  heads  northwestward,
Prick  like  silver  arrows  shot  through  a  curtain  the  noise  of  the  ocean
Trampling  its  granite;  their  red  backs  gleam
Under  my  window  around  the  stone  corners;  nothing  gracefuller,  nothing
Nimbler  in  the  wind.  Westward  the  wave-gleaners,
The  old  gray  sea-going  gulls  are  gathered  together,  the  northwest  wind  wakening
Their  wings  to  the  wild  spirals  of  the  wind-dance.
Fresh  as  the  air,  salt  as  the  foam,  play  birds  in  the  bright  wind,  fly  falcons
Forgetting  the  oak  and  the  pinewood,  come  gulls
From  the  Carmel  sands  and  the  sands  at  the  river-mouth,  from
Lobos  and  out  of  the  limitless
Power  of  the  mass  of  the  sea,  for  a  poem
Needs  multitude,  multitudes  of  thoughts,  all  fierce,  all  flesh-eaters,  musically  clamorous
Bright  hawks  that  hover  and  dart  headlong,  and  ungainly
Gray  hungers  fledged  with  desire  of  transgression,  salt  slimed  beaks,  from  the  sharp
Rock-shores  of  the  world  and  the  secret  waters.  

 Robinson  Jeffers


Робинсон  Джефферс,  "Контраст"

В  мире  много  морей,  есть  Средиземное,  и  Атлантика,  а  здесь—берег  одного  океана.
И  здесь  виснут  тяжкие  волны,  подобные  облакам,  и  сцена  эта  огромна.  Играющей  массовкой  тучна  вода.  И  скала  заждалась.  Сцена  есть,  фабула  готова,  вот  актёров  поди  сыщи.
Со  скалы  Моро  я  озирал  хребты  над  долиной  Кавеа*.  Там  корабельные  сосны,  красавицы-башни  на  снежных  склонах.  На  этих  котурнах  кустилась  рождественская  поросль.  Пихтам  и  соснам  быть  памятниками  для  паломников  из  Европы.  Я  вспомнил  швейцарские  дурбавы,  тёмные  одежды  Пилата—нет  им  под  стать  тут  ствола.
Но  тут  только  подлесок,  кустарник,  прообраз  настоящих  кряжей.
Наш  люд  смекалист  и  властен:  он  силён  массой,  творит  чудеса.  Возможно,  Время  прежде,  чем  обнулит,  выделает  людей,  но  в  настоящем  нет  ни  одной  памятной  особы,  ни  одного  ума  под  стать  деревьям,  такого,  чтоб  жизнью  своей  сравнился  с  горами.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  долина  в  штате  Калифорния  (США),  что  окружена  гранитными  сопками,  за  коими  простираются  горы


Contrast  

The  world  has  many  seas,  Mediterranean,  Atlantic,  but  here  is  the  shore  of  the  one  ocean.
And  here  the  heavy  future  hangs  like  a  cloud;  the  enormous  scene;  the  enormous  games  preparing  weigh  on  the  water  and  strain  the  rock;  the  stage  is  here,  the  play  is  conceived;  the  players  are  not  found.
I  saw  on  the  Sierras,  up  the  Kaweah  valley  above  the  Moro  rock,  the  mountain  redwoods
like  red  towers  on  the  slopes  of  snow;  about  their  bases  grew  a  bushery  of  Christmas  green,
firs  and  pines  to  be  monuments  for  pilgrimage  in  Europe;  I  remembered  the  Swiss  forests,  the  dark  robes  of  Pilatus,  no  trunk  like  these  there;
But  these  are  underwood;  they  are  only  a  shrubbery  about  the  boles  of  the  trees.
Our  people  are  clever  and  masterful;  they  have  powers  in  the  mass,  they  accomplish  marvels.    It  is  possible  Time  will  make  them  before  it  annuls  them,  but  at  present  there  is  not  one  memorable  person,  there  is  not  one  mind  to  stand  with  the  trees,  one  life  with  the  mountains.

Robinson  Jeffers


Робинсон  Джефферс,  "Кремация"

"Я  почти  не  боюсь  смерти,--сказала  мне  дражайшая,--
только  подумаю  о  кремации.  Гнить  в  земле
это  тошно.  Впрочем,  вскрикивать  во  пламени  я  привыкла.
Не  диво,  что  тело  моё  устало,  не  диво,  что  умирает  оно.
Мы  разделили  его  восторг.  Развеем  пепел".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Cremation

It  nearly  cancels  my  fear  of  death,  my  dearest  said,
When  I  think  of  cremation.  To  rot  in  the  earth
Is  a  loathsome  end,  but  to  roar  up  in  flame—besides,  I  am  used  to  it,
I  have  flamed  with  love  or  fury  so  often  in  my  life,
No  wonder  my  body  is  tired,  no  wonder  it  is  dying.
We  had  a  great  joy  of  my  body.  Scatter  the  ashes.

Robinson  Jeffers

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267202
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 26.06.2011


Эдвард Томас, два стихотворения

Эдвард  Томас  (1878–1917),  "Птичьи  гнёзда"

Летовки-гнёзда  распахнул  осенний  ветер:
порвал  одни,  сместил  иные—все  темны
средь  веток;  их  разор  здесь  всем  приметен:
то  там,  то  здесь,  как  знаки  конченной  войны.

Поскольку  нет  нужды  глядеть  издалека,  
мне,  кажется,  немного  стыдно
за  то,  что  вгляд  мой  был  беспомощен,  пока
листва  стетела,  но  теперь  игры  не  видно.

Кольнуло  в  сердце.  Хочется  мне  гнёзда
увидеть  на  своих  местах  теперь,  впервые,
когда  домой  я  с  фронта  еду.  Знали  б  дети,
как  сойкам  спится,  что  там  белки  прячут.

Но  мне  милей  всего  глубокие  зимовки,
где  ягоды  с  листвою  вперемешку:
где  мышка-соня  кушала  орешки,
теперь  на  перегное  вырос  подорожник.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Birds'  Nests  

The  summer  nests  uncovered  by  autumn  wind;,
Some  torn,  others  dislodged,  all  dark,
Everyone  sees  them:  low  or  high  in  tree,
Or  hedge,  or  single  bush,  they  hang  like  a  mark.

Since  there's  no  need  of  eyes  to  see  them  with
I  cannot  help  a  little  shame
That  I  missed  most,  even  at  eye's  level,  till
The  leaves  blew  off  and  made  the  seeing  no  game.

'Tis  a  light  pang.  I  like  to  see  the  nests
Still  in  their  places,  now  first  known,
At  home  and  by  far  roads.  Boys  knew  them  not,
Whatever  jays  and  squirrels  may  have  done.

And  most  I  like  the  winter  nests  deep-hid
That  leaves  and  berries  fell  into:
Once  a  dormouse  dined  there  on  hazel-nuts,
And  grass  and  goose-grass  seeds  found  soil  and  grew.  

 Edward  Thomas


Эдвард  Томас,  "Кошка"

На  кличку  кошка  откликалась.
И  кто-то  взял  её,  кормил,
на  двор—ночами,  спрятав  жалость,
котят  в  ведре  всегда  топил.

Весною  кошка  уплетала
дроздов,  синиц  и  соловьёв,
таких  певучих,  пёстрых—мало:
в  ведре  помойном  кус—её.

Я  злился,  клял  её  за  это,
простушку  с  пятнышком.  Немал
был  кошкин  век,  и  песня  спета,
когда  Господь  её  прибрал.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Cat  

She  had  a  name  among  the  children;
But  no  one  loved  though  someone  owned
Her,  locked  her  out  of  doors  at  bedtime
And  had  her  kittens  duly  drowned.

In  Spring,  nevertheless,  this  cat
Ate  blackbirds,  thrushes,  nightingales,
And  birds  of  bright  voice  and  plume  and  flight,
As  well  as  scraps  from  neighbours’  pails.

I  loathed  and  hated  her  for  this;
One  speckle  on  a  thrush’s  breast
Was  worth  a  million  such;  and  yet
She  lived  long,  till  God  gave  her  rest.  

 Edward  Thomas

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267130
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 26.06.2011


Из стихов Уильяма Эверсона

Уильям  Эверсон,  "Поэт  мёртв"
(отрывок  из  элегии  в  память  Робинсона  Джефферса)

Метелица  на  мысе:
странно  прекрасная
косая  линовка;
странно  прекрасная
смерти  посадка.

Великий  язык
сохнет  во  рту.  Я  говорил  вам.
Безгласое  горло
хладит  молчание.  И  очи  морского  гранита.
Вымыты  шипящие  воды,
что  уста,  готовые  к  поцелую  покоя.

Поэт  мёртв.

Никогда  впредь  не  услышит  хрюканье
морских  львов  в  ламинариях  у  Лобоса**.
Не  посмотрит  на  юг,  когда  наша  форель
мчится  по  Океану,  и  ныряющие
буревестники,  ненасытные,
глохнут,  крича  в  шуме  волн.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Робинсон  Джефферс  (1887—1962)—американский  поэт,  драматург  и  натурфилософ,  см.  http://ru.wikipedia.org/wiki/Джефферс,_Робинсон;
**  заповедник  в  штате  Калифорния  (США),  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Point_Lobos


Уильям  Эверсон  "Низина  Короля-Рыбака"

Долгой  засухой
бессилие  сомкнуло  вены  страсти,
оно  окружает  нашу  кровать,  каменный  змей.  
.  .  .  .  .  .  .  
Думаю  о  Короле-Рыбаке.
Весь  его  удел  высох  в  напрасном  порыве  к  цели:    
он  сжат  в  ядро  горящего  вопроса,
забытого  без  ответа.
.  .  .  .  .  .  .  
Ох,  жена  и  напарница!
Древнее  табу  довлеет  над  нами;
долгая  смута  всё  тиснет
росток  моей  страсти  и  цветок  твоей  надежды.
Личины  засухи  обманывают  нас.  Безжалостное  воздержание
подменяет  облик  вещей  и  цепенит  
поток  этой  жизни,  стремление  этой  любви.
.  .  .  .  .  .  .  
Слышу,  тряская  трава
дрожит  под  окном,  а  там,  вдоль  тракта
спелая  мальва  и  дикий  овёс
шуршат  на  ветру.  Сугубей,  чем  строгая  
схима  отречения  или  гадово  кольцо  времени,
женщина  и  земля,  лёжа,  тонут  во  сне,  непаханы.
Каждая—с  кровоподтёком  на  сердце,  подобным  камню;
обе  больны  дождём.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


William  Everson,"Kingfisher  Flat"

 In  the  long  drought
 Impotence  clutched  on  the  veins  of  passion
 Encircles  our  bed,  a  serpent  of  stone.
 .  .  .  .  .  .  .  
 I  think  of  the  Fisher  King,
 All  his  domain  parched  in  a  sterile  fixation  of  purpose,
 Clenched  on  the  core  of  the  burning  question
 Gone  unasked.
 .  .  .  .  .  .  .
 Oh,  wife  and  companion!
 The  ancient  taboo  hangs  over  us,
 A  long  suspension  tightens  its  grip
 On  the  seed  of  my  passion  and  the  flower  of  your  hope.
 Masks  of  drought  deceive  us.  An  inexorable  forbearance
 Falsifies  the  face  of  things,  and  makes  inflexible
 The  flow  of  this  life,  the  movement  of  this  love.
 .  .  .  .  .  .  .
 I  hear  quaking  grass
 Shiver  under  the  windowsill,  and  out  along  the  road
 The  ripe  mallow  and  the  wild  oat
 Rustle  in  the  wind.  Deeper  than  the  strict
 Interdiction  of  denial  or  the  serpentine  coiling  of  time,
 Woman  and  earth  lie  sunk  in  sleep,  unsatisfied.
 Each  holds  that  bruise  to  her  heart  like  a  stone
 And  aches  for  rain.

William  Everson


Уильям  Эверсон,  "Семя"

Исток  и  род,
семя  во  мне,
подобное  неуклюжему  побуду
шевелится  в  жизнь.

Жуток  его  инстинкт.
Оно—мне  по  кишкам.
Боюсь,  противлюсь  я  ему
цепляюсь  за  свои  права,  по-человечьи
нагл,  уверен.

Не  знаю  его  натуры.
Не  могу  окоротить  его.
Не  вижу  его  наяву.
Но  там—непостижимая
подспудная,  долго
таимая  дрёма.

Так  грибы  во  дубраве,
где  высоко-покатая  гора
подаёт  вид  на  море,
только  скупые  дожди  ноября
изморосят  почву,
будят  свои  споры...
подобная  им
мощь,  плоть,  прихоть—та,
кою  боюсь  и  жажду,
вытыкает  голову.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 Seed

 Some  seed  in  me,  
 Some  troublous  birth,
 Like  an  awkward  awakening,
 stirs  into  life.

 Terrible  and  instinctive
 It  touches  my  guts.
 I  fear  and  resist  it,
 Crouch  down  on  my  norms,  a  man's
 Patent  assurances.

 I  don't  know  its  nature.
 I  have  no  term  for  it.
 I  cannot  see  its  shape.
 But,  there,  inscrutable,
 Just  underground,
 Is  the  long-avoided  tatency.

 Like  the  mushrooms  in  the  oak  wood,
 Where  the  high-sloped  mountain
 Benches  the  sea,
 When  the  faint  rains  of  November
 Damp  down  the  duff,
 Wakening  their  spores---
 Like  them,
 Gross,  thick  and  compelling,
 What  I  fear  and  desire
 Pokes  up  its  head.

William  Everson

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=267005
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 25.06.2011


Дениза Левертов, два стихотворения

Дениза  Левертов,  "Увещание  Горя"  

Ах,  Горе,  мне  б  не  манкировать  тобою,
как  бездомным  псом,
кой  трётся  у  чёрного  хода
ради  корки,  безмясой  кости.
Мне  б  поверить  в  тебя.

Заманить  мне  тебя
домой—и  дать  тебе
твой  личный  угол,
тёртый  коврик—чтоб  лежать,
твою  личную  миску.
 
Думаешь,  я  не  знаю,  что  ты  прижился  
под  моим  крыльцом,
тоскуешь  по  своему  надёжному  месту
до  зимы.  Тебе  нужна
своя  кличка,
ошейник  с  меткой.  Тебе  нужно
право  гнать  чужаков  пришлых,
считать  
мой  дом  своим-личным,  
а  меня—своей  личностью,
а  себя—
моим  личным  псом.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 Talking  to  Grief
   
 Ah,  Grief,  I  should  not  treat  you
 like  a  homeless  dog
 who  comes  to  the  back  door
 for  a  crust,  for  a  meatless  bone.
 I  should  trust  you.

 I  should  coax  you
 into  the  house  and  give  you
 your  own  corner,
 a  worn  mat  to  lie  on,
 your  own  water  dish.

 You  think  I  don't  know  you've  been  living
 under  my  porch.
 You  long  for  your  real  place  to  be  readied
 before  winter  comes.  You  need
 your  name,
 your  collar  and  tag.  You  need
 the  right  to  warn  off  intruders,
 to  consider
 my  house  your  own
 and  me  your  person
 and  yourself
 my  own  dog.

Denise  Levertov  


Дениза  Левертов,  "Кэдмен"
 
Те  говорили  так,  словно
речь  это  танец.
Олух  косолапый,  я  мог  бы
порушить  плавное  коло.
Рано  я  приучился
горбиться
у  самой  двери.
И  только  беседа,  мне  бы,
утерев  рот,
тайком  побресть
назад  во  хлев,
побыть  с  тёплой  скотиной,
немым  средь  телесных  звуком
простых  тварей.
Мне  бы  видеться  с  плясом
обычных  пылинок
в  луче  золотистом
от  тени  к  закату,
покоиться  в  русле
глубоких  и  мирных  вздохов.
Коровы
жевали  или  топтались—и  молкли.  Я
был  дома,  и  одинок—
и  то,  и  другое  по  мне.  Пока
внезапный  ангел  не  пугнул  меня,  заревом  сгладил
слабый  мой  луч—
и  факелов  роща,  пламени  перья,  искр  полёты.
Но  коровы  по-прежнему
были  покойны;  и  ничто  не  горело,
                     никто,  кроме  меня,  пока  та  рука  огня
касалась  уст  моих  и  палила  язык  мой,
и  тянула  мой  голос
                               в  коло  танца.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Кэдмен(657–680),  древнейший  английский  поэт,  чьё  имя  нам  известно;  по  преданию  Кэдмен,  невежественный  пастух  при  монастыре,  за  одну  ночь  постиг  искусство  песнопения,  и  затем  стал  ревностным  монахом  и  замечательным  поэтом  ;  его  биография:  http://en.wikipedia.org/wiki/Cædmon


Caedmon

All  others  talked  as  if  
talk  were  a  dance.  
Clodhopper  I,  with  clumsy  feet  
would  break  the  gliding  ring.  
Early  I  learned  to  
hunch  myself  
close  by  the  door:  
then  when  the  talk  began  
I’d  wipe  my  
mouth  and  wend  
unnoticed  back  to  the  barn  
to  be  with  the  warm  beasts,  
dumb  among  body  sounds  
of  the  simple  ones.  
I’d  see  by  a  twist  
of  lit  rush  the  motes  
of  gold  moving  
from  shadow  to  shadow  
slow  in  the  wake  
of  deep  untroubled  sighs.  
The  cows  
munched  or  stirred  or  were  still.  I  
was  at  home  and  lonely,  
both  in  good  measure.  Until  
the  sudden  angel  affrighted  me—light  effacing  
my  feeble  beam,  
a  forest  of  torches,  feathers  of  flame,  sparks  upflying:      
but  the  cows  as  before  
were  calm,  and  nothing  was  burning,  
                         nothing  but  I,  as  that  hand  of  fire      
touched  my  lips  and  scorched  my  tongue      
and  pulled  my  voice  
                     into  the  ring  of  the  dance.

Denise  Levertov

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266966
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 25.06.2011


Тед Кузер, три стихотворения

Тед  Кузер,  "Татуировка"

То,  что  некогда  означало  императив—  
сочащийся  кинжал  сжатый  в  кулаке
тряского  сердца,  теперь  просто  синяк
на  костлявом  старом  плече,  место,
куда  тщеславие  раз  двинуло  кулаком—
и  боль  прижилась.  Он  выглядит
неким  твоим  старым  обидчиком:
здоровый,  как  жеребец,  резкий  и  мерзкий.
Но  этим  студёным  утром,  пока
слоняется  дворовым  блошиным  рынком  
в  чёрной  футболке  с  рукавами  в  скатку,
чтобы  показать  нам,  кем  он  был,
он—лишь  очередной  старик,  выбирающий
битые  инструменты  и  кладущий  их.
Его  сердце  всё  мягчает  и  тоскует  в  былинах.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Tattoo

 What  once  was  meant  to  be  a  statement—
 a  dripping  dagger  held  in  the  fist
 of  a  shuddering  heart—is  now  just  a  bruise
 on  a  bony  old  shoulder,  the  spot
 where  vanity  once  punched  him  hard
 and  the  ache  lingered  on.  He  looks  like
 someone  you  had  to  reckon  with,
 strong  as  a  stallion,  fast  and  ornery,
 but  on  this  chilly  morning,  as  he  walks
 between  the  tables  at  a  yard  sale
 with  the  sleeves  of  his  tight  black  T-shirt
 rolled  up  to  show  us  who  he  was,
 he  is  only  another  old  man,  picking  up
 broken  tools  and  putting  them  back,
 his  heart  gone  soft  and  blue  with  stories.  

Ted  Kooser
from  Delights  &  Shadows,  Copper  Canyon  Press,  Port  Townsend,  WA  2004  


Тед  Кузер,  "Фигуристка"

Она  была  вся  в  чёрном,  кроме  жёлтой  чёлки,
что  веялась  из-под  кепки,  и  ярко-голубых  перчаток,
которыми  она  бравировала,  топорща  тонкие  пальцы,
и  вначале  уверенно  ступала—цок-цок—по  замёрзшей
маковке  мира.  И  там,  с  перестуком  лезвий,
она  начала  плести  вольный  путь,  который  раздался
лугом  завитков.  По  льду  она  хищно  метнулась,  
а  затем  поворотилась—на  полпути  поджала  ноги,
и  прыгнула,  подобна  журавлю.  Голубые  перчатки
легко  воспарили.  И  в  моментальном  полуобороте
там,  в  воздухе,  до  приземления  она  раскинула  руки,
просто  выкатив  на  миг  из  времени,  улыбаясь  прошлому
в  лице  женщины,  которой  она  только  что  была.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Skater

 She  was  all  in  black  but  for  a  yellow  pony  tail
 that  trailed  from  her  cap,  and  bright  blue  gloves
 that  she  held  out  wide,  the  feathery  fingers  spread,  
 as  surely  she  stepped,  click-clack,  onto  the  frozen  
 top  of  the  world.  And  there,  with  a  clatter  of  blades,  
 she  began  to  braid  a  loose  path  that  broadened  
 into  a  meadow  of  curls.  Across  the  ice  she  swooped  
 and  then  turned  back  and,  halfway,  bent  her  legs  
 and  leapt  into  the  air  the  way  a  crane  leaps,  blue  gloves
 lifting  her  lightly,  and  turned  a  snappy  half-turn
 there  in  the  wind  before  coming  down,  arms  wide,  
 skating  backward  right  out  of  that  moment,  smiling  back
 at  the  woman  she'd  been  just  an  instant  before.

Ted  Kooser


Тед  Кузер  ,"Качалка  в  сентябре"

Качалка  висит,  неподвижная  на  утреннем  солнце,
что  белит  его  серые  планки,  цветастую  подушку,
чей  луг  подувял,  подобно  настоящему,  летнему;
и  коричневая  паучишка  выткала  свою  сеть,
прикрепив  её  к  цепи  и  седалищу  качалки  так,
что  никому  не  колыхнуться,  не  разорвав  её.
Она  молвит,  что  время  качания  тут  вышло,
времена  скрипа  и  свиста,  и  сования,  кои  пелись
между  потолком  и  стрехой,  миновали;
настало  время  мягких  вибраций  мотыльков,
осы,  стучащей  в  каждую  доску  ради  входа,
прохладным  росинкам—падать  с  её  труда
каждое  утро:  один  мир  в  каждой  капле.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Porch  Swing  in  September

The  porch  swing  hangs  fixed  in  a  morning  sun  
that  bleaches  its  gray  slats,  its  flowered  cushion  
whose  flowers  have  faded,  like  those  of  summer,  
and  a  small  brown  spider  has  hung  out  her  web  
on  a  line  between  porch  post  and  chain  
so  that  no  one  may  swing  without  breaking  it.  
She  is  saying  it's  time  that  the  swinging  were  done  with,  
time  that  the  creaking  and  pinging  and  popping  
that  sang  through  the  ceiling  were  past,  
time  now  for  the  soft  vibrations  of  moths,  
the  wasp  tapping  each  board  for  an  entrance,  
the  cool  dewdrops  to  brush  from  her  work  
every  morning,  one  world  at  a  time.  

Ted  Kooser

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266819
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 24.06.2011


Тед Кузер, три стихотворения

Тед  Кузер,  "В  раковой  клинике"

Она  осторожно  ведома  к  открытой  двери
в  направлении  кабинетов  осмотра
двумя  молодками,  которые  мне
кажутся  её  родными  сёстрами:
каждая  ,заботливо  поддерживая  её,
шагает  прямо,  с  заметной  толикой
храбрости.  Вдали,  судя  по  скорости
марша,  нянечка  придерживает  дверь,
улыбаясь  и  заметно  подбадривая.
Сколь  заботлива  она  в  крахмальных  парусах
своих  одежд.  Больная  женщина  пристально
смотрит  из-под  потешной  вязаной  шапочки,
наблюдая  за  каждым  шаркающим  шагом,
и  весомо  движется  вперевалку.  
И  нет  ни  беспокойства,  ни  суеты,
ни  проблеска  страха  в  её  взгляде.  Грация
переполняет  чистый  лист  этого  момента—
и  утихают  рентгеногланцевые  журналы.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


At  the  Cancer  Clinic

 She  is  being  helped  toward  the  open  door
 that  leads  to  the  examining  rooms
 by  two  young  women  I  take  to  be  her  sisters.  
 Each  bends  to  the  weight  of  an  arm
 and  steps  with  the  straight,  tough  bearing
 of  courage.  At  what  must  seem  to  be
 a  great  distance,  a  nurse  holds  the  door,  
 smiling  and  calling  encouragement.  
 How  patient  she  is  in  the  crisp  white  sails
 of  her  clothes.  The  sick  woman
 peers  from  under  her  funny  knit  cap
 to  watch  each  foot  swing  scuffing  forward
 and  take  its  turn  under  her  weight.  
 There  is  no  restlessness  or  impatience
 or  anger  anywhere  in  sight.  Grace
 fills  the  clean  mold  of  this  moment
 and  all  the  shuffling  magazines  grow  still.  

Ted  Kooser  
from  Delights  &  Shadows,  Copper  Canyon  Press,  Port  Townsend,  WA  2004  


Тед  Кузер,  "Керри"

"Здесь  конца  не  будет  пыли
и  уборке,"—сказала  бы  моя  тётя,
когда  её  тряпка,  молнии  подобна,
металась  по  жёлтому  дубу
её  домика.  Там  она  жила
семьдесят  лет  с  мячиком
принуждения,  зажатым  в  кулаке,
и  с  локтем,  что  скрипел  и  постреливал
как  ветка  в  бурю.  Теперь  пыль—
это  её  руки,  а  прах—её  сердце.
И  не  будет  конца  этому.


Carrie

 "There's  never  an  end  to  dust
 and  dusting,"  my  aunt  would  say
 as  her  rag,  like  a  thunderhead,
 scudded  across  the  yellow  oak
 of  her  little  house.  There  she  lived
 seventy  years  with  a  ball
 of  compulsion  closed  in  her  fist,
 and  an  elbow  that  creaked  and  popped
 like  a  branch  in  a  storm.  Now  dust
 is  her  hands  and  dust  her  heart.
 There's  never  an  end  to  it.

Ted  Kooser  
from  Sure  Signs,  University  of  Pittsburgh  Press,  1980


Тед  Кузер,  "Отец"

Будь  жив  ты,  девяносто  семь
сегодня  бы  стукнуло  тебе—и  мы,
несчастные  домашние  твои  
возили  бы  по  клиникам  тебя,
старого  и  страшного  брюзгу,
чьи  дочь  и  сын,  придирчиво  пытая
сотрудников  регистратур,  едва  б
могли  прочесть  истёртый  табель  твой.
Но  ты,  достойнство  своё  храня,
уж  двадцать  лет,  как  нас  оставил—
и  я  за  всех  нас  рад,  хотя  тебя
недостаёт  мне  каждый  день:  твой  пульс
стучит  под  галстучным  узлом;  ладонь
поглаживает  шею  мне.  "Олд  спайс"
витает  в  воздухе.  Твой  голос  весел.
В  сей  день  ты  каждый  год  любил
припоминать,  что  в  миг,  когда  родился,
мать,  выглянув  в  окно,  сирень  
цветущую  увидела.  Итак,  сегодня
она  цветет  на  кромках  всех  дворов
по  всей  Айове,  шля  привет  тебе.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Father

 Today  you  would  be  ninety-seven
 if  you  had  lived,  and  we  would  all  be
 miserable,  you  and  your  children,
 driving  from  clinic  to  clinic,
 an  ancient  fearful  hypochondriac
 and  his  fretful  son  and  daughter,
 asking  directions,  trying  to  read  
 the  complicated,  fading  map  of  cures.
 But  with  your  dignity  intact
 you  have  been  gone  for  twenty  years,
 and  I  am  glad  for  all  of  us,  although
 I  miss  you  every  day—the  heartbeat
 under  your  necktie,  the  hand  cupped
 on  the  back  of  my  neck,  Old  Spice
 in  the  air,  your  voice  delighted  with  stories.
 On  this  day  each  year  you  loved  to  relate
 that  the  moment  of  your  birth
 your  mother  glanced  out  the  window
 and  saw  lilacs  in  bloom.  Well,  today
 lilacs  are  blooming  in  side  yards  
 all  over  Iowa,  still  welcoming  you.  

Ted  Kooser  
from  Delights  &  Shadows,  Copper  Canyon  Press,  Port  Townsend,  WA  2004

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266767
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 24.06.2011


Сильвия Плат, "Салочки" и "Лучшее воскресение"

Сильвия  Плат,  "Салочки"

Пой  похвалу  скульптуре,
её  заякоренным  жестам
и  каменным  очам,  глядящим
сквозь  лишаи  и  лапы  птичьи
на  веху  стойкую  вдали
за  этой  зеленью  минучей
в  галопе  и  миганье  света
в  непостоянном  этом  парке,

где  дети  вкруговерть,
цвет-маковки,  сквозь  время,
не  станут,  чтоб  уразуметь,
насколько  их  игра  опасна.
Но  "беги!"—кричат  они,  дугой
взметаясь  к  шпилю  высокой  ели.
"Беги!"—и  карусель  волочит
по  кругу  их,  и  слово.

И  я,  подобно  детям,  схвачена
смертно-активным  глаголом,
секу  переменным  глазом  слезу
каждой  быстрой,  блёсткой  игре
дитя,  листа  и  облака,  пока
в  той  же  фуге,  недвижим,  очес
покаменнее  этих,  вгзляд  надёжно
в  утёсе  вогнеждён.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Touch-and-Go

 Sing  praise  for  statuary:
 For  those  anchored  attitudes
 And  staunch  stone  eyes  that  stare
 Through  lichen-lid  and  passing  bird-foot
 At  some  steadfast  mark
 Beyond  the  inconstant  green
 Gallop  and  flick  of  light
 In  this  precarious  park

 Where  vivid  children  twirl
 Like  colored  tops  through  time
 Nor  stop  to  understand
 How  all  their  play  is  touch-and-go:
 But,  Go!  they  cry,  and  the  swing
 Arcs  up  to  the  tall  tree  tip;
 Go!  and  the  merry-go-round
 Hauls  them  round  with  it.

 And  I,  like  the  children,  caught
 In  the  mortal  active  verb,
 Let  my  transient  eye  break  a  tear
 For  each  quick,  flaring  game
 Of  child,  leaf  and  cloud,
 While  on  this  same  fugue,  unmoved,  
 Those  stonier  eyes  look,
 Safe-socketed  in  rock.

Sylvia  Plath



Сильвия  Плат,  "Лучшее  воскресение"

Ни  слёз,  ни  слов,  ни  шуток  у  меня,
а  сердце  в  середине—словно  камень:
сомлело  в  страхах,  боль  надежд  храня.
Одна  жива  я  в  пустыни,  что  в  брани;
Воздев  глаза—мне  тупит  взор  печаль—
не  вижу  я  холмов  вечнозелёных.
И  жизнь-листок  мою  уносит  вдаль.
O  Иисусе,  дай  родиться  клёном.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 A  Better  Resurrection

 I  have  no  wit,  I  have  no  words,  no  tears;
 My  heart  within  me  like  a  stone
 Is  numbed  too  much  for  hopes  or  fears;
 Look  right,  look  left,  I  dwell  alone;
 A  lift  mine  eyes,  but  dimmed  with  grief
 No  everlasting  hills  I  see;
 My  life  is  like  the  falling  leaf;
 O  Jesus,  quicken  me.

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266671
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 23.06.2011


Сильвия Плат, два стихотворения

Сильвия  Плат,  "Жизнь"

Тронь  её—она  не  сожмётся,  как  глазное  яблоко.
Её  яйцевидный  удел  чист  как  слеза.
Здесь—вчера,  год  ушедший...
Заметны  пальмовая  ветвь  и  лилии,  словно  растительный  узор
на  растянутом,  не  колышимом  ветром  гобелене.

Цокни  стекло  ногтем.
Оно  звякнет,  как  китайский  колокольчик  от  тишайшего  ветра,
хоть  никто  оттуда  не  смотрит,  и  не  спешит  с  ответом.
Обитатели  легки,  как  пробки.
Каждый  из  них  постоянно  занят.

К  их  ногам  морские  волны  кланяются  всем  строем:
недовольны,  они  никогда  не  нарушат  предела;
на  короткой  привязи
на  высоте,  они  бьют  копытами,  будто  кони  для  парадов.
Повыше  их  сидят  облака,  в  кисточках,  причудливы,
викторианские  подушки.  Их  семейство
образков-валентинок  на  радость  коллекционеру:
они  звенят  отлично,  настоящий  фарфор.

Остальной  ландшафт  пооткровеннее.
Свет  падает  беспрерывно,  слепя.

Женщина  волочит  свою  тень  вокруг
убогой  больничной  тарелки.
Она  напоминает  луну,  или  лист  чистой  бумаги,
и  похоже  перетерпела  некий  личный  блицкриг.
Она  живёт  спокойно,

не  на  привязи,  но  как  утробный  плод  в  бутыли;
старомодный  дом,  картинно  уплощённое  море—  
для  неё  одной  выбор  мест  слишком  велик.
Изгнанные  бесы  ярости  и  горя
бросили  её  одну.

Будущее,  седая  чайка
тараторит,  мяучит  о  кончине.
Возраст  и  ужас,  две  сиделки,  ходят  за  ней.
А  утопленник,  жалуясь  на  нестерпимый  холод,
ползёт  из  моря.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 A  Life

 Touch  it:  it  won't  shrink  like  an  eyeball,
 This  egg-shaped  bailiwick,  clear  as  a  tear.
 Here's  yesterday,  last  year—  —  
 Palm-spear  and  lily  distinct  as  flora  in  the  vast
 Windless  threadwork  of  a  tapestry.

 Flick  the  glass  with  your  fingernail:
 It  will  ping  like  a  Chinese  chime  in  the  slightest  air  stir
 Though  nobody  in  there  looks  up  or  bothers  to  answer.
 The  inhabitants  are  light  as  cork,
 Every  one  of  them  permanently  busy.

 At  their  feet,  the  sea  waves  bow  in  single  file.
 Never  trespassing  in  bad  temper:
 Stalling  in  midair,  
 Short-reined,  pawing  like  paradeground  horses.
 Overhead,  the  clouds  sit  tasseled  and  fancy
 As  Victorian  cushions.  This  family
 Of  valentine  faces  might  please  a  collector:
 They  ring  true,  like  good  china.

 Elsewhere  the  landscape  is  more  frank.
 The  light  falls  without  letup,  blindingly.

 A  woman  is  dragging  her  shadow  in  a  circle
 About  a  bald  hospital  saucer.
 It  resembles  the  moon,  or  a  sheet  of  blank  paper
 And  appears  to  have  suffered  a  sort  of  private  blitzkrieg.
 She  lives  quietly

 With  no  attachments,  like  a  foetus  in  a  bottle,
 The  obsolete  house,  the  sea,  flattened  to  a  picture
 She  has  one  too  many  dimensions  to  enter.
 Grief  and  anger,  exorcised,
 Leave  her  alone  now.

 The  future  is  a  grey  seagull
 Tattling  in  its  cat-voice  of  departure.
 Age  and  terror,  like  nurses,  attend  her,
 And  a  drowned  man,  complaining  of  the  great  cold,
 Crawls  up  out  of  the  sea.

Sylvia  Plath


Сильвия  Плат,  "Электра  на  пути  азалии"

В  день  твоей  смерти  я  зашла  в  грязь,
в  закрытый  от  солнца  сухостой,
где—чернота  и  золото  полосами—пчёлы,  что  камушки  алтаря,  
спячкой  коротали  метели,  а  грунт  был  твёрд.
Хорошо  им  было  лет  двадцать,  в  той  зимовке...
Словно  ты  не  существовал,  словно  я  явилась  на  свет
богом  удочерённая  из  чрева  моей  матери:
её  широкая  кровать  лоснилась  святостью.
Мне  невдомёк  была  вина  и  всё  прочее,
когда  я  впозлала  обратно  под  сердце.

Я,  куколка  в  платье  своей  невинности,
мечтательно  складываю  твой  эпос,  по  образу.
Никто  не  умер,  не  увял  на  этой  сцене.
Всё  имело  место  в  стойкой  белизне.
Проснусь  я,  прокинусь  на  Кладбищенском  Холме.
Отыщу  твоё  имя,  и  кости  найду:  всё  надёжно
под  судорожным  камнем  впритык  к  железной  ограде.

Здесь,  в  заботливой  богадельне,  где  мертвецы
лежат  тесно  впритык  и  рядами,  цветок
не  рушит  почву.  Это  путь  азалии.
К  югу  отсюда  начинается  поле  лопухов.
Ты  укрыт  шестью  футами  жёлтого  гравия.
Бумажный  красный  шалфей  не  колышется  
в  чужой  корзинке  с  пластиковой  зеленью  
на  могиле  с  тобой  рядом,  и  не  гниёт  он.
Зря  дожди  распускают  кровавый  окрас:
эрзац-лепестки  капают,  капают  красным.

Иной  род  красного  тревожит  меня:  когда
твой  вялый  парус  пил  выдохи  моей  сестры,
дол  моря  багровел,  что  плат  зла,  раскатанный
матерью  моей  к  твоему  последнему  приходу.
Я  заимствую  ил  старой  трагедии.  Правда,
раз  в  конце  октября,  с  мой  первым  криком
скорпион  ужалил  себя,  несчастлив  он;
матери  снилось  твоё  лицо,  глубоко  в  море.

Колеблясь,  окаменевшие  актёры  переводят  дух.
Я  было  надела  ярмо  любви,  а  ты  умер.
Эта  гангрена  проела  тебя  насквозь.
Мать  сказала,  что  ты  умер  как  всякий  мужчина.
Я—привидение  постыдного  самоубийства.
Моя  синяя  бритва  ржавеет  у  моего  горла.
О  прости,  отец,  ту  что  стучится  в  твои  ворота
ради  прощения,  твою  собаку,  дочь,  друга.
Это  любовь  моя  довела  нас  до  смерти.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Electra  on  Azalea  Path

The  day  you  died  I  went  into  the  dirt,  
Into  the  lightless  hibernaculum  
Where  bees,  striped  black  and  gold,  sleep  out  the  blizzard  
Like  hieratic  stones,  and  the  ground  is  hard.  
It  was  good  for  twenty  years,  that  wintering—    
As  if  you  never  existed,  as  if  I  came  
God-fathered  into  the  world  from  my  mother's  belly:  
Her  wide  bed  wore  the  stain  of  divinity.  
I  had  nothing  to  do  with  guilt  or  anything  
When  I  wormed  back  under  my  mother's  heart.  

Small  as  a  doll  in  my  dress  of  innocence  
I  lay  dreaming  your  epic,  image  by  image.  
Nobody  died  or  withered  on  that  stage.  
Everything  took  place  in  a  durable  whiteness.  
The  day  I  woke,  I  woke  on  Churchyard  Hill.  
I  found  your  name,  I  found  your  bones  and  all  
Enlisted  in  a  cramped  stone  askew  by  an  iron  fence.  

In  this  charity  ward,  this  poorhouse,  where  the  dead  
Crowd  foot  to  foot,  head  to  head,  no  flower  
Breaks  the  soil.  This  is  Azalea  path.  
A  field  of  burdock  opens  to  the  south.  
Six  feet  of  yellow  gravel  cover  you.  
The  artificial  red  sage  does  not  stir  
In  the  basket  of  plastic  evergreens  they  put  
At  the  headstone  next  to  yours,  nor  does  it  rot,  
Although  the  rains  dissolve  a  bloody  dye:  
The  ersatz  petals  drip,  and  they  drip  red.  

Another  kind  of  redness  bothers  me:  
The  day  your  slack  sail  drank  my  sister's  breath  
The  flat  sea  purpled  like  that  evil  cloth  
My  mother  unrolled  at  your  last  homecoming.  
I  borrow  the  silts  of  an  old  tragedy.  
The  truth  is,  one  late  October,  at  my  birth-cry  
A  scorpion  stung  its  head,  an  ill-starred  thing;  
My  mother  dreamed  you  face  down  in  the  sea.  

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266661
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 23.06.2011


Амири Барака, два стихотворения

Амири  Барака,  "Кааба"

Запертое  окно  смотрит  свысока
на  грязный  задворок,  который  Чёрные  люди
кроют  зовами,  кроют  воплями  или  шагами—  
против  законов  физики  потока  их  воли.

Наш  мир  всезвучен.
Наш  мир  милее  прочих  любых  и  чужих,
хоть  мы  страдаем,  и  убиваем  друг  друга,
и  иногда  не  в  силах  выбраться  на  волю.

Мы—прекрасные  люди
с  Африканским  воображением,
полным  масок,  и  танцев,  и  заразительных  напевов,
люди  с  Африканскими  глазами,  и  носами,  и  руками,
хоть  мы  влачимся  в  серых  оковах  в  стране,
где  лихие  зимы—а  нам  бы  лишь  солнца.

Мы  побывали  в  рабстве—  
и  вот  трудимся,  чтоб  вырваться  к  себе,  в
памятную  старину,  чтоб  обрести  новую

смычку  между  собой
и  нашим  Чёрным  родом.  Нам  нужно  чудо,
нам  нужны  рекомые  звуки,  чтоб  восстать
и  вернуться,  и  громить,  и  творить.  Что  за

священное  слово?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Ka'Ba  

A  closed  window  looks  down
on  a  dirty  courtyard,  and  Black  people
call  across  or  scream  across  or  walk  across
defying  physics  in  the  stream  of  their  will.  

Our  world  is  full  of  sound
Our  world  is  more  lovely  than  anyone's
tho  we  suffer,  and  kill  each  other
and  sometimes  fail  to  walk  the  air.  

We  are  beautiful  people
With  African  imaginations
full  of  masks  and  dances  and  swelling  chants
with  African  eyes,  and  noses,  and  arms
tho  we  sprawl  in  gray  chains  in  a  place
full  of  winters,  when  what  we  want  is  sun.  

We  have  been  captured,
and  we  labor  to  make  our  getaway,  into
the  ancient  image;  into  a  new  

Correspondence  with  ourselves
and  our  Black  family.  We  need  magic
now  we  need  the  spells,  to  raise  up
return,  destroy,and  create.  What  will  be  

the  sacred  word?

Amiri  Baraka


An  Agony.  As  Now.
 
I  am  inside  someone
who  hates  me.  I  look
out  from  his  eyes.  Smell
what  fouled  tunes  come  in
to  his  breath.  Love  his
wretched  women.

Slits  in  the  metal,  for  sun.  Where
my  eyes  sit  turning,  at  the  cool  air
the  glance  of  light,  or  hard  flesh
rubbed  against  me,  a  woman,  a  man,
without  shadow,  or  voice,  or  meaning.

This  is  the  enclosure  (flesh,
where  innocence  is  a  weapon.  An
abstraction.  Touch.  (Not  mine.
Or  yours,  if  you  are  the  soul  I  had
and  abandoned  when  I  was  blind  and  had
my  enemies  carry  me  as  a  dead  man
(if  he  is  beautiful,  or  pitied.

It  can  be  pain.  (As  now,  as  all  his
flesh  hurts  me.)  It  can  be  that.  Or  
pain.  As  when  she  ran  from  me  into
that  forest.
                           Or  pain,  the  mind
silver  spiraled  whirled  against  the
sun,  higher  than  even  old  men  thought
God  would  be.  Or  pain.  And  the  other.  The
yes.  (Inside  his  books,  his  fingers.  They  
are  withered  yellow  flowers  and  were  never
beautiful.)  The  yes.  You  will,  lost  soul,  say
‘beauty.’  Beauty,  practiced,  as  the  tree.  The
slow  river.  A  white  sun  in  its  wet  sentences.

Or,  the  cold  men  in  their  gale.  Ecstasy.  Flesh
or  soul.  The  yes.  (Their  robes  blown.  Their  bowls
empty.  They  chant  at  my  heels,  not  at  yours.)  Flesh
or  soul,  as  corrupt.  Where  the  answer  moves  too  quickly.
Where  the  God  is  a  self,  after  all.)

Cold  air  blown  through  narrow  blind  eyes.  Flesh,
white  hot  metal.  Glows  as  the  day  with  its  fun.
It  is  a  human  love,  I  live  inside.  A  bony  skeleton
you  recognize  as  words  or  simple  feeling.

But  it  has  no  feeling.  As  the  metal,  is  hot,  it  is  not,
given  to  love.

It  burns  the  thing
inside  it.  And  that  thing
screams.

Amiri  Baraka  


Амири  Барака,  "Агония.  Как  теперь"

Я  внутри  кого-то
ненавидящего  меня.  Я  смотрю
его  глазами.  Чую,
какая  гнильца  подтравливает  
его  вдохи.  Люблю  его
никудышних  женщин.

Щели  в  металле—  для  солнца.  Где
мои  глаза  зырят  наружу,  там  на  холодном  ветру—  
блики  дня,  или  грубая  плоть
трётся  о  меня—  женщина,  мужчина?
без  тени,  без  звука,  без  смысла.

Это  заточение  (плоть,
где  невинность—  оружие.  И
абстракция.  Касание.  (Не  моё.
Или  твоей,  если  ты—душа  моя,
и  уже  не  моя  с  тех  пор,  как  я  ослеп  и  позволил
врагам  тащить  себя,  как  мертвеца  
(если  он  прекрасен,  или  жалок.

Может,  это  боль.  (Как  теперь,  когда  вся  его
плоть  терзает  меня.)  Может  быть,  то.  Или
боль.  Как  тогда,  когда  она  убежала  от  меня
в  тот  лес.
                       Или  боль;  разум,
серебряной  спиралью  вихрящийся    
к  солнцу,  даже  выше,  чем  Бог,  мыслимый
древними.  Или  боль.  И  другое.    Именно
ДА.  (В  его  книгах,  его  пальцы.  Они—  
высохшие  жёлтые  цветы,  которые  никогда  
не  были  красивы.)  ДА.    Ты,  душа  пропащая,  скажешь
"красота".  Красота,  привычная,  как  дерево.  Или
тихая  река.  Белое  солнце  с  его  сырыми  сентенциями.

Или  холодные  мужи,  их  вихрь.  Экстаз.  Плоть
или  душа.  ДА.  (Их  одежды  по  ветру.  Их  чаши
пусты.  Они  псалмодят  в  моих  пятках,  не  в  твоих.)  Плоть  
или  душа?  как  это  гнило.  Где  выбор  слишком  скор.
Где  Бог  в  тебе  и  ты  в  Боге,  в  конце  концов.)

Холод  ,вдутый  в  щели  слепых  глаз.  Плоть—  
раскалённый  добела  металл.  Пылает,  как  день  и  деньская  забава.
Это—людская  любовь.  Я  живу  внутри.  Костлявый  скелет  
вы  принимаете  за  слова  или  простое  чувство.

Но  в  нём  нет  чувства.  Как  металл,  он  горяч,  он  не
подвластен  любви.

Он  сжигает  то,  
что  внутри  него.  И  это
вопит.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266509
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 22.06.2011


Амири Барака, четыре стихотворения

Амири  Барака,  "Наследство.  Блюзовому  люду"

На  юге  спит  напротив  аптеки,
рыча  под  грузовиками  и  печками*,
слоняясь  повсюду  и  спотыкаясь
о  хламистые  глаза  ранней
таинственной  ночи.  Хмурясь  во  хмелю,
махнуть  рукой,  смахнуть  ресницу.  
Танцует  на  коленях,  тянется,  прячет
руку  в  прохладную  тень.  Приседает
попить  и  попи`сать.  Тщится  взобраться,
купно  бросаясь  по  ко`ням—и  туда,
где  было  море  (старые  песни
увлекают  тебя  к  вере).  Галопом  
из  этого  города,  в  другой,  где  
тоже  черно.  Спешиться  
на  обочину,  где  люд  спит.  Туда,  где
луна  или  тени  домов.
Туда,  где  песен  мнимое  море.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  скорее  всего,  печи  асфальтоукладчиков  


Legacy    
(For  Blues  People)

In  the  south,  sleeping  against  
the  drugstore,  growling  under      
the  trucks  and  stoves,  stumbling      
through  and  over  the  cluttered  eyes      
of  early  mysterious  night.  Frowning      
drunk  waving  moving  a  hand  or  lash.      
Dancing  kneeling  reaching  out,  letting      
a  hand  rest  in  shadows.  Squatting      
to  drink  or  pee.  Stretching  to  climb      
pulling  themselves  onto  horses  near      
where  there  was  sea  (the  old  songs      
lead  you  to  believe).  Riding  out      
from  this  town,  to  another,  where      
it  is  also  black.  Down  a  road  
where  people  are  asleep.  Towards      
the  moon  or  the  shadows  of  houses.      
Towards  the  songs’  pretended  sea.

Amiri  Baraka    


Ле  Рой  Джонс  (Амири  Барака),  "Предисловие  к  двадцатому  тому
предсмертной  записки"

Недавно  я  привык  к  тому,  как
земля  распахивается  и  пеленает  меня  
каждый  раз,  когда  я  выгуливаю  пса.
Свыкся  я,  когда  ловлю  автобус,  и  с  глупой  музыкой
широкого  клинка  ветра.

Вот  какие  дела  настали.

Теперь  ночами  я  считаю  звёзды.
И  что  ни  ночь,  итог  мой  один.
А  если  они  спрячутся  от  счёта,
я  съытожу  дыры,  оставленные  ими.

Никто  больше  не  поёт.

А  вот  прошлой  ночью  я  взобрался
на  цыпочках  к  комнате  дочери,  и  слушал  её
речь  кому-то,  но  когда  я  отворил
дверь,  там  никого  не  было...
Только  она,  на  колёнях,  поглядывающая  

на  свои  сложенные  ладони.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Preface  to  a  Twenty  Volume  Suicide  Note

Lately,  I've  become  accustomed  to  the  way
The  ground  opens  up  and  envelopes  me
Each  time  I  go  out  to  walk  the  dog.
Or  the  broad  edged  silly  music  the  wind
Makes  when  I  run  for  a  bus...

Things  have  come  to  that.

And  now,  each  night  I  count  the  stars.
And  each  night  I  get  the  same  number.
And  when  they  will  not  come  to  be  counted,  
I  count  the  holes  they  leave.

Nobody  sings  anymore.

And  then  last  night  I  tiptoed  up
To  my  daughter's  room  and  heard  her
Talking  to  someone,  and  when  I  opened
The  door,  there  was  no  one  there...
Only  she  on  her  knees,  peeking  into

Her  own  clasped  hands

Le  Roi  Jones
 

Амири  Барака,  "Происшествие"

Вернулся  и  выстрелил.  Убил  его.  Вернулся  он—      
и  выстрелил,  а  этот  падал,  спотыкаясь,  минуя
лес  теней,  ниже,  умирая,  насмерть—ему  конец.

На  полу  кровоточит  мертвец.  Он  быстро  умер  тут,
после  падения.    Проворная  пуля  порвала  ему  лицо,
а  кровь  чётко  обрызгала  убийцу,  и  серый  вечер.

Фото  жертвы  пропечатано  всюду.  А  дух  его  
присосался  к  свету.  Но  он  мёртв  во  тьме,  что  темней
его  души.  Всё  кувырком  погасло  с  ним,  ко  смерти

вниз  по  ступеням.  

Нам  нечего  сказать

о  киллере,  только  это:  он  вернулся  откуда-то,
чтоб  сделать  это.  И  только  раз  он  пальнул  в  лицо
жертве,  и  бросил  её,  только  кровь  рекой.  Мы  знаем,

что  киллер  был  умел,  скор  и  тих,  и  что  покойный,
может,  знал  его.  И  это  все.  И  кроме  кислого  пирога
мертвецкой  мины,  и  крутого  вопроса  арматуры

его  рук  и  пальцев,  мы  ничего  не  знаем.


Incident

He  came  back  and  shot.  He  shot  him.  When  he  came      
back,  he  shot,  and  he  fell,  stumbling,  past  the      
shadow  wood,  down,  shot,  dying,  dead,  to  full  halt.  

At  the  bottom,  bleeding,  shot  dead.  He  died  then,  there      
after  the  fall,  the  speeding  bullet,  tore  his  face      
and  blood  sprayed  fine  over  the  killer  and  the  grey  light.  

Pictures  of  the  dead  man,  are  everywhere.  And  his  spirit      
sucks  up  the  light.  But  he  died  in  darkness  darker  than      
his  soul  and  everything  tumbled  blindly  with  him  dying  

down  the  stairs.    

We  have  no  word  

on  the  killer,  except  he  came  back,  from  somewhere      
to  do  what  he  did.  And  shot  only  once  into  his  victim's  
stare,  and  left  him  quickly  when  the  blood  ran  out.  We  know  

the  killer  was  skillful,  quick,  and  silent,  and  that  the  victim      
probably  knew  him.  Other  than  that,  aside  from  the  caked  sourness      
of  the  dead  man's  expression,  and  the  cool  surprise  in  the  fixture  

of  his  hands  and  fingers,  we  know  nothing.

Amiri  Baraka    


Амири  Барака,  "Cнова  Вавилон"

Доходяга
без  потрохов
ползёт  по  улицам
Европы;  она  хочет
послабления,  чудо  в  перьях,  нетопырь  слепой,  
без  потрохов,
с  болячками  нутра
(её  голова—
гнойная  тыква
SSыгойных  мемуаров,
без  мозгов);
ей  нечем  делать  детей;
она  сосала  жизнь
из  какого-то  ниггера
(что  имя  станет  известно,
но  чьи  соки  никогда,  
ни  за  что  она  не  вернёт),
который  на  матрасе  умер  от  наркоты*  

Эта  сука  убила  моего  друга  по  имени  Боб  Томпсон**,
чёрного  художника,  гиганта;  раз  она  скукожилась
в  жалкое  подобие  фашины,
полную  американских  дыр;  а  мартышка  себе  на  зад
шлёпнула  аэропланы
с  "имперского  державного  здания".

Может,  к  этой  суке,  к  её  сестрам,  к  ним  всем,
дойдут  мои  слова,
во  все  их  оффисы—мой  щёлок  
с  коколой  и  алага-сиропом***.

Нюхайте  говно,  суки,  обоняйте  его,  и  смейтесь  вы,
истерички,
пока  ваша  плоть  горит,
пока  глаза  ваши—красная  грязь—лупятся.


перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  из  чёрного  городского  фольклора  США:  "...your  dope  especially  when  your  pockets  tight.  You  cant  find  a  job  cuz  your  skin  ain't  white  sell  your  dope  brother  you  know  this  world  ain't  right...";
**  Боб  Томпсон  (1937-1966)—  американский  художник,  умер  от  передозировки  героина,  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Bob_Thompson_(painter);      
***"Алага"—популярная  торговая  марка,  по  названию  города  в  Алабаме;  компания  начала  бизнес  с  производства  сахарно-тростникового  сиропа  ("100  years  ago,  ALAGA  Syrup  Company  found  the  secret  formula  for  the  “Sweetness  of  the  South”  when  the  original  cane  syrup  recipe  was  created  in  1906.  ALAGA  syrup  was  born  out  of  love,  and  the  “feeling  of  family”  when  a  Georgia  boy  met  and  married  an  Alabama  girl...")


Babylon  Revisited

The  gaunt  thing      
with  no  organs  
creeps  along  the  streets  
of  Europe,  she  will  
commute,  in  her  feathered  bat  stomach-gown  
with  no  organs  
with  sores  on  her  insides  
even  her  head  
a  vast  puschamber      
of  pus(sy)  memories  
with  no  organs  
nothing  to  make  babies  
she  will  be  the  great  witch  of  euro-american  legend  
who  sucked  the  life  
from  some  unknown  nigger  
whose  name  will  be  known  
but  whose  substance  will  not  ever      
not  even  by  him  
who  is  dead  in  a  pile  of  dopeskin  

This  bitch  killed  a  friend  of  mine  named  Bob  Thompson      
a  black  painter,  a  giant,  once,  she  reduced  
to  a  pitiful  imitation  faggot  
full  of  American  holes  and  a  monkey  on  his  back      
slapped  airplanes  
from  the  empire  state  building  

May  this  bitch  and  her  sisters,  all  of  them,      
receive  my  words  
in  all  their  orifices  like  lye  mixed  with      
cocola  and  alaga  syrup  

feel  this  shit,  bitches,  feel  it,  now  laugh  your      
hysterectic  laughs  
while  your  flesh  burns  
and  your  eyes  peel  to  red  mud

Amiri  Baraka

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266479
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 22.06.2011


Тед Кузер, три стихотворения

Тед  Кузер,  "День  рождения"

Этим  вечером  я  сяду  читать  у  открытого  окна
пока  свет  не  сойдёт  на  нет,  и  книга
станет  не  более,  чем  частью  тьмы.
И  мне  нетрудно  будет  включить  лампу,
но  я  пожелаю  вогнать  этот  день  в  ночь,
одиноко  сидя  и  гладя  нечитабельную  страницу
бледным,  серым  призраком  своей  руки.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Happy  Birthday        

This  evening,  I  sat  by  an  open  window
and  read  till  the  light  was  gone  and  the  book
was  no  more  than  a  part  of  the  darkness.  
I  could  easily  have  switched  on  a  lamp,  
but  I  wanted  to  ride  this  day  down  into  night,
to  sit  alone  and  smooth  the  unreadable  page  
with  the  pale  gray  ghost  of  my  hand.

Ted  Kooser  


Тед  Крузер,  "Богоявление"  (или  "Теофания",—прим.  перев.)
 
Я  увидел  коричневую  Паучиху-Отшельница,
бегущую  с  сетью  в  руке  ,или  скорее,
с  чем-то  вроде  сети  в  том,  что  походило
на  руку.  Она  бежала  ко  мне  по  блистательно  белой
ванной,  таща  хрупкий  коловорот
волос—и  в  нём  было  впутано  туловище
жука.  То  были  волосы  моей  жены,
долгие  и  тёмные—пара  вольных  прядей,  завиток,
который  она  могла  впустую  вертеть  на  палец,
или  впустую  складывать  вдвое,  говоря  со  мной,—
а  ноги  жука  были  сломаны.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


An  Epiphany

I  have  seen  the  Brown  Recluse  Spider      
run  with  a  net  in  her  hand,  or  rather,      
what  resembled  a  net,  what  resembled  
a  hand.  She  ran  down  the  gleaming  white  floor      
of  the  bathtub,  trailing  a  frail  swirl      
of  hair,  and  in  it  the  hull  of  a  beetle      
lay  woven.  The  hair  was  my  wife’s,      
long  and  dark,  a  few  loose  strands,  a  curl      
she  might  idly  have  turned  on  a  finger,      
she  might  idly  have  twisted,  speaking  to  me,      
and  the  legs  of  the  beetle  were  broken.

Ted  Kooser


Тед  Кузер,  "Слепая"

Она  обратила  своё  лицо  вверх
к  дождю  света—и  заулыбалась.

Свет  по  каплям  стекал  по  её  лбу
и  лил  ей  в  глаза.  Он  сбегал  

ей  за  пазуху,  в  трикотажную  блузу,
и  поливал  сверху  её  белые  груди.

Её  коричневые  туфли  хлюпали
по  свету.  В  тот  миг  словно  

цирковая  кибитка  катила  перед  ней
по  лужам  света,  клеть  на  колёсах,

и  она  брела  сразу  на  кибиткой,
пышущая,  удивлённая,  сующая  трость

сквозь  прутья,  натыкаясь  и  попадая,
пока  мир  пятился  в  дальний  угол.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Blind  Woman

She  had  turned  her  face  up  into  
a  rain  of  light,  and  came  on  smiling.  

The  light  trickled  down  her  forehead      
and  into  her  eyes.  It  ran  down  

into  the  neck  of  her  sweatshirt  
and  wet  the  white  tops  of  her  breasts.  

Her  brown  shoes  splashed  on  
into  the  light.  The  moment  was  like  

a  circus  wagon  rolling  before  her  
through  puddles  of  light,  a  cage  on  wheels,  

and  she  walked  fast  behind  it,      
exuberant,  curious,  pushing  her  cane  

through  the  bars,  poking  and  prodding,      
while  the  world  cowered  back  in  a  corner.

Ted  Kooser

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266321
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 21.06.2011


Тед Кузер, четыре стихотворения

Тед  Кузер,  "Письмо  в  октябре"

Уже  рассветы  наступают  всё  позже,
а  я,  ещё  месяц  назад  по  утрам
за  чашкой  кофе  наблюдавший
прогулки  селезней  с  холма
к  краю  пруда,  и  посадки  их
на  самок  там,  застенчиво  попивая,

затем  наблюдал  их  легкие  заплывы
по  воде,  сеющие  отражения
во  все  стороны—некий  сад
деревьев,  росших  словно  чудом—  
теперь  вижу  лишь  отражённое  тьмой
своё  лицо,  бледное  и  неровное,

напуганное  временем.  Пока  я  спал,
ночь  в  толстом  зимнем  жакете
взнуздала  самку  скруткой
сырых  листьев  и  увела  её,
затем  привела  чёрного  коня  в  упряжи,
скрипевшей  как  кузнечик—и  свела

воду  в  мой  сад.  Проснувшись,  я
замечаю  на  дежурном  окне
открытые  шторы  в  открытое  моё  лицо;
выше,  вне  меня—темнота.  И  мне,
желавшему  всё  глядеть  вовне,
теперь  надо  глядеть  внутрь.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Letter  in  October
 
Dawn  comes  later  and  later  now,      
and  I,  who  only  a  month  ago  
could  sit  with  coffee  every  morning      
watching  the  light  walk  down  the  hill      
to  the  edge  of  the  pond  and  place      
a  doe  there,  shyly  drinking,  

then  see  the  light  step  out  upon      
the  water,  sowing  reflections      
to  either  side—a  garden  
of  trees  that  grew  as  if  by  magic—  
now  see  no  more  than  my  face,      
mirrored  by  darkness,  pale  and  odd,  

startled  by  time.  While  I  slept,      
night  in  its  thick  winter  jacket    
bridled  the  doe  with  a  twist  
of  wet  leaves  and  led  her  away,  
then  brought  its  black  horse  with  harness      
that  creaked  like  a  cricket,  and  turned  

the  water  garden  under.  I  woke,      
and  at  the  waiting  window  found      
the  curtains  open  to  my  open  face;      
beyond  me,  darkness.  And  I,  
who  only  wished  to  keep  looking  out,      
must  now  keep  looking  in.

Ted  Kooser  


A  Room  in  the  Past

It’s  a  kitchen.  Its  curtains  fill  
with  a  morning  light  so  bright      
you  can’t  see  beyond  its  windows      
into  the  afternoon.  A  kitchen      
falling  through  time  with  its  things      
in  their  places,  the  dishes  jingling      
up  in  the  cupboard,  the  bucket      
of  drinking  water  rippled  as  if  
a  truck  had  just  gone  past,  but  that  truck      
was  thirty  years.  No  one’s  at  home      
in  this  room.  Its  counter  is  wiped,      
and  the  dishrag  hangs  from  its  nail,      
a  dry  leaf.  In  housedresses  of  mist,      
blue  aprons  of  rain,  my  grandmother      
moved  through  this  life  like  a  ghost,      
and  when  she  had  finished  her  years,      
she  put  them  all  back  in  their  places  
and  wiped  out  the  sink,  turning  her  back      
on  the  rest  of  us,  forever.

Ted  Kooser    


Тед  Кузер,  "Комната  в  прошлом"

Это  кухня.  Яркие  занавески  напитаны
утренним  светом  настолько,  что  
что  за  этими  окнами  ты    
не  замечаешь  пополдня.  Кухня
со  всей  утварью  на  своих  местах,
со  звакающей  посудой  в  буфете
падает  сквозь  время;  вода
в  ведре  колышется  здесь  так,  
словно  там  проехал  грузовик,  но  это  
тридцать  лет  минули.    Никого  из  домашних
нет  в  этой  комнате.    Разделочный  стол  вытерт
полотенцем,  свисающим  с  крючка—
сухой  лист.    В  раздевалке  тумана—
голубые  фартуки  из  дождя.  Моя  бабушка
миновала  эту  жизнь,  как  призрак:
окончив    свои  годы,  она  вернула  их,
разложила  по  своим  местам
и  вытерла  досуха  добро,  обратив  его  
к  оставшимся  нашим,  навсегда.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы  


Late  February

The  first  warm  day,      
and  by  mid-afternoon      
the  snow  is  no  more      
than  a  washing  
strewn  over  the  yards,  
the  bedding  rolled  in  knots      
and  leaking  water,      
the  white  shirts  lying      
under  the  evergreens.      
Through  the  heaviest  drifts      
rise  autumn’s  fallen      
bicycles,  small  carnivals      
of  paint  and  chrome,      
the  Octopus  
and  Tilt-A-Whirl      
beginning  to  turn  
in  the  sun.  Now  children,      
stiffened  by  winter      
and  dressed,  somehow,      
like  old  men,  mutter      
and  bend  to  the  work      
of  building  dams.  
But  such  a  spring  is  brief;      
by  five  o’clock  
the  chill  of  sundown,      
darkness,  the  blue  TVs      
flashing  like  storms  
in  the  picture  windows,      
the  yards  gone  gray,      
the  wet  dogs  barking      
at  nothing.  Far  off      
across  the  cornfields  
staked  for  streets  and  sewers,      
the  body  of  a  farmer      
missing  since  fall  
will  show  up  
in  his  garden  tomorrow,      
as  unexpected  
as  a  tulip.  

Ted  Kooser


Тед  Кузер,  "Оттепель"

Первый  тёплый  день—
и  к  трём  пополудни
снег  не  более,  чем
мокрая  стирка,
разбросанная  по  дворам:
скрученные  скатки  простыней
сочатся  водой;
белые  рубашки  лежат
под  вечнозелёными  кустами.
Невзирая  на  полное  уныние,
подымаются  брошенные  осенью
велосипеды,  хромированные
и  расписные  колясочки;
большие  шаги
и  карусель
понемногу  вертятся
на  солнце.  Вот  и  дети,
огрубевшие  зимой,
и  часто  одетые
как  старики,  бормочут
и  часом  гнутся,  
городя  плотины  в  канавках.
Но  провесень  коротка;
к  пяти  вечера
холод  захода  солнца,
тьма,  голубые  ТВ,
мерцающие  как  бури
в  стеклянных  стаканах  окон;
дворы  сереют,
мокрые  псы  лают
впустую.    Далеко  там,
где-то  на  полях,
взаперти  от  улиц  и  канав—
тело  фермера,
пропавшее,  пока  падаль  
не  обнаружится
в  хозяйском  саду  завтра,
неожиданная,
как  тюльпан.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Тед  Кузер,  "Мышь"

На  полу  многоярусного  паркинга
я  нашёл  мёртвого  мышонка.  Была  зима,
мир  давно  поседел  снаружи  и  внутри,
и  труп  был  частью  всей  этой  тьмы...
мельчайшей  частицей.  Он  замер  так,
будто  было  бежал  во  весь  опор—
и  ,так  и  расслабившись  после  броска,
он  вытянул  свои  передние
лапы  вперёд,  накрыв  их  мордочкой,
словно  он  остановился  у  кромки  нюхнуть
нечто  важное--  вход  чудо-норки,  наверное,
прямо  перед  его  носам—выход
из  этого  мира.  Его  тыл  был  выгнут
у  этого  входа,  и  каждый  мускул
застыл  на  месте,  будто  прыжок.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Mouse

On  the  floor  of  a  parking  garage  
I  found  a  dead  mouse.  It  was  winter,
the  world  gone  gray  outside  and  in,
and  the  mouse  a  part  of  all  that  darkness*--
the  smallest  part.  He  stood  
like  the  wind-up  mouse  run  down  at  last
but  still  on  its  wheels,  a  fast  run
just  behind  him,  and  he`d  pulled
his  paws  tightly  under  his  chin  
as  he`d  stopped  to  sniff  at  the  edge
of  something  important--  a  moushole,  maybe,
right  under  his  nose  and  opening  
out  of  the  world.  His  back  was  arched
againist  entering  there,  and  ewery  muscle
had  frozen  in  place  like  spring.

Ted  Kooser

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266306
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 21.06.2011


Тед Кузер, четыре стихотворения

Тед  Кузер,  "Вот  такая  Небраска"

Гравийка  лёгким  галопом  скачет
через  поля,  (а  телефонные  линии
стекают  назад)  чей  вал  пыли  
вовсю  искрит  белобровниками*.

По  обеим  сторонам—милые  старые  дамы,
они  отворяют  амбары  (чиь  оконца
унылы  бельмами  сена);  и  в  паутинах—
разбитые  тракторы  под  их  юбками.

Вот  такая  Небраска.  Воскресенье,
пополудни;  июль.  Рулит  дальше
рука  твоей  вне  тиснущего  ветра;
жаворонки  дежурят  на  станциях.

За  поясом  безопасности  из  кедров
(до  верхушек  в  мальвах,  пыльце  и  пчёлах)
автостопщик  бросает  прочь  таблицы—
и  садится  на  пятую  считать  ворон.

Тебе  всё  пополам;  ты  словно  спускаешь
себе  шины,  ты  словно  пускаешь  мышь
гнездиться  в  твоём  кашне,  ты  словно  
не  больше  грузовика  в  бурьянах**.

кудахчешь  с  цыплятами  или  липок  в  меду
или  держишь  костлявого  старика  на  коленях,
пока  он  высматривает  дорогу,  ожидая,
пока  кто-нибудь  махнёт.  Ты  сам  себе

помахивание.  Ты  сам  автостоп  авто
и  пляска  стоппера  на  дороге.  Ты  сам
машешь—и  бросаешь  руку  скользящей,
что  жаворонок  над  нивой,  над  домами.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  дрозд-белобровик  (Turdus  iliacus),  самый  малый  из  дроздов  (см.  http://ptici.narod.ru/ptici/drozd-belobrovik.html);  интересно,  что  часто  "blackbird"  в  стихах  американских  авторов  переводят  на  русский  как  "чёрная  птица"  ;
**  или  же  "в  трауре",  по  тексту  


So  This  Is  Nebraska

The  gravel  road  rides  with  a  slow  gallop      
over  the  fields,  the  telephone  lines      
streaming  behind,  its  billow  of  dust      
full  of  the  sparks  of  redwing  blackbirds.  

On  either  side,  those  dear  old  ladies,  
the  loosening  barns,  their  little  windows      
dulled  by  cataracts  of  hay  and  cobwebs      
hide  broken  tractors  under  their  skirts.  

So  this  is  Nebraska.  A  Sunday      
afternoon;  July.  Driving  along  
with  your  hand  out  squeezing  the  air,      
a  meadowlark  waiting  on  every  post.  

Behind  a  shelterbelt  of  cedars,  
top-deep  in  hollyhocks,  pollen  and  bees,      
a  pickup  kicks  its  fenders  off  
and  settles  back  to  read  the  clouds.  

You  feel  like  that;  you  feel  like  letting      
your  tires  go  flat,  like  letting  the  mice      
build  a  nest  in  your  muffler,  like  being      
no  more  than  a  truck  in  the  weeds,  
                                                   
clucking  with  chickens  or  sticky  with  honey      
or  holding  a  skinny  old  man  in  your  lap      
while  he  watches  the  road,  waiting  
for  someone  to  wave  to.  You  feel  like  

waving.  You  feel  like  stopping  the  car  
and  dancing  around  on  the  road.  You  wave      
instead  and  leave  your  hand  out  gliding      
larklike  over  the  wheat,  over  the  houses.

Ted  Kooser  


Тед  Кузер,  "Выбирая  читателя"

Во-первых,  мне  угодна  её  красота,
её  тщательный  подход  к  моей  поэзии
в  интимнейшую  минуту  пополудня,
её  волосы,  ещё  липнущие  к  шее
после  дождя.  Она  должна  быть  
в  плаще,  в  старом,  грязном
от  её  экономии  на  пятновыводителе.
Она  достанет  очки—и  там,
в  книжной  лавке,  она  станет  мусолить
мои  стихи,  затем  вернёт  книгу
на  ту  же  полку.  Она  скажет  себе:
"За  такие  деньги  я  могу  себе
почистить  плащ".    И  займётся  им.
 
перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Selecting  A  Reader  

First,  I  would  have  her  be  beautiful,
and  walking  carefully  up  on  my  poetry
at  the  loneliest  moment  of  an  afternoon,
her  hair  still  damp  at  the  neck
from  washing  it.  She  should  be  wearing
a  raincoat,  an  old  one,  dirty
from  not  having  money  enough  for  the  cleaners.
She  will  take  out  her  glasses,  and  there
in  the  bookstore,  she  will  thumb
over  my  poems,  then  put  the  book  back
up  on  its  shelf.  She  will  say  to  herself,
"For  that  kind  of  money,  I  can  get
my  raincoat  cleaned."  And  she  will.  

Тed  Kooser


Тед  Кузер,  "Летя  ночью"

Над  нами  звёзды.  Под  нами  созвездия.
Пять  миллиардов  миль  за  нами:  галактика  умирает,
как  падающий  на  воду  снежок.  Под  нами
некий  фермер,  коего  знобит  от  этой  дальней  смерти.
включив  дворовой  свет,  втягивает  навесы  и  амбар
прочь  в  подопечную  свою  системку.
Вся  ночь  города,  подобные  мерцанию  новых,
с  яркими  улицами  волокутся  на  одинокие  огни,  как  его.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

 
Flying  at  Night  

Above  us,  stars.  Beneath  us,  constellations.
Five  billion  miles  away,  a  galaxy  dies
like  a  snowflake  falling  on  water.  Below  us,  
some  farmer,  feeling  the  chill  of  that  distant  death,  
snaps  on  his  yard  light,  drawing  his  sheds  and  barn
back  into  the  little  system  of  his  care.
All  night,  the  cities,  like  shimmering  novas,  
tug  with  bright  streets  at  lonely  lights  like  his.  

Ted  Kooser


Тед  Кузер,  "Гуляя  на  цыпочках"

Издавна  мы  отвыкли  подымать  пятки,
как  остальные—  конь,  пёс,  тигр—  
хоть  и  трепещем  от  их  прыти,
так  они  летят.  Даже  мышь,
уносящая  великую  ношу  самородка
собачьего  корма,  завидно  грациозна.
Едва  ли  прыгуча  наша  походка—
настолько  мы  отягощены  компетенцией
и  дисциплинарными  обязанностями,
свалившимися  на  нас:  наказания,
убийства—  и  всё  нашим  стопам,
жестко  смирённым  кожами  покорённых.
Но  иногда  спозаранку
мы  на  цыпочках  ощущаем,  
что  значит  быть  одним  из  них,
крадущихся  мимо  дверей,  когда  мы  спим—
и  внезамно  видим  в  темноте.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Walking  on  Tiptoe

Long  ago  we  quit  lifting  our  heels  
like  the  others—horse,  dog,  and  tiger—  
though  we  thrill  to  their  speed  
as  they  flee.  Even  the  mouse  
bearing  the  great  weight  of  a  nugget      
of  dog  food  is  enviably  graceful.  
There  is  little  spring  to  our  walk,  
we  are  so  burdened  with  responsibility,      
all  of  the  disciplinary  actions  
that  have  fallen  to  us,  the  punishments,      
the  killings,  and  all  with  our  feet  
bound  stiff  in  the  skins  of  the  conquered.    
But  sometimes,  in  the  early  hours,      
we  can  feel  what  it  must  have  been  like      
to  be  one  of  them,  up  on  our  toes,  
stealing  past  doors  where  others  are  sleeping,      
and  suddenly  able  to  see  in  the  dark.

Ted  Kooser

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266129
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 20.06.2011


Фрэнк О'Хара, два стихотворения

Фрэнк  О'Хара,  "Почему  я  не  художник".

Я  не  художник,  я  поэт.
Почему?  Думаю,  мне  лучше
быть  художником,  ан  нет.  Вот

к  примеру,  Майк  Голдберг
начинает  писать.    Тут  и  я.
"Присядь  и  выпей",—он  мне
говорит.  Пью;  мы  пьём.  Присма-
-триваюсь:  "Тут  у  тебя  САРДИНЫ".—
"Да,  здесь  что-нибудь  нужно".—
—"О".  Я  ухожу,  и  дни  прочь,
и  я  снова  тут.  Художество
идёт—  и  я  иду,  и  дни  прочь
уходят.  Я  снова  тут.  Картина  
кончена.  "Где  САРДИНЫ?"
Всё  что  осталось,  это
просто  буквы.  Майк:  "Убрал  лишнее".

А  я?  Как-то  всё  думаю  о  цвете,
об  оранжевом.  Пишу  строку
об  апельсине.  Вскоре  вся
страница  в  словах—что  строка.
Затем  другая  страница.  Сюда  бы
столько  всего,  не  апельсинов,  а
слов  о  том,  сколь  ужасны  апельсин
и  жизнь.  Дни  прочь.  Стихопроза  вот.
Я  настоящий  поэт.  Кончен  мой
стих,  где  я  даже  не  упомянул
апельсин.  Двенадцать  глав.  Я  назову
это  АПЕЛЬСИНАМИ.  И  раз  в  галерее
я  вижу  Майково  полотно,  САРДИНЫ.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Why  I  Am  Not  A  Painter  

I  am  not  a  painter,  I  am  a  poet.
Why?  I  think  I  would  rather  be
a  painter,  but  I  am  not.  Well,

for  instance,  Mike  Goldberg
is  starting  a  painting.  I  drop  in.
"Sit  down  and  have  a  drink"  he
says.  I  drink;  we  drink.  I  look
up.  "You  have  SARDINES  in  it."
"Oh."  I  go  and  the  days  go  by
and  I  drop  in  again.  The  painting
is  going  on,  and  I  go,  and  the  days
go  by.  I  drop  in.  The  painting  is
finished.  "Where's  SARDINES?"
All  that's  left  is  just
letters,  "It  was  too  much,"  Mike  says.

But  me?  One  day  I  am  thinking  of  
a  color:  orange.  I  write  a  line  
about  orange.  Pretty  soon  it  is  a  
whole  page  of  words,  not  lines.  
Then  another  page.  There  should  be  
so  much  more,  not  of  orange,  of  
words,  of  how  terrible  orange  is  
and  life.  Days  go  by.  It  is  even  in  
prose,  I  am  a  real  poet.  My  poem  
is  finished  and  I  haven't  mentioned  
orange  yet.  It's  twelve  poems,  I  call  
it  ORANCES.  And  one  day  in  a  gallery  
I  see  Mike's  painting,  called  SARDINES.

 Frank  O'Hara


Лана  Тёрнер  пала  духом!
Я  торопливо  шагал,  и  внезапно
задождило  и  заснежило,
а  ты  сказал,  что  идёт  град,
но  градины  били  тебя  по  голове,
так  крепко,  что  правда  снежило  и
дождило,  и  я  было  так  торополся,
чтоб  встретить  тебя,  но  трафик
действовал  точно,  как  небо;
и  вдруг  я  увидел  заголовок:
ТИНА  ТЁРНЕР  ПАЛА  ДУХОМ!
нет  снега  в  Голливуде
нет  дождя  в  Калифорнии
я  водился  со  многими  компаниями
и  действовал  просто  позорно
но  я  никогда  не  сникал  духом
ох  Лана  Тёрнер  мы  ждём  твоего  взлёта

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


 Lana  Turner  has  collapsed!
 I  was  trotting  along  and  suddenly
 it  started  raining  and  snowing
 and  you  said  it  was  hailing
 but  hailing  hits  you  on  the  head  
 hard  so  it  was  really  snowing  and
 raining  and  I  was  in  such  a  hurry
 to  meet  you  but  the  traffic
 was  acting  exactly  like  the  sky
 and  suddenly  I  see  a  headline
 LANA  TURNER  HAS  COLLAPSED!
 there  is  no  snow  in  Hollywood
 there  is  no  rain  in  California
 I  have  been  to  lots  of  parties
 and  acted  perfectly  disgraceful
 but  I  never  actually  collapsed
 oh  Lana  Turner  we  love  you  get  up

Frank  O'Hara

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=266066
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 20.06.2011


Мэрдж Пирси, два стихотворения

Мэрдж  Пирси,  "Песня  кота"

"Ты  моя..."—молвил  кот,  вытягивая  коготь  тьмы,—    
"...Моя  любовница,  подруга  и  рабыня,  моя  игрушка..."—    
молвил  кот  языком  смахивая  с  твоего  подбородка
молоко  из  забытых  грудей  его  матушки.

"Давай  гулять  по  лесу".  —  молвил  кот—  
Я  научу  тебя  читать  таблоид  запахов,
обращаться  в  тень,  и  ждать  как  силок,  охотясь.
Вот,  я  кладу  толстую  тёплую  мышь  тебе  на  коврик.

"Ты  кормишь  меня,  я  пытаюсь  кормить  тебя.  
Мы  друзья,--сказал  кот,  --хоть  я  гармоничнее  тебя.
Ты  прыгаешь  в  высоту  двадцати  своих  ростов?
Бегаешь  по  деревьям?  Прыгаешь  с  крыши  на  крышу?

Давай  потрёмся  и  обсудим  наши  взаимности.
Мои  эмоции  тверды  и  чисты,  как  кристаллы  соли.
Вожделения  горят  как  глаза.    Я  по  утрам  хожу
и  хожу  вокруг  твоей  кровати,  и  пою  тебе  в  лицо.

Давай  я  научу  тебя  танцевать  столь  естественно,
как  засыпать  и  просыпаться,  и  долго-долго  потягиваться.
Я  вслух  жадничаю  когтями  и  боюсь  своими  усами.
Зависть  хлещет  хвостом.  Любовь  речёт  всем  мною,  слово

шерсти.  Я  научу  тебя  покоиться,  как  яйцо
и  скользить  сквозь  траву,  как  дух  ветра".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Cat's  Song  

Mine,  says  the  cat,  putting  out  his  paw  of  darkness.  
My  lover,  my  friend,  my  slave,  my  toy,  says  
the  cat  making  on  your  chest  his  gesture  of  drawing  
milk  from  his  mother's  forgotten  breasts.  

Let  us  walk  in  the  woods,  says  the  cat.  
I'll  teach  you  to  read  the  tabloid  of  scents,  
to  fade  into  shadow,  wait  like  a  trap,  to  hunt.  
Now  I  lay  this  plump  warm  mouse  on  your  mat.  

You  feed  me,  I  try  to  feed  you,  we  are  friends,  
says  the  cat,  although  I  am  more  equal  than  you.  
Can  you  leap  twenty  times  the  height  of  your  body?  
Can  you  run  up  and  down  trees?  Jump  between  roofs?

Let  us  rub  our  bodies  together  and  talk  of  touch.  
My  emotions  are  pure  as  salt  crystals  and  as  hard.  
My  lusts  glow  like  my  eyes.  I  sing  to  you  in  the  mornings
walking  round  and  round  your  bed  and  into  your  face.  

Come  I  will  teach  you  to  dance  as  naturally  
as  falling  asleep  and  waking  and  stretching  long,  long.  
I  speak  greed  with  my  paws  and  fear  with  my  whiskers.  
Envy  lashes  my  tail.  Love  speaks  me  entire,  a  word  

of  fur.  I  will  teach  you  to  be  still  as  an  egg  
and  to  slip  like  the  ghost  of  wind  through  the  grass.  

Marge  Piercy


Мэрдж  Пирси  ,"Кукла  Барби"

Эта  девочка-детка  родилась  как  все,
и  рекламировала  куколок  пи-пи,
и  миниатюрные  плитки*,  и  утюги,
и  минипомадки  цвета  вишнёвой  карамели.
Затем,  весной  созревания,  её  огорошил  одноклассник:
"У  тебя  здоровенный  нос  и  жирные  ноги".
 
Здоровая,  записная  умница,
с  крепкими  руками  и  спиной,
видно  игривая  и  рукастая,
она  завиноватилась  перед  всеми  этими,
замечавшими  её  жирный  нос  и  толстые  ноги.

Ей  советовали  играть  скромницу,
внушали  душевность,
гимнастику,  диету,  улыбку  и  лесть.
Её  добрая  натура  веялась
как  шарф  болельщика.
И  вот  она  обрезала  свой  нос  и  ноги,
и  предложила  им.

В  коробке-витринке  на  атласе  она
с  подкрашенным  косметикой  дельца
вздёрнутым  носиком
лежит  в  розово-белой  ночнушке.
Каждый  говорит:  "Правда,  она  хороша?"
Само  совершенство,  наконец.
Заветный  финал  каждой  женщины.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  газоэлектрические  кухонные  плиты,—прим.  перев.  


Barbie  Doll  

This  girlchild  was  born  as  usual
and  presented  dolls  that  did  pee-pee
and  miniature  GE  stoves  and  irons
and  wee  lipsticks  the  color  of  cherry  candy.
Then  in  the  magic  of  puberty,  a  classmate  said:
You  have  a  great  big  nose  and  fat  legs.  

She  was  healthy,  tested  intelligent,
possessed  strong  arms  and  back,
abundant  sexual  drive  and  manual  dexterity.
She  went  to  and  fro  apologizing.
Everyone  saw  a  fat  nose  on  thick  legs.  

She  was  advised  to  play  coy,
exhorted  to  come  on  hearty,
exercise,  diet,  smile  and  wheedle.
Her  good  nature  wore  out
like  a  fan  belt.
So  she  cut  off  her  nose  and  her  legs
and  offered  them  up.  

In  the  casket  displayed  on  satin  she  lay
with  the  undertaker's  cosmetics  painted  on,
a  turned-up  putty  nose,
dressed  in  a  pink  and  white  nightie.
Doesn't  she  look  pretty?  everyone  said.
Consummation  at  last.
To  every  woman  a  happy  ending.  

 Marge  Piercy

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265963
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 19.06.2011


Мэрдж Пирси, четыре стихотворения

Мэрдж  Пирси,  "Хорошо  сохранившийся  мужчина"

Выдублен  листвою  палой,
он  был  вырыт  из  болота,
как  сапог  из  доброй  юфти.

Всё  в  комплекте:  зубы,  локти,
пенис,  ногти  и  желудок
с  пищей  той,  что  он  поел.

Жертва  богу  ли,  богине
плодородия,  погоды,
может,  посошок  чуме,

был  он  кормлен—и  зарезан...
Понимаю  понемногу
я,  зачем  ты  дорогое

заказав  вино,  и  устриц  
или  стейк,  итожил  счёт—
ночью  чтоб  меня  прикончить.

Мне  кусок  был  шире  горла.
В  туалет  я  всё  металась.
Я  пила  лишь  и  пыталась

и  старалась  не  заплакать,
зелена,  как  майский  лист,
и  свежа,  как  хрустик-доллар
 
слушающий  волка  козлик,
не  читавший  сказки.  Жертва
непреклонно-жадной  музе,

королева  Мая,  прима-
-дама,  я,  как  муж  болотный,
задыхалась  от  вниманья.

Я  легла  в  постель—и  молча
попрощалась  с  жизнью.  Как  же
изумилась  я,  проснувшишь

и  голодной,  и  бестактной.
Было  многое—всё  помня,
я  отращиваю  ногти.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  well  preserved  man

He  was  dug  up  from  a  bog
where  the  acid  tanned  him
like  a  good  leather  workboot.

He  is  complete,  teeth,  elbows,
toenails  and  stomach,  penis,
the  last  meal  he  was  fed.

Sacrificed  to  a  god  or  goddess
for  fertility,  good  weather,
an  end  to  a  plague,  who  knows?

Only  he  was  fed  and  then  killed,
as  I  began  to  realize  as  you
ordered  the  expensive  wine,

urged  lobster  or  steak,  you
whose  eyes  always  toted  the  bill,
I  was  to  be  terminated  that  night.

I  could  not  eat  my  last  meal.
I  kept  running  to  the  ladies  room.
All  I  could  do  was  drink  and  try,

try  not  to  weep  at  the  table.
I  was  green  as  May  leaves  on  the  maple.
I  was  new  as  a  never  folded  dollar,

a  child  who  didn't  know  how  the  old
story  always  ended.  Sacrificed
to  a  woman  with  more  to  offer  up,

the  new  May  queen,  lady  of  prominent
family,  like  the  bog  man  I  was
strangled  with  little  bruising.

I  lay  in  my  bed  with  my  arms  folded
believing  my  life  had  bled  out.
How  astonished  I  was  to  survive,

to  find  I  was  intact  and  hungry.
All  that  happened  was  I  knew  the  story
now  and  I  grew  long  nails  and  teeth.

Marge  Piercy



Мэрдж  Пирси,  "Грёза  гадин"

"Под  вечер  верно  грёза  гадин
звенела  в  вязах  близ  Речушки,
и  мысли  трогала  людей,
хоть  те  едва  ли  сознавали,
что  слышали  её".

Генри  Торо

Вот  грёза  гадин:  "Нам  едва  ли
внушает  уваженье  жизнь  такая,
которая  сдаётся  низкой  нам,
притом  с  аффектами  большими,
размером  с  нас,  которых  просто
и  вывести,  и  провести  за  нос.
Народ  сидит,  клюя  как  рыбы
на  телеудочки,  он  набдюдает  духов,
охотящихся  за  мячом,  а  также
за  привиденьями  иными,
покуда  скунс,  рискуя  насмерть,
пересекает  трассу,  чтобы
найти  себе  подругу;
покуда  лис  у  изгороди
оченивает  проволоку,  чтоб
курятиной  полакомиться,  а  
его  выслеживает  дробовик.
Птицы—  жадные  бомбочки,  они
взрываются,  вызывая  аппетит.
(У  меня  был  кот,  умерший  от  любви.)
Собаки  на  поводках  тащат  хо-
-зяев  по  континентам.  Мы
слишком  заняты,  чтоб  быть
оскоменно  и  просто  страстными.
Нам  никогда  не  пригрёзится
проливная  весна,  мокрая
услада  гадин".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Toad  Dreams  

"That  afternoon  the  dream  of  the  toads  
rang  through  the  elms  by  Little  River
and  affected  the  thoughts  of  men,  
though  they  were  not  conscious  that  
they  heard  it".

Henry  Thoreau  

The  dream  of  toads:  we  rarely  
credit  what  we  consider  lesser  
life  with  emotions  big  as  ours,  
but  we  are  easily  distracted,  
abstracted.  People  sit  nibbling  
before  television's  flicker  watching  
ghosts  chase  balls  and  each  other  
while  the  skunk  is  out  risking  grisly  
death  to  cross  the  highway  to  mate;  
while  the  fox  scales  the  wire  fence  
where  it  knows  the  shotgun  lurks  
to  taste  the  sweet  blood  of  a  hen.  
Birds  are  greedy  little  bombs  
bursting  to  give  voice  to  appetite.  
I  had  a  cat  who  died  of  love.
Dogs  trail  their  masters  across  con-
tinents.  We  are  far  too  busy  
to  be  starkly  simple  in  passion.  
We  will  never  dream  the  intense  
wet  spring  lust  of  the  toads.  

Marge  Piercy


Мэрдж  Пирси,  "Искусная  работа"

В  горшке  расписном
деревцо,  оно
могло  б  расти  под  сто  футов
на  горном  склоне,
пока  молния  его  не  расколет.
Но  садовник
заботливо  обрезал  его.
В  нём  восемь  дюймов.
Каджый  день,
неволя  ветви,
садовник  напевает:
"Такова  твоя  планида—  
быть  малым  и  сподручным,
домашним  и  слабым;
какое  счастье,  деревце,
иметь  свою  усадебку".
Надо  сызмальства
заботиться  о  живых,
чтоб  окоротить  их  рост:
зажатые  стопы;
искалеченный  мозг;
волосы  в  папильотках;
руки,  которых  ты
любишь  касаться.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

   
A  Work  of  Artifice  

The  bonsai  tree
in  the  attractive  pot
could  have  grown  eighty  feet  tall
on  the  side  of  a  mountain
till  split  by  lightning.
But  a  gardener
carefully  pruned  it.
It  is  nine  inches  high.
Every  day  as  he
whittles  back  the  branches
the  gardener  croons,
It  is  your  nature
to  be  small  and  cozy,
domestic  and  weak;
how  lucky,  little  tree,
to  have  a  pot  to  grow  in.
With  living  creatures
one  must  begin  very  early
to  dwarf  their  growth:
the  bound  feet,
the  crippled  brain,
the  hair  in  curlers,
the  hands  you
love  to  touch.  

Marge  Piercy


Мэрдж  Пирси,  "Всегда  неуместна"

Она  носила  ожерелье  зубок-жемчугов.
Они  мне  скалились  ровно  и  вежливо,
Обескураживающе  ухмылялись.  Верно,

в  костюме  я  выглядела  индейкой.  Груди
слишком  большие  для  силуэта.  Она  конечно
знала,  что  у  нас  был  секс,  безудержный;

словно  я  было  прошлась  её  гостинной
в  нечистом  пеньюаре,  задорно  пахнув
игривой  рыбкой  ,и  с  клубникой*  засосов

на  этой  шее.    Я  не  умела  очаровывать
матерей,  хотя  отцы  засматривались
на  меня.  Я  олицетворяла  пугало  матерей

их  сыновьям.  Я  была  зыбучей  дюной,
Их  вечерним  беспокойством.  Или  кошкой,
которую  незачем  манить  домой  из  аллеи.

Стрёмной  книгой,  которую  нельзя
оставить,  не  то  её  увидит  мать.  Голой  картинкой,
на  которую  онанируют,  чтоб  затем  вырезать.

Моя  родина,  и  ночи  моих  странствий
и  выживания  пугали  их.  И  то  куда
я  бы  пошла,  они  не  представляли  себе.

Ах,  вы  желали  от  своим  сыновьям  
дамочек,  вылупившихся  из  перламутровых
яичек,  холодных  как  розовые  и  серебристые

ящерки,  воспитанных  и  сдержанных
в  страсти,  как  погода.  Как  правило,
на  таких  женились--  и  бросали.

Ох,  маманы,  я  могла  подружиться  с  вами.
Я  бы  готовила  и  присматривала  за  вами.
Я  бы  разбила  стёкла  окон  

ваших  несчастивых  браков,  но  я  и  
любила  б  вас  пуще  того,  как  
вы  сами  себя  умели,  скорбные  сёстры.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  американская  (теперь  и  европейская)  садовая  земляника—  результат  селекции  (была  скрещена  чилийская  и  виргинская  земляника),  она  размером  с  нашу  клубнику,  которая  не  столь  лёжкая,—  прим.  перев.  


Always  Unsuitable  

She  wore  little  teeth  of  pearls  around  her  neck.
They  were  grinning  politely  and  evenly  at  me.
Unsuitable  they  smirked.  It  is  true

I  look  a  stuffed  turkey  in  a  suit.  Breasts
too  big  for  the  silhouette.  She  knew
at  once  that  we  had  sex,  lots  of  it

as  if  I  had  strolled  into  her  diningroom
in  a  dirty  negligee  smelling  gamy
smelling  fishy  and  sporting  a  strawberry

on  my  neck.  I  could  never  charm
the  mothers,  although  the  fathers  ogled
me.  I  was  exactly  what  mothers  had  warned

their  sons  against.  I  was  quicksand.
I  was  trouble  in  the  afternoon.  I  was
the  alley  cat  you  don't  bring  home.

I  was  the  dirty  book  you  don't  leave  out
for  your  mother  to  see.  I  was  the  center-
fold  you  masturbate  with  then  discard.

Where  I  came  from,  the  nights  I  had  wandered
and  survived,  scared  them,  and  where
I  would  go  they  never  imagined.
 
Ah,  what  you  wanted  for  your  sons
were  little  ladies  hatched  from  the  eggs
of  pearls  like  pink  and  silver  lizards

cool,  well  behaved  and  impervious
to  desire  and  weather  alike.  Mostly
that's  who  they  married  and  left.

Oh,  mamas,  I  would  have  been  your  friend.
I  would  have  cooked  for  you  and  held  you.
I  might  have  rattled  the  windows

of  your  sorry  marriages,  but  I  would
have  loved  you  better  than  you  know
how  to  love  yourselves,  bitter  sisters.  

Marge  Piercy

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265951
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 19.06.2011


Сильвия Плат: "Песня потаскухи", "Слова" и "Край"

Сильвия  Плат,  "Слова"

Колуны,
что  бьют  набат  в  чурок,
—и  эхо!
отзвуки  странствуют
центробежно,  что  кони.

Сок
стекает  что  слёзы,  что
вода,  стремясь
воссоздать  своё  зерцало
над  валуном,

что  каплет  и  вертится:
белый  череп
съеденный  сорной  зеленью.
Годы  спустя  я
сталкиваюсь  с  ними  на  тракте...

Слова:  сушь  без  седла,
неутомимый  топот  копыт.
Пока
со  дна  пруда  неподвижные  звёзды
правят  жизнью.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Words

Axes  
After  whose  stroke  the  wood  rings,  
And  the  echoes!  
Echoes  traveling  
Off  from  the  center  like  horses.  

The  sap  
Wells  like  tears,  like  the  
Water  striving  
To  re-establish  its  mirror  
Over  the  rock  

That  drops  and  turns,  
A  white  skull,  
Eaten  by  weedy  greens.  
Years  later  I  
Encounter  them  on  the  road—  —  

Words  dry  and  riderless,  
The  indefatigable  hoof-taps.  
While  
From  the  bottom  of  the  pool,  fixed  stars  
Govern  a  life.

Sylvia  Plath


Сильвия  Плат,  "Край"

Женщина  совершенна,
её  мёртвое
тело  осенено  улыбкой  завершённости;
иллюзия  греческого  фатума
плещет  в  складках  тоги;
её  нагие
стопы  будто  молвят:
"Мы  зашли  так  далеко,  это  кончено".
Мёртвые  дети  колечками,  белые  змеи
у  каждого  из  кувчинчиков,
теперь  без  молока.
Она  втянула  их
в  тело:  так  лепестки
розы  смыкаются,  когда  сад
замирает  и  ароматы  сочатся
из  сладких,  глубоких  зёвов  ночного  цвета.
Луне  не  о  чем  печалиться,
глядя  из-под  костяного  капюшона.
Она  свыклась  с  подобным.
Её  чернынь  трещит  и  тащится.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Edge

The  woman  is  perfected.
 Her  dead
 Body  wears  the  smile  of  accomplishment,
 The  illusion  of  a  Greek  necessity
 Flows  in  the  scrolls  of  her  toga,
 Her  bare
 Feet  seem  to  be  saying:
 We  have  come  so  far,  it  is  over.
 Each  dead  child  coiled,  a  white  serpent,
 One  at  each  little
 Pitcher  of  milk,  now  empty.
 She  has  folded
 Them  back  into  her  body  as  petals
 Of  a  rose  close  when  the  garden
 Stiffens  and  odors  bleed
 From  the  sweet,  deep  throats  of  the  night  flower.
 The  moon  has  nothing  to  be  sad  about,
 Staring  from  her  hood  of  bone.
 She  is  used  to  this  sort  of  thing.
 Her  blacks  crackle  and  drag.

Sylvia  Plath


Сильвия  Плат,  "Песня  потаскухи"

Бел-иней  прочь,
а  зелень  грёз  не  стоит  много.
За  скудным  днём  трудов
приходит  час  для  грязной  озорницы:
сам  слух  о  ней  вдоль  улицы  шалит,
пока  всяк  муж—  
рыж,  бледен,  тёмен—  
не  обернётся  вслед  сутулой.

Меть,  я  плачу,  этот  рот,
добавь  насилия,
что  косо  строчило
лицо  прыщом,  ямой,  шрамом,
с  каждым  свирепым  годом.
Разве  не  найдётся  кто-то  из  мужчин,
чтоб,  задержав  дыхание,
ткнуть  головню  любви  в  эту  вонючую  гримасу,
что  из  горного  озера,  канавы  и  кубка
в  мои  расцеломудренные  очи
взирает  снизу.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Strumpet  Song

 With  white  frost  gone
 And  all  green  dreams  not  worth  much,
 After  a  lean  day's  work
 Time  comes  round  for  that  foul  slut:
 Mere  bruit  of  her  takes  our  street  
 Until  every  man,
 Red,  pale  or  dark,
 Veers  to  her  slouch.

 Mark,  I  cry,  that  mouth
 Made  to  do  violence  on,
 That  seamed  face
 Askew  with  blotch,  dint,  scar
 Struck  by  each  dour  year.
 Walks  there  not  some  such  one  man
 As  can  spare  breath
 To  patch  with  brand  of  love  this  rank  grimace
 Which  out  from  black  tarn,  ditch  and  cup
 Into  my  most  chaste  own  eyes
 Looks  up.

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265792
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 18.06.2011


Сильвия Плат: "Золушка", "Соблазнённая" и "Рой"

Сильвия  Плат,  "Золушка"

Принц  наклонился  к  девушке  румяной,
что  косит  взгляд  за  веером,  пока
замедлен  танец;  но  скользнули  рьяно
смычки  по  скрипкам,  завертев  с  носка

стеклянный  зал,  где  с  серебром  вина
дворцовый  бал  блистает  и  лоснится:
сирень  и  розы;  блеск  свечей,  что  сна
в  бокалах  отражённая  зеница.

и    рой  блестящих  пар  томит  луна,
и  пир  горой,  давно  начавшись,  длится,
пока  (вот  полночь...)  странная,  она,
бледна  и  виновата,  жмётся  к  принцу:

в  коктейле  музыки  и  голосов
ей  слышен  едкий  перестук  часов.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Cinderella

 The  prince  leans  to  the  girl  in  scarlet  heels,
 Her  green  eyes  slant,  hair  flaring  in  a  fan
 Of  silver  as  the  rondo  slows;  now  reels
 Begin  on  tilted  violins  to  span

 The  whole  revolving  tall  glass  palace  hall
 Where  guests  slide  gliding  into  light  like  wine;
 Rose  candles  flicker  on  the  lilac  wall
 Reflecting  in  a  million  flagons'  shine,

 And  glided  couples  all  in  whirling  trance
 Follow  holiday  revel  begun  long  since,
 Until  near  twelve  the  strange  girl  all  at  once
 Guilt-stricken  halts,  pales,  clings  to  the  prince

 As  amid  the  hectic  music  and  cocktail  talk  
 She  hears  the  caustic  ticking  of  the  clock.

Sylvia  Plath


Сильвия  Плат,  "Соблазнённая"

Плакучи  мысли-ивы,  плач
мой  словно  уксус,  да
горчит,  и  жёлт:  "Слезы  не  прячь,
горит  твоя  звезда".

Сей  вечер  едкий  бриз,  любовь,
судачит  допоздна;
моя  вуаль—  орщины,  кровь  
кисла—лимон-луна.

Пока,  что  слива  зелена,
терпка,  на  хилый  ствол,
кладётся  сердце  это:  "на,
незрелое,  изволь".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Jilted

 My  thoughts  are  crabbed  and  sallow,
 My  tears  like  vinegar,
 Or  the  bitter  blinking  yellow
 Of  an  acetic  star.

 Tonight  the  caustic  wind,  love,  
 Gossips  late  and  soon,
 And  I  wear  the  wry-faced  pucker  of  
 The  sour  lemon  moon.

 While  like  an  early  summer  plum,
 Puny,  green,  and  tart,
 Droops  upon  its  wizened  stem
 My  lean,  unripened  heart.

Sylvia  Plath


Сильвия  Плат,  "Рой"
 
Кто-то  здесь  стреляет;  в  городке
унылое  бах-бах  на  воскресной  улице.
Ревность  отворяет  кровь,
она  делает  чёрные  розы.
В  кого  стреляют?

Это  по  тебе  ножи  торчат
в  Ватерлоо,  Ватерлоо;  Наполеон,
горб  Эльбы  на  твоей  спинке,
А  снег  кладёт  блестящие  столовые  приборы
масса  за  массой,  повторяя  "ш-ш!"

Ш-ш!  Они  тебе  шахматный  народ,
тихие  фигуры  из  слоновой  кости.
Слякоть  выгибает  шеи;  шагают
камни  для  французских  подошв;
золотые  розы,  купола  России  тают

в  горне  жадности.  Облака,  облака.  
Рой  шаром,  он  дезертирует  вверх
на  семнадцать  футов,  в  чёрную  пинию.
Его  надо  расстрелять  вниз,  бам-пам.
Глухой,  он  думает,  пули—это  гром.

Оно  мнит  себя  гласом  Божьим,,
прощая  клюву,  когтю,  оскалу  собаки;
жёлтая  пасть,  бойцовская,
щерится  над  слоновой  костью,
как  хвать,  хвать,  подобно  каждому.

Пчёлы  далеко.  Семьдесят  футов!
Россия,  Польша  и  Германия!
Магкие  холмы;  та  же  алая  краска;
поля  сжались  в  пенни;
катятся  в  реку;  переправа  позади.

Пчёлы  спорят,  весь  чёрный  шар,
летучий  ёж-изгородь,  одни  иглы.
Серорукий  муж  стоит  над  сотой
их  мечты;  улей-вокзал,
где  составы  верные  токоприёмникам,

прибывают  и  уходят,  и  нет  стране  края.
Бах!  Бах!  Они  падают
почленно,  на  листву  плюща,
столько  фуражиров,  всадников,  Великая  Армия!
Красные  лохмотья,  Наполеон!

Последняя  кокарда  победы.
Рой  вбит  в  хохол  соломенной  шляпы.
Эльба,  Эльба,  волдырь  на  море!
Белые  бюсты  маршалов,  адмиралов,  генералов
червятся  в  храмовые  ниши.

Это  так  поучительно!
Немые,  бинтованные  тела
вразвалку  по  сцене,  обитой  тканью  Матери-Франции
в  новый  мавзолей
дворец  слоновой  кости,  развилка  пинии.

Серорукий  муж  улыбается—
улыбка  человека  дела,  в  высшей  степени.
Это  вовсе  не  руки,
это  приёмные  ковши.
Бах!  Бах!  "Они  могли  меня  убить".

Жала  большие,  как  канцелярские  кнопки!
Видно,  пчёлам  свойственна  честь,
чёрный  неподатливый  ум.
Наполеон  доволен,  он  доволен  всем.
О  Европа!  Мёду  масса!

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Swarm

Somebody  is  shooting  at  something  in  our  town  
A  dull  pom,  pom  in  the  Sunday  street.  
Jealousy  can  open  the  blood,  
It  can  make  black  roses.  
Who  are  the  shooting  at?  

It  is  you  the  knives  are  out  for  
At  Waterloo,  Waterloo,  Napoleon,  
The  hump  of  Elba  on  your  short  back,  
And  the  snow,  marshaling  its  brilliant  cutlery  
Mass  after  mass,  saying  Shh!  

Shh!  These  are  chess  people  you  play  with,  
Still  figures  of  ivory.  
The  mud  squirms  with  throats,  
Stepping  stones  for  French  bootsoles.  
The  gilt  and  pink  domes  of  Russia  melt  and  float  off  

In  the  furnace  of  greed.    Clouds,  clouds.  
So  the  swarm  balls  and  deserts  
Seventy  feet  up,  in  a  black  pine  tree.  
It  must  be  shot  down.  Pom!  Pom!  
So  dumb  it  thinks  bullets  are  thunder.  

It  thinks  they  are  the  voice  of  God  
Condoning  the  beak,  the  claw,  the  grin  of  the  dog  
Yellow-haunched,  a  pack-dog,  
Grinning  over  its  bone  of  ivory  
Like  the  pack,  the  pack,  like  everybody.  

The  bees  have  got  so  far.  Seventy  feet  high!  
Russia,  Poland  and  Germany!  
The  mild  hills,  the  same  old  magenta  
Fields  shrunk  to  a  penny  
Spun  into  a  river,  the  river  crossed.  

The  bees  argue,  in  their  black  ball,  
A  flying  hedgehog,  all  prickles.  
The  man  with  gray  hands  stands  under  the  honeycomb  
Of  their  dream,  the  hived  station  
Where  trains,  faithful  to  their  steel  arcs,  

Leave  and  arrive,  and  there  is  no  end  to  the  country.  
Pom!  Pom!  They  fall  
Dismembered,  to  a  tod  of  ivy.  
So  much  for  the  charioteers,  the  outriders,  the  Grand  Army!  
A  red  tatter,  Napoleon!  
     
The  last  badge  of  victory.  
The  swarm  is  knocked  into  a  cocked  straw  hat.  
Elba,  Elba,  bleb  on  the  sea!  
The  white  busts  of  marshals,  admirals,  generals  
Worming  themselves  into  niches.  

How  instructive  this  is!  
The  dumb,  banded  bodies  
Walking  the  plank  draped  with  Mother  France's  upholstery  
Into  a  new  mausoleum,  
An  ivory  palace,  a  crotch  pine.  

The  man  with  gray  hands  smiles—  
The  smile  of  a  man  of  business,  intensely  practical.  
They  are  not  hands  at  all  
But  asbestos  receptacles.  
Pom!  Pom!  "They  would  have  killed  me."  

Stings  big  as  drawing  pins!  
It  seems  bees  have  a  notion  of  honor,  
A  black  intractable  mind.  
Napoleon  is  pleased,  he  is  pleased  with  everything.  
O  Europe!  O  ton  of  honey!  

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265732
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 18.06.2011


Сильвия Плат, "Finisterre" и "Голубые кроты"

Сильвия  Плат,  "Finisterre"*

Он  был  краем  земли:  кривые  старческие  пальцы
цеплялись  в  ничто.  Чёрные
вещие  утёсы,  и  порывистое  море
без  дна,  то  есть  с  изнанкой,
белевшей  лицами  утопших.
Ныне  он—угрюм-страна,  кучи  камней.
Старые  инвалиды  свальных  войн.
Море  палит  им  из  пушек—те  не  шелохнутся.
Другие  прячут  своё  недовольство  под  водой.

Утёсы  оторочены:  клевер,  мокрица,  колокольчики
точно  как  пальчики,  будто  при  смерти,
слишком  малые,  чтоб  туманам  их  прикрыть.
Туманы—часть  древнего  наследства...
Они—скатки  душ  из  судного  шума  моря.
Они  бьются  о  внебытийные  скалы—и  возрождают  их.
Они  восходят,  безнадёжные,  как  вздохи.
Я  иду  среди  них—они  сунули  мне  кляп  в  рот.
Когда  они  бросают  меня,  я  вся  унизана  слезами.

Богородица  утопающих  шагает  к  горизонту.
Мраморные  юбки  сдуты  назад:  её  розовые  крылья.
Тревожный  мраморный  моряк  у  её  стоп,  с  ним—
крестьянка  в  чёрном,
она  молится  монументу  молящегося  моряка.
Богородица  утопающих  втрое  выше  человека.
Её  сладкие  уста  небесны.
Она  не  слышит  слов  ни  моряка,  ни  крестьянки...
Она  влюблена  в  прекрасную  аморфность  моря.

Шнуры  гагачьего  цвета  хлопают  на  ветру
возле  почтовых  открыток.
Крестьяне  якорят  их  "кончами"**.  Один  говорит:  
"Вот  хорошенькие  дары  из  морских  тайников.
Ожерелья  из  раковин,  игрушки  для  дам.
Они  не  из  Бухты  Мервецов  там  ниже,
они  из  других  мест,  тропических  и  голубых,
где  нам  не  бывать.
Это  наши  макароны.  Ешьте  их  тёпленькими".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Finisterre,  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Cape_Finisterre,—небольшой  полуостров,  малая  часть  испанской  провинции  Галисия;
**  возможно,  раковинами,  "ступками";  "конча"—тёрка  для  какао  бобов


Finisterre

 This  was  the  land's  end:  the  last  fingers,  knuckled  and  rheumatic,
 Cramped  on  nothing.  Black
 Admonitory  cliffs,  and  the  sea  exploding
 With  no  bottom,  or  anything  on  the  other  side  of  it,
 Whitened  by  the  faces  of  the  drowned.
 Now  it  is  only  gloomy,  a  dump  of  rocks—  
 Leftover  soldiers  from  old,  messy  wars.
 The  sea  cannons  into  their  ear,  but  they  don't  budge.
 Other  rocks  hide  their  grudges  under  the  water.

 The  cliffs  are  edged  with  trefoils,  stars  and  bells
 Such  as  fingers  might  embroider,  close  to  death,
 Almost  too  small  for  the  mists  to  bother  with.
 The  mists  are  part  of  the  ancient  paraphernalia—    
 Souls,  rolled  in  the  doom-noise  of  the  sea.
 They  bruise  the  rocks  out  of  existence,  then  resurrect  them.
 They  go  up  without  hope,  like  sighs.
 I  walk  among  them,  and  they  stuff  my  mouth  with  cotton.
 When  they  free  me,  I  am  beaded  with  tears.

 Our  Lady  of  the  Shipwrecked  is  striding  toward  the  horizon,
 Her  marble  skirts  blown  back  in  two  pink  wings.
 A  marble  sailor  kneels  at  her  foot  distractedly,  and  at  his  foot
 A  peasant  woman  in  black
 Is  praying  to  the  monument  of  the  sailor  praying.
 Our  Lady  of  the  Shipwrecked  is  three  times  life  size,
 Her  lips  sweet  with  divinity.
 She  does  not  hear  what  the  sailor  or  the  peasant  is  saying—
 She  is  in  love  with  the  beautiful  formlessness  of  the  sea.

 Gull-colored  laces  flap  in  the  sea  drafts
 Beside  the  postcard  stalls.
 The  peasants  anchor  them  with  conches.  One  is  told:
 "These  are  the  pretty  trinkets  the  sea  hides,
 Little  shells  made  up  into  necklaces  and  toy  ladies.
 They  do  not  come  from  with  Bay  of  the  Dead  down  there,
 But  from  another  place,  tropical  and  blue,
 We  have  never  been  to.
 These  are  our  crуpes.  Eat  them  before  they  blow  cold."

Sylvia    Plath


Сильвия  Плат,  "Голубые  кроты"

1.
Они  вне  чёрте-что  темноты,  эта  пара
мёртвых  кротов  на  галечной  борозде,
аморфные  как  перчатки,  рукой  подать.
Голубая  замша,  жёванная  псом  или  лисой.
Один  выглядит  довольно  жалко:
жертвочка,  выземленная  сверхтварью
из  палестины  под  корневищем  вяза;
второй—труп  после  неравной  дуэли.
Слепые  близнецы  искусаны  злой  природой.

Далёкий  купол  неба  здраво  ясен.
Жертвуя  домашней  желтизной  своей,
листья  между  дорогой  и  озером
не  оставляют  зловещих  плешей.  Кроты
уже  выглядят  привычно,  как  камни.
Их  носы  кручены,  их  белые  лапы
намертво  воздеты—семейка  в  позе.
Трудно  представить  себе  былую  ярость...
выветрилась  она,  дым  старой  войны.

2.
Ночами  их  ударные  рыльца
на  ветеранском  слуху—и  снова
я  под  нежной  пальбой  крота.
Свет  им—смерть:  они  сохнут  на  нём;
пока  я  сплю,  они  немо  ползут  у  себя,  
трамбуя  землю,  корчеватели
жирной  малышни  корней  и  камней.
Днём  между  нами  останется  мембрана.
А  под  ней  ты  одинока.

Необычные  руки  торят  им  путь,
отворяя  вены,  копаясь  в  кладовых,
где  жуки,  личинки,  панцири—их  съедят
снова  и  снова.  А  всё  небеса
последнего  пиршества  далеки,
так  всегда.  Что  между  нами,
то  случается  во  тьме,  и  пропадает
легко  и  часто,  как  каждый  выдох.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Blue  Moles  

1.
 They're  out  of  the  dark's  ragbag,  these  two
 Moles  dead  in  the  pebbled  rut,
 Shapeless  as  flung  gloves,  a  few  feet  apart—
 Blue  suede  a  dog  or  fox  has  chewed.
 One,  by  himself,  seemed  pitiable  enough,
 Little  victim  unearthed  by  some  large  creature
 From  his  orbit  under  the  elm  root.
 The  second  carcass  makes  a  duel  of  the  affair:
 Blind  twins  bitten  by  bad  nature.

 The  sky's  far  dome  is  sane  a  clear.
 Leaves,  undoing  their  yellow  caves
 Between  the  road  and  the  lake  water,
 Bare  no  sinister  spaces.  Already
 The  moles  look  neutral  as  the  stones.
 Their  corkscrew  noses,  their  white  hands
 Uplifted,  stiffen  in  a  family  pose.
 Difficult  to  imagine  how  fury  struck—
 Dissolved  now,  smoke  of  an  old  war.

 2.
 Nightly  the  battle-snouts  start  up
 In  the  ear  of  the  veteran,  and  again
 I  enter  the  soft  pelt  of  the  mole.
 Light's  death  to  them:  they  shrivel  in  it.
 They  move  through  their  mute  rooms  while  I  sleep,
 Palming  the  earth  aside,  grubbers  
 After  the  fat  children  of  root  and  rock.
 By  day,  only  the  topsoil  heaves.
 Down  there  one  is  alone.  

 Outsize  hands  prepare  a  path,
 They  go  before:  opening  the  veins,
 Delving  for  the  appendages
 Of  beetles,  sweetbreads,  shards—to  be  eaten
 Over  and  over.  And  still  the  heaven
 Of  final  surfeit  is  just  as  far
 From  the  door  as  ever.  What  happens  between  us
 Happens  in  darkness,  vanishes
 Easy  and  often  as  each  breath.

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265649
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 17.06.2011


Харт Крейн, "Имя Всему"

Кузнец  и  мотылёк  из  нашей  книги,
вы  на  крыле,  впустую  вас  клеймим:
попробуй  именами  тварь  постигни,
завидуя  свободе  дикой...  мы

ведь  лихоимцы,  жадные  хапуги:
берём  крыло,  чтоб  пальцами  помять.
Пусть  с  именами—для  словесной  вьюги—
нам  умереть  придётся,  чтоб  понять.

Нам,  имена  отбросив,  петь  осанну
братве  меньшой,  что  отмечает  дни
копытом,  плавником,  клыком  желанным;
что  Имя  помня,  вволю  им  казнит.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Name  for  All

Moonmoth  and  grasshopper  that  flee  our  page  
And  still  wing  on,  untarnished  of  the  name  
We  pinion  to  your  bodies  to  assuage  
Our  envy  of  your  freedom—we  must  maim  

Because  we  are  usurpers,  and  chagrined—  
And  take  the  wing  and  scar  it  in  the  hand.  
Names  we  have,  even,  to  clap  on  the  wind;  
But  we  must  die,  as  you,  to  understand.  
 
I  dreamed  that  all  men  dropped  their  names,  and  sang  
As  only  they  can  praise,  who  build  their  days  
With  fin  and  hoof,  with  wing  and  sweetened  fang  
Struck  free  and  holy  in  one  Name  always.

Hart  Crane

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265604
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 17.06.2011


Сильвия Плат, два стихотворения

Сильвия  Плат  "Бык  из  Бендило"

Чёрный  бык  ревмя  ревел  перед  морем.
Море,  до  того  дня  в  порядке,
вздымалось  против  Бендило.

Королева  в  тутовой  бухте  глядела
пристально,  как  карточная  дева.
Король  в  бороде  кудри  делал.

Синее  море,  четыре  чёрствые  бычьи  стопы;
бычье-сопливое  море—не  лежалось  ему—
брыкалось  у  садовых  ворот.

По  строгим  дорожкам,  у  солнца  на  цветистых  глазах,
на  шумное  мычание  и  назад
бежали  дамы  и  архигоспода.

Великие  бронзовые  ворота  затрещали,
море  рвалось  сюда  с  каждым  треском,
такое-сякое,  иссинее  резко.

Бык  приливал,  бык  отливал:
не  стоялось  ему  с  погонщиком,
и  кольцо  в  носу  стало  мощею.

О,  королевский  уделец  на  дне  морском,  
и  монаршья  роза  в  бычьем  чреве,
и  бык  на  царском  большаке.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Bull  of  Bendylaw

 The  black  bull  bellowed  before  the  sea.
 The  sea,  till  that  day  orderly,
 Hove  up  against  Bendylaw.

 The  queen  in  the  mulberry  arbor  stared
 Stiff  as  a  queen  on  a  playing  card.
 The  king  fingered  his  beard.

 A  blue  sea,  four  horny  bull-feet,
 A  bull-snouted  sea  that  wouldn't  stay  put,
 Bucked  at  the  garden  gate.

 Along  box-lined  walks  in  the  florid  sun
 Toward  the  rowdy  bellow  and  back  again
 The  lords  and  ladies  ran.

 The  great  bronze  gate  began  to  crack,
 The  sea  broke  in  at  every  crack,
 Pellmell,  blueblack.

 The  bull  surged  up,  the  bull  surged  down,
 Not  to  be  stayed  by  a  daisy  chain
 Nor  by  any  learned  man.

 O  the  king's  tidy  acre  is  under  the  sea,
 And  the  royal  rose  in  the  bull's  belly,
 And  the  bull  on  the  king's  highway.

Sylvia  Plath


Prologue  to  Spring

 The  winter  landscape  hangs  in  balance  now,
 Transfixed  by  glare  of  blue  from  gorgon's  eye;
 The  skaters  freese  within  a  stone  tableau.

 Air  alters  into  glass  and  the  whole  sky
 Grows  brittle  as  a  tilted  china  bowl;
 Hill  and  valley  stiffen  row  on  row.

 Each  fallen  leaf  is  trapped  by  spell  of  steel,
 Crimped  like  fern  in  the  quartz  atmosphere;
 Repose  of  scultpure  holds  the  country  still.

 What  coutermagic  can  undo  the  snare
 Which  has  stopped  the  season  in  its  tracks
 And  suspended  all  that  might  occur?

 Locked  in  crystal  caskets  are  the  lakes,
 Yet  as  we  wonder  what  cam  come  of  ice
 Green-singing  birds  explore  from  all  the  rocks.

Sylvia  Plath    


Сильвия  Плат,  "Пролог  весны"

Ландшафт  зимы  подвешен  неподвижно,
горгонье-синим  оком  пригвождён;
в  табло  катка  фигурки  холод  нижут.

А  воздух  стекленеет;  небосклон
фарфоровою  вазой  вдруг  о  пол;
всё  туже  и  слоистей  холм  и  дол.

всяк  палый  лист  в  стальной  попоне  звука,
резной,  что  папороть  во  кварц-заглушке;
тиши  вокуг  покой  скульптур  порука.

Каким  расклятьем  навредить  ловушке,
что  перемену  года  тормозит
и  придержала  всё,  что  может  лучше?

Озёра  заперты  в  ларцах  из  хрусталя;
пока  нам  чудится  кулачный  ледоход,
птах  младопевчий  среди  скал  сквозит.  

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265515
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 16.06.2011


Роберт Бёрнс, "Тэм О'Шентер", сказ (начало)

Robert  Burns,  "Tam  O'  Shanter",  A  Tale

"Of  Brownyis  and  of  Bogillis  full  is  this  Buke."  
 Gawin  Douglas.  

 When  chapman  billies  leave  the  street,  
 And  drouthy  neibors,  neibors,  meet;  
 As  market  days  are  wearing  late,  
 And  folk  begin  to  tak  the  gate,  
 While  we  sit  bousing  at  the  nappy,  
 An'  getting  fou  and  unco  happy,  
 We  think  na  on  the  lang  Scots  miles,  
 The  mosses,  waters,  slaps  and  stiles,  
 That  lie  between  us  and  our  hame,  
 Where  sits  our  sulky,  sullen  dame,  
 Gathering  her  brows  like  gathering  storm,  
 Nursing  her  wrath  to  keep  it  warm.  

 This  truth  fand  honest  Tam  o'  Shanter,  
 As  he  frae  Ayr  ae  night  did  canter:  
 (Auld  Ayr,  wham  ne'er  a  town  surpasses,  
 For  honest  men  and  bonie  lasses).  

 O  Tam!  had'st  thou  but  been  sae  wise,  
 As  taen  thy  ain  wife  Kate's  advice!  
 She  tauld  thee  weel  thou  was  a  skellum,  
 A  blethering,  blustering,  drunken  blellum;  
 That  frae  November  till  October,  
 Ae  market-day  thou  was  na  sober;  
 That  ilka  melder  wi'  the  Miller,  
 Thou  sat  as  lang  as  thou  had  siller;  
 That  ev'ry  naig  was  ca'd  a  shoe  on  
 The  Smith  and  thee  gat  roarin'  fou  on;  
 That  at  the  Lord's  house,  ev'n  on  Sunday,  
 Thou  drank  wi'  Kirkton  Jean  till  Monday,  
 She  prophesied  that  late  or  soon,  
 Thou  wad  be  found,  deep  drown'd  in  Doon,  
 Or  catch'd  wi'  warlocks  in  the  mirk,  
 By  Alloway's  auld,  haunted  kirk.  

 Ah,  gentle  dames!  it  gars  me  greet,  
 To  think  how  mony  counsels  sweet,  
 How  mony  lengthen'd,  sage  advices,  
 The  husband  frae  the  wife  despises!  

 But  to  our  tale:  Ae  market  night,  
 Tam  had  got  planted  unco  right,  
 Fast  by  an  ingle,  bleezing  finely,  
 Wi  reaming  sAats,  that  drank  divinely;  
 And  at  his  elbow,  Souter  Johnie,  
 His  ancient,  trusty,  drougthy  crony:  
 Tam  lo'ed  him  like  a  very  brither;  
 They  had  been  fou  for  weeks  thegither.  
 The  night  drave  on  wi'  sangs  an'  clatter;  
 And  aye  the  ale  was  growing  better:  
 The  Landlady  and  Tam  grew  gracious,  
 Wi'  favours  secret,  sweet,  and  precious:  
 The  Souter  tauld  his  queerest  stories;  
 The  Landlord's  laugh  was  ready  chorus:  
 The  storm  without  might  rair  and  rustle,  
 Tam  did  na  mind  the  storm  a  whistle.  

 Care,  mad  to  see  a  man  sae  happy,  
 E'en  drown'd  himsel  amang  the  nappy.  
 As  bees  flee  hame  wi'  lades  o'  treasure,  
 The  minutes  wing'd  their  way  wi'  pleasure:  
 Kings  may  be  blest,  but  Tam  was  glorious,  
 O'er  a'  the  ills  o'  life  victorious!

 But  pleasures  are  like  poppies  spread,  
 You  seize  the  flow'r,  its  bloom  is  shed;  
 Or  like  the  snow  falls  in  the  river,  
 A  moment  white-then  melts  for  ever;  
 Or  like  the  Borealis  race,  
 That  flit  ere  you  can  point  their  place;  
 Or  like  the  Rainbow's  lovely  form  
 Evanishing  amid  the  storm.  -  
 Nae  man  can  tether  Time  nor  Tide,  
 The  hour  approaches  Tam  maun  ride;  
 That  hour,  o'  night's  black  arch  the  key-stane,  
 That  dreary  hour  he  mounts  his  beast  in;  
 And  sic  a  night  he  taks  the  road  in,  
 As  ne'er  poor  sinner  was  abroad  in.  

 The  wind  blew  as  'twad  blawn  its  last;  
 The  rattling  showers  rose  on  the  blast;  
 The  speedy  gleams  the  darkness  swallow'd;  
 Loud,  deep,  and  lang,  the  thunder  bellow'd:  
 That  night,  a  child  might  understand,  
 The  deil  had  business  on  his  hand.  

 Weel-mounted  on  his  grey  mare,  Meg,  
 A  better  never  lifted  leg,  
 Tam  skelpit  on  thro'  dub  and  mire,  
 Despising  wind,  and  rain,  and  fire;  
 Whiles  holding  fast  his  gude  blue  bonnet,  
 Whiles  crooning  o'er  some  auld  Scots  sonnet,  
 Whiles  glow'rin  round  wi'  prudent  cares,  
 Lest  bogles  catch  him  unawares;  
 Kirk-Alloway  was  drawing  nigh,  
 Where  ghaists  and  houlets  nightly  cry.

 By  this  time  he  was  cross  the  ford,  
 Where  in  the  snaw  the  chapman  smoor'd;  
 And  past  the  birks  and  meikle  stane,  
 Where  drunken  Charlie  brak's  neck-bane;  
 And  thro'  the  whins,  and  by  the  cairn,  
 Where  hunters  fand  the  murder'd  bairn;  
 And  near  the  thorn,  aboon  the  well,  
 Where  Mungo's  mither  hang'd  hersel'.  
 Before  him  Doon  pours  all  his  floods,  
 The  doubling  storm  roars  thro'  the  woods,  
 The  lightnings  flash  from  pole  to  pole,  
 Near  and  more  near  the  thunders  roll,  
 When,  glimmering  thro'  the  groaning  trees,  
 Kirk-Alloway  seem'd  in  a  bleeze,  
 Thro'  ilka  bore  the  beams  were  glancing,  
 And  loud  resounded  mirth  and  dancing.  

 Inspiring  bold  John  Barleycorn!  
 What  dangers  thou  canst  make  us  scorn!  
 Wi'  tippenny,  we  fear  nae  evil;  
 Wi'  usquabae,  we'll  face  the  devil!  
 The  swats  sae  ream'd  in  Tammie's  noddle,  
 Fair  play,  he  car'd  na  deils  a  boddle,  
 But  Maggie  stood,  right  sair  astonish'd,  
 Till,  by  the  heel  and  hand  admonish'd,  
 She  ventur'd  forward  on  the  light;  
 And,  wow!  Tam  saw  an  unco  sight!  

 Warlocks  and  witches  in  a  dance:  
 Nae  cotillon,  brent  new  frae  France,  
 But  hornpipes,  jigs,  strathspeys,  and  reels,  
 Put  life  and  mettle  in  their  heels.  
 A  winnock-bunker  in  the  east,  
 There  sat  auld  Nick,  in  shape  o'  beast;  
 A  towzie  tyke,  black,  grim,  and  large,  
 To  gie  them  music  was  his  charge:  
 He  screw'd  the  pipes  and  gart  them  skirl,  
 Till  roof  and  rafters  a'  did  dirl.  -  
 Coffins  stood  round,  like  open  presses,  
 That  shaw'd  the  Dead  in  their  last  dresses;  
 And  (by  some  devilish  cantraip  sleight)  
 Each  in  its  cauld  hand  held  a  light.  
 By  which  heroic  Tam  was  able  
 To  note  upon  the  haly  table,  
 A  murderer's  banes,  in  gibbet-airns;  
 Twa  span-lang,  wee,  unchristened  bairns;  
 A  thief,  new-cutted  frae  a  rape,  
 Wi'  his  last  gasp  his  gabudid  gape;  
 Five  tomahawks,  wi'  blude  red-rusted:  
 Five  scimitars,  wi'  murder  crusted;  
 A  garter  which  a  babe  had  strangled:  
 A  knife,  a  father's  throat  had  mangled.  
 Whom  his  ain  son  of  life  bereft,  
 The  grey-hairs  yet  stack  to  the  heft;  
 Wi'  mair  of  horrible  and  awfu',  
 Which  even  to  name  wad  be  unlawfu'.
 Three  lawyers  tongues,  turned  inside  oot,
 Wi'  lies,  seamed  like  a  beggars  clout,
 Three  priests  hearts,  rotten,  black  as  muck,
 Lay  stinkin,  vile  in  every  neuk.

 As  Tammie  glowr'd,  amaz'd,  and  curious,  
 The  mirth  and  fun  grew  fast  and  furious;  
 The  Piper  loud  and  louder  blew,  
 The  dancers  quick  and  quicker  flew,  
 The  reel'd,  they  set,  they  cross'd,  they  cleekit,  
 Till  ilka  carlin  swat  and  reekit,  
 And  coost  her  duddies  to  the  wark,  
 And  linkit  at  it  in  her  sark!  

 Now  Tam,  O  Tam!  had  they  been  queans,  
 A'  plump  and  strapping  in  their  teens!  
 Their  sarks,  instead  o'  creeshie  flainen,  
 Been  snaw-white  seventeen  hunder  linen!-  
 Thir  breeks  o'  mine,  my  only  pair,  
 That  ance  were  plush  o'  guid  blue  hair,  
 I  wad  hae  gien  them  off  my  hurdies,  
 For  ae  blink  o'  the  bonie  burdies!  
 But  wither'd  beldams,  auld  and  droll,  
 Rigwoodie  hags  wad  spean  a  foal,  
 Louping  an'  flinging  on  a  crummock.  
 I  wonder  did  na  turn  thy  stomach.  

 But  Tam  kent  what  was  what  fu'  brawlie:  
 There  was  ae  winsome  wench  and  waulie  
 That  night  enlisted  in  the  core,  
 Lang  after  ken'd  on  Carrick  shore;  
 (For  mony  a  beast  to  dead  she  shot,  
 And  perish'd  mony  a  bonie  boat,  
 And  shook  baith  meikle  corn  and  bear,  
 And  kept  the  country-side  in  fear);  
 Her  cutty  sark,  o'  Paisley  harn,  
 That  while  a  lassie  she  had  worn,  
 In  longitude  tho'  sorely  scanty,  
 It  was  her  best,  and  she  was  vauntie.  
 Ah!  little  ken'd  thy  reverend  grannie,  
 That  sark  she  coft  for  her  wee  Nannie,  
 Wi  twa  pund  Scots  ('twas  a'  her  riches),  
 Wad  ever  grac'd  a  dance  of  witches!  

 But  here  my  Muse  her  wing  maun  cour,  
 Sic  flights  are  far  beyond  her  power;  
 To  sing  how  Nannie  lap  and  flang,  
 (A  souple  jade  she  was  and  strang),  
 And  how  Tam  stood,  like  ane  bewithc'd,  
 And  thought  his  very  een  enrich'd:  
 Even  Satan  glowr'd,  and  fidg'd  fu'  fain,  
 And  hotch'd  and  blew  wi'  might  and  main:  
 Till  first  ae  caper,  syne  anither,  
 Tam  tint  his  reason  a  thegither,  
 And  roars  out,  "Weel  done,  Cutty-sark!"  
 And  in  an  instant  all  was  dark:  
 And  scarcely  had  he  Maggie  rallied.  
 When  out  the  hellish  legion  sallied.  

 As  bees  bizz  out  wi'  angry  fyke,  
 When  plundering  herds  assail  their  byke;  
 As  open  pussie's  mortal  foes,  
 When,  pop!  she  starts  before  their  nose;  
 As  eager  runs  the  market-crowd,  
 When  "Catch  the  thief!"  resounds  aloud;  
 So  Maggie  runs,  the  witches  follow,  
 Wi'  mony  an  eldritch  skreich  and  hollow.  

 Ah,  Tam!  Ah,  Tam!  thou'll  get  thy  fairin!  
 In  hell,  they'll  roast  thee  like  a  herrin!  
 In  vain  thy  Kate  awaits  thy  comin!  
 Kate  soon  will  be  a  woefu'  woman!  
 Now,  do  thy  speedy-utmost,  Meg,  
 And  win  the  key-stone  o'  the  brig;  
 There,  at  them  thou  thy  tail  may  toss,  
 A  running  stream  they  dare  na  cross.  
 But  ere  the  keystane  she  could  make,  
 The  fient  a  tail  she  had  to  shake!  
 For  Nannie,  far  before  the  rest,  
 Hard  upon  noble  Maggie  prest,  
 And  flew  at  Tam  wi'  furious  ettle;  
 But  little  wist  she  Maggie's  mettle!  
 Ae  spring  brought  off  her  master  hale,  
 But  left  behind  her  ain  grey  tail:  
 The  carlin  claught  her  by  the  rump,  
 And  left  poor  Maggie  scarce  a  stump.  

 Now,  wha  this  tale  o'  truth  shall  read,  
 Ilk  man  and  mother's  son,  take  heed:  
 Whene'er  to  Drink  you  are  inclin'd,  
 Or  Cutty-sarks  rin  in  your  mind,  
 Think  ye  may  buy  the  joys  o'er  dear;  
 Remember  Tam  o'  Shanter's  mare.


Роберт  Бёрнс,  "Тэм  О'Шентер",  сказ  

Как  только  ярмарке  конец,
засов  ворочает  купец,  
сползает  нищая  братва,
трещит  от  жажды  голова,
один  сосед  сухим  уходит,
другой  беседу  с  третьим  водит;
уж  мы  сидим  и  пьём  у  бочки,
где,  странно  счастливы,  до  точки
дойти  в  запое  норовим,
размах  шотландских  миль  стравив,
не  думая  о  мхах  и  бродах,
кривых  мостах,  коварных  водах,
что  разделяют  нас  и  дом,
с  надутой  дамою  притом,
насупившей  две  тучи-брови,
питая  гнев  пожарче  крови.

Помчался  с  рынка  Тэм  О'Шентер,
как  будто  Эйр,  и  ночь,  и  ветер
ему  задали  хмелю  (девки
красны,  честняги-мужики:
тягаться  с  Эйром  не  с  руки
иным  шотландским  городам).

О,  Тэм!  Ты  обещал  тогда
жене,  тебе  велела  Кэйт
разумным  быть  в  отлучке,  нет?
Она  тебе  рекла:  "Мерзавец,
болтун,  герой  что  пьяный  заяц,
чьи  трубы  к  ярмарке  горят
от  ноября  до  октября..."
Был  с  мельником—пропал  помол,
кошель  с  монетами  ушёл.
И  в  Божьем  храме  с  воскресенья
ты  с  Джоном  пил  до  отупенья,
до  понедельника  вдвоём  
орал  своё  с  пономарём..."
Она  сказала:  "В  полнолунье
тебя  найдут  в  глубоком  Дуне,
иль  ведьмаки  тебя  опустят,
тем  излечив  от  трезвой  грусти
в  руинах  церкви  Эллоуэй,
как  выйдет  ночка  почерней".

Ах,  дамы!  Плакать  я  готов,
сочтя  обилье  ваших  слов,
советов  мудрых,  нежных,  разных,
мужьям  внушённое  напрасно!

Но  ближе  к  теме.  Жаждя,  Тэм
воткнулся  в  угол:  суете
он  предпочёл  очаг  горящий
и  эль  божественно-бодрящий.
Был  рядом  с  ним  сапожник  Джонни,
друг  закадычный.  Знали  б  жёны
их  дружбу,  братскую  почти:
они  недели  неразлучно
певали,  пили,  лили—тучи.
А  эль  крепчал  и  хорошел.
Сойдясь  с  хозяйкой,  Тэм  уже
секретничал,  любезен  был,
дарил  ей  кавалерский  пыл.
Тачал  сапожник  анекдоты—
хозяин  хохотал  "ну  что  ты!",
как  гром,  без  молнии  притом,
не  кончив  тэмовых  истом.

Хорош  мужчина  в  честном  деле,
пусть  даже  тонет,  счастлив,  в  эле;
как  пчёлы  в  улей  свой  со  взяткой,
минуты  улетали  сладко.
Блажен  король.  А  Тэм—герой:
он  хворь  житья  казнит  порой!

Но  наслаждений  маков  цвет
хорош  в  лугу,  в  охапке—нет;
так  снег,  что  валит  над  рекой,
бел  на  лету,  с  водой—другой;
так  вскачь  летящие  бореи
суть  взора  меткого  быстрее;
подобны  радугам  утехи:
недолги  их  благие  вехи.
Не  удержать  прилив  и  время...
"Домой"  пробило  Тэму  в  темя;
чернее  угля  небосвод,
а  он  седло  едва  кладёт,
садится  на  свою  кобылу—  
и  тащится,  бывай  что  было,
как  будто  грешнику  во  тьме
беда  не  светит!  Он  посмел...

А  ветер  дул,  ломая  выю:
волок  он  тучи  грозовые;
побеги  молний  тьма  глотала;
и  зычно,  долгонько,  удало
гром  грохотал;  ребёнок  знает:
в  такую  ночь  сам  Чёрт  дерзает.

На  серой  на  кобыле  Мег,
Тэм  совершал  лихой  забег
(в  седле  держась  прилично,  но
кобыле  жалко  было  ног)
через  канавы  по  болоту,
презрев  небесную  работу
огня,  и  ветра  и  воды,
и  ведь  не  выпустил  узды,
то  шляпу  синюю  хватая,
то  по  дороге  напевая  
сонет  шотландский  старый,  то
вдруг  озирался  осторожно,  
чтоб  не  попасть  чертям  на  рожны:
в  руинах  церковки-старухи
кричали  совы,  выли  духи.

Он  миновал  заветный  брод,
где  во  снегах,  оскалив  рот,
погиб  бродяга,  где  берёзы,
и  валунов  большую  россыпь,
где  алкоголик  Чарли  шею
себе  сломал  надысь;  О'Шэнтер
затем  проехал  сквозь  терновник
близ  горки  ка`мней,  где  охотник
нашёл  младенца  трупик,  и
тот  приснопамятный  родник,
у  коего  мамаша  Мунго
повесилась  смертельно  туго...
И  вот  пред  Тэмом  Дун-река,
что  небывало  глубока
и  широка  вдвойне,  а  буря,
леса  метеля,  тучи  хмуря
втройне  обычного  сильней—  
молоньи  мечут  славу  ей
во  весь  шотландский  небосклон,
и  гром  кати`т  со  всех  сторон.
И  вот  меж  стонущих  деревьев
мелькнула  брошенная  церковь,
где  в  окнах  проблески  желтели
и  раздавался  шум  веселья.

Храбрец  и  вдохновитель  Джон
Ячменное  Зерно,  лишь  он
опасностей  лихую  рать
нас  понуждает  презирать:
за  пару  пенни  бес  не  страшен;
за  квартой  виски  в  кружках  наших
потешно  машет  Сатана
хвостом  и  рожками  со  дна!...

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265386
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 16.06.2011


Харт Крейн, "Воздушный куст"

The  Air  Plant
Grand  Cayman*

This  tuft  that  thrives  on  saline  nothingness,  
Inverted  octopus  with  heavenward  arms  
Thrust  parching  from  a  palm-bole  hard  by  the  cove—  
A  bird  almost—  of  almost  bird  alarms,  

Is  pulmonary  to  the  wind  that  jars  
Its  tentacles,  horrific  in  their  lurch.  
The  lizard’s  throat,  held  bloated  for  a  fly,  
Balloons  but  warily  from  this  throbbing  perch.  

The  needles  and  hack-saws  of  cactus  bleed  
A  milk  of  earth  when  stricken  off  the  stalk;  
But  this,  defenseless,  thornless,  sheds  no  blood,  
Almost  no  shadow,  but  the  air’s  thin  talk.  

Angelic  Dynamo!  Ventriloquist  of  the  Blue!  
While  beachward  creeps  the  shark-swept  Spanish  Main*  
By  what  conjunctions  do  the  winds  appoint  
Its  apotheosis,  at  last  the  hurricane!

Hart  Crane
*  Grand  Cayman=Большой  Кайман(ов  остров)  находится  в  Карибском  заливе;  Spanish  Main—  так  в  США  называют  побережье  Карибского  залива  (почему-то  за  исключением  части  побережья  штата  Техас)  и  Тихого  океана,  куда  волны  выбрасывают  останки  испанских  парусников;
об  этом  стихотворении  см:
http://www.poetrymagazines.org.uk/magazine/record.asp?id=15303


Харт  Крейн,  "Воздушный  куст.  Гранд-Кайман"
 
Пучок-глодун  солёного  ничто,
молящий  небо  многощупьем  спрута,
торчок  на  пальмы  пне  у  самой  бухты,
сам-недоптах  и  пугало-некруто,

глотает  живо  ветер,  что  шерстит  
его  отростки  в  жутковатом  крене.
Зёв  ящерки,  раскинутый  для  мух,
на  жерди  шаткой  чуткий  к  перемене.

Игла  и  "челюсть"  кактуса  сочат
земное  млеко,  сорваны  со  стебля;
а  он,  бескровный,  малость  от  меча,    
тень  еле  бросив,  с  ветром  толк  колеблет.

Мотор!  Чревовещатель  синевы!
Пока  не  схвачен  берегом-карманом,
как  сочетаньям  ветров  завершить    
его  апофеоз?  лишь  ураганом!

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265315
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 15.06.2011


Александр Вутимски, "Детство" и "Прежде"

Александр  Вутимски,  "Прежде"

Помню  я  вершины  в  жарких  искрах
и  густые,  смирные  леса.
...  Память  синеока,  во  вскриках.
Помню,  как  с  рассветами  и  сам

я  с  лукошком  лёгким  раздороги
мглистые,  неверные  пытал:
мимо  бездн  меня  носили  ноги,
сны  росой  холодной  я  смывал...

И  когда  огромнейшее  солнце
ночь  сметало,  синюю  тоску,  
клали  мы  по  ягодке  на  донца,
красные,  в  малиновом  соку.

Этих  гор  вершины  в  жарких  искрах!
Эти  знойные  покой-леса!
Тут  внизу  синеет,  кроясь,  Искыр,
там  трепещут  сухо  небеса.

Вечерами,  только  как  слезина,
застывала  полная  луна,
мы  шагали  медленно  в  низины
вечера  без  солнечного  дна.

...  Видели  ещё  мы  малый  рынок,
и  звенели  левы  на  руках...
И  над  лесом,  тёмным  и  старинным,
ветров  в  полусумраке  размах...

...Помню  я  вершины  в  жарких  искрах,
эти  знойные  покой-леса!
Память  моя,  тихо!  Синий  Искыр!
Звёзды  в  предрассветных  небесах.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


Някога

Помня  върхове  в  слънчеви  искри
и  дълбоки,спокойни  гори.
—Мойте  спомени  сини  и  тихи.
Помня  в  ранни,  смълчани  зори
 
ние  тръгвахме  в  тъмните  пътища
и  със  кошници  леки  в  ръце,
през  бездънните,  стръмните  пътища
със  измито  в  росата  лице...  

И  когато  огромното  слънце
разпиляваше  синята  нощ,
ние  пълнехме—зрънце  по  зрънце—
със  малини  червените  кошници.  

Этих  гор  вершины  в  жарких  искрах!
Эти  знойные  покой-леса!
Тут  внизу  синеет,  кроясь,  Искыр,
там  трепещут  сухо  небеса.

Тия  върхове  в  слънчеви  искри!
Тия  знойни,  спокойно  гори!
Долу  някъде  синият  Искър
и  над  нас  -  ведрината  трепти.  

Вечер,  щом  като  едра  сълза
на  небето  застиваше  месецът,
ние  тръгвахме  бавно  назад
във  бездънната  вечер  унесени.

...И  ний  виждахме:  малък  пазар.
И  звънят  във  ръцете  ни  левове...
И  над  старата,тъмна  гора
ветровете  във  здрача  повяваха...  

...Помня  върхове  в  слънчеви  искри
и  спокойни,  и  знойни  гори...
Мойте  спомени!  Синият  Искър!
И  звездите  във  ранни  зори.

Александър  Вутимски


Детство

Още  помня  оня  малък  двор
и  сред  него—бедната  къщурка,
що  като  огромна  костенурка
дремеше  под  ведрия  простор.

Нощем  над  зелените  поляни
тръгваше  бездомната  луна.
И  липите  в  лунна  светлина
бяха  черни,  страшни  великани.  
 
А  когато  моят  благ  баща
все  не  се  завръщаше  от  фронта,
взирах  се  във  сребърните  клони
и  за  него  мислех  във  нощта.
 
Но,  уви!—напразно  съм  го  чакал.
Спомням  си  безцветната  луна
и  очите  на  една  жена,
с  мокър  блясък  пламнали  във  мрака...

Тия  мои  някогашни  дни!
Тия  мои  минали  години!
Ето,  небесата  пак  са  сини,
пак  просторът  разведрен  звъни.  

Никой  днес  не  чакам  да  се  връща
и  тежи  ми  чистият  простор...
Още  помня  оня  малък  двор.
Още  помня  стихналата  къща.

Александър  Вутимски


Александр  Вутимски,  "Детство"

Я  припоминаю  тесный  двор,
бедный  наш  домишко—посредине,
черепахой  кажется,  в  унынье
дрёмлет.  И  безоблачен  простор.

Ночью  раззелёные  поляны
гладила  бездомная  луна.
Липы  осиянные  без  сна
чернотой  пугали,  великаны.

А  когда  мой  батюшка  домой
с  фронта  всё  домой  не  ворочался,  
с  лунным  серебром  ветвей  печалясь,  
по  ночам  терял  я  свой  покой.

Но,  увы!  осуществились  страхи;
помню:  блик  луны  во  тьму  спозал,
и  большие  женские  глаза
мокрым  блеском  вспыхнули  во  мраке...

Живы  те,  мои  былые  дни!
И  часы  ушедшие  немеют!
Вновь  простор  безоблачный  звенит,
небеса  ещё  сильней  синеют.

Не  вернуть  ушедших  мне,  всё  выше  
в  тягость  мне  безоблачный  простор...
Ещё  помню  маленький  наш  двор.
Ещё  помню  домик  наш  утихший.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265234
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 15.06.2011


Елисавета Багряна, "Смерть" и "Requiem"

Елисавета  Багряна,  "Смерть"

Весна  страшна  в  бессовестном  загуле,
когда  вернулись  птицы  не  с  тоскою,
и  солнце  греет,  цокают  сосули,
а  здесь—мертвец  лежит  в  твоём  покое!
 
Чей  иссыхает  слов  последних  слепок,
чья  ласка,  остывая,  дарит  боли,
чей  взгляд—в  броске  стеколен  напоследок,
когда  с  тобой  расстался  смертным  воплем.

Ты  вспомнишь,  сколь  он  преданно  и  верно
целил  твои  ничтожные  слезинки,
а  днесь  рыдай,  моли,  и  в  прах  без  нервов—  
лежи  с  полуулыбкою  с  картинки.

И  пусть  ты  солнце  погасить  желал  бы,
и  кататстрофу  миру  напророчить,
но  лишь  киваешь  такты  тихих  жалоб,
одну  слезинку  выдавить  нет  мочи.

Итог?...  Смиренье?  Мудрость?  До  прозренья?
Коль  сам  ты—труп,  без  жизни,  без  дыханья?
Наверно,  страх—изнанка  примиренья,
что  распечаль  людскую  укрывает.  

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


Смърт

 Каква  непоносимо  страшна  пролет,  
 когато  вън  се  птиците  прелетни  връщат  
 и  слънце  грее,  и  капчуците  ромолят,
 а  тук—мъртвец  лежи  у  тебе  в  къщи!    

 Ти  чуваш  още  думите  последни  
 и  още  чувствуваш  милувката  му  топла  
 и  погледа,  със  който  те  погледна,  
 когато  се  откъсна  сетния  му  вопъл.  

 И  спомняш  колко  любещ  и  отдаден,  
 гасеше  най-нищожната  сълзица  твоя,  
 а  днес  ридай,  моли,  в  праха  без  сили  падай—  
 лежи,  полуусмихнат  и  спокоен.  

 И  ето,  слънцето  да  угасиш  желал  би  
 и  катастрофа  мирова  да  предизвикаш,  
 а  само  се  полюшваш  в  тихи  жалби  
 и  сълзите,  пресъхнали,  не  бликат.  

 Какво?—Смиреност?  Мъдрост?  И  прозрение?  
 Когато  сам  си  труп  безжизнен,  бездиханен?  
 Не  крие  ли  самото  примирение  
 най-страшното  човешко  отчаяние?  

Елисавета  Багряна

 
Елисавета  Багряна,  "Requiem"

Не  плачу  о  том,  что  пустой  и  безрадостной,  туже
жизнь  станет  моя  без  тебя:  только  сроки  и  бремя;
что  день  мой,  лишь  только  забрезжив,  закончится  тут  же,
и  праздность  утех  не  снёсет  мне  суждённое  время.

Себя  не  оплакиваю...  Пусть  жестокой  и  скудной
житухой  меж  нами  преграды  взовьются:  ты  будешь
со  мною  отныне  вовеки  в  разлуке  бессудной,
разлюбишь  меня,  и  оставишь,  и  даже  забудешь.

Мне  только  бы  знать,  что  ты  жив  на  земле  безвосточной—
и  мысли  мои  обретут  тебя    лётом  и  мигом:
ты  дышишь,  и  смотришь,  и  чувствуешь;  позднею  ночью
в  окне  твоём—свет,  и  ты  бдишь  над  открытою  книгой.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


Requiem

 Не  плача,  задето  безрадостен,  пуст  и  прекършен,
 без  тебе  животът  ми  дълг  ще  е  само  и  бреме;
 задето  денят  ми,  едва-що  наченал,  се  свърши,
 и  никаква  празна  утеха  не  носи  ми  времето.
   
 Не  плача  за  себе  си.  –  Нека,  жесток  и  оскъден,
 животът  между  ни  прегради  да  беше  изправил  –
 да  бяхме  осъдени  вечно  отделно  да  бъдем,
 да  беше  ме  даже  разлюбил,  оставил,  забравил…

 Но  само  да  знаех,  че  тук  на  земята  ти  още
 живееш—и  моите  литнали  мисли  те  стигат—
 че  дишаш  и  гледаш,  и  чуваш—и  в  късните  нощи
 прозорецът  свети  и  бдиш  ти  наведен  над  книгата

Елисавета  Багряна

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265114
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 14.06.2011


Уоллес Стивенс (1 ст. ) + Фрэнк О'Хара (1 ст. )

Уоллес  Стивенс  "Номадский  изыск"

Как  безмерная  роса  Флориды
производит
лапато-плавниковую  пальму,
и  жадную  до  жизни  зелёную  лозу;

как  безмерная  роса  Флориды
производит  гимн  за  гимном
созерцающего,
зрящего  все  эти  зелёные  стороны
и  золотые  стороны  зелени,

и  блаженные  утра
напоказ  молодому  крокодилу,
и  лучистые  колеры,
так  и  во  мне  вертится  калейдоскоп
образов  и  огней,  и  хлопья  сполохов.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Nomad  Exquisite  

As  the  immense  dew  of  Florida
Brings  forth
The  big-finned  palm
And  green  vine  angering  for  life,

As  the  immense  dew  of  Florida
Brings  forth  hymn  and  hymn
From  the  beholder,
Beholding  all  these  green  sides
And  gold  sides  of  green  sides,

And  blessed  mornings,
Meet  for  the  eye  of  the  young  alligator,
And  lightning  colors
So,  in  me,  comes  flinging
Forms,  flames,  and  the  flakes  of  flames.  

 Wallace  Stevens


Фрэнк  О'Хара,  "Песня  (Это  ль  грязно)

это  ль  гордо
глядится  дорого    
вот:  что  тебе  темяшит  город

то  выглядит  конечно  плохо
вот  что  тебе  темяшит  город
то  чем  не  можешь  не  дышать  ты

один  тут  ходит  нравом  грязен
но  с  виду  славный  малый.  ну  да.  так.  очень
он  славный  и  грязный  точно.  да  ну.  так

вот  что  тебе  темяшит  город
ты  пальцем  незамшелую  извилину
это  не  мысль  это  чистое  мыло

ты  гребёшь  с  одного  тонны  грязи
до  чистоты.  нет.  она  умыляет  постоянно
то  чем  не  можешь  не  дышать  ты

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Song  (Is  it  dirty)  

Is  it  dirty
does  it  look  dirty
that's  what  you  think  of  in  the  city

does  it  just  seem  dirty
that's  what  you  think  of  in  the  city
you  don't  refuse  to  breathe  do  you

someone  comes  along  with  a  very  bad  character
he  seems  attractive.  is  he  really.  yes.  very
he's  attractive  as  his  character  is  bad.  is  it.  yes

that's  what  you  think  of  in  the  city
run  your  finger  along  your  no-moss  mind
that's  not  a  thought  that's  soot

and  you  take  a  lot  of  dirt  off  someone
is  the  character  less  bad.  no.  it  improves  constantly
you  don't  refuse  to  breathe  do  you  

Frank  O'Hara

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=265055
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 14.06.2011


Чарльз Резникофф, "Депрессия"

Depression

So  proudly  she  came  into  the  subway  car  
all  who  were  not  reading  their  newspapers  saw  
the  head  high  and  the  slow  tread—  
coat  wrinkled  and  her  belongings  in  a  paper  bag,  
face  unwashed  and  the  grey  hair  uncombed;  
 
simple  soul,  who  so  early  in  the  morning  when  only  the  
       poorest  go  to  work,  
stood  up  in  the  subway  and  outshouting  the  noise:  
“Excuse  me,  ladies  and  gentlemen,  I  have  a  baby  at  home  who  
       is  sick,  
and  I  have  no  money,  no  job;”  who  did  not  have  box  or  cap  
       to  take  coins—  
only  his  hands,  
and,  seeing  only  faces  turned  away,  
did  not  even  go  down  the  aisle  as  beggars  do;  

the  fire  had  burnt  through  the  floor:  
machines  and  merchandise  had  fallen  into      
the  great  hole,  this  zero  that  had  sucked  away  so  many  years  
and  now,  seen  at  last,  the  shop  itself;  
the  ceiling  sloped  until  it  almost  touched  the  floor—  
       a  strange  curve  
in  the  lines  and  oblongs  of  his  life;  
drops  were  falling      
from  the  naked  beams  of  the  floor  above,  
from  the  soaked  plaster,  still  the  ceiling;  
drops  of  dirty  water  were  falling  
on  his  clothes  and  hat  and  on  his  hands;  
the  thoughts  of  business  
gathered  in  his  bosom  like  black  water  
in  footsteps  through  a  swamp;  

waiting  for  a  job,  she  studied  the  dusty  table  at  which  she  sat  
and  the  floor  which  had  been  badly  swept—  
the  office-boy  had  left  the  corners  dirty;  
a  mouse  ran  in  and  out  under  the  radiator  
and  she  drew  her  feet  away  
and  her  skirt  about  her  legs,  but  the  mouse  went  in  and  out  
about  its  business;  and  she  sat  waiting  for  a  job  
in  an  unfriendly  world  of  men  and  mice;  

walking  along  the  drive  by  twos  and  threes,  
talking  about  jobs,  
jobs  they  might  get  and  jobs  they  had  had,  
never  turning  to  look  at  the  trees  or  the  river  
glistening  in  the  sunlight  or  the  automobiles  
that  went  swiftly  past  them—  
in  twos  and  threes  talking  about  jobs;  

in  the  drizzle  
four  in  a  row  
close  to  the  curb  
that  passers-by  might  pass,  
the  squads  stand  
waiting  for  soup,  
a  slice  of  bread  
and  shelter—  
grimy  clothes  
their  uniform;  
on  a  stoop  
stiffly  across  the  steps  
a  man  
who  has  fainted;  
each  in  that  battalion  
eyes  him,  
but  does  not  move  from  his  place,  
well  drilled  in  want*.

Charles  Reznikoff  


Чарльз  Резникофф,  "Депрессия"

Столь  гордо  вошла  она  в  вагон  подземки,
что  все,  кто  не  читал  газет,  оценили
её  прямую  осанку  и  медленную  походку...
плащ  помят,  пожитки  в  картонной  сумке,
лицо  неумыто,  седина  непричёсана;

душа  в  теле  из  тех,  что  спозаранку,  когда  одна
беднота  едет  на  смену,
торчит  в  сабвее,  и  канючит  своё:
"Извините,  дамы  и  господа,  у  меня  дома  больной
малыш,
и  ни  денег,  ни  работы",—и  ни  коробки,  ни  шапки
для  монет,
только  руки;
такие,  видя  отворачивающихся,
даже  не  застолбят  себе  островок,  как  все  нищие;

огонь  прожёг  пол  этажа:
машины  и  товар  валились
в  широкую  дыру,  в  этот  нуль,  высосавший  досуха  столько  лет,
а  теперь,  наконец  видим—и  сам  магазин;
потолок  прогнулся  почти  до  самого  пола—
странная  кривая
прямым  и  овалам  его  жизни;
капли  падали
с  голых  стропил  потолка,
и  с  набухшей  штукатурки,  что  оставалась;
капли  грязной  воды  падали
ему  на  одежду,  на  шляпу,  на  руки;
мысли  о  бизнесе
собирались  в  груди  его  как  гнилая  вода
в  следах  по  болоту;

ожидая  работу,  она  изучала  пыльный  стол,  за  который  села,
и  плохо  выметенный  пол:
парень-уборщик  оставил  сор  по  углам;
мышь  металась  взад-вперёд  под  батареей—
и  она  мигом  поджала  стопы,
и    потуже  собрала  юбку,  но  мышь  всё  металась
по  своим  делам,  а  она  сидела  и  ждала  работы
в  недоброхотном  мире  людей  и  мышей;

мчась  парами  и  тройками  вдаль  по  трассе,
судача  о  работах,
о  трудах,  что  им  светят  и  о  тех,  что  они  было  оставили,
не  оглядываясь  на  деревья  или  блещущую
под  солцем  реку  или  на  автомобили,
что  несутся  вслед...
парами  и  тройками  судача  о  трудах;

в  измороси,
четверо  в  ряд,
тесно  у  бровки,
чтоб  не  мешать  прохожим,
стоят  батальоны
за  бесплатным  супом,
ломтем  хлеба
и  ночлегом...
чумазая  одёжка—
их  мундиры;
на  склоне
плашмя  поперёк  ступеней—
мужчина
без  сознания;
каждый  из  строя
смотрит  на  него,
но  не  покинет  очереди,
у  нужды  на  взводе*.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  "well  drilled  in  want"  =  хорошо  вымуштрованные  WANT  A  JOB",  это  дословно

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264894
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 13.06.2011


Дадли Рэндалл, "Поэт—не музавтомат"

Поэт—не  музавтомат,  и  не  говорите  мне,  что  писать.
Читаю  своей  дорогой  подруге  стих  о  любви,  а  она  мне:
"Ты  увяз  в  этой  суме,  на  что  она,
почему  ты  не  напишешь  о  бунте  в  Майами?"

Я  не  пишу  о  Майами  потому,  что  не  знаю,  что  там  и  как.
Я  был  так  занят  переписью  населения,  и  ночами  слушал  музыку,
и  сочинял  новые  стихи,
что  порвал  с  привычкой  смотреть  ТВ  и  читать  газеты.
Итак,  не  Чёрной  гордости  мне  недостаёт,  а  простое  незнание  не  позволяет  мне  написать  о  расовом  бунте.

Наказ  Черному  поэту,  что  ему  следует  писать,
это  как  если  нарком  культуры  в  России  говорит  поэту,
что  тому  следует  воспеть  литейные  цеха  в  Новобигорской  области
или  героические  свершения  Советского  труда  на  рытье  Транскавказского  канала,
или  беспримерные  успехи  работников  сахарной  промышленности,
перевыполнивших  план  на  400  процентов  (после  оказывается,  что
это  опечатка).

Может,  Русский  поэт  присматривает  за  матерью,  умирающей  от  рака,
или  он  истекает  кровью  любовной  раны,
или  он  рвётся  от  счастья  и  желает  воспеть  вино,  розы  и  соловьёв.

Бьюсь  об  заклад,  что  и  через  сто  лет  Русский  народ  будет  читать,  петь  и  любить
именно  стихи  об  умирающей  матери,  о  неверной  любимой,  или  
о  вине,  розах  и  соловьях,
а  не  домнах,  Транскавказском  канале  или  
о  сахарпроме.
Поэт  пишет  то,  что  чувствует,  что  бередит  его  сердце  и  движет  его  пером,
а  не  под  диктовку  некоего  аппаратчика,  радеющего  о  собственной  идеологической  карьере.

Да,  может  быть,  я  напишу  о  Майами,  как  я  писал  о  Бирмингеме,
но  это  произойдёт  по  собственному  моему  желанию,  а  не  по  некоему
указанию  мне.

Да,  я  пишу  о  любви.  Что  в  ней  плохого?
Любя  пуще,  мы  б  завели  больше  Чёрных  младенцев,  Чёрные  братья  
и  сёстры,  строили  б  Чёрную  семью.

Когда  люди  любят,  они  моются  душистым  мылом,  холят  тела
лосьоном  или  одеколоном,
бреются,  причёсываются,  одеваются  в  блёсткие  шелка,
говорят  нежно  и  ласково,  бережны  к  любимым,  угадывают  и  исполняют  
все  их  желания.
После  любви  они  расслаблены  и  счастливы,  и  в  ладу  со  всем  миром.
Что  плохого  в  любви,  красоте,  восторге  и  покое?

Если  б  Жозефина  пуще  любила  Наполеона,  он  бы  не  усеял  черепами  
луга  Европы.
Если  б  Гитлер  был  счастлив  в  любви,  он  бы  не  сжигал  людей  в  печах.
Вот  и  не  говорите  мне,  что  это  пошло,  мол  завяжи  со  стихами  о  любви  
и  займись  Майами.

Поэт—не  музавтомат.
Поэт—не  музавтомат.
Повторяю,  поэт—не  музавтомат,  чтоб  совать  ему  в  ухо  четвертак
и  слушать  что  вам  угодно,
или  хлопать  его  по  плечу  и  звать  "добрым  малым  революционером",
или  дать  ему  Премию  Куумбы.

Поэт—не  музавтомат.
Поэт—не  музавтомат.
Поэт—не  музавтомат.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
биография  поэта  см.  по  ссылке:
http://biography.jrank.org/pages/2931/Randall-Dudley.html


A  Poet  Is  Not  a  Jukebox  

 A  poet  is  not  a  jukebox,  so  don’t  tell  me  what  to  write.  
 I  read  a  dear  friend  a  poem  about  love,  and  she  said,  
 “You’re  in  to  that  bag  now,  for  whatever  it’s  worth,  
 But  why  don’t  you  write  about  the  riot  in  Miami?”  

 I  didn’t  write  about  Miami  because  I  didn’t  know  about  Miami.  
 I’ve  been  so  busy  working  for  the  Census,  and  listening  to  music  all  night,  
 and  making  new  poems  
 That  I’ve  broken  my  habit  of  watching  TV  and  reading  newspapers.  
 So  it  wasn’t  absence  of  Black  Pride  that  caused  me  not  to  write  about  Miami,  
 But  simple  ignorance.  

 Telling  a  Black  poet  what  he  ought  to  write  
 Is  like  some  Commissar  of  Culture  in  Russia  telling  a  poet  
 He’d  better  write  about  the  new  steel  furnaces  in  the  Novobigorsk  region,  
 Or  the  heroic  feats  of  Soviet  labor  in  digging  the  trans-Caucausus  Canal,  
 Or  the  unprecedented  achievement  of  workers  in  the  sugar  beet  industry  
 who  exceeded  their  quota  by  400  percent  (it  was  later  discovered  to  
 be  a  typist’s  error).  

 Maybe  the  Russian  poet  is  watching  his  mother  die  of  cancer,  
 Or  is  bleeding  from  an  unhappy  love  affair,  
 Or  is  bursting  with  happiness  and  wants  to  sing  of  wine,  roses,  and  nightingales.  

 I’ll  bet  that  in  a  hundred  years  the  poems  the  Russian  people  will  read,  sing  and  love  
 Will  be  the  poems  about  his  mother’s  death,  his  unfaithful  mistress,  or  his  
 wine,  roses  and  nightingales,  
 Not  the  poems  about  steel  furnaces,  the  trans-Caucasus  Canal,  or  the  sugar  
 beet  industry.  
 A  poet  writes  about  what  he  feels,  what  agitates  his  heart  and  sets  his  pen  in  motion.  
 Not  what  some  apparatchnik  dictates,  to  promote  his  own  career  or  theories.  

 Yeah,  maybe  I’ll  write  about  Miami,  as  I  wrote  about  Birmingham,  
 But  it’ll  be  because  I  want  to  write  about  Miami,  not  because  somebody  
 says  I  ought  to.  

 Yeah,  I  write  about  love.  What’s  wrong  with  love?  
 If  we  had  more  loving,  we’d  have  more  Black  babies  to  become  Black  brothers  and  
 sisters  and  build  the  Black  family.  

 When  people  love,  they  bathe  with  sweet-smelling  soap,  splash  their  bodies  
 with  perfume  or  cologne,  
 Shave,  and  comb  their  hair,  and  put  on  gleaming  silken  garments,  
 Speak  softly  and  kindly  and  study  their  beloved  to  anticipate  and  satisfy  her  
 every  desire.  
 After  loving  they’re  relaxed  and  happy  and  friends  with  all  the  world.  
 What’s  wrong  with  love,  beauty,  joy  and  peace?  

 If  Josephine  had  given  Napoleon  more  loving,  he  wouldn’t  have  sown  the  
 meadows  of  Europe  with  skulls.  
 If  Hitler  had  been  happy  in  love,  he  wouldn’t  have  baked  people  in  ovens.  
 So  don’t  tell  me  it’s  trivial  and  a  cop-out  to  write  about  love  and  not  about  
 Miami.  

 A  poet  is  not  a  jukebok.  
 A  poet  is  not  a  jukebox.  
 I  repeat,  а  poet  is  not  a  jukebox  for  someone  to  shove  a  quarter  in  his  ear  
 and  get  the  tune  they  want  to  hear,  
 Or  to  pat  on  the  head  and  call  “a  good  little  Revolutionary,”  
 Or  to  give  a  Kuumba  Liberation  Award.  

 A  poet  is  not  a  jukebox.  
 A  poet  is  not  a  jukebox.  
 A  poet  is  not  a  jukebox.  

 So  don’t  tell  me  what  to  write.

1981
Dudley  Randall  (1914-2000)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264848
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 13.06.2011


Слава американским космонавтам!

Патрик  Льюис,  "Первый  человек  на  Луне"

"Орёл  приземлился!"—командир  экипажа  "Аполлона-II"  Нейл  Армстронг;
"Великолепное  опустошение,"—полковник  ВВС  Эдвин  Олдрин,  Жу-жук
20  июля  1969  года

Под  вечер  день.  В  соку  июль.
Два  пилигрима  издали
Луне  навстречу  пуще  пуль.
А  та  тиха,  лицо  в  пыли.

"Орёл",  ковчег  их,  мягко  пал,
устав  в  дороге,  на  песок.
Мотор  от  сердца  замолчал—
и  тишина  в  Луны  висок.

Старшой  их  ,Нейл,  ступив  как  в  храм,
измолвил  фразу  на  века:
"Один  шажок..."  Сдаётся  нам,
мы  были  с  ними  средь  песка.

Нейл  флаг  садил;  Жу-жук  сбирал
Луны  камение  и  прах;
скакали  оба—вес  был  мал?—
два  кенгуру.  От  счастья,  ах!

Тьма  вёрст  долой.  Зеница—там,
ценна,  голу`ба  и  мала.
Им  не  забыть,  и  помнить  нам
простор,  дерзание,  дела.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


First  Men  on  the  Moon

"The  Eagle  has  landed!"  —Apollo  II  Commander  Neil  A.  Armstrong
"A  magnificent  desolation!"  —Air  Force  Colonel  Edwin  E.  "Buzz"  Aldrin,  Jr.
July  20,  1969

That  afternoon  in  mid-July,
Two  pilgrims  watched  from  distant  space
The  moon  ballooning  in  the  sky.
They  rose  to  meet  it  face-to-face.  

Their  spidery  spaceship,  Eagle,  dropped
Down  gently  on  the  lunar  sand.  
And  when  the  module's  engines  stopped,  
Rapt  silence  fell  across  the  land.  

The  first  man  down  the  ladder,  Neil,  
Spoke  words  that  we  remember  now—
“One  small  step...”  It  made  us  feel
As  if  we  were  there  too,  somehow.  

When  Neil  planted  the  flag  and  Buzz
Collected  lunar  rocks  and  dust,
The  hopped  like  kangaroos    because  
Of  gravity.  Or  wanderlust?

A  quarter  million  miles  away,  
One  small  blue  planet  watched  in  awe.  
And  no  one  who  was  there  that  day
Will  soon  forget  the  sight  they  saw.

J.  Patrick  Lewis    


Льюис  Кэрролл,  "Тема  с  вариациями"

Я  не  любил  Газель  ничуть:
что  дорого,  то  не  по  мне;
продать—  наживы  не  хочу;
цена  ль  моих  достойна  нег?
Сынок  мой,  лань,  черны  глаза,
рысцой  домой  со  школы  шасть—  
подрался,  с  кем,  мне  не  сказал,
ведь  он  всегда  был  дурачком!

Но  только  он  меня  узнал,
пинком  прогнал:  "её  Кобель";
и,  красив  волосы,  я  стал,
тем  удивив,  любим  ma  Belle,

что  восхитилась  мной,  а  я
то  блатно-зелен,  то  голуб,
пока  заметна  у  меня  
морковь  победная,  на  зуб.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Theme  with  Variations  
 
I  never  loved  a  dear  Gazelle—  
Nor  anything  that  cost  me  much:  
High  prices  profit  those  who  sell,  
But  why  should  I  be  fond  of  such?  
To  glad  me  with  his  soft  black  eye  
My  son  comes  trotting  home  from  school;  
He's  had  a  fight  but  can't  tell  why—  
He  always  was  a  little  fool!  

But,  when  he  came  to  know  me  well,  
He  kicked  me  out,  her  testy  Sire:  
And  when  I  stained  my  hair,  that  Belle  
Might  note  the  change  and  this  admire  

And  love  me,  it  was  sure  to  dye  
A  muddy  green,  or  staring  blue:  
Whilst  one  might  trace,  with  half  an  eye,  
The  still  triumphant  carrot  through.  

Lewis  Carroll


Дороти  Паркер,  "Ветеран"

Храбра,  сильна  и  молода,
была  права  я  без  суда!
По  ветру  флаг,  плюмаж  на  шлем—
я  в  мир  скакала  без  проблем!
"Эй,  псы,  кто  первый?!"—я  могла
лишь  смерть  оплакивать,  смела.

Уж  я  стара;  добро  со  злом
в  одной  ладье,  как  волк  с  козлом.
Сижу  и  молвлю:  "Мир  непрост,
не  суй  ему  в  колёса  трость.
Победа  ль  ,  крах—почти  одно:
без  битв  покойней,  мой  сынок".

Я  философией  зову*
инерцию,  свою  сову.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  или  так:  "Я,  мышь,  наукою  зову  инерцию,  свою  сову"

The  Veteran  

When  I  was  young  and  bold  and  strong,
Oh,  right  was  right,  and  wrong  was  wrong!
My  plume  on  high,  my  flag  unfurled,
I  rode  away  to  right  the  world.
"Come  out,  you  dogs,  and  fight!"  said  I,
And  wept  there  was  but  once  to  die.

But  I  am  old;  and  good  and  bad
Are  woven  in  a  crazy  plaid.
I  sit  and  say,  "The  world  is  so;
And  he  is  wise  who  lets  it  go.
A  battle  lost,  a  battle  won-
The  difference  is  small,  my  son."

Inertia  rides  and  riddles  me;
The  which  is  called  Philosophy.  

Dorothy  Parker

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264700
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 12.06.2011


Чарльз Резникофф, два стихотворения

A  Deserter

Their  new  landlord  was  a  handsome  man.  On  his  rounds  to  
       collect  rent  she  became  friendly.  
Finally,  she  asked  him  in  to  have  a  cup  of  tea.  After  that  he  
       came  often.  

Once  his  mouth  jerked,  and  turning,  she  saw  her  husband  in  
       the  doorway.      
She  thought,  One  of  the  neighbors  must  have  told  him.  
She  smiled  and  opened  her  mouth  to  speak,  but  could  say  
       nothing.  
Her  husband  stood  looking  at  the  floor.  He  turned  and  went  
       away.  

She  lay  awake  all  night  waiting  for  him.  
In  the  morning  she  went  to  his  store.  It  was  closed.  
She  sent  for  his  brothers  and  told  them  he  had  not  been  home.  
       They  went  to  the  police.  Hospitals  and  morgues  were  
       searched.  For  weeks  they  were  called  to  identify  drowned  
       men.  

His  business  had  been  prosperous;  bank  account  and  all  were  
       untouched.  She  and  their  baby  girl  were  provided  for.  
In  a  few  years  they  heard  of  him.  He  was  dead.  
He  had  been  making  a  poor  living  in  a  far  off  city.  One  day  he  
       stepped  in  front  of  a  street-car  and  was  killed.  

She  married  again.  Her  daughter  married  and  had  children.  
       She  named  none  after  her  father.

Charles  Reznikoff    


Чарльз  Резникофф,  "Дезертир"

Новый  землевладелец  оказался  симпатичным.  Он  собирал  ренту,
заходил  и  к  ней  тоже—она  сдружилась  с  ним.
Наконец  она  предложила  ему  чашку  чаю.  После  чего  он
наведывался  часто.

Однажды  его  рот  дёрнулся—  обернувшись,  она  увидела  мужа
в  дверях.
Кто-то  из  соседей  должно  быть  сказал  ему,  подумала  она.
Она  улыбнулась  и  открыла  рот,  но  не  смогла  сказать
ни  слова.
Её  муж  стоял,  опустив  глаза.  Он  обернулся  и  ушёл  
прочь.

Всю  ночь  она  лежала  без  сна,  ждала  его.
Утром  она  пошла  в  его  лавку.  Та  была  заперта.
Она  отправилась  к  его  братьям  и  сказала,  что  его  не  было  дома.
Они  обратились  в  полицию.  Обыскали  все  больницы
и  морги.  Затем  несколько  недель  их  вызывали  на  опознания
утопленников.

Его  бизнес  был  успешным;  банковский  счёт  и  всё  прочее
в  порядке.  Она  с  её  грудной  девочкой  была  обеспечена.
Через  несколько  лет  узнала  о  нём.  Он  был  мёртв.
Он  влачил  жалкое  существование  в  далёком  городе.  Однажды  он
переходил  улицу—и  был  сбит  трамваем,  насмерть.

Она  снова  вышла  замуж.  Её  дочь  вышла  замуж  и  родила.
Она  никого  не  назвала  в  честь  отца.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Чарльз  Резникофф,  "Торговля  рабами.  Новый  Орлеан"

Для  начала  рабам  пришлось  хорошо  помыться,
а  бородатым  было  велено  выбрить  лица  наголо;
и  каждого  из  них  переодели  в  новые  робы,
в  дешёвые,  но  чистые  шляпы,  штаны  и  туфли;
каждой  женщине  по  коленкоровому  балахону,
и  по  носовому  платку  в  качестве  косынки.
Работорговец  провёл  их  в  большую  комнату;
мужчины  и  женщины  по  разным  сторонам;
все  в  ряд  по  росту:  высокие  в  голове  ряда,
за  ними—те,  кто  пониже,
и  так  далее,  до  самых  коротких.

Многие  собрались  посмотреть  на  сбываемых  рабов,
и  продавец  всё  говорил  об  их  достоинствах,
понуждал  держаться  прямо  и  живо  прогуливаться;
и  те,  кто  мог  бы  купить  их,  могли  заглянуть  им  во  рты
и  оценить  зубы,
и  пощупать  их  руки  и  туловища,—
как  если  бы  те  были  лошадьми,—
и  расспросить,  на  что  они  способны.
Иногда  мужчину  или  женщину  уводили  в  домик
на  дворе,
чтобы  раздеть  и  тщательно  рассмотреть  их:
если  на  их  тылах  замечали  шрамы  от  порки,
это  значило,  что  раб  показал  себя  хлопотным.

За  день  было  совершено  несколько  покупок;
и  плантатор  из  Батон-Ружа  приобрёл  маленького  сына  Элизы.
Перед  тем  мальчику  пришлось  прыгнуть  и  пробежаться,
чтоб  показать  свою  резвость.
Но  всё  время,  пока  его  покупали,
мать  плакала  и  заламывала  себе  руки,
и  упрашивала  мужчину,  который  думал  взять  мальчика,
не  брать  его,  пока  не  заберёт  и  её  также,
и  её  маленькую  дочь;
и  Элиза  всё  повторяла,  что  в  таком  случает  она  станет  "самой
примерной  рабыней  на  этом  свете".
Но  работорговец  и  Батон-Ружа  сказал,  что  он  не  позволит
купить  её  впридачу—
и  вот  она  громко  зарыдала  от  горя.

Работорговец  обернулся  к  ней,  поднял  кнут,
и  сказал  ей  прекратить  шум:
если  она  не  перестанет  "распускать  нюни",
он  выведет  её  во  двор
и  даст  ей  сотню  плетей.
Она  было  утёрла  слёзы,
но  это  не  помогло,
и  она  сказала,  что  хочет  остаться  с  детьми,
и  продолжала  упрашивать  работорговца  и  мужчину  из
Батон-Ружа,
который  уже  купил  её  сына,
не  делить  их  троицу—мать,  сына  и  дочь;
и  снова,  и  снова  твердила,  какой  верной  и  послушной
будет  она,
и  сколь  усердно  станет  работать  день  и  ночь.

Но  мужчина  из  Батон-Ружа  
повторил,  что  он  не  купит  мать  с  сыном,  тем  более—троицу,
и  что  лишь  мальчик  пойдёт  с  ним.
Тогда  Элиза  метнулась  к  сыну,  тискала  и  целовала  его
снова  и  снова,
и  всёзы  всё  катились  по  её  щекам.
Работорговец  всё  ругал  её,
звал  её  плаксой,  завывухой
и  приказавал  ей  вернуться  в  строй
и  взять  себя  в  руки,
иначе  он  задаст  ей  настоящего  слезогону.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Slave  Sale:  New  Orleans

To  begin  with,  the  slaves  had  to  wash  themselves  well,  
and  the  men  who  had  beards  had  to  shave  them  off;  
the  men  were  then  given  a  new  suit  each,  
cheap  but  clean,  and  a  hat,  shirt,  and  shoes;  
and  the  women  were  each  given  a  frock  of  calico  
and  a  handkerchief  to  tie  about  their  heads.  
They  were  then  led  by  the  man  selling  them  into  a  large  room;  
the  men  placed  on  one  side,  the  women  at  the  other;  
the  tallest  at  the  head  of  each  row  
and  then  the  next  in  size  
and  so  on  to  the  shortest.

Many  called  to  look  at  the  slaves  for  sale  
and  the  seller  kept  talking  about  their  qualities;  
made  them  hold  up  their  heads  and  walk  about  briskly;  
and  those  who  might  buy  had  them  open  their  mouths  
to  look  at  their  teeth,  
and  felt  their  arms  and  bodies,  
just  as  they  might  a  horse  for  sale;  
and  asked  each  what  they  could  do.  
Sometimes  a  man  or  woman  would  be  taken  to  a  small  house  
         in  the  yard,  
to  be  stripped  and  looked  at  carefully:  
if  they  had  the  scars  of  whips  on  their  backs  
that  would  show  they  had  been  troublesome.  

During  the  day  a  number  of  sales  were  made;  
and  a  planter  from  Baton  Rouge  bought  Eliza’s  little  son.  
Before  that  the  boy  had  to  jump  and  run  across  the  floor  
to  show  his  activity.  
But  all  the  time  the  trade  was  going  on,      
his  mother  was  crying  and  wringing  her  hands  
and  kept  begging  the  man  who  was  thinking  of  buying  the  boy  
not  to  buy  him  unless  he  bought  her,  too,  
and  her  little  daughter:  
and  Eliza  kept  saying  that  if  he  did  she  would  be  “the  most  
       faithful  slave  that  ever  lived.”  
But  the  man  from  Baton  Rouge  said  he  could  not  afford  to  
       buy  her,  
and  then  she  began  to  cry  aloud  in  her  grief.  

The  man  selling  the  slaves  turned  on  her,  his  whip  lifted,  
and  told  her  to  stop  her  noise:  
if  she  would  not  stop  her  “sniveling”  
he  would  take  her  into  the  yard  
and  give  her  a  hundred  lashes.  
She  tried  to  wipe  away  her  tears  
but  could  not  
and  said  she  wanted  to  be  with  her  children  
and  kept  begging  the  man  selling  the  slaves  and  the  man  from      
       Baton  Rouge—  
who  by  that  time  had  bought  her  son—  
not  to  separate  the  three  of  them,  mother,  son,  and  daughter;  
and  over  and  over  again  kept  saying  how  faithful  and  obedient  
       she  would  be  
and  how  hard  she  would  work  day  and  night.  

But  the  man  from  Baton  Rouge  
said  again  he  could  not  buy  mother  and  son,  let  alone  the  three,  
and  that  only  the  boy  must  go  with  him.  
Then  Eliza  ran  to  her  son,  hugged  him  and  kissed  him  
again  and  again  
and  her  tears  kept  falling  on  his  face.  
The  man  selling  the  slaves  kept  cursing  her  
and  called  her  a  blubbering,  howling  wench  
and  ordered  her  back  to  her  place  in  line  
and  to  behave  herself  
or  he  would  give  her  something  really  to  cry  about.

Charles  Reznikoff

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264596
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 12.06.2011


Чарльз Симик, три стихотворения

Чарльз  Симик,  "Глаза,  зашпиленные  булавками"  

Сколь  много  работы  у  смерти.
Никто  не  знает,  как  долго
длится  его  смена.  Жёнушка
его  всегда  одна,  утюжит
постельное  бельё  смерти.
Прекрасные  дочери
сервируют  его  ужин.
Соседи  играют
в  триктрак  на  заднем  дворе
или  просто  сидят  на  ступенях,
потягивая  пиво.  Смерть
меж  тем,  в    странном
квартале  ищет  кого-
-нибудь  с  надрывным  кашлем,  но,
бывает,  ошибётся  дверью.
Даже  смерти  не  вычислить
адресата  где-то  взаперти...
И  дождь  начинается.
У  смерти  нет  и  газеты,  чтоб
накрыть  голову,  ни  даже
дайма*,  чтоб  позвонить  тому,
кто  вынимает  булавки,
сонно,  медленно  раздеваясь—  
и  растягивается  голышом
на  смертиной  стороне  кровати.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  дайм=  гривенник,  десятицентовик


Eyes  Fastened  With  Pins  

How  much  death  works,
No  one  knows  what  a  long
Day  he  puts  in.  The  little
Wife  always  alone
Ironing  death's  laundry.
The  beautiful  daughters
Setting  death's  supper  table.
The  neighbors  playing
Pinochle  in  the  backyard
Or  just  sitting  on  the  steps
Drinking  beer.  Death,
Meanwhile,  in  a  strange
Part  of  town  looking  for
Someone  with  a  bad  cough,
But  the  address  somehow  wrong,
Even  death  can't  figure  it  out
Among  all  the  locked  doors...  
And  the  rain  beginning  to  fall.
Long  windy  night  ahead.
Death  with  not  even  a  newspaper
To  cover  his  head,  not  even
A  dime  to  call  the  one  pining  away,
Undressing  slowly,  sleepily,
And  stretching  naked
On  death's  side  of  the  bed.  

Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Купальщица"

Где,  петляя,  тропа  к  озеру
теряется  из  виду,  там  облачко  пыли—
будто  мягкие  нагие  стопы  пробежали—
увидел  я  в  присмерке,
хоть  ночь  прилагалась  уже  всюду.

Где  низкая  ветка  листвой
колышет  что  ни  миг,  гуще  тень,
именно  там  некая  запоздалая  купальщица  
скидывала  одёжку  для  скорого  нырка...

(То  ли  моё  одиночество  шутило?)
Заколотые  волосы  вроссыпь,  затем  как  водоросли,
когда  она  плывёт  на  спине,  позволяя
ленивому  течению  побаловать  с  нею

за  последней  ниспадающей  веткой,
там,  где  небо  нараспашку
черно,  как  вода  её  белым  рукам;
и  в  густеющей  ночи,  в  густеющей  тиши,

верхушки  деревьев  как  обожжёные
края  страниц,  где  и  насекомые
в  странном  уединении,  пока  я
воймую  плески  или  мельком
зырю  её  последний  бросок  к  одежде...

А  когда  нет,  я  там  просто  сижу.
Листвой,  как  и  прежде—дурашливой,
изредка  шуршит  ветер,
пока  озноб  не  прогонит  меня.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Bather  

Where  the  path  to  the  lake  twists  out  of  sight,
A  puff  of  dust,  the  kind  bare  feet  make  running,
Is  what  I  saw  in  the  dying  light,
Night  swooping  down  everywhere  else.

A  low  branch  heavy  with  leaves
Swaying  momentarily  where  the  shade
Lay  thickest,  some  late  bather
Disrobing  right  there  for  a  quick  dip—

(Or  my  solitude  playing  a  trick  on  me?)
Pinned  hair  coming  undone,  soon  to  float
As  she  turns  on  her  back,  letting
The  dozy  current  take  her  as  it  wishes

Beyond  the  last  drooping  branch
To  where  the  sky  opens
Black  as  the  water  under  her  white  arms,
In  the  deepening  night,  deepening  hush,

The  treetops  like  charred  paper  edges,
Even  the  insects  oddly  reclusive
While  I  strained  to  hear  a  splash,
Or  glimpse  her  running  back  to  her  clothes...

And  when  I  did  not;  I  just  sat  there.
The  rare  rush  of  wind  in  the  leaves
Still  fooling  me  now  and  then,
Until  the  chill  made  me  go  in.

Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Стих  без  названия"

Я  спрашиваю  у  свинца:
"Зачем  ты  позволяешь  себе
отливаться  пулей?
Или  ты  забыл  алхимиков?
Или  ты  разнадеялся
обратиться  в  золото?"

Никто  не  отвечает.
Свинец.  Пуля.  С  подобными
этим  именами
сон  глубок  и  долог.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264529
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 11.06.2011


Людвиг Рубинер, "Итог"

Вы,  которые  никогда  не  прочтёте  эти  строки.  Неимущие  девушки-солдатки,  которым  рожать  в  укромных  углах;
лихорадочные  матери  которым  не  достать  для  своих  детей  молока;
ученики,  которым  стоять  навытяжку  по  указке;
Вы,  пятнадцатилетние  с  кругами  у  глаз  от  пулёмётной  сон-сказки;
Вы,  любопытные,  которые  прячутся  за  ставнями,  смотря  чужаку  в  глаза  человечьи;
Вы,  мелочь,  которая  сливается  в  горячие  массы,  когда  чудо  на  улицах  рвёт  и  мечет;
Вы,  Себя  не  ведающие,  знающие  лишь,  что  жизнь  Ваша—последняя  вахта,  холодная  и  голодная;
Вам  пылят  все  слова  мира  сквозь  трещины  стен,  шибают  перегаром,  шипят  как  змея  подколодная.
Вы  наделены  силой  небесного  света,  который—зарево  над  кровлями  для  ваших  венозных  белил.
Вы—ревущий  рот,  громовой  разгул,  дом  на  новоскатанной  земле  Берлин.
Вам  пылят  слова  мира  сквозь  трещины  стен,  шибают  перегаром,  шипят  как  змея  подколодная.
Вы  носите  силу  небесного  света,  который—зарево  над  кровлями  для  ваших  свинцовых  венозных  белил.
Вы,  утончённые  дурковатые  учёные  в  нерешительности  за  библиотечными  столиками;
Вы,  биржевые  спекулянты,  чёрными  шляпами  утирающие  пот,  играющие  ценными  ноликами.
Вы,  генералы  бессонные  в  штабных  кабинетах;  Вы,  солдаты  в  могильных  окопах  за  трупья  баррикадами.
И,  камрад,  Вы,  одинокий  с  тысячами  братьев,  с  камрадами;
камрад  и  братья,  стоящие  у  всепредела,  поэты,  обязательные  чиновники,  неугомонные  путешественники,  бездетные  дамы  все  в  белом;
Мудрые  и  насмешливые  обозреватели,  толкующие  основательный  прогноз  "война  Япония—Америка,  кризис",
Вас  ждали,  за  Вами—слово  и  божественный  человек.  И  небесный  свет  близок.
Свет  взлетел  высоко,—вначале  загорелый,  с  южных  морей,—  и  земля  была  как  дикий  цепной  зверь.
Ваши  отцы  умирали,  не  зная  света,  они  зачинали  Вас  вслепую.  Но  встали  Вы  из  бойни,  болезней  и  потерь.
Вы  питали  смерть,  а  свет  был  молоком;  Вы  суть  колонны  из  крови  и  бриллиантовых  звёзд-крошек.
Вы  суть  свет.  Вы  суть  человек.  Вам  ново  пышет  земля  из  Вашей  пригоршни.
Вы  кличете  над  вёрткой  землёй—  и  Вам  вторит  эхом  Ваш  великанский  рот.
Вы  доблестно  стоите  на  шипящем  ядре,  как  божьи  волоса  на  ветру,  ибо  в  земном  сиянии  вы  суть  духа  когорта  когорт.

Камрад,  Вам  нельзя  молчать!  О,  если  б  Вы  знали,  сколь  мы  взаимно  любимы!
Тысячелетия  мешали  вздохи  и  кровь  для  нас:  мы—звёздные  братья  на  небесной  земле.
О,  нам  бы  рот  отворить  и  громко  речь  ради  всех  Ныне  до  Утра.
Последний  репотрёр—  наш  любимый  брат,
рекламный  шеф  торгового  дома—наш  брат!
Каждый,  кто  не  молчит,  брат  наш!
О,  взорвите  стальные  казематы  Вашего  одиночества!
О,  прочь  из  фиолетовых  пещер,  где  Ваши  тени  взахлёб  сосут  Вашу  живую  кровь!
Каждый  отвор,  который  Вы  пробиваете  в  стенах  Себя,  да  станет  Вашим  ртом,  алчущим  света!
Сквозь  каждую  забытую  трещину  земной  чаши  Дух  ударами-глотка`ми  емлет  солнечный  прах!
Если  дерево  земное  шлёт  соки  белым  цветам,  да  нальются  плоды,  ведь  Ваш  рот  ему  поклялся!
О,  скажите,  как  зелен-орущий  земной  шар  пляшет,  мечась  в  пышущем  пламени  Вашего  отвёрстого  рта!
О,  скажите,  что  это  Наш  рот,  он  пушит  горные  кряжи  как  шерсть!
Скажите  горюющему  крестьянину,  и  потрёпанному  безработному,  спящему  под  мостом,  что  из  Их  рта,  смеясь,  струит  небесный  факел!
Скажите  отставному  министру  и  озябшей  уличной  шлюхе,  что  они  не  должны  умереть,  пока  их  человечий  рот  не  выорет!  
Камрад,  Вам  предстоит  долгий  сон.  О,  увидьте,  как  люди  предали  Вас,  как  друзья  тихо  оставили  Вас.
Увидьте  Себя  взаперти,  как  прежде.  Да  приснится  Вам  война,  пролитая  кровь,  смерти  миллионогласый  наказ;
да  приснится  Вам  испуг,  стиснутые  губы,  нервное  дыхание,  нежного  куста  трепет  и  страх;
чёрный,  давящий  сон  о  прошлом,  одышка  в  железных  тисках!
Но  затем  проснётесь  Вы—  и  слово  Ваше  кометами,  факелами  застолбит  сторону.
Они  суть  глаза.  И  блещущий  простор.  И  Вы  строите  новую  земную  страну.
Ваше  слово  ломится  ясной  радугой—  и  ночь,  как  копоть  из  дымаря,  слетает  в  рассвет.
О  свет-человек  из  ночи.  Ваши  братья  не  спят.  И  Ваш  круглый  рот  гласит  земле  первый  божественный  привет.

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы


Die  Ankunft

 Ihr,  die  Ihr  diese  Zeilen  nie  lesen  werdet.  Dürftige  Mädchen,  die  in  ungesehenen  Winkeln  von  Soldaten  gebären,  
 Fiebrige  Mütter,  die  keine  Milch  haben,  ihre  Kinder  zu  nähren.  
 Schüler,  die  mit  erhobnem  Zeigefinger  stramm  stehen  müssen,  
 Ihr  Fünfzehnjährige  mit  dunklem  Augrand  und  Träumen  von  Maschinengewehrschüssen,  
 Ihr  gierige  Zuhälter,  die  den  Schlagring  verbergt,  wenn  Ihr  dem  Fremden  ins  Menschenauge  seht,  
 Ihr  Mob,  die  Ihr  klein  seid  und  zu  heißen  Riesenmassen  schwellt,  wenn  das  Wunder  durch  die  Straßen  geht,  
 Ihr,  die  Ihr  nichts  wißt,  nur  daß  Euer  Leben  das  Letzte  ist,  Eure  Tage  sind  hungrig  und  kalt:  
 Zu  Euch  stäuben  alle  Worte  der  Welt  aus  den  Spalten  der  Mauern,  zu  Euch  steigen  sie  wie  Weinrauch  aus  dem  Dunst  des  Asphalt.  
 Ihr  tragt  die  Kraft  des  himmlischen  Lichts,  das  über  Dächer  in  Euer  Bleichblut  schien.  
 Ihr  seid  der  schallende  Mund,  der  Sturmlauf,  das  Haus  auf  der  neuen  gewölbten  Erde  Berlin.  
 Ihr  feinere  dämliche  Gelehrte,  die  Ihr  nie  Euch  entscheidet  hinter  Bibliothekstischen,  
 Ihr  Börsenspieler,  die  mit  schwarzem  Hut  am  Genick  schwitzend  witzelt  in  Sprachgemischen.  
 Ihr  Generäle,  weißbärtig,  schlaflos  in  Stabsquartieren,  Ihr  Soldaten  in  den  Leichenrohren  der  Erde  hinter  pestigen  Aasbarrikaden.  
 Und  Kamerad,  Sie,  einsam  unter  tausend  Brüdern  Kameraden;  
 Kamerad,  und  die  Brüder,  die  mit  allem  zu  Ende  sind,  Dichter,  borgende  Beamte,  unruhige  Weltreisende,  reiche  Frauen  ohne  Kind,  
 Weise,  höhnische  Betrachter,  die  aus  ewigen  Gesetzen  den  kommenden  Krieg  lehren:  Japan-Amerika,  
 Ihr  habt  gewartet,  nun  seid  Ihr  das  Wort  und  der  göttliche  Mensch.  Und  das  himmlische  Licht  ist  nah.  
 Ein  Licht  flog  einst  braunhäutig  vom  Südseegolf  hoch,  doch  die  Erde  war  ein  wildes  verdauendes  Tier.  
 Eure  Eltern  starben  am  Licht,  sie  zeugten  Euch  blind.  Aber  aus  Seuche  und  Mord  stiegt  Ihr.  
 Ihr  soget  den  Tod,  und  das  Licht  war  die  Milch,  Ihr  seid  Säulen  von  Blut  und  sternscheinendem  Diamant.  
 Ihr  seid  das  Licht.  Ihr  seid  der  Mensch.  Euch  schwillt  neu  die  Erde  aus  Eurer  Hand.  
 Ihr  ruft  über  die  kreisende  Erde  hin,  Euch  tönt  'rück  Euer  riesiger  Menschenmund,  
 Ihr  steht  herrlich  auf  sausender  Kugel,  wie  Gottes  Haare  im  Wind,  denn  Ihr  seid  im  Erdschein  der  geistige  Bund.  

 Kamerad,  Sie  dürfen  nicht  schweigen.  O  wenn  Sie  wüßten,  wie  wir  geliebt  werden!  
 Jahrtausende  mischten  Atem  und  Blut  für  uns,  wir  sind  Sternbrüder  auf  himmlischen  Erden.  
 O  wir  müssen  den  Mund  auftun  und  laut  reden  für  alle  Heute  bis  zum  Morgen.  
 Der  letzte  Reporter  ist  unser  lieber  Bruder,  
 Der  Reklamechef  der  großen  Kaufhäuser  ist  unser  Bruder!  
 Jeder,  der  nicht  schweigt,  ist  unser  Bruder!  
 O  zersprengt  die  Stahlkasematten  Eurer  Einsamkeit!  
 O  springt  aus  den  violetten  Grotten,  wo  Eure  Schatten  im  Dunkel  aus  Eurem  Blut  lebend  schlürfen!  
 Jede  Öffnung,  die  Ihr  in  Mauern  um  Euch  schlagt,  sei  Euer  runder  Mund  zum  Licht!  
 Aus  jeder  vergessenen  Spalte  der  Erdschale  stoßt  den  Atemschlag  des  Geistes  in  Sonnenstaub!  
 Wenn  ein  Baum  der  Erde  den  Saft  in  die  weißen  Blüten  schickt,  laßt  sie  reif  platzen,  weil  Euer  Mund  ihn  beschwört!  
 O  sagt  es,  wie  die  geliebte  grünschillernde  Erdkugel  über  dem  Feuerhauch  Eures  lächelnden  Mundes  auf  und  ab  tanzte!  
 O  sagt,  daß  es  unser  Mund  ist,  der  die  Erdgebirge  wie  Wolldocken  bläst!  
 Sagt  dem  besorgten  Feldherrn  und  dem  zerzausten  Arbeitslosen,  der  unter  den  Brücken  schläft,  daß  aus  ihrem  Mund  der  himmlische  Brand  lächelnd  quillt!  
 Sagt  dem  abgesetzten  Minister  und  der  frierenden  Wanderdirne,  sie  dürfen  nicht  sterben,  eh  hinaus  ihr  Menschenmund  schrillt!  
Kamerad,  Sie  werden  in  Ihrem  Bett  einen  langen  Schlaf  tun.  O  träumen  Sie,  wie  Menschen  Sie  betrogen;  Ihre  Freunde  verließen  Sie  scheel.  
Träumen  Sie,  wie  eingeschlossen  Sie  waren.  Träumen  Sie  den  Krieg,  das  Bluten  der  Erde,  den  millionenstimmigen  Mordbefehl,  
Träumen  Sie  Ihre  Angst;  Ihre  Lippen  schlossen  sich  eng,  Ihr  Atem  ging  kurz  wie  das  Blätterbeben  an  erschreckten  Ziergesträuchen.  
Schwarzpressender  Traum,  Vergangenheit,  o  Schlaf  im  eisernen  Keuchen!  
Aber  dann  wachen  Sie  auf,  und  Ihr  Wort  sprüht  ums  Rund  in  Kometen  und  Feuerbrand.  
Sie  sind  das  Auge.  Und  der  schimmernde  Raum.  Und  Sie  bauen  das  neue  irdische  Land.  
Ihr  Wort  stiebt  in  Regenbogenschein,  und  die  Nacht  zerflog,  wie  im  Licht  aus  den  Schornsteinen  Ruß.  
O  Lichtmensch  aus  Nacht.  Ihre  Brüder  sind  wach.  Und  Ihr  Mund  laut  offen  ruft  zur  Erde  den  ersten  göttlichen  Gruß.

Ludwig  Rubiner

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264496
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 11.06.2011


Людвиг Рубинер, "Мой дом"

Mein  Haus

 Um  mein  Haus  sind  Straßen,  Kreise  von  Brunnen.  Plakatsäulen.
 Gemüseläden.  Uhrmacher  mit  Schmuck.  Finstere  Brunnen.  Plakatsäulen.
 Polizisten  stehn  vor  Theatern.  Die  Untergrundbahn  stürzt  in  ihren  Köcher.
 Weiße  Kellner  mit  Tassen.  Zeitungsjungen  laufen.  Kutscher  reden  zu  Gäulen.
 Unter  der  Brücke  fahren  Dampfer  durch  gemalte  Lampen.
 Kaufleute  winken  vor  den  Türen.  Die  Bäckereien  dampfen.
 Menschen  stehn  um  einen  Überfahrenen.  In  geheizte  Kirchen  gehn  Gepäckträger.
 Alte  verteilen  Zettel.  In  Gerichtssälen  sprechen  und  schweigen  Kläger.
 In  Trompetenwagen  sitzen  Frauen  mit  Schleiern.  Frauen  verkaufen  Kastanien  an  Ecken.
 Menschen  unter  Kuppeln  sehen  nach  Sternen.  Finder  rechnen  auf  Papier  Formeln.
 An  den  Lichtern  in  Zimmern  sitzen  Denker  gekrümmt  und  murmeln.
 In  den  Tanzsälen  lächelt  man.  Einbrecher  kommen  aus  Verstecken.
 Einsame  im  Schatten  essen  schnell  Brote.  Geldhäuser  werden  geschlossen.
 Menschen  mit  Säcken  suchen  Weggeworfenes.  Empörer  lesen  Reden.
 Paare  sitzen  an  Tischen  und  streiten.  In  Hotels  erschießen  sich  Menschen  verdrossen.
 Die  Sonne  ist  auf-  und  untergegangen.  Der  Mond  ist  oft  zu  sehen.
 In  bewachten  Krankenhäusern  liegen  Menschen  auf  niedrigen  Kissen.
 Hinter  Türmen  von  Kasernen  treten  Soldaten  mit  groben  Händen.
 Man  peitscht  geschwächte  Menschen  festgeschnallt  in  den  Gefängnissen.
 In  kalten  Wohnungen  sind  Greise,  die  jungfräuliche  Kinder  schänden.
 Es  klingelt  in  roten  Fabriken,  Müde  lösen  siedende  Pfiffe.
 Über  alten  und  neuen  Dächern  drehn  sich  gelbe  Luftschiffe.
 Auf  grünen  Fischteichen  ziehen  die  Ruderer  Netze  und  Schnüre.
 Bettler  mit  Bündeln  schreiten  auf  Lehmwegen  um  spitze  Steine  und  kalte  Regenlachen.
 Ein  Fleischer  tritt  vom  Wagen  in  eine  aufgeklinkte  Türe.
 Hunde  bellen  schrill  auf  einen  Juden  mit  einem  Pack  alter  Sachen.
 In  heißen  Feldern  zerren  gebuckelt  braune  Bauern.
 In  breiten  Wäldern  schlafen  Arme  und  Brandstifter.  Es  lärmt  von  Holzhauern.
 Über  weiße  Meere  mit  Kabeln  werden  Auswandererschiffe  auf  und  nieder  gebogen.
 In  langen  Ländern  werden  die  Hungrigen  ermordet.  Häuser  fallen  grau  um.
 Menschen  im  nassen  Blut  unter  spitzen  Kanonen  haben  blaue  Messer  gegen  schwere  Pferde  gezogen.
 Zerquetschte  liegen  unter  halben  Balken.  Ferne  Telephonzellen  sind  stumm.
 Eingehüllte  mit  alten  Flinten  schießen  knochige  Tiere  auf  kalten  Meilen  im  Schneegesträuch.
 Auf  weiten  Öden  leben  Verlassene  in  Unrat  und  Höhlen  ohne  Geräusch.
 In  Affenparadiesen  springen  nackte  Schwarze  durchs  blaue  Licht.
 Golfmeere  fliegen  mit  Flaschen  und  Schlamm  zu  Inseln  und  Muschelketten.
 An  kleinen  Dächern  auf  wackligen  Straßen  besprechen  alte  Frauen  das  Mittagsgericht.
 Vor  geordneten  Zeitungssälen  erwarten  steife  Raucher  den  Ausgang  der  Wetten.
 Die  Briefträger  führen  dicke  Taschen  auf  runde  Treppen.
 Schläfer  träumen  oder  sind  bleich.  Laute  Lastkutscher  schleppen.
 Eilige  gehn  über  dunkle  Steine.  Wagen  gleiten  auf  Straßen.  Mein  Haus.  Aus  dem  Schornstein  steigt    Rauch.
 Umher  sind  Sonne.  Mond.  Die  Abendsterne  auch.

Ludwig  Rubiner


Людвиг  Рубинер,  "Мой  дом"
 
Вокруг  моего  дома  улицы,  пятаки  колодцев.  Плакатные  тумбы.
Овощные  лавки.  Часовщики-ювелиры.  Мрачные  колодцы.  Плакатные  тумбы.
Полицейские  стоят  перед  театрами.  Вагоны  подземки  рушатся  в  свои  недра.  
Белые  половые  с  подносами.  Бегут  юноши-газетчики.  Извозчики  понукают  грубо.
Под  мостами  пароходы  плывут  пестротою  фонарной.
Зазывалы  машут  у  дверей  магазинов.  Дымят  пекарни.
Люди  окружают  перееханного  экипажем.  В  натопленные  кирхи  идут  люди  сомнительные.
Старики  стригут  продуктовые  карточки.  В  судах  говорят  и  молчат  обвинители.
В  дудящих  авто  сидят  дамы  в  вуалях.  Дамы  стирают  бельё  в  корытах.
Под  куполами  люди  наблюдают  звёзды.  Изобретатели  на  бумаге  решают  уравнения.
У  светильников  в  комнатах  сидят  скрюченные  мыслители,  и  бормочут  от  рвения.
В  танцзалах  смеются.    Взломщики  выходят  из  укрытий.  
Одинокие  в  тени  наскоро  закусывают.  В  денежных  домах  всё  шито-крыто.
Люди  с  мешками  ищут  отбросы.  Бунтари  читают  речи.
Пары  сидят  за  столами  и  спорят.  В  гостиницах  стреляются  удручённые.
Солнце  восходит  и  заходит.  Часто  видна  луна.
В  стерегомых  больницах  лежат  люди  на  подушках  угрюмых.
За  башнями  казарм  ступают  солдаты  с  руками  не  для  затей.
Секут  заморенных  людей  на  привязи  в  тюрьмах.
В  холодных  жилищах  старики,  что  бесчестят  невинных  детей.
Звон  раздаётся  на  красных  фабриках:  кипя,  усталые  пар  разжали.
Над  старыми  и  новыми  крышами  фланируют  жёлтые  дирижабли.
На  зелёных  прудах  лодочники  тянут  сети  и  лески.
Нищие  с  котомками  шагают  по  глиняным  просёлкам  на  острые  камни  и  под  смех  дождя.
Мясник  покидает  вагон  через  дверь  с  ручкой  в  блеске.
Псы  пронзительно  облаивают  еврея  с  вязанкой  старья.
На  жарких  полях  гнут  хрептуги  бурые  селяне.
В  широких  лесах  спят  бедняки  и  поджигатели.  Хворост  ломят  на  поляне.
В  ледовитые  моря  станут  опускать  и  поднимать  тросы  батискафа.
В  сонных  странах  будут  убиты  голодающие.  Дома  серо  ветшают.
Люди  в  лужах  крови  под  острыми  пушками  синими  ножами  тыкали  в  лошадей  графа.
Расплющенные  лежат  под  полубрёвнами  балок.  Дальние  телефонны  не  оглашают.
Укрывшиеся  из  старых  ружей  стреляют  костлявого  зверя  на  студёных  милях,  где  одна  тоска.
На  широких  пустырях  опустившиеся  в  нечистых  норах  живут  без  дымка.
В  обезьяньих  раях  голые  негры  прыгают  в  страстной  коросте.
Заливы  морей  забрасывают  бутылками  и  грязью  острова  и  коралловый  риф.
На  кровельках  домиков  кривых  улочек  судачащие  старухи  перемывают  кости.
У  газетных  букмекерских  негнущиеся  курцы  ждут  итогов  пари.
Спящие  грёзят  или  они  бледны.  Волочатся  забубённые  биндюжники.
Спешашие  идут  по  тёмным  мостовым.  Повозки  следуют  по  улицам.  Мой  дом.  Из  печной  трубы  сможит.
Вокруг  суть  солнце.  Луна.  Вечерние  звёзды  тоже.

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264383
рубрика: Поезія, Лирика
дата поступления 10.06.2011


Чарльз Симик, три стихотворения

Чарльз  Симик,  "Старший  ребёнок"

Ночь  все  ещё  пугает  тебя.
Ты  знаешь,  она  бесконечна  во  времени
и  в  пространстве  невообразимых  дистанций.
"Это  оттого,  что  Его  бессонница  постоянна",--
прочёл  ты  слова  одного  мистика.
Это  стрелка  Его  школьного  компаса,
колет  тебе  сердце?

Наверно,  где-то  лежат  возлюбленные,
трепеща  от  счастья,
в  тени  тёмных  кипарисов,
но  здесь,  на  месте  —лишь  календарь  насечек
и  дрожь  ночного  мотылька
под  твоей  ладонью,  прижатой  к  груди.

Старший  ребёнок,  Прометей
некоего  холодого,  холодного  огня,  незнакомого  и  тебе—
ради  него  ты  отбываешь  срок
с  ночным  мотыльковым  страхом  на  пару.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Oldest  Child

The  night  still  frightens  you.
You  know  it  is  interminable
And  of  vast,  unimaginable  dimensions.
"That's  because  His  insomnia  is  permanent,"
You've  read  some  mystic  say.
Is  it  the  point  of  His  schoolboy's  compass
That  pricks  your  heart?

Somewhere  perhaps  the  lovers  lie
Under  the  dark  cypress  trees,
Trembling  with  happiness,
But  here  there's  only  your  beard  of  many  days
And  a  night  moth  shivering
Under  your  hand  pressed  against  your  chest.

Oldest  child,  Prometheus
Of  some  cold,  cold  fire  you  can't  even  name
For  which  you're  serving  slow  time
With  that  night  moth's  terror  for  company.

Charles  Simic

Чарльз  Симик,  "Сельская  ярмарка"
...........................Хэйдену  Кэрруту*

Если  ты  не  видел  шестилапого  пса,
это  не  важно.
Мы  видели,  и  он  обычно  лежал  в  углу.
Что  до  его  лишних  лап,

то  к  ним  скоро  привыкли.
и  думали  об  иных  вещах.
Например,  что  за  ночь  здесь
холодная,  тёмная.

Потом  хозяин  метнул  палку,
а  пёс  отправился  за  ней
на  четырёх,  волоча  пару  следом,
а  одна  девушка  смешливо  взвизгнула.

Она  была  хмельна;  и  мужчина  её  тоже,
он  всё  целовал  ей  шею.
Пёс  подобрал  палку  и  оглянулся  на  нас.
Вот  и  всё  зрелище.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  его  биография  см.  http://www.poets.org/poet.php/prmPID/232  ;  на  17  лет  старде  автора  Хэйден,  который  родился  и  жил  в  Вермонте,  многим  похож  на  Роберта  Фроста;  автор  написал  о  ярмарке  в  Югославии,  откуда  он  эмигрировал  в  16-летнем  возрасте:  "...Charles  Simic  was  born  on  May  9,  1938,  in  Belgrade,  Yugoslavia.  In  1953  he  left  Yugoslavia  with  his  mother  and  brother  to  join  his  father  in  the  United  States.  They  lived  in  and  around  Chicago  until  1958...",  см.  http://famouspoetsandpoems.com/poets/charles_simic/biography


Country  Fair

If  you  didn't  see  the  six-legged  dog,
It  doesn't  matter.
We  did,  and  he  mostly  lay  in  the  corner.
As  for  the  extra  legs,

One  got  used  to  them  quickly
And  thought  of  other  things.
Like,  what  a  cold,  dark  night
To  be  out  at  the  fair.

Then  the  keeper  threw  a  stick
And  the  dog  went  after  it
On  four  legs,  the  other  two  flapping  behind,
Which  made  one  girl  shriek  with  laughter.

She  was  drunk  and  so  was  the  man
Who  kept  kissing  her  neck.
The  dog  got  the  stick  and  looked  back  at  us.
And  that  was  the  whole  show.

Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Мамочкино  проклятье"
 
Дружба  с  эксцентричной  молодой  женщиной,
единственной  жилицей  викторианского  особняка.
Она  долго  прогуливается  вечером  под  дождём—  
и  я,  с  шевелюрой  утыканной  палыми  листьями.

В  прошлой  жизни  она  была  оперной  певицей.
Помнит  богатые  неаполитанские  пирожные,
показывает  мне  кроху  свежевзбитого  крема
ещё  белеющего  где-то  в  уголке  её  рта;
сказывает,  тащила  раз  деревянный  крест
прокажённым  городом  где-то  в  Индии.

Я  родился  в  Копенгагене,  доверяюсь  в  ответ.
Мой  отец  был  успешным  гробовщиком.
Моя  мать  не  отрывала  носа  от  книг.
Артур  Шопенгауэр  разрушил  наше  гнездо.
С  тех  пор  дня  не  проходит,  чтоб  я  сунул  себе
в  рот  дуло  заряженного  револьвера.

Она  было  шла  впереди,  уже  высоко  и  гордо,  
как  укротительница  львов  с  хлыстом  в  руке;
на  счастье,  в  тот  миг  мимо  катила  мамочка
на  велосипеде,  везя  кем-то  заказанную  пиццу,
и  кляня  выбоины  и  мглу.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Mummy's  Curse

Befriending  an  eccentric  young  woman
The  sole  resident  of  a  secluded  Victorian  mansion.
She  takes  long  walks  in  the  evening  rain,
And  so  do  I,  with  my  hair  full  of  dead  leaves.

In  her  former  life,  she  was  an  opera  singer.
She  remembers  the  rich  Neapolitan  pastries,
Points  to  a  bit  of  fresh  whipped  cream
Still  left  in  the  corner  of  her  lower  lip,
Tells  me  she  dragged  a  wooden  cross  once
Through  a  leper  town  somewhere  in  India.

I  was  born  in  Copenhagen,  I  confide  in  turn.
My  father  was  a  successful  mortician.
My  mother  never  lifted  her  nose  out  of  a  book.
Arthur  Schopenhauer  ruined  our  happy  home.
Since  then,  a  day  doesn't  go  by  without  me
Sticking  a  loaded  revolved  inside  my  mouth.

She  had  walked  ahead  of  me  and  had  turned
Like  a  lion  tamer,  towering  with  a  whip  in  hand.
Luckily,  in  that  moment,  the  mummy  sped  by
On  a  bicycle  carrying  someone's  pizza  order
And  cursing  the  mist  and  the  potholes.

Charles  Simic

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264354
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 10.06.2011


Чарльз Симик, четыре стихотворения

Чарльз  Симик,  "Это  утро"

Входи  без  стука,  труженик-муравей.
Я  тут  голову  себе  ломаю,  сужу,
чем  занять  тёмный  облачный  день?
Ночь  минула  как  тихий  бубнёж  радио:  
судорожный  сон,  смутные,  лихие  видения.
Я  проснулся  в  истоме  и  конфузе.
Думаю,  услышав,  как  в  саду  пела  Эстелла,
а  ей  вторил  некий  птах,  я  проснулся,
но  шёл  дождь.  Тёмные  пики  крон  колышутся  
и  шепчут.  "Приди,  моя  желанная,"—  
говорю.  И  она  ближе  и  ближе.
Её  дыхание  пахнуло  мятой,  язык  
оросил  мне  щёку—и  она  пропала.
Квёло  день  пришёл,  серая  полоса  света,
омыть,  принять  мои  руки  и  лицо.
Часы  долой,  а  вот  и  ты  шмыгнул
под  дверью—  и  стал  предо  мной.
Ты  тут  прямо  как  портной  или  гроботёс,
г-н  Муравей.  Мне  любо  наше  молчание,
тишь—  такое  блаженство  даже  дождю
понятно.  Слушай,  как  он  снова  падает,
словно  зажмурясь,
глуша  каждую  каплю  в  дико-трепетном  сердце  своём.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


This  Morning  

Enter  without  knocking,  hard-working  ant.
I'm  just  sitting  here  mulling  over
What  to  do  this  dark,  overcast  day?
It  was  a  night  of  the  radio  turned  down  low,
Fitful  sleep,  vague,  troubling  dreams.
I  woke  up  lovesick  and  confused.
I  thought  I  heard  Estella  in  the  garden  singing
And  some  bird  answering  her,
But  it  was  the  rain.  Dark  tree  tops  swaying
And  whispering.  "Come  to  me  my  desire,"
I  said.  And  she  came  to  me  by  and  by,
Her  breath  smelling  of  mint,  her  tongue
Wetting  my  cheek,  and  then  she  vanished.
Slowly  day  came,  a  gray  streak  of  daylight
To  bathe  my  hands  and  face  in.
Hours  passed,  and  then  you  crawled
Under  the  door,  and  stopped  before  me.
You  visit  the  same  tailors  the  mourners  do,
Mr.  Ant.  I  like  the  silence  between  us,
The  quiet—  that  holy  state  even  the  rain
Knows  about.  Listen  to  her  begin  to  fall,
As  if  with  eyes  closed,
Muting  each  drop  in  her  wild-beating  heart.

Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Как  псалмодировать"

1.  Поэт

Некто  бдящий,  когда  иные  спящи;
спящий,  когда  те  бдят.
Неграмотный  с  вечной  подписью  крестом,
висельник,  откалывающий  номера.
 
2.  Стих

Это  кусок  мяса,
несомый  татем,
дабы  отвлечь  цепного  пса.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


How  To  Psalmodize  

 1.  The  Poet

Someone  awake  when  others  are  sleeping,
Asleep  when  others  are  awake.
An  illiterate  who  signs  everything  with  an  X.
A  man  about  to  be  hanged  cracking  a  joke.

 2.  The  Poem

It  is  a  piece  of  meat
Carried  by  a  burglar
To  distract  a  watchdog.

Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Тому,  кто  выше  по  лестнице"  

Босс  боссов  вселенной,
г-н  знаю-всё,  шахер-махер,  верто-прахер,
и  в  чём  ещё  ты  дока,
давай,  тасуй  свои  нули  этой  ночью,
макни  в  чернила  хвосты  комет.
Задвинь  ночь  со  звёздным  светом.

Ты  б  лучше  гадал  на  кофейной  гуще,
мусолил  себе  "Календарь  фермера".
Ан  нет!  Любишь  задирать  нос
и  холить  вашескую  славную  безмятежность,
пока  сидишь  за  своим  большим  бюро,
и  пшик  входящих,  пшик
твоих  исходящих*,
а  вся  вечность  стелется  вокруг  тебя.  

Отттого  ли  ты  не  гнёшься,
не  слышишь  тех,  молящих  тебя  на  коленях,
бормочущих  нежности,  
словно  ты  надутая  резиновая  кукла?
Скажи  им,  пусть  выключат  и  идут  спать.
Прекрати  строить  из  себя  делового.

Руки  твои  праздны,  таковы  и  глаза  твои.
Там  тебе  некуда  класть  свои  подписи,
даже  если  б  ты  знал  своё  имя,
или  верил  в  тех,  что  я  всё  выдумываю,
пока  царапаю  тебе  эту  записку  в  темноте.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  электронщики  говорят  "ноль(вольт  напряжения)  на  выходе"


To  The  One  Upstairs  

Boss  of  all  bosses  of  the  universe,
Mr.  know-it-all,  wheeler-dealer,  wire-puller,
And  whatever  else  you're  good  at.
Go  ahead,  shuffle  your  zeros  tonight.
Dip  in  ink  the  comets'  tails.
Staple  the  night  with  starlight.

You'd  be  better  off  reading  coffee  dregs,
Thumbing  the  pages  of  the  Farmer's  Almanac.
But  no!  You  love  to  put  on  airs,
And  cultivate  your  famous  serenity
While  you  sit  behind  your  big  desk
With  zilch  in  your  in-tray,  zilch
In  your  out-tray,
And  all  of  eternity  spread  around  you.

Doesn't  it  give  you  the  creeps
To  hear  them  begging  you  on  their  knees,
Sputtering  endearments,
As  if  you  were  an  inflatable,  life-size  doll?
Tell  them  to  button  up  and  go  to  bed.
Stop  pretending  you're  too  busy  to  take  notice.

Your  hands  are  empty  and  so  are  your  eyes.
There's  nothing  to  put  your  signature  to,
Even  if  you  knew  your  own  name,
Or  believed  the  ones  I  keep  inventing,
As  I  scribble  this  note  to  you  in  the  dark.

Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Внутренний  человек"

Нет,  он  не  тело,
он  незнакомец.
Он  кто  иной.

Мы  корчим  те  же
простые  мины
здесь,  на  миру.
Я  торможу—
он  тормозит.

Иные  жёны,
клянутся,  мол  они  владели  им.
Пёс
тащится  за  мной.
Может,  этот  его?

Если  я  тих,  он  тише.
О  нём  не  помню.
Да,  вот  нагнусь  я
шнурки  поправить,
то  он  встаёт.

Наша  тень  на  двоих.
Чья  эта  тень?

Я  бы  сказал:
"Он  был  со  мной  с  начала,
и  будет  до  конца".
Но  кто  б  мог  утверждать.

Вночи,
когда  сижу,
тасуя  карты  нашей  тишины,
ему  реку:

"Днём  молвим  вместе
МОИ  словечки,
ты  незнакомец.
Ночь—  твой  черёд".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Inner  Man  

It  isn't  the  body
That's  a  stranger.
It's  someone  else.

We  poke  the  same
Ugly  mug  
At  the  world.
When  I  scratch
He  scratches  too.

There  are  women
Who  claim  to  have  held  him.
A  dog
Follows  me  about.
It  might  be  his.

If  I'm  quiet,  he's  quieter.
So  I  forget  him.
Yet,  as  I  bend  down
To  tie  my  shoelaces,
He's  standing  up.

We  caste  a  single  shadow.
Whose  shadow?

I'd  like  to  say:
"He  was  in  the  beginning
And  he'll  be  in  the  end,"
But  one  can't  be  sure.

At  night
As  I  sit
Shuffling  the  cards  of  our  silence,
I  say  to  him:

"Though  you  utter
Every  one  of  my  words,
You  are  a  stranger.
It's  time  you  spoke."

Charles  Simic

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264200
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 09.06.2011


Эми Лоуэлл, "Дороги" и "Винтаж"

Эми  Лоуэлл  (1874-1925),  "Дороги"
 
Я  знаю  край  в  шнуровке  ста  дорог,
что  нижут  хо`лмы,  стерегут  ручьи,
снуют  меж  нив  подобно  челнокам,
легко  скользят  в  углах,  гдё  всё  молчит.
Для  них  ковры,  тенистые  шатры,
цветов  в  меду  восточный  колорит.
Многоголосна  музыка  дорог,
чей  аромат  вновь  счастье  нам  сулит.
Дороги-вихрь,  вас  знаю  назубок,
изгибы  все,  ухабы—только  дунь!
Ваш  пульс-часы  стучит  в  груди  моей,
жужжит  пчелой,  что  помнит  свой  июнь.
Вот  мерный  топот  лошадиных  стоп,  
овчарочья  скороговорка  лап,
и  скрип  деревьев,  и  напевный  бриз,
и  шорох  листьев  из  кюветов  слаб.
Трясёт  корова  сонным  бубенцом—  
и  звон  пронзает    воздух  на  лугу;
ручьи  несут  флотилии  листвы,
фрахт  летних  радуг;  тотчас  на  бегу
горячим  жаром  солнце  маслит  тракт—
и  кролик  в  дрожь,  бежит  в  тенистый  сад.
Дороги  вверх,  пути  нырками  вниз!
Ваш  серпантин  лучами  окрылён,
ваш  перепев  походный—нежный  стон
копыт  стучащих,  цоканья  подков,
одышки  мной  любимых  псовьих  свор.
Улыбкой  Осень  дарит  синий  кров,  
парад  осенний  вдоль  пути  нескор.
И  песнь,  и  край  сливаются  в  одно:
я  слышу  струн  весёлые  лучи;
искрящий,  мною  видимый  почти  
желанный  рай,  души  моей  почин.
Целит  мой  слух  их  вековечный  ритм,
что  нежным  гулом  поступи  коня,
и  многолапым  топотом  собак
с  добром,  с  добром  преследует  меня.
Влекут  меня  к  Несбыточной  стране,
лучи-шоссе  с  блистаньем  панорам!
Кармин  листвы,  Сон-За`мки  в  вышине—    
мой  путь  к  Мечты  опаловым  вратам.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Roads  

I  know  a  country  laced  with  roads,
They  join  the  hills  and  they  span  the  brooks,
They  weave  like  a  shuttle  between  broad  fields,
And  slide  discreetly  through  hidden  nooks.
They  are  canopied  like  a  Persian  dome
And  carpeted  with  orient  dyes.
They  are  myriad-voiced,  and  musical,
And  scented  with  happiest  memories.
O  Winding  roads  that  I  know  so  well,
Every  twist  and  turn,  every  hollow  and  hill!
They  are  set  in  my  heart  to  a  pulsing  tune
Gay  as  a  honey-bee  humming  in  June.
'T  is  the  rhythmic  beat  of  a  horse's  feet
And  the  pattering  paws  of  a  sheep-dog  bitch;
'T  is  the  creaking  trees,  and  the  singing  breeze,
And  the  rustle  of  leaves  in  the  road-side  ditch.
A  cow  in  a  meadow  shakes  her  bell
And  the  notes  cut  sharp  through  the  autumn  air,
Each  chattering  brook  bears  a  fleet  of  leaves
Their  cargo  the  rainbow,  and  just  now  where
The  sun  splashed  bright  on  the  road  ahead
A  startled  rabbit  quivered  and  fled.
O  Uphill  roads  and  roads  that  dip  down!
You  curl  your  sun-spattered  length  along,
And  your  march  is  beaten  into  a  song
By  the  softly  ringing  hoofs  of  a  horse
And  the  panting  breath  of  the  dogs  I  love.
The  pageant  of  Autumn  follows  its  course
And  the  blue  sky  of  Autumn  laughs  above.
And  the  song  and  the  country  become  as  one,
I  see  it  as  music,  I  hear  it  as  light;
Prismatic  and  shimmering,  trembling  to  tone,
The  land  of  desire,  my  soul's  delight.
And  always  it  beats  in  my  listening  ears
With  the  gentle  thud  of  a  horse's  stride,
With  the  swift-falling  steps  of  many  dogs,
Following,  following  at  my  side.
O  Roads  that  journey  to  fairyland!
Radiant  highways  whose  vistas  gleam,
Leading  me  on,  under  crimson  leaves,
To  the  opaline  gates  of  the  Castles  of  Dream.

Amy  Lowell


Эми  Лоуэлл,  "Винтаж"

Я  смешаю  себе  букет  звёзд...
Большие  звёзды  с  пёстрыми  иглами;
малые,  струящие  каштан  и  кармин,
прохладные,  тихие,  зелёные  звёзды.
Я  сорву  их,  отыму  у  неба,
и  выжму  сполна  их  с  старинную  серебряную  чашу,
и  я  долью  её  холодным  презрением  моего  Возлюбленного  так,
что  мой  напиток  забурлит  ото  льда.
Cвяжет  и  расцарапает
с  каждым  моим  глотком;
и  мой  живот  станет  пламенно-змеиным,
вёртким  и  гибким.
Гадово  фырканье  ударит  мне  в  голову,
и  горяча,  я  рассмеюсь,
забывая  всё  своё  женское  былое.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Vintage

I  will  mix  me  a  drink  of  stars,——  
Large  stars  with  polychrome  needles,
Small  stars  jetting  maroon  and  crimson,
Cool,  quiet,  green  stars.
I  will  tear  them  out  of  the  sky,
And  squeeze  them  over  an  old  silver  cup,
And  I  will  pour  the  cold  scorn  of  my  Beloved  into  it,
So  that  my  drink  shall  be  bubbled  with  ice.
It  will  lap  and  scratch
As  I  swallow  it  down;
And  I  shall  feel  it  as  a  serpent  of  fire,
Coiling  and  twisting  in  my  belly.
His  snortings  will  rise  to  my  head,
And  I  shall  be  hot,  and  laugh,
Forgetting  that  I  have  ever  known  a  woman.

Amy  Lowell

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264174
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 09.06.2011


Людвиг Рубинер, "Город"

Die  Stadt

 Er  kam  vom  Hügel.  Ein  ferner  Stern  zog  weiß
 Die  Straße  zur  Tiefe.  Die  Füße  sprangen  schnell,
 Die  Augen  stachen  durchs  gelbgeballte  Haar.
 Die  Nacht  sprang  aus  der  Erde,  blau  und  leis.
 Der  weiße  Stern  stand  weit,  die  Nacht  lag  hell.
 Die  Nacht  zerriss  den  Stern  zum  weißen  Paar,
 Die  Straße  wich  zurück  in  blauem  Lauf,
 Die  Sterne  zuckten  hastig  höher  auf.
 Ein  Wind  zog  herüber,  irr  von  Geschrei  und  heiß.

 Er  lief  schon  schwankend.  Glückselig  sah  er  sacht
 Die  Straße  rollen  rötlich  zum  silbernen  Schein
 Der  riesigen  Türme.  Deren  Lampen  schwangen
 Spielend  mit  den  Ufern  der  blitzenden  Nacht
 An  der  Straße  über  verblassendem  Stein.
 Die  Füße  hoben  sich  zum  Flug  und  sprangen.
 Die  Nacht  wurde  klein,  die  Straße  raschelte  still.
 Da  schossen  die  Lampen  zur  Höhe  und  rissen  schrill
 Die  Türme  in  den  dunklen,  ungeheuren  Schacht.

 Dunkel  von  Röcken  und  Hüten  schwankt  eine  Wand;
 Nur  ihm  hing  nackt  das  gelbe  Haar  ums  Gesicht.
 Das  Schattengewühl  der  Menge  zog  zur  Stadt.
 Da  rissen  die  Türme  die  Straße  breit  ins  Licht,
 Die  Lampenaugen,  ewig  wach,  zuckten  matt
 Über  den  Glanz  der  Hüte  ins  steinerne  Land.
 Geschrei  der  Menge  lief  um  die  steilen  Flanken
 Der  dunklen  Terrasse.  Sie  saßen  lässig  und  tranken.
 Da  sah  er  zwischen  den  Türmen  das  Seil  gespannt.

 Ein  nackter  Schatten  wiegte  es.  Er  blieb  stehn,
 Die  Menschen  wichen  schweigend  zu  den  Seiten.
 Er  stand  unterm  Seil.  Sie  rückten  die  Hüte  nicht.
 Er  sah  die  nackte  Frau  übers  Seil  hingleiten.
 Er  stand  ohne  Atem.  Er  sah  hoch  oben  das  Licht
 Laufen  über  die  hellen  Schenkel  und  Zehn.
 Zur  Stadt  hinter  den  Türmen  drängte  die  Menge  vorbei.
 Ein  Wind  flog  über  die  Mauer,  heiß  von  Geschrei.
 Niemand  im  schwarzen  Gewühl  hatte  aufwärts  gesehn.

 Die  Augen  der  Lampen  zuckten  über  die  Frau.
 Das  Seil  schwankte  kreisend,  als  sie  schnell  sprang.
 Sie  war  ernst,  hoch  oben.  Ein  Turmlicht  zischte  weiß,
 Sie  lächelte  im  Sprung  zur  Seite,  wo  es  sang.
 Das  Turmlicht  drückte  ihr  Haar  im  Schattenkreis
 Hell  auf  die  Nacht.  Das  Licht  reckte  sich  lau
 Zum  blonden  Stern  des  Bauchs.  Ein  Schattengürtel  band
 Sich  schmal  um  sie.  Flog  hinauf.  Verschwand.
 Sie  bückte  sich  und  hob  die  Arme  ins  Blau.

 Sie  sprang  ernst.  Sie  sah  ihn  und  lächelte  leer.
 Die  Menschen  liefen  zur  Stadt  durch  die  Mäuler  der  Steine.
 Er  stand  im  Gewühl  ohne  Atem.  Das  Turmlicht  pfiff.
 Über  den  steilen  Glanz  ihrer  tanzenden  Beine
 Rannen  siedende  Blasen  des  Lichts  hin  und  her—  
 Als  sie  plötzlich  ins  blaue  Luftlicht  griff.
 Sie  schwankt  schon  grinsend.  Zur  Nacht  hinauf  krallen
 Zwei  Falten.  Aber  niemand  bleibt  stehn.  Sie  muss  fallen!
 Der  helle  Stern  ihres  Bauchs  zittert  so  sehr.

 Die  Häuser  taumeln.  Blass  steigt  ein  weiter  Kreis
 Von  bleichen  Mauern  auf  im  grünlichen  Schein.—  
 Die  Lampenaugen,  ewig  wach,  zuckten  matt
 Über  blaue  Terrassen.  Die  Straßen  raschelten  leis.
 Im  Schattengewühl  der  Menge  stand  er  klein.
 Er  lief  klein  und  wild.  Die  Nacht  sprang  aus  der  Stadt.
 Er  lief  über  den  Hügel.  Die  Nacht  lag  hell.
 Fern  stand  ein  weißer  Stern.  Die  Füße  sprangen  schnell.
 Ein  Wind  zog  herüber,  bunt  von  Geschrei  und  heiß.

Ludwig  Rubiner


Людвиг  Рубинер  (1881-1920),  "Город"

Он  с  хо`лма  шёл.  Дна  улицы  залив
звезда  белила.  Вскачь  метнулись  ноги,
глаза  кольнули  глину  колтунов.
Синея,  ночь  скакнула  из  земли,
светла,  тиха;  бела  звезда—дороге.
Звезду  ночь  пополам—бел  светоч  нов.
Неистов,  бег  прогнул  пролёты  улиц.
Поспешно  звёзды  выше  отшатнулись.
Ворвался  ветер  бешеный,  криклив.

Он  мчался  шатко.  Благо,  видел  он
за  краснотой  серебряный  отстой
близ  башен-великанов,  лампы  чьи,
вертясь,  играли  с  берегами  ночи
на  улице  по  бледной  мостовой.
Казались  взлётом  ног  его  скачки.
Мельцала  ночь  под  шелесты  впритоп.
Пальнули  лампы  вверх,  и  башни—хлоп,
сомкнули  темноту  со  всех  сторон.

Одежд  шаталась  тёмная  стена;
лишь  он  был  желтовлас  и  гололик.
Толкаясь,  тень-толпа  тянулась  в  город.
Был  брошен  с  башен  пешим  светлый  блик;
а  глазье  ламп  дрожало,  вечно  бдя
над  лоском  шляп,  где  в  камне  вся  страна.
И  крик  толпы  в  крутые  стены  бил
террасы  тёмной,  где  народец  пил.
Меж  башен  был  растянутый  канат.

Нагая  тень—повыше.  Он  застыл.
Толпа  в  молчанье  надвое  раздалась.
Он—  под  канатом.  Шляпы  не  долой.
Нагая  дама  в  вышине  качалась.
Он  не  дышал.  Там  свет  был  с  ней  одной,
белил  ей  бёдра,  пальцы  ног  и  тыл.
Толпа  давилась  в  город  мимо  башен.
Горячий  ветер—в  стены,  криком  страшен.
Толпа  черна,  ей  горний  свет  постыл.

Дрожало  глазье  ламп  над  голой  дамой.
Канат  скакалкой  в  танце  ей  служил,
а  белый  свет  взыскующе  шипел.
Она  вила  с  улыбкой  виражи.
Свет  тусклый  нимб  ей  на  чело  надел,
светлее  ночи,  тронул  брюхо  лапой:
бела  звезда.  Набедренной  повязкой
овился  узкой.  Ввысь  взлетел.  Стал  сказкой.
Ей  синева  была  мила,  упрямой.

Она  ему—прыжок  с  пустой  улыбкой.
Из  пастей  каменных  метнулся  люд.
Он  замер  без  дыханья.  Свет  свистел,
бегучий,  волдырями  тёрся,  лют,  
к  ногам  её  ,блистающим  над  зыбкой...
Она  вдруг—в  синеву—и  свет  не  бел.
Шатнулась,  ухмыляясь.  И  две  складки
вскогтили  ночь.  Падёт!  Все  без  оглядки.
Звезда  на  брюхе—  в  дрожь,  бела  ошибкой.

Дома  шатались.  Взнёсся  бледный  круг
жестяных  стен  в  заре  зеленоватой.
Едва  дрожало  в  бденье  глазье  ламп
сверх  голубых  террас.  Шум  тише,  туг.
Мал,  он  стоял,  толпы  обёрнут  ватой.
Бежал  он,  мал  и  дик,  от  ночи  лап.
По  холму  он  бежал.  А  ночь  светла.
Бела  звезда—  вдали.  Ногам  дела.
Здесь  ветер  взвился:  пёстр,  ревуч,  упруг.    

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=264013
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 08.06.2011


Богомил Тодоров, два стихотворения

Богомил  Тодоров,  "Баллада  о  старых  селянах"

Дней  тяжких  зернь  посеяли  исконно—    
пожали  море  тихое  колосьев;
ползут  они,  в  трудах  почти  иконы:
страстей,  грехов  не  знает  эта  осень.
Их  трости  по  складам  едва  читают
утихшие  сказанья  старых  улок.  
Тут  их  потоки  тихо  истекают,
чтоб  речка  мира  раздавалась  гулом.
Душа  горит  и  меркнет,  жиже  свещи
под  простотой  житейского  бытья.
И  свет  в  окошках  больше  не  трепещет*,
когда  ложатся—  не  зайдёт  дитя.
Один  судья  им—  колокол  церковный,
чей  строгий  взгляд  в  металле  весть  таит,
чьё  сердце  на  рассвете  охолонет,
чей  дом  оплакать  скоро  предстоит.
Одно,  другое,  окна  тихо  гаснут:
один,  одна...  И  стужа  веет  в  бровь.
Со  сполохом  утра—  под  солнцем  ясным
сколь  лиц  иконных  соберётся  вновь?...

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы
*  буквально  :"не  повязывают  косынкой  стёкла(керосиновых  ламп)"      


 БАЛАДА  ЗА  СТАРИТЕ  СЕЛЯНИ

 Посели  тежки,  плодни  дни  в  полето,
 пожънали  море  от  класове,
 те  пъплят  днес,  почти  иконно  свети,
 пречистени  от  страст  и  грехове.
 Бастуните  им  бавни  бавно  сричат
 на  улиците  тихи  повестта.
 Тук  техните  потоци  доизтичат,
 за  да  шуми  реката  на  света.
 От  свещ  по-тънко  трепка  днес  душата
 под  простото  житейско  битие.
 И  вече  не  пребраждат  те  стъклата,
 когато  лягат—  няма  за  какво.
 Едничката  тя,  църковната  камбана,
 с  метален,  втренчен  поглед  вън  черней;
 кое  сърце  ще  издими  по-рано,
 кой  дом  най-скоро  звънко  ще  опей…
 Един  след  друг  прозорците  угасват,
 един  след  друг…  И  лъхва  леден  мрак.
 Кога  ще  пламне  утре—  в  слънце  ясно
 иконните  лица  да  срещна  пак?..

1981
Богомил  Тодоров


Богомил  Тодоров,  "Позднее  лето"

...А  лето  гаснет,  сокращая  дни...
С  любовью,  неосознанной  поныне,  
сбираю  я  пожарче  головни
на  пепелище  лета  средь  унынья.
В  подсолнухе  забытом  (из  стихов?)
пчела  согрелась,  спит  июльский  ветер.
У  родника  поклон  кладу  —готов!
испил  землицы  холодец*  и  свежесть.
И  паутины  блеск—  неужто  прах
глазниц  двух  заткала  она,  не  понял.  
К  гнезду  упавшему  толкает  страх
меня—  и  мысль  внушает  об  уроне?...
Шрам  догорает  рыжий  над  горбом;
заря**  в  укрытьи  следом  догорает.
О,  лето,  я  б  унёс  твоё  тайком,
от  пепелища  малость  урывая:
гнездо,  подсолнух,  живость  родников,
и  песнь,  что,  пробуждаясь,  пеют  птицы,
и  луч  из  тына  дальних  облаков,
что  мне  попал  в  две  слёзные  зеницы.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы  
*  заник  (поэт.)=  закат;
*  холодцом  при  Иване  Грозном  на  Руси  называли  духи  (парфюм);  можно  и  "землицы  хлад  и  роснУ  свежесть"


 КЪСНО  ЛЯТО

 …А  лятото  угасва  просто  с  дни…
 И  с  обич,  досега  неосъзната,
 събирах  оцелелите  главни
 от  пепелта  на  гаснещото  лято.
 В  забравен  слънчоглед  като  от  стих
 изгря  пчела,  припари  юлски  вятър.
 Пред  извор—  може!—  гръб  висок  превих—
 отпих  и  студ,  и  свежест  от  земята.
 И  паяжина  блесна—  не  разбрах
 как  в  двете  слепоочия  се  вплете…
 До  рухнало  гнездо  ме  люшна  страх.
 Какво,  гнездо,  без  птици,  ме  подсети?..
 Догаря  ръб  ръждив  над  гърбав  хълм
 и  заник  скрит  догаря  полегато.
 И  ще  ми  се,  каквото  бих  могъл,
 да  отнеса  от  тебе,  късно  лято:
 гнездо  и  извор  жив,  и  слънчоглед,
 и  песента  на  пръснатите  птици,
 и  онзи  лъч  пред  облачния  плет,
 попаднал  точно  в  двете  ми  зеници…

Богомил  Тодоров

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263847
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 07.06.2011


Уоллес Стивенс, три стихотворения

Уоллес  Стивенс,  "Прощай,  Флорида"

I.
Вперёд  от  берега,  высокий  чёлн;
змея  на  море  уронила  кожу
Кей-Уэст  поник  под  грузом  облаков,
и  зелень  с  серебром  —по  морю.  Месяц  
на  пике  мачты;  прошлое  мертво.
О  ней  воспоминанье  не  тревожит.
Я  волен.  На  верхушке  мачты  месяц  
гарцует;  а  волна  припев  твердит:
змея  на  море  уронила  кожу.
Идём  сквозь  тьму.  Волна  влечёт  домой.

II.
Я  нею  был  пленён,  чей  дланей  жар
меня  ютил  не  зольнике,  а  листья
хранили  отзвук  Северных  ветров,
и  холод  веял  на  могильном  Юге.
Её  кораллы,  сосны  и  заливы,
её,  не  мой  всегда  прохладный  дом,
её  и  дни,  и  ночи  с  океаном,
что  шёпот  рифов  с  музыкой  роднят.
Я  к  Северу  стремлюсь  под  парусами,
чтоб  стать  собой,  забыв  белёсость  пляжей...

III.
Претил  мне  утлый  ялик  и  пруды,
что  заменяли  гладь  морскую  с  буйством
подводной  зелени.    Претил  и  плющ,
что  крыл  бессенный  домик,  ржавь  и  кости,
деревья-кости,  а  листва  -песок.
Стоять  на  палубе  во  тьме  и  молвить
прощай,  и  знать,  что  берег  этот  сгинул,
и  что  ни  взгляд  её,  ни  даже  мысль
о  ней  не  следуют  за  мной:  осталась
одна  любовь...  Прощай.  Вперёд,  мой  чёлн.

IV.
Мой  Север  гол:  безлиственная  слизь,
туман  и  люди  в  смеси,  слизь  толпы.
Поход  народный  —переливы  вод,
как  эти,  тёмные  меж  зубьев  хмурых  скал
тебе  в  упор;  толкаясь  и  скользя
развилась  тьма  в  отрепы  с  белой  пеной.
На  волю  вновь,  сродниться  с  прежним  буйством,
толпе  подобным  стать,  отдаться  в  плен
своей  среде;  лети,  высокий  чёлн,
на  холод,  прочь,  ныряй  в  волну  с  туманом.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Farewell  To  Florida  

I.
Go  on,  high  ship,  since  now,  upon  the  shore,  
The  snake  has  left  its  skin  upon  the  floor.  
Key  West  sank  downward  under  massive  clouds  
And  silvers  and  greens  spread  over  the  sea.  The  moon  
Is  at  the  mast-head  and  the  past  is  dead.  
Her  mind  will  never  speak  to  me  again.  
I  am  free.  High  above  the  mast  the  moon  
Rides  clear  of  her  mind  and  the  waves  make  a  refrain  
Of  this:  that  the  snake  has  shed  its  skin  upon  
The  floor.  Go  on  through  the  darkness.  The  waves  fly  back.  

II.
Her  mind  had  bound  me  round.  The  palms  were  hot  
As  if  I  lived  in  ashen  ground,  as  if  
The  leaves  in  which  the  wind  kept  up  its  sound  
From  my  North  of  cold  whistled  in  a  sepulchral  South,  
Her  South  of  pine  and  coral  and  coraline  sea,  
Her  home,  not  mine,  in  the  ever-freshened  Keys,  
Her  days,  her  oceanic  nights,  calling  
For  music,  for  whisperings  from  the  reefs.  
How  content  I  shall  be  in  the  North  to  which  I  sail  
And  to  feel  sure  and  to  forget  the  bleaching  sand...  

III.
I  hated  the  weathery  yawl  from  which  the  pools  
Disclosed  the  sea  floor  and  the  wilderness  
Of  waving  weeds.  I  hated  the  vivid  blooms  
Curled  over  the  shadowless  hut,  the  rust  and  bones,  
The  trees  likes  bones  and  the  leaves  half  sand,  half  sun.  
To  stand  here  on  the  deck  in  the  dark  and  say  
Farewell  and  to  know  that  that  land  is  forever  gone  
And  that  she  will  not  follow  in  any  word  
Or  look,  nor  ever  again  in  thought,  except  
That  I  loved  her  once  ...  Farewell.  Go  on,  high  ship.  

IV.
My  North  is  leafless  and  lies  in  a  wintry  slime  
Both  of  men  and  clouds,  a  slime  of  men  in  crowds.  
The  men  are  moving  as  the  water  moves,  
This  darkened  water  cloven  by  sullen  swells  
Against  your  sides,  then  shoving  and  slithering,  
The  darkness  shattered,  turbulent  with  foam.  
To  be  free  again,  to  return  to  the  violent  mind  
That  is  their  mind,  these  men,  and  that  will  bind  
Me  round,  carry  me,  misty  deck,  carry  me  
To  the  cold,  go  on,  high  ship,  go  on,  plunge  on.  

Wallace  Stevens


Уоллес  Стивенс,  "Кролик  как  король  призраков"

Думается  с  трудом  в  конце  дня,
когда  ком  тени  укрывает  солнце
и  свет  остаётся  лишь  на  твоём  меху...

Тут  кот  лакал  своё  молоко  весь  день,
толст,  красноязык,  молод-зелен,  белое  молоко;
а  август—  самый  мирный  месяц.

Быть,  во  траве,  в  распремирном  времени,
без  того  монумента-кота,
кота,  забытого  на  луне;

И  чуять,  что  свет  это  кролик-свет,
в  коем  всё  уготовано  для  тебя
и  ничто  не  требует  объяснений;

Да,  не  о  чем  думать.  Всё  само  по  себе;
восход  гонит  закат,  а  закат  гонит  вниз,
не  важно.  Трава  полна,

тобой  полна.  Деревья  вокрест  для  тебя,
вся  целиком  дикость  ночи  для  тебя,
самости,  что  касается  всех  пределов;

ты  обретаешь  самость  в  квадрате  ночи.
Рыжий  кот  прячется  там,  в  меху-свете,
а  ты  высоко  скачешь,  прыгаешь,

прыгал  выше  и  выше,  чёрен  что  камень...
Сидишь  в  просторе,  гранёный  монумент,  
а  котик  зелёный  --  букашка  в  траве.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Rabbit  As  King  Of  The  Ghosts  

The  difficulty  to  think  at  the  end  of  day,  
When  the  shapeless  shadow  covers  the  sun  
And  nothing  is  left  except  light  on  your  fur—  

There  was  the  cat  slopping  its  milk  all  day,  
Fat  cat,  red  tongue,  green  mind,  white  milk  
And  August  the  most  peaceful  month.  

To  be,  in  the  grass,  in  the  peacefullest  time,  
Without  that  monument  of  cat,  
The  cat  forgotten  in  the  moon;  

And  to  feel  that  the  light  is  a  rabbit-light,  
In  which  everything  is  meant  for  you  
And  nothing  need  be  explained;  

Then  there  is  nothing  to  think  of.  It  comes  of  itself;  
And  east  rushes  west  and  west  rushes  down,  
No  matter.  The  grass  is  full  

And  full  of  yourself.  The  trees  around  are  for  you,  
The  whole  of  the  wideness  of  night  is  for  you,  
A  self  that  touches  all  edges,  

You  become  a  self  that  fills  the  four  corners  of  night.  
The  red  cat  hides  away  in  the  fur-light  
And  there  you  are  humped  high,  humped  up,  

You  are  humped  higher  and  higher,  black  as  stone—  
You  sit  with  your  head  like  a  carving  in  space  
And  the  little  green  cat  is  a  bug  in  the  grass.  

 Wallace  Stevens


Уоллес  Стивенс,  "Иная  плачужая  женщина"

Вылей  несчастливость  
из  своего  перегорклого  сердца,
что  горем  не  усластит.

Отрава  растёт  в  этой  тьме.
Это  в  воде  слёз
её  черноцвет  высится.

Великолепный  мотив  естества,
воображение,  одна  явь
в  этом  воображаемом  мире

оставляет  тебя
с  ним,  коему  не  до  фантазий,
и  ты  пронзена  смертью.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Another  Weeping  Woman  

Pour  the  unhappiness  out
From  your  too  bitter  heart,
Which  grieving  will  not  sweeten.

Poison  grows  in  this  dark.
It  is  in  the  water  of  tears
Its  black  blooms  rise.

The  magnificent  cause  of  being,
The  imagination,  the  one  reality
In  this  imagined  world

Leaves  you
With  him  for  whom  no  phantasy  moves,
And  you  are  pierced  by  a  death.  

 Wallace  Stevens

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263761
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 07.06.2011


Уоллес Стивенс, три стихотворения

Уоллес  Стивенс,  "Хорошо  одетый  бородач"
 
За  крайним  нет  сюда  приходит  да,
грядущему  творенью  без  суда.
Нет  было  ночью.  Да—  это  солнце  здесь.
Пусть  вещи  вон,  отвергнуты  суть  вещи,  
скользь  в  водопвд  заката,  всё  одна,
единая,  одна  из  всех  тверда,  пускай
она  не  больше  мячика  крикетного,  она
не  больше  мысли  жёванной  весь  день,  речёвки
в  себе,  что  вывернет  себя  в  речёвку,
одной  лишь  целой  и  надёжной,  да,
довольно.  Ах,  douce  campagna*  этой  вещи!
Ах,  douce  campagna,  мёду  на  уста,
цветов  на  лоб,  вон  из  никчемной  фразы,
вон  из  постылой  бреди—    ведь  тверда!
И  образ  на  подушке-хр-р-р,  где  спит...
И  ореол  над  хр-р-ркающим  домом...
Ум  никогда  не  сыт,  нет,  никогда.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  douce  (сладостный,  фр.)  campagna  (село,  здесь—  что-то  вроде  "чудный  пейзаж,  чудненько")—  прим.  перев.


The  Well  Dressed  Man  With  A  Beard  

After  the  final  no  there  comes  a  yes
And  on  that  yes  the  future  world  depends.
No  was  the  night.  Yes  is  this  present  sun.
If  the  rejected  things,  the  things  denied,
Slid  over  the  western  cataract,  yet  one,
One  only,  one  thing  that  was  firm,  even
No  greater  than  a  cricket's  horn,  no  more
Than  a  thought  to  be  rehearsed  all  day,  a  speech
Of  the  self  that  must  sustain  itself  on  speech,
One  thing  remaining,  infallible,  would  be
Enough.  Ah!  douce  campagna  of  that  thing!
Ah!  douce  campagna,  honey  in  the  heart,
Green  in  the  body,  out  of  a  petty  phrase,
Out  of  a  thing  believed,  a  thing  affirmed:
The  form  on  the  pillow  humming  while  one  sleeps,
The  aureole  above  the  humming  house...
It  can  never  be  satisfied,  the  mind,  never.  

Wallace  Stevens


Уоллес  Стивенс,  "О  современной  поэзии"

Стих  мысли  в  дельном  поиске  того,
что  восполнит.  Ему  не  всегда  заведомо
судилось  найти,  но  пьеса  была  расписана—
знай  тверди  роль.
                             Затем  театр  обратился
в  нечто  иное.  Его  прошлое—  мемуар.
Стиху  надо  жить,  учиться  обыденной  речи,
видеть  в  упор  мужчин  века  и  замечать
женщин  нынешних,  думать  о  войне,
и  ему  надо  восполнять  недостающее.  Ему
суждено  сбить  новую  сцену.    Быть  на  ней  
и,  как  рьяному  актёру,  тщательно  и
с  душой  молвить  слова,  что  на  слуху,
на  деликатнейшем  слуху  ума,  повторять
в  точь  то,  что  он  желает  слышать,  звучать
так,  чтоб  невидимая  аудитория  слушала
не  пьесу,  но  себя,  выраженная  как  бы
в  парных  эмоциях  себя-удвоенной,  пары
эмоций,  сливающейся  воедино.  Актёр—
метафизик  впотьмах,  шарит  
инструмент,  бьёт  и  дёргает  струны—  и  
звуки  проникают  внезапные  Комья,  сполна
занимая  ум,  ниже  коего  стиху  не  сойти,
выше  коего  он  не  хочет  подняться.
                                         Ему  надо
быть  обретением  утоления,  пусть—
о  конькобежце,  о  танцовщице,  о  
купальщице.  Стих  о  деле  мысли.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
 

Of  Modern  Poetry

The  poem  of  the  mind  in  the  act  of  finding
What  will  suffice.  It  has  not  always  had
To  find:  the  scene  was  set;  it  repeated  what
Was  in  the  script.
                               Then  the  theatre  was  changed
To  something  else.  Its  past  was  a  souvenir.
It  has  to  be  living,  to  learn  the  speech  of  the  place.
It  has  to  face  the  men  of  the  time  and  to  meet
The  women  of  the  time.  It  has  to  think  about  war
And  it  has  to  find  what  will  suffice.  It  has
To  construct  a  new  stage.  It  has  to  be  on  that  stage
And,  like  an  insatiable  actor,  slowly  and
With  meditation  speak  words  that  in  the  ear,
In  the  delicatest  ear  of  the  mind,  repeat,
Exactly,  that  which  it  wants  to  hear,  at  the  sound
Of  which,  an  invisible  audience  listens,
Not  to  the  play,  but  to  itself,  expressed
In  an  emotion  as  of  two  people,  as  of  two
Emotions  becoming  one.  The  actor  is
A  metaphysician  in  the  dark,  twanging
An  instrument,  twanging  a  wiry  string  that  gives
Sounds  passing  through  sudden  Tightnesses,  wholly
Containing  the  mind,  below  which  it  cannot  descend,
Beyond  which  it  has  no  will  to  rise.
                                         It  must
Be  the  finding  of  a  satisfaction,  and  may
Be  of  a  man  skating,  a  woman  dancing,  a  woman
Combing.  The  poem  of  the  act  of  the  mind.
                                         
Wallace  Stevens


Уоллес  Стивенс,  "Стих,  занявший  место  горы"

Там  —  слово  на  слово—
стих,  занявший  место  горы.

Поэт  вдыхал  его  кислород
даже  когда  книга  лежала  в  пыли  на  столе.

Гора  напоминала  ему,  как  крайне  хотелось
места,  куда  пойти  по-своему  выбору,

как  он  переставлял  сосны,
тасовал  скалы  и  торил  свой  путь  среди  туч,

ибо  годная  панорама,
где  б  он  был  в  полноте  среди  необъяснимой  полноты,  есть

в-точь-скала,  где  его  не-в-точь,
открыли  б  с  ней,  хоть  вид  на  то,  к  чему  они  примыкают,  на  то,    

где  ему  лежать  и,  пристально  глядя  вниз  на  море,
узнавать  свой  один  и  одинокий  дом.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы

   
The  Poem  That  Took  The  Place  Of  A  Mountain

There  it  was,  word  for  word,
The  poem  that  took  the  place  of  a  mountain.
 
He  breathed  its  oxygen,
Even  when  the  book  lay  turned  in  the  dust  of  his  table.
 
It  reminded  him  how  he  had  needed
A  place  to  go  to  in  his  own  direction,
 
How  he  had  recomposed  the  pines,
Shifted  the  rocks  and  picked  his  way  among  clouds,
 
For  the  outlook  that  would  be  right,
Where  he  would  be  complete  in  an  unexplained  completion:
 
The  exact  rock  where  his  inexactness
Would  discover,  at  last,  the  view  toward  which  they  had  edged,

где  ему  лежать  и,  глядя  вниз  на  море,
разуметь  свой  один  и  одинокий  дом.
 
Where  he  could  lie  and,  gazing  down  at  the  sea,  
Recognize  his  unique  and  solitary  home.

Wallace  Stevens

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263676
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 06.06.2011


Уоллес Стивенс, четыре стихотворения

Уоллес  Стивенс,  "Анекдот  о  кувшине"

Горшок  я  вынес  в  Теннеси,
вокруг  был  он  и  холм.
Он  влёк  неряшливую  глушь—
та  окружала  холм.

Глушь  подымалась  в  рост  горшка,
вокрест  тянулась,  не  дика.
Горшок  был  круглым  на  земле,
высок,  а  в  нём—  воздушный  хлев.

Там  властен  был  он  надо  всем.
Горшок  был  сер  и  наг  совсем,
кустам  и  птицам  не  служил,
кувшин-в-кувшине  в  Теннеси.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
 

Anecdote  of  the  Jar  

I  placed  a  jar  in  Tennessee,
And  round  it  was,  upon  a  hill.
It  made  the  slovenly  wilderness
Surround  that  hill.

The  wilderness  rose  up  to  it,
And  sprawled  around,  no  longer  wild.
The  jar  was  round  upon  the  ground
And  tall  and  of  a  port  in  air.

It  took  dominion  everywhere.
The  jar  was  gray  and  bare.
It  did  not  give  of  bird  or  bush,
Like  nothing  else  in  Tennessee.  

Wallace  Stevens


Уоллес  Стивенс,  "Лягушки  едят  мотыльков,  змеи  едят  лягушек,  вепри  едят  змей,  люди  едят  вепрей"

Правда,  что  реки  шли  сопя,  как  свиньи,
отирая  берега,  пока  те  не  казались
урчанием  животов  в  сонных  кормушках;

что  воздух  был  душен  от  духа  этих  свиней,
духа  опухшего  лета,  и
душен  громовым  трахтарарах;

что  тот,  кто  возвёл  эту  хижину,  засеял
это  поле,  и  затем  лелеял  его  недолго,
не  знал  вывертов  воображения;

что  годины  его  сонных  засух,  
гротескные  с  этим  сопением  у  берегов,
этой  сонливостью  и  трахтарарах,

казалось  сосали  себе  груди  на  его  засухе,
как  свиньи-реки  сосали  себя,
пока  они  шли  к  морям,  в  устья  морей.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Frogs  Eat  Butterflies,  Snakes  Eat  Frogs,  Hogs  Eat  Snakes,  Men  Eat  Hogs  

It  is  true  that  the  rivers  went  nosing  like  swine,
Tugging  at  banks,  until  they  seemed
Bland  belly-sounds  in  somnolent  troughs,

That  the  air  was  heavy  with  the  breath  of  these  swine,
The  breath  of  turgid  summer,  and
Heavy  with  thunder's  rattapallax,

That  the  man  who  erected  this  cabin,  planted
This  field,  and  tended  it  awhile,
Knew  not  the  quirks  of  imagery,

That  the  hours  of  his  indolent,  arid  days,
Grotesque  with  this  nosing  in  banks,
This  somnolence  and  rattapallax,

Seemed  to  suckle  themselves  on  his  arid  being,
As  the  swine-like  rivers  suckled  themselves
While  they  went  seaward  to  the  sea-mouths.  

Wallace  Stevens  


Уоллес  Стивенс,  "Смерть  солдата"

Жизнь  жмётся,  и  смерть  ожидаема,
как  бывает  осенью.
Солдат  падает.

Он  не  играет  на  публику  три  дня,
навязывая  своё  расставание,
требуя  церемоний.

Смерть  абсолютна  и  немонументальна,
как  бывает  осенью,
когда  ветер  тихнет,

когда  ветер  тихнет,  а  в  небесах
облака,  тем  не  менее,  идут  
своим  путём.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Death  of  a  Soldier  

Life  contracts  and  death  is  expected,
As  in  season  of  autumn.
The  soldier  falls.

He  does  not  become  a  three-days  personage.
Imposing  his  separation,
Calling  for  pomp.

Death  is  absolute  and  without  memorial,
As  in  a  season  of  autumn,
When  the  wind  stops,

When  the  wind  stops  and,  over  the  heavens,
The  clouds  go,  nevertheless,
In  their  direction.  

Wallace  Stevens
   

Уоллес  Стивенс,"Император  мороженого"

Кличьте  крутильщика  крупных  сигар,
мускулистого  малого,  и  пусть  в  мисках
он  взбивает  похотные  сливки.
Пусть  девки  слоняются  в  платьях
своих  обыденных,  и  пусть  мальцы
несут  букеты  в  газетах  за  прошлый  месяц.
Раздайся,  финале*  возможного.
Един  господин—  император  мороженого.

Тяни  из  елового  комода  без  трёх
стеклянных  ручек  ту  простыню,  на  коей
она  когда-то  вышила  павлинцев,
и  укрой  её  с  лицом.  Если
её  чёрствые  ступни  наружу,  значит
говорят  они,  холодно  ей,  немой.
Пусть  лампа  поосторожнее.
Един  господин—  император  мороженого.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*finale  —  музыкальный  термин,  из  итальянского,  —прим.  перев.
   

The  Emperor  of  Ice-Cream  

Call  the  roller  of  big  cigars,
The  muscular  one,  and  bid  him  whip
In  kitchen  cups  concupiscent  curds.
Let  the  wenches  dawdle  in  such  dress
As  they  are  used  to  wear,  and  let  the  boys
Bring  flowers  in  last  month's  newspapers.
Let  be  be  finale*  of  seem.
The  only  emperor  is  the  emperor  of  ice-cream.

Take  from  the  dresser  of  deal
Lacking  the  three  glass  knobs,  that  sheet
On  which  she  embroidered  fantails  once
And  spread  it  so  as  to  cover  her  face.
If  her  horny  feet  protrude,  they  come
To  show  how  cold  she  is,  and  dumb.
Let  the  lamp  affix  its  beam.
The  only  emperor  is  the  emperor  of  ice-cream.  

Wallace  Stevens

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263652
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 06.06.2011


Джеймс Дикки, "Представление"

Последний  раз  я  видел  Дональда  Армстронга
странно  шатким  на  припёке.  Он  спускался
с  холмика,  на  Филиппинах  было  дело.
Я  уронил  лопату,  и  козырнул  правой  рукой
солнцу,  и  отошёл  немного  в  тень,
чтоб  рассмотреть  Дона  получше.

И  я  заметил,  что  странно  неладен  он,
стоящий  на  руках  там,  поодаль:
шатаясь,  словно  на  журавлиных  лапах,
Дон  сучил  большими  стопами,  махал  ими
великому,  ненадёжному  небу.
Он  вылетал  что  ни  ночь,  вечерами.

Пыль  бурунами  веяла  по  земле
между  его  рук,  лицо  его  налилось  кровью,
которая  пытала  на  публику  гибкость
вен—так  он  шлифовал  свою  роль.
На  следующий  день  Дон  сложил
свою  голову  на  островном  пляже  к  югу.

И  вражеский  двуручный  меч
не  выпал  из  чьих-то  рук
от  чудесного  зрелища,
когда  катилась  голова,—лицо
с  широко  открытыми  глазами,—и  пала
в  непотребную  могилу,

которую  Дон  вырыл  себе  под  дулами.
Затем,  месяцы  спустя  я  козырял
этой  ладонью,  чтобы  снова  увидеть  его
на  припёке—когда  узнал,  как  он  погиб.
И  я  представлял  себе  его  там,
выходящим  на  суд  мелких  гипнотизёров**,

откалывающим  хитрые  трюки  им  на  диво—
сальто  назад,  оп-ля,
и  наконец,  стойку  на  руках,
совершенную:  ноги  по  струнке,
голова  вниз,  мерное  дыхание;
когда  солнце  шпарило  над  морем,

их  головорез  махнул  сплеча  
в  пламени  слёз  закатного  зарева
по  тонкому,  длинному  людскому  силуэту
вверх  тормашками  странной  себе  потехи  ради;
никто  ему  не  подскажи,
кат  скосил  бы  Дону  ступни

вместо  головы;
и  ,если  Армстронг  теперь  не  маячил  королём
перед  нами,  почтительно  склонёнными,
значит,  тогда  он  преклонил  колени
у  своей  свежевырытой,  сырой  могилы,  исполнив
все  трюки,  что  умел  при  жизни.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  об  американском  военном  лётчике  Дональде  Армстронге,  погибшем  в  1945  году  на  Филиппинах  см.  http://www.dreamtimepodcast.com/2009/08/last-time-i-saw-donald-armstrong-bob.html;
"A  most  unexpected  and  tragic  occurrence  befell  the  Squadron  when  2nd  Lt.  DONALD  H.  ARMSTRONG  ...  and  his  observer  F/O  JAMES  J.  LALLY  ...high-speed-stalled  close  to  the  ground  over  the  Jap  strip  at  St.  Jose,Panay,  and  crashed  northwest  of  the  field.  ...  [The  plane]  was  found  to  be  almost  completely  demolished  except  for  a  small  portion  of  the  crew  nacelle.  The  entire  Squadron  awaited  apprehensively  the  guerrilla  radio  operating  near  San  Jose,  for  the  plane  had  gone  down  between  Japanese  and  Filipino-held  positions.  Finally  the  guerrillas  informed  us  that  Armstrong  had  been  killed  and  Lally,  badly  injured,  was  in  the  hands  of  the  enemy.  There  has  been  no  further  news  to  date...";
**  автор  представляет  себе,  как  пилот  перед  своей  смертью  выступил  на  виду  пленивших  его  японцев,—прим.  перев.


The  Performance  

The  last  time  I  saw  Donald  Armstrong  
He  was  staggering  oddly  off  into  the  sun,  
Going  down,  off  the  Philippine  Islands.  
I  let  my  shovel  fall,  and  put  that  hand  
Above  my  eyes,  and  moved  some  way  to  one  side  
That  his  body  might  pass  through  the  sun,  

And  I  saw  how  well  he  was  not  
Standing  there  on  his  hands,  
On  his  spindle-shanked  forearms  balanced,  
Unbalanced,  with  his  big  feet  looming  and  waving  
In  the  great,  untrustworthy  air  
He  flew  in  each  night,  when  it  darkened.  

Dust  fanned  in  scraped  puffs  from  the  earth  
Between  his  arms,  and  blood  turned  his  face  inside  out,  
To  demonstrate  its  suppleness  
Of  veins,  as  he  perfected  his  role.  
Next  day,  he  toppled  his  head  off  
On  an  island  beach  to  the  south,  

And  the  enemy’s  two-handed  sword  
Did  not  fall  from  anyone’s  hands  
At  that  miraculous  sight,  
As  the  head  rolled  over  upon  
Its  wide-eyed  face,  and  fell  
Into  the  inadequate  grave  

He  had  dug  for  himself,  under  pressure.  
Yet  I  put  my  flat  hand  to  my  eyebrows  
Months  later,  to  see  him  again  
In  the  sun,  when  I  learned  how  he  died,  
And  imagined  him,  there,  
Come,  judged,  before  his  small  captors,  

Doing  all  his  lean  tricks  to  amaze  them—  
The  back  somersault,  the  kip-up—  
And  at  last,  the  stand  on  his  hands,  
Perfect,  with  his  feet  together,  
His  head  down,  evenly  breathing,  
As  the  sun  poured  from  the  sea  

And  the  headsman  broke  down  
In  a  blaze  of  tears,  in  that  light  
Of  the  thin,  long  human  frame  
Upside  down  in  its  own  strange  joy,  
And,  if  some  other  one  had  not  told  him,  
Would  have  cut  off  the  feet  

Instead  of  the  head,  
And  if  Armstrong  had  not  presently  risen  
In  kingly,  round-shouldered  attendance,  
And  then  knelt  down  in  himself  
Beside  his  hacked,  glittering  grave,  having  done  
All  things  in  this  life  that  he  could.  

James  Dickey

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263525
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 05.06.2011


Чарльз Симик, пять стихотворений

Чарльз  Симик,  "Карманный  театр"  

Пальцы  в  кармане  пальто.  Пальцы-торчки  вне  кожаной  перчатки.  Ногти  жевали  капусту*.  Одна  пьеса  называется  "Воровской  рынок",  другая  "Ночь  в  дешёвом  музее"*.  Пальцы,  когда  они  раздеваются,  подобны  чарующе  нагим  купальщицам  или  свежевыструганным  деревянным  протезам  в  цеху.  Никто  никогда  не  увидит  третью  пьесу:  на  улице  ты  суёшь  руку  в  чужой  карман—  и  ближе  к  т(д)елу.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  скорее  всего,  в  полицейском  околотке;  о  Dime  Museum  см.  http://en.wikipedia.org/wiki/Dime_museum;
**  то  есть  деньги:  "бабло",  "лавэ";  "Я  живу  на  Брайтон-бич,  я  люблю  капусту  стричь.  Я  живу  в  Америке..."  (Вилли  Токарев),—прим.  перев.
 
Pocket  Theatre  

Fingers  in  an  overcoat  pocket.  Fingers  sticking  out  of  a  black  leather  glove.  The  nails  chewed  raw.  One  play  is  called  "Thieves'  Market,"  another  "Night  in  a  Dime  Museum."  The  fingers  when  they  strip  are  like  bewitching  nude  bathers  or  the  fake  wooden  limbs  in  a  cripple  factory.  No  one  ever  sees  the  play:  you  put  your  hand  in  somebody  else's  pocket  on  the  street  and  feel  the  action.  

 Charles  Simic

Чарльз  Симик,  "Отель  Бессонница"

Мне  нравилась  моя  норка
с  видом  на  кирпичную  стену.
В  соседней  был  рояль.
Несколько  раз  в  месяц,  вечерами
туда  приходил  искалеченный  старик  сыграть
"Мои  голубые  небеса"*

Хотя,  обычно  было  тихо.
В  каждом  номере  свой  паук  в  оверкоте,
ловивший  свою  муху  сетью
табачного  дыма  и  грёз.
Так  темно,
что  я  едва  мог  побриться  с  зеркалом.

В  5.00  топот  голых  ног  наверх.
"Цыганка"-ясновидящая,
чьё  место  на  бойком  углу,
шла  пи-пи  после  ночи  любви.
Да,  ещё  раз  рыдало  дитя.
Столь  близко,  что  мне  на  миг
подумалось,  будто  я  рыдаю.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  американская  кинокомедия,  вышла  на  экраны  в  1990-м  году,  см.  http://www.exler.ru/films/21-03-2000.htm,—  прим.  перев.


Hotel  Insomnia  

I  liked  my  little  hole,
Its  window  facing  a  brick  wall.
Next  door  there  was  a  piano.
A  few  evenings  a  month
a  crippled  old  man  came  to  play
"My  Blue  Heaven."

Mostly,  though,  it  was  quiet.
Each  room  with  its  spider  in  heavy  overcoat
Catching  his  fly  with  a  web
Of  cigarette  smoke  and  revery.
So  dark,
I  could  not  see  my  face  in  the  shaving  mirror.

At  5  A.M.  the  sound  of  bare  feet  upstairs.
The  "Gypsy"  fortuneteller,
Whose  storefront  is  on  the  corner,
Going  to  pee  after  a  night  of  love.
Once,  too,  the  sound  of  a  child  sobbing.
So  near  it  was,  I  thought
For  a  moment,  I  was  sobbing  myself.  

 Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Наперекор  зиме"

Правда  темна  под  твоими  веками.
Теперь  что  ты  с  ней  поделаешь?
Птицы  смолкли;  некого  тут  спросить.
Днями  тебе  щуриться  на  серое  небо.  
Ветры  задуют—  задрожишь  как  былинка.  

Кроткий  агнец,  ты  растишь  шерсть,
пока  не  придут  стригали  с  ножницами.
Мухи  виснут  над  открытым  ртом,
затем  и  они  тоже  опадут,  как  листья—
голые  ветки  тянутся  к  ним  напрасно.

Зима  приходит.  Как  последнему  герою
разбитой  армии,  тебе  стоять  на  посту,
с  непокрытой  головой  под  первый  снег.
Пока  сосед  не  придёт  крикнуть  на  тебя;
ты  взбалмошнее  погоды,  Чарли.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Against  Winter  
 
The  truth  is  dark  under  your  eyelids.
What  are  you  going  to  do  about  it?
The  birds  are  silent;  there's  no  one  to  ask.
All  day  long  you'll  squint  at  the  gray  sky.
When  the  wind  blows  you'll  shiver  like  straw.

A  meek  little  lamb  you  grew  your  wool
Till  they  came  after  you  with  huge  shears.
Flies  hovered  over  open  mouth,
Then  they,  too,  flew  off  like  the  leaves,
The  bare  branches  reached  after  them  in  vain.  

Winter  coming.  Like  the  last  heroic  soldier
Of  a  defeated  army,  you'll  stay  at  your  post,
Head  bared  to  the  first  snow  flake.
Till  a  neighbor  comes  to  yell  at  you,
You're  crazier  than  the  weather,  Charlie.  

 Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Райский  мотель"

Миллионы  погибших;  вины  их  нет.
Я  оставался  в  номере.  Президент
рёк  о  войне,  что  о  приворотном  зелье.
Мои  глаза  были  полны  удивленья.
В  зеркале  я  видел  своё  отраженье,
как  похеренную*  почтовую  марку.

Мне  жилось,  но  жизнь  была  ужасна.
В  тот  день  было  столько  солдат,
много  толп  беженцев  на  дорогах.
Ясно,  все  они  пропали
от  касания  руки.
История  слизывала  кровь  с  углов  рта.

На  платном  канале  разнополая  пара
жадно  и  продажно  целовалась,  плачась
взаимно  в  жилетки,  на  что  я  взирал
без  звука,  при  погашенной  лампе;
только  экран  светил  и  цветил,
был  он  слишком  красен,  слишком  розов.

*  то  есть,  гашёная  "хером",  буквой  "х",  дважды  перечёркнутая;  можно  и  "дважды  проштемпелёванная",—  прим.  перев.


Paradise  Motel  

Millions  were  dead;  everybody  was  innocent.
I  stayed  in  my  room.  The  President
Spoke  of  war  as  of  a  magic  love  potion.
My  eyes  were  opened  in  astonishment.
In  a  mirror  my  face  appeared  to  me
Like  a  twice-canceled  postage  stamp.

I  lived  well,  but  life  was  awful.
Тhere  were  so  many  soldiers  that  day,
So  many  refugees  crowding  the  roads.
Naturally,  they  all  vanished
With  a  touch  of  the  hand.
History  licked  the  corners  of  its  bloody  mouth.

On  the  pay  channel,  a  man  and  a  woman
Were  trading  hungry  kisses  and  tearing  off
Each  other's  clothes  while  I  looked  on
With  the  sound  off  and  the  room  dark
Except  for  the  screen  where  the  color
Had  too  much  red  in  it,  too  much  pink.  

 Charles  Simic


Чарльз  Симик,  "Книга  с  картинками"

Отец  заочно  изучал  теологию,
и  наступила  пора  экзаменов.
Мать  вязала.  Я  тихо  сидел  за  книгой
с  картинками.  Ночь  пришла.
Мои  руки  холодели  от  лиц
мёртвых  королей  и  королев.

Там,  в  спальне  наверху,
           чёрный  дождевик
висел,  колыхался  у  потолка—
что  он  там  делал?
Мамины  долгие  спицы  клали  скорые  кресты.
Они  были  черны,
как  покой  в  моей  голове,  именно  тогда.

Листаемые  страницы  звучали  как  крылья.
"Душа  это  птица,"—  сказал  было  отец.
Битва  бушевала  в  моей  книге  
с  картинками:  копья  и  мечи
метались  как  лес  в  буре
с  моим  сердцем,  исколотым  и  кровящим  в  ветвях.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Book  Full  of  Pictures  

Father  studied  theology  through  the  mail
And  this  was  exam  time.
Mother  knitted.  I  sat  quietly  with  a  book
Full  of  pictures.  Night  fell.
My  hands  grew  cold  touching  the  faces
Of  dead  kings  and  queens.

There  was  a  black  raincoat
           in  the  upstairs  bedroom
Swaying  from  the  ceiling,
But  what  was  it  doing  there?
Mother's  long  needles  made  quick  crosses.
They  were  black
Like  the  inside  of  my  head  just  then.

The  pages  I  turned  sounded  like  wings.
"The  soul  is  a  bird,"  he  once  said.
In  my  book  full  of  pictures
A  battle  raged:  lances  and  swords
Made  a  kind  of  wintry  forest
With  my  heart  spiked  and  bleeding  in  its  branches.  

Charles  Simic

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263492
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 05.06.2011


Фрэнк О'Хара, четыре стихотворения

Фрэнк  О'Хара,  "Autobiographia  Literaria"

В  детстве
я  играл  сам  с  собой
в  уголке  школьного  двора,
совсем  один.

Я  ненавидел  игрушки,  я  
ненавидел  игры,  не  водился
с  животными,  и  птицы
чурались  меня.

Если  кто-то  наблюдал  
за  мной,  я  прятался  за  
дерево  и  выкрикивал:  "Я
сирота".

И  вот,  извольте,  я—
пуп  всего  прекрасного!
пишу  эти  стихи!
Вообразите!

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Autobiographia  Literaria

When  I  was  a  child
I  played  by  myself  in  a  
corner  of  the  schoolyard
all  alone.

I  hated  dolls  and  I
hated  games,  animals  were
not  friendly  and  birds  
flew  away.

If  anyone  was  looking  
for  me  I  hid  behind  a  
tree  and  cried  out  "I  am
an  orphan."

And  here  I  am,  the  
center  of  all  beauty!  
writing  these  poems!
Imagine!

Frank  O'Hara


Фрэнк  О'Хара,  "Позвони  мне"

Страстная  записка  на  моей  двери:  "Позвони
мне,  когда  зайдёшь!";  вот  я  бросил
несколько  танжерцев*  в  свой  пирожок*,
потёр  глаза,  расправил  плечи—  и  

направился  прямо  к  двери.  Была  осень,
когда  я  завернул  за  угол;  ох  как  мне
претила  и  одурелость,  и  конкретность;  но
листья  были  ярче  травы  на  газонах!

Забавно,  думал  я:  свет  в  гостинной,
и  парадная  дверь  открыта;  не  спит;  он
как  чемпион  хай-алай**,  стойкий?  Тьфу  ты,
позор!  Что  за  рьяный  хлебосол!  А  он  был

там,  в  гостинной,  плашмя  на  плате  сухой  крови
вниз  по  ступеням.  Я  оценил  это.  Немногие
хозяева  столь  тщательно,  несколько  месяцев
готовят  приём  мельком  вызванного  гостя.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*    tangerine=  "танжерец",  мандарин  из  Танжера;  overnight  bag=  сумка-"пирожок";  
**  баскская  пелота,  прообраз  современного  сквоша,—  прим.  перев.


Call  Me  

The  eager  note  on  my  door  said  "Call  me,"
call  when  you  get  in!"  so  I  quickly  threw
a  few  tangerines  into  my  overnight  bag,
straightened  my  eyelids  and  shoulders,  and

headed  straight  for  the  door.  It  was  autumn
by  the  time  I  got  around  the  corner,  oh  all
unwilling  to  be  either  pertinent  or  bemused,  but
the  leaves  were  brighter  than  grass  on  the  sidewalk!

Funny,  I  thought,  that  the  lights  are  on  this  late
and  the  hall  door  open;  still  up  at  this  hour,  a
champion  jai-alai  player  like  himself?  Oh  fie!
for  shame!  What  a  host,  so  zealous!  And  he  was

there  in  the  hall,  flat  on  a  sheet  of  blood  that
ran  down  the  stairs.  I  did  appreciate  it.  There  are  few
hosts  who  so  thoroughly  prepare  to  greet  a  guest
only  casually  invited,  and  that  several  months  ago.  

 Frank  O'Hara


Фрэнк  О'Хара,  "Моё  сердце"

Я  не  стану  записным  плакуном,
и  смехачом  вечным  тоже  не  буду,
я  не  сторонник  крайних  "накалов".
По  мне  кровность  плохого  фильма,
да  не  "для  сна",  и  не  кассового-
-навороченного.  Желаю  себе  быть
сколь  живым,  столь  простым.  И  если
некий  aficionado*  моих  месс  скажет:  "Это
не  наш  Фрэнк!",  ну  и  хорошо!  Я
ведь  не  ношу  серые  и  бурые  костюмы,
верно?  Так.    Я  в  блузе  хожу  на  оперы,
часто.    Мне  нравится  на  босую  ногу,
чисто  выбритым,  а  что  до  моего  сердца...
оно  не  в  вашем  распоряжении,  но
лучшая  доля  его—  моя  поэзия,  напоказ.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  поклонник  (исп.),—  прим.  перев.


My  Heart  

I'm  not  going  to  cry  all  the  time
nor  shall  I  laugh  all  the  time,
I  don't  prefer  one  "strain"  to  another.
I'd  have  the  immediacy  of  a  bad  movie,
not  just  a  sleeper,  but  also  the  big,
overproduced  first-run  kind.  I  want  to  be
at  least  as  alive  as  the  vulgar.  And  if
some  aficionado  of  my  mess  says  "That's
not  like  Frank!",  all  to  the  good!  I
don't  wear  brown  and  grey  suits  all  the  time,
do  I?  No.  I  wear  workshirts  to  the  opera,
often.  I  want  my  feet  to  be  bare,
I  want  my  face  to  be  shaven,  and  my  heart—
you  can't  plan  on  the  heart,  but
the  better  part  of  it,  my  poetry,  is  open.  

 Frank  O'Hara


Фрэнк  О'Хара,  "Тихий  стих"

Когда  музыка  довольно  далёко,
чересчур  не  дёргается  веко,

а  предметы  лавандово-покойны    
бездыханны,  не  машут  рукою.

Облако  тогда  столь  тонко  тащимо
прочь  серебряной  летучей  машиной,

что  сама  мысль  о  нём,  правда  ли  это?
эхом;  звук  мотора  падает  как  монета

на  океанский  пол;
но  глаз  тих,  он  

блещет,  когда  в  истое  солнце  монета
вздымается  и  зубрит  воздух.  Теперь

понемногу  сердце  обращается  к  музыке,
пока  монеты  во  влажном  жёлтом  песке.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


A  Quiet  Poem  

When  music  is  far  enough  away
the  eyelid  does  not  often  move

and  objects  are  still  as  lavender
without  breath  or  distant  rejoinder.

The  cloud  is  then  so  subtly  dragged
away  by  the  silver  flying  machine

that  the  thought  of  it  alone  echoes
unbelievably;  the  sound  of  the  motor  falls

like  a  coin  toward  the  ocean's  floor
and  the  eye  does  not  flicker

as  it  does  when  in  the  loud  sun  a  coin
rises  and  nicks  the  near  air.  Now,

slowly,  the  heart  breathes  to  music
while  the  coins  lie  in  wet  yellow  sand.  

Frank  O'Hara

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263358
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 04.06.2011


Кеннет Кох, "Любя тебя"

1.
О,  сколь  электризовали  меня
нырки  в  светло-голубое  море
нашего  накоротке!  Ах,  но  дражайшие  друзья—
как  образы,  они  завершены;  и  жизнь  конечна!  Но  сколь
чудесно—  когда  октябрь
минул,  и  февраль  минул—
сидеть  в  накрахмаленной  сорочке  и  грёзить  о  твоих  нежных
повадках!  Как  если  мир—  такси:  ты  садишься,
бросаешь  (никому):  "Пять-шесть  кварталов,  поехали".
Голубой  поток,  что  мчится  мимо  тебя—  не  перевод  ли  с  русского?
Или  мои  глаза  шире  любви?
Это  ли  не  история,  мы  ли  не  пара  руин?
Карфаген  да  Помпеи?  подушка  это  кровать?  солнце  
клеит  наши  головы  вместе?  О  полночь!  О  полночь!
То,  что  мы—  любовь?
или  счастье  прибыло  ко  мне  в  частном  авто,
в  таком  тесном—и  я  поражён  его  видом?
     
2.
Идём  мы  солнечным  парком,  а  ты  говоришь:  "Вот  паук
тени,  он  касается  скамейки,  когда  начинается  утро".  Я  люблю  тебя.
Люблю  тебя  славить  люблю  тебя  дождит  солнце  люблю  тебя  сигареты  люблю  тебя  любить  люблю  тебя  стилеты  люблю  улыбки  стилеты  и  символика.

3.
На  подсолнуховом  полотне  пира  твоих  милейших  мудрецов-взглядов—
хризантемовое  детство  с  лицом  няни,  и  ножи  тычутся  в  фарфоровые
сердечки-малинки;  Китай—
пока  держава!  Ох,  Король  Эдвард*  отрёкся  годами  позже,  точно,  именно
тогда.  Если  б  тебе  было  семьдесят  тысяч  лет,  а  я  был  бы  пилюлей,
знаю,  как  избавить  тебя  от  мигрени:  мячом  бы  метался  в  стакане  воды;  так  корзины
с  полотенцами  ласково  касаются  пола  ванной!  О,  скамейки
небытия,  новые  и  былые—электричество!  Я  бы  хотел  
быть  с  тобой,  как  если  бы
миры  новы,
а  наши  эго  голубы—они
наши  платья
до  закатов—
затем  вечер  надевает
нам  серые  капюшоны  эго,  и  светло-бурые  эго  из...
Вода!  твой  лак  для  ногтей  цвета  слезы
целует  меня!  и  эта  груда  дров  кажется  новинкой,
как  штиль
на  море,  где,  как  голуби,
я  свеж,  печален,  оживлён,  и  пока  не  отрёкся...
Не  то,  что  видимая  над  морем  кромка  земли!

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Король  Соединённого  Королевства,  Британских  доминионов  и  император  Индии  Эдвард  Восьмой  в  1936  г.  отрёкся  от  престола  ради  брака  с  неаристократкой,—прим.  перев.
 

In  Love  with  You

1.
O  what  a  physical  effect  it  has  on  me
To  dive  forever  into  the  light  blue  sea
Of  your  acquaintance!  Ah,  but  dearest  friends,
Like  forms,  are  finished,  as  life  has  ends!  Still,
It  is  beautiful,  when  October
Is  over,  and  February  is  over,
To  sit  in  the  starch  of  my  shirt,  and  to  dream  of  your  sweet
Ways!  As  if  the  world  were  a  taxi,  you  enter  it,  then
Reply  (to  no  one),  “Let’s  go  five  or  six  blocks.”
Isn’t  the  blue  stream  that  runs  past  you  a  translation  from  the  Russian?
Aren’t  my  eyes  bigger  than  love?
Isn’t  this  history,  and  aren’t  we  a  couple  of  ruins?
Is  Carthage  Pompeii?  is  the  pillow  the  bed?  is  the  sun
What  glues  our  heads  together?  O  midnight!  O  midnight!
Is  love  what  we  are,
Or  has  happiness  come  to  me  in  a  private  car
That’s  so  very  small  I’m  amazed  to  see  it  there?

2.
We  walk  through  the  park  in  the  sun,  and  you  say,  “There’s  a  spider
Of  shadow  touching  the  bench,  when  morning’s  begun.”  I  love  you.
I  love  you  fame  I  love  you  raining  sun  I  love  you  cigarettes  I  love  you  love
I  love  you  daggers  I  love  smiles  daggers  and  symbolism.

3.
Inside  the  symposium  of  your  sweetest  look’s
Sunflower  awning  by  the  nurse-faced  chrysanthemums  childhood
Again  represents  a  summer  spent  sticking  knives  into  porcelain  raspberries,  when  China’s
Still  a  country!  Oh,  King  Edward  abdicated  years  later,  that’s
Exactly  when.  If  you  were  seventy  thousand  years  old,  and  I  were  a  pill,
I  know  I  could  cure  your  headache,  like  playing  baseball  in  drinking-water,  as  baskets
Of  towels  sweetly  touch  the  bathroom  floor!  O  benches  of  nothing
Appear  and  reapper—electricity!  I’d  love  to  be  how
You  are,  as  if
The  world  were  new,  and  the  selves  were  blue
Which  we  don
Until  it’s  dawn,
Until  evening  puts  on
The  gray  hooded  selves  and  the  light  brown  selves  of...
Water!  your  tear-colored  nail  polish
Kisses  me!  and  the  lumberyard  seems  new
As  a  calm
On  the  sea,  where,  like  pigeons,
I  feel  so  mutated,  sad,  so  breezed,  so  revivified,  and  still  so  unabdicated—
Not  like  an  edge  of  land  coming  over  the  sea!

Kenneth  Koch  (1925–2002)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263204
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 03.06.2011


Кеннет Кох, "Фабрика бюстгальтеров" и "Новости"

Кеннет  Кох,  "Фабрика  бюстгальтеров"  

То  ли  сенатор  падает
с  высоты  луны?
Рука  в  руке,  мы  бежали  из  бюстгальтерной  фабрики;
прогулочная  лодка  ждала  у  берега!
Я  помню  сколь  округл  низ  её  был,
когда  ты  гуляла  пешком  в  Южной  Франции—
на  светлых  волосках  руки
сигарные  ленты!
Я  целовал  тебя  тогда.  Ох,  мне  заслон—
блоха  воли  твоей?  Комплименты,
но  двинет  ли  бизон,
если  пятак*  покоен?
Ибо  как  окнам  выказать  свет
твоих  глаз?!
Дорогая,  мы  бежали  из  фабрики
в  сорока  восьми  штатах,
рука  в  руке,
когда  человеки  висли  на  нас,
а  ты  была  под  арестом  одежд  многих,  
с  которыми  возня,  и  я  сказал:  "Боги,
какой  экстаз!",  но  мы  всё  бежали  прочь
в  атмосферу  ужина
от  всего,  что  знали—  и  днём  уснули  в  точь.
О,  вымогатели  с  жестокими  взорами;
и  мы,  рука  в  руке,  бежали  из  бездушной  фабрики!
Музыка  превратила  пальцы  твои  в  жемчуга,
я  кулаком  тебя,  глупая  девушка;
ибо  благодаря  метроному  живьём  мы  на  воздух,
где  солнце  нас  ожесточило!
Вот  чем  заняться,
кроме  отчаяния,  как  случаи  из  жизни!  а  смех,
как  креветки,  около  моря!
Ох,  взявшись  за  руки,  мы  бежали  из  машинерии
на  землю  банков
и  глупых  танков**,  ибо  чем  ещё  голые  груди  могут  быть.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  может  быть,  бизон  на  реверсе  "никеля",  пятицентовой  монеты,  очень  рельефной;  
**  цистерн,  —прим.  перев.


The  Brassiere  Factory  

Is  the  governor  falling
From  a  great  height?
Arm  in  arm  we  fled  the  brassiere  factory,
The  motion-boat  stayed  on  the  shore!
I  saw  how  round  its  bottom  was
As  you  walked  into  southern  France—
Upon  the  light  hair  of  an  arm
Cigar  bands  lay!
I  kissed  you  then.  Oh  is  my  bar
The  insect  of  your  will?  The  water  rose,
But  will  the  buffalo  on
The  nickel  yet  be  still?
For  how  can  windows  hold  out  the  light
In  your  eyes!
Darling,  we  fled  the  brassiere  factory
In  forty-eight  states,
Arm  in  arm,
When  human  beings  hung  on  us
And  you  had  been  arrested  by  the  cloths
Were  used  in  making,  and  I  said,  “The  Goths
Know  such  delight,”  but  still  we  fled,  away
Into  a  dinner  atmosphere
From  all  we  knew,  and  fall  asleep  this  day.
O  maintenance  men,  with  cruel  eyes,
Then  arm  in  arm  we  fled  the  listless  factory!
The  music  changed  your  fingers’  ends  to  pearl,
I  punched  you,  you  foolish  girl,
For  thanks  to  the  metronome  we  got  out  alive,  in  the  air
Where  the  sun  filled  us  with  cruelty!
There’s  what  to  do
Except  despair,  like  pages!  and  laugh
Like  prawns,  about  the  sea!
Oh  arm  in  arm  we  fled  the  industry
Into  an  earth  of  banks
And  foolish  tanks,  for  what  bare  breasts  might  be.

Kenneth  Koch


Кеннет  Кох,  "Новости"

Они  бередят.
Я  холожу  её  в  зиме.
Секунда  в  позолочена  так,
что  едва
идёт.
С  мооего  золотого  бедра.  Я
жажду  по  ней,  бередящей,  снегу  с  моих
губ  ищущей.  
Секунда  столь  тепла,
что  стрелка  цепляется.

Чем  была  занята  моя  рука,
когда  не  держала  её?
Я  не  верю.

Как  челюсть.
Как  чудо.
Как  демон  реки.

Вот  я,
густое  "мамочка"  в  литании.
А  эта  весёлость,  значит,  этот  гротеск—
величие?

Неизменно  я
полню  агрессора,  тролля
из  тьмы,  вьющегося  вокруг
моего  человека.

Фарсово  и  чужестранно.
Что  делать  материкам  без  руки
наизготове?

Это  прижимистое  время  жизни  не  держит  снега
дна  неё.
Что  чувствует  снег,
если  ничуть  не  волен  он?
С  новостями  я  киваю  времени  жизни,  тракту
вдоль  века  моего,  топкого  от  снега.
И  это  житьё,
ну,  та  хладнокрутоглавая  глушь?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


News  

They  stir.
I  cool  her  in  winter.
A  second  so  gilded
that  the  bit
goes.
From  my  gold  thigh.  I
thirsts  for  her,  stirring,  from  my  lip
snow  wishing.
A  second  so  warm  that
the  pointer  clings.

What  did  my  arm
do  before  it  collected  her?
I  have  no  faith.

Like  a  jaw.
Like  a  mystery.
Like  a  river-demon.

There  I  am,
a  deep  mamma  in  a  litany.
Is  this  joviality  then,  this  grotesque
greatness?

In  immutability  I
fill  an  intruder,  lasting
around  my  man,  droll  from
darkness.

Farcical  and  foreign
What  can  the  continent  do  without  arm
to  run?

This  torquise  lifetime  has  no  snow
for  her.
What  does  the  snow
feel  without  vein  to  will?
In  news  I  nod  a  lifetime,  going
across  my  life,  slight  from  snow.
Is  that  living
then,  that  coolheaded  wilderness?  

Kenneth  Koch

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263159
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 03.06.2011


Сильвия Плат, два стихотворения

Сильвия  Плат,  "Две  сестры  Персефоны"

Две  девушки-сестры.  Одна  сидит
в  каморке,  а  другая—  нет.
День-вечер  их  дуэт,  как  тень  и  свет,
играющие  в  дни.

Та  с  арифмометром  впотьмах
решает,  прибыль  или  крах,
в  покое,  рейками  обшитом.
И  сухо  щёлкает  машинка

за  каждой  суммой—  метроном.
Бесплоден  труд,  суха  слеза,
косы  крысиные  глаза,
бледна  сестра  как  гном.

Другая—  бронза,  что  земля,
златым  секундам  внемлет  лёжа,
пыльца  на  солнце.  Осторожно
её  баючат  маки.  Гля,

шелка  их  алые  горят,
кровь  лепестков  покрыла
клинок  светила.
На  зелени,  сама  заря,  

невестой  солнца  став,  та  вскоре
вынашивает  семя  воли.
В  траве,  горда  собой,  без  боли
рожает  короля.  Другая—  горечь,

бледна,  что  твой  лимон,  
кривая  девушка,  темна,
уходит  в  землю—  хоть  не  жена,
да  к  червю-мужу:  с  плотью  он.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Two  Sisters  Of  Persephone

Two  girls  there  are  :  within  the  house
One  sits;  the  other,  without.
Daylong  a  duet  of  shade  and  light
Plays  between  these.  

In  her  dark  wainscoted  room
The  first  works  problems  on
A  mathematical  machine.
Dry  ticks  mark  time  

As  she  calculates  each  sum.
At  this  barren  enterprise
Rat-shrewd  go  her  squint  eyes,
Root-pale  her  meager  frame.  

Bronzed  as  earth,  the  second  lies,
Hearing  ticks  blown  gold
Like  pollen  on  bright  air.  Lulled
Near  a  bed  of  poppies,  

She  sees  how  their  red  silk  flare
Of  petaled  blood
Burns  open  to  the  sun's  blade.
On  that  green  alter  
 
Freely  become  sun's  bride,  the  latter
Grows  quick  with  seed.
Grass-couched  in  her  labor's  pride,
She  bears  a  king.  Turned  bitter  

And  sallow  as  any  lemon,
The  other,  wry  virgin  to  the  last,
Goes  graveward  with  flesh  laid  waste,
Worm-husbanded,  yet  no  woman.

Sylvia  Plath  


Сильвия  Плат,  "Фазан"

Ты  сказал,  может  убьёшь  его  утром.
Не  убивай.    Меня  всё  поражает  этот
выступ-торчак,  тёмная  голова,  ступающая

по  нестриженной  траве  на  холм,  где  вяз.
Владеть  фазаном,  это  нечто,
даже  если  чужой  зайдет,  тоже.

Я  не  суеверна,  нет,
не  думаю,  что  в  нём  дух.
Просто  он  во  своей  стихии.

Та  придаёт  ему  царственность,  право.
Оттиски  его  лапищ  прошлой  зимой,
прямо  колея,  на  снегу  во  дворе,

просто  чудо,  по  бледному,
поверх—  штриховка  воробья  и  скворца.
Этим  он  дивен,  и?  Диковинка.

Но  дюжину  стоит  завести,
сотню,  на  том  зелёном,  и  рыжем  холме.
Крест  накрест,  всегда—  замечательно!

Такие  славные  фигуры,  и  живучи.
Рожок  изобилия.
Он  не  хлопает,  бур  как  листва,  и  кричит.

Насест  на  вязе,  и  хлопот  мало.
Он  грелся  в  нарциссах.
Я  глупо  заговариваюсь.  Поживём-увидим.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Pheasant

You  said  you  would  kill  it  this  morning.
Do  not  kill  it.  It  startles  me  still,
The  jut  of  that  odd,  dark  head,  pacing

Through  the  uncut  grass  on  the  elm's  hill.
It  is  something  to  own  a  pheasant,
Or  just  to  be  visited  at  all.

I  am  not  mystical:  it  isn't
As  if  I  thought  it  had  a  spirit.
It  is  simply  in  its  element.

That  gives  it  a  kingliness,  a  right.
The  print  of  its  big  foot  last  winter,
The  trail-track,  on  the  snow  in  our  court

The  wonder  of  it,  in  that  pallor,
Through  crosshatch  of  sparrow  and  starling.
Is  it  its  rareness,  then?  It  is  rare.

But  a  dozen  would  be  worth  having,
A  hundred,  on  that  hill-green  and  red,
Crossing  and  recrossing:  a  fine  thing!

It  is  such  a  good  shape,  so  vivid.
It's  a  little  cornucopia.
It  unclaps,  brown  as  a  leaf,  and  loud,

Settles  in  the  elm,  and  is  easy.
It  was  sunning  in  the  narcissi.
I  trespass  stupidly.  Let  be,  let  be.

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=263065
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 02.06.2011


Архимандрит Серафим, "Мученик" и "Чудесный цветок"

МЪЧЕНИКЪТ

 Историята  му  е  твърде  кратка.
 Той  пратен  бе  в  затвора  затова,
 че  смело—  при  една  словесна  схватка
 с  езичниците—  не  склони  глава,
 а  гръмко  възвести,  че  вярва  в  Бога,
 че  християнин  е  и  е  готов
 да  бъде  хвърлен  ако  ще  и  в  огън
 и  да  умре  за  Божата  любов!…
 Мъчителите  жив  го  изгориха.
 И  той  издъхна  млад,  възторжен,  твърд—
 към  враговете  благ,  с  усмивка  тиха,
 и  верен  на  Спасителя  до  смърт.
 С  презрение  го  гледаше  тълпата
 и  чуваха  се  злъчни  ругатни:
 “Нещастникът!  Изгуби  си  душата!
 Превърна  в  пепел  младите  си  дни.
 Умря  зарад  Христа!  Какъв  глупец!”
 Но  от  небето  чу  се  глас:
 “Глупци  сте  вие!  Той  пък  е  светец!”

7  август  1976г.
Архимандрит  Серафим  (Алексиев)


Архимандрит  Серафим  (Алексиев),  "Мученик"

История  его  совсем  простая:
он  кинут  был  в  застенки  оттого,
что  диспут  вёл  толпе  не  уступая,
не  тупил  взгляд  перед  своим  врагом,
но  громко  возвестил,  что  верит  в  Бога,
христианин  он,  потому  готов
быть  брошенным  в  огонь  за  веру  строго
и  умереть  за  Божию  любовь!...
И  он  погиб  во  цвете  лет,  восторжен,
улыбкою  врагов  простив  своих,
не  уступив  в  бою  с  упрямой  ложью,
Спасителю  до  смерти  верен,  тих.
Мучители  живьём  его  спалили.
Презрительно  судачила  толпа:
"Душа  пропала!  Он  несчастен  или  
головка  горделивая  глупа?
Погиб  ради  Христа,  полёг  золой!"
Но  с  неба  глас  раздался:
"Глупцы  суть  вы!  Он  мученик  святой!"

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


Архимандрит  Серафим  (Алексиев),  "Чудесный  цветок"

Садовник  отыскал  цветок  особый,
и  посадил  его  в  своём  саду.
И  оградил  его  кустами,  чтобы
ветры  не  сотворили  с  ним  беду.

Гость  окружённый  ласковой  заботой,
весною  рассупонил  свой  бутон,
и  ароматом  сладостным  с  охотой
дарил  кусты  и  братьев  ближних  он.

"О,  сколь  возрадуется  наш  хозяин  
когда  зайдет  он  в  этот  уголок
сказал  садовник,  в  тихом  созерцаньи
восторгом  одаряющий  цветок.

Он  следующим  утром  с  полной  лейкой
отправился  проведать  свой  цветок,
но  за  оградой,  нежною  жалейкой,
не  увидал  его!  Исчез  дружок!

Садовник,  ужасаясь,  раскричался:
"Ах,  кто  его  похитил,  для  чего?"
А  слуги  отвечали  безучастно:
"Не  знаем.  Мы  не  видели  его".  

О,  сколько  сердцу  бедному  терзаний!
Но  наконец  один  из  слуг  сказал:
"Его  с  зарёю  выкопал  хозяин,
и  в  дом  занёс.  Я  мельком  увидал!"

Передохнул  садовник,  успокоен,
и  рёк:  "Цветок  не  мой  с  сего  утра!
Его  хозяин  выкопать  достоен,
тут  всё  его!  Он  властен,  волен,  прав!..."

О,  братья,  мы  цветы  в  саду  у  Бога,
и  коль  исчезнет  кто-нибудь  из  нас,
да  смолкнут  мигом  ропот  и  тревога.
Бог  над  добром  своим  имеет  власть!

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


ЧУДНОТО  ЦВЕТЕ

 Намери  градинарят  рядко  цвете
 и  във  градината  го  посади.
 Да  го  запази  пък  от  ветровете
 отвред  го  с  храсти  нежни  огради.

 На  завет  гледано  с  любов  грижлива,
 то  даде  пъпка  и  се  разцъфтя.
 И  сладък  аромат  взе  да  разлива
 сред  околните  храсти  и  цветя.

 “О,  как  ще  се  зарадва  господарят,
 когато  утре  го  открие  сам”—
 помисли  развълнуван  градинарят
 и  гледаше  цвета  с  възторг  голям.

 На  следващата  заран  с  пълна  лейка
 запъти  се  към  свойто  цвете  той.
 Ала  сред  нежно  сведените  вейки
 не  го  видя.  Изчезнало  бе  то!

 Във  ужас  градинарят  се  развика:
 —Ах,  кой  откъсна  мойто  цвете  там?
 Ала  на  туй  смущение  велико
 отвръщаха  слугите:  “Аз  не  знам”.

 Сърцето  му  за  малко  да  се  пръсне!
 Най-сетне  рече  му  един  от  тях:
 —Таз  утрин  господарят  го  откъсна
 и  вкъщи  го  занесе.  Аз  видях!

 Успокоен,  въздъхна  градинарят
 и  рече:  “Тоя  цвят  не  беше  мой!
 Да  го  откъсне  може  господарят.
 Тук  всичко  негово  е!  Прав  е  той!”…

О,  братя,  и  в  градината  на  Бога
 кога  изчезне  някой  цвят  от  нас,
 да  не  роптаем  в  бунт  и  във  тревога!
 Над  Своите  цветя  Бог  има  власт!
 
Архимандрит  Серафим  (Алексиев)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262998
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 02.06.2011


Вильфред Оуэн, "Предисловие" и "Мальчик и оружие"

Вильфред  Оуэн,  "Предисловие"
(Замечание.  —  Это  предисловие  было  найдено  незавершённым  среди  бумаг  Вильфреда  Оуэна.    —  З.  Сэссун)

Эта  книга  не  о  героях.  Английская  Поэзия  уже  не  годна  молвить
о  них.  Она  также  не  о  деяниях  или  о  землях,  нисколько  не  о  славе,  чести,
превосходстве  и  силе,
     лишь  о  Войне.
Самое  главное,  эта  книга  не  озабочена  Поэзией.  
Тема  её—  Война,  и  жалость  Войны.  
Поэзия  в  жалости.  
Всё  же  элегии  эти  не  нашему  поколению,
       нет  смысла  в  утешении.
Они,  возможно,  годны  следующему.
Предостерегать,  вот  что  способен  поэт  ныне.
Вот  почему  истинные  Поэты  должны  быть  правдивы.
Я  позволил  себе  упоминать  настоящие  имена;  но  если  дух  книги  переживёт  Пруссию,  моя  амбиция  и  они  удовлетворятся;  ведь  они  смогут
обрести  поля  посвежее,  чем  эти  во  Фландрии.  

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Preface
[Note.—  This  Preface  was  found,  in  an  unfinished  condition,  
among  Wilfred  Owen's  papers.  —S.  Sassoon]  

 This  book  is  not  about  heroes.  English  Poetry  is  not  yet  fit  to  speak  
 of  them.  Nor  is  it  about  deeds  or  lands,  nor  anything  about  glory,  honour,  
 dominion  or  power,  
           except  War.  
Above  all,  this  book  is  not  concerned  with  Poetry.  
The  subject  of  it  is  War,  and  the  pity  of  War.  
The  Poetry  is  in  the  pity.  
Yet  these  elegies  are  not  to  this  generation,  
           This  is  in  no  sense  consolatory.  
They  may  be  to  the  next.  
All  the  poet  can  do  to-day  is  to  warn.  
That  is  why  the  true  Poets  must  be  truthful.  
Я  позволил  себе  употребить  настоящие  имена;  но  если  дух  книги  переживёт  Пруссию,  моя  амбиция  и  те  имена  будут  удовлетворены;  ведь  они  смогут
обрести  поля  посвежее,  чем  эти  во  Фландрии.  
If  I  thought  the  letter  of  this  book  would  last,  
I  might  have  used  proper  names;  but  if  the  spirit  of  it  survives  Prussia,—  
 my  ambition  and  those  names  will  be  content;  for  they  will  have  
 achieved  themselves  fresher  fields  than  Flanders.  

Wilfred  Owen

Единственный  сборник  стихотвтрений  Вильфреда  Оуэна  был  издан  посмертно  в  1920  году  с  предисловием  Зигфрида  Сэссуна,  см.
http://theotherpages.org/poems/books/owen/owen.html  ,—прим.  перев.


Вильфред  Оуэн,  "Мальчик  и  оружие"

Пусть  мальчик  измерит  длину  клинка  штыка:
сколь  холодна  она,  по  крови  сама  тоска.
Синевой  отливает  как  маньяк  в  охоте;
истончена  талия  точно  страстью  по  плоти.

Пусть  он  дутые  пули-дуры  тряхнёт  сильней,
чьй  мордочки  тянутся  в  сердца  парней.  
Или  дай  ему  славных  цинковых  зубов  клети,
острые  горечью  горя  и  смерти.

Ведь  под  яблоко  его  зубы  смехом  наточены.
Не  прячутся  когти  в  пальчиках  хлопчика*;
И  Бог  не  привинтит  копыта  к  его  пятке,
и  панты  в  волосёнках  не  сыграют  в  прятки.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  "хлопчик"  есть  в  словаре  Ефремовой,—  прим.  перев.

 
 Arms  and  the  Boy

Let  the  boy  try  along  this  bayonet-blade  
How  cold  steel  is,  and  keen  with  hunger  of  blood;  
Blue  with  all  malice,  like  a  madman's  flash;  
And  thinly  drawn  with  famishing  for  flesh.  

Lend  him  to  stroke  these  blind,  blunt  bullet-heads  
Which  long  to  muzzle  in  the  hearts  of  lads.  
Or  give  him  cartridges  of  fine  zinc  teeth,  
Sharp  with  the  sharpness  of  grief  and  death.  

For  his  teeth  seem  for  laughing  round  an  apple.  
There  lurk  no  claws  behind  his  fingers  supple;  
And  God  will  grow  no  talons  at  his  heels,  
Nor  antlers  through  the  thickness  of  his  curls.  

Wilfred  Owen

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262899
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 01.06.2011


Сильвия Плат, "Любовная песня…" и "Батька"

Сильвия  Плат,  "Любовная  песня  сумасшедшей  девушки"

Глаза  смыкаю—  все  миры  мертвы;
воздену  веки—  вновь  всё  рождено.
(Я  выдумала  вас  из  головы.)

Созвездий  вальс,  где  алость  синевы,
а  чернота-арбитр  в  галоп—  и  дно.    
Глаза  смыкаю—  все  миры  мертвы.

Я  грёзила,  меня  соблазном  вы
в  кровать,  и  поцелуев-лун  вино.  
(Я  выдумала  вас  из  головы.)

Бог  валит  с  неба,  молкнут  ада  львы;
выходит  серафим,  чертей  полно.  
Глаза  смыкаю—  все  миры  мертвы.

Я  верила  в  наш  уговор,  вернётесь  вы;
старею,  имя  ваше  среди  снов.
(Я  выдумала  вас  из  головы.)

Любить  мне  буревестника:  не  вы,
они  весной  летят,  трубят  давно.
Глаза  смыкаю—  все  миры  мертвы;
(Я  выдумала  вас  из  головы.)

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


   Mad  Girl's  Love  Song  

 I  shut  my  eyes  and  all  the  world  drops  dead;  
 I  lift  my  lids  and  all  is  born  again.  
 (I  think  I  made  you  up  inside  my  head.)  

 The  stars  go  waltzing  out  in  blue  and  red,  
 And  arbitrary  blackness  gallops  in:  
 I  shut  my  eyes  and  all  the  world  drops  dead.  

 I  dreamed  that  you  bewitched  me  into  bed  
 And  sung  me  moon-struck,  kissed  me  quite  insane.  
 (I  think  I  made  you  up  inside  my  head.)  

 God  topples  from  the  sky,  hell's  fires  fade:  
 Exit  seraphim  and  Satan's  men:  
 I  shut  my  eyes  and  all  the  world  drops  dead.  

 I  fancied  you'd  return  the  way  you  said,  
 But  I  grow  old  and  I  forget  your  name.  
 (I  think  I  made  you  up  inside  my  head.)  

 I  should  have  loved  a  thunderbird  instead;  
 At  least  when  spring  comes  they  roar  back  again.  
 I  shut  my  eyes  and  all  the  world  drops  dead.  
 (I  think  I  made  you  up  inside  my  head.)

Sylvia  Plath    


Daddy

You  do  not  do,  you  do  not  do
Any  more,  black  shoe
In  which  I  have  lived  like  a  foot
For  thirty  years,  poor  and  white,
Barely  daring  to  breathe  or  Achoo.

Daddy,  I  have  had  to  kill  you.
You  died  before  I  had  time  
Marble-heavy,  a  bag  full  of  God,
Ghastly  statue  with  one  gray  toe
Big  as  a  Frisco  seal

And  a  head  in  the  freakish  Atlantic
Where  it  pours  bean  green  over  blue
In  the  waters  off  the  beautiful  Nauset.
I  used  to  pray  to  recover  you.
Ach,  du.

In  the  German  tongue,  in  the  Polish  town
Scraped  flat  by  the  roller
Of  wars,  wars,  wars.
But  the  name  of  the  town  is  common.
My  Polack  friend

Says  there  are  a  dozen  or  two.
So  I  never  could  tell  where  you
Put  your  foot,  your  root,
I  never  could  talk  to  you.
The  tongue  stuck  in  my  jaw.

It  stuck  in  a  barb  wire  snare.
Ich,  ich,  ich,  ich,
I  could  hardly  speak.
I  thought  every  German  was  you.
And  the  language  obscene

An  engine,  an  engine,
Chuffing  me  off  like  a  Jew.
A  Jew  to  Dachau,  Auschwitz,  Belsen.
I  began  to  talk  like  a  Jew.
I  think  I  may  well  be  a  Jew.

The  snows  of  the  Tyrol,  the  clear  beer  of  Vienna
Are  not  very  pure  or  true.
With  my  gypsy  ancestress  and  my  weird  luck
And  my  Taroc  pack  and  my  Taroc  pack
I  may  be  a  bit  of  a  Jew.

I  have  always  been  scared  of  you,
With  your  Luftwaffe,  your  gobbledygoo*.
And  your  neat  mustache,
And  your  Aryan  eye,  bright  blue.
Panzer-man,  panzer-man,  O  You——

Not  God  but  a  swastika
So  black  no  sky  could  squeak  through.
Every  woman  adores  a  Fascist,
The  boot  in  the  face,  the  brute
Brute  heart  of  a  brute  like  you.

You  stand  at  the  blackboard,  daddy,
In  the  picture  I  have  of  you,
A  cleft  in  your  chin  instead  of  your  foot
But  no  less  a  devil  for  that,  no  not
Any  less  the  black  man  who

Bit  my  pretty  red  heart  in  two.
I  was  ten  when  they  buried  you.
At  twenty  I  tried  to  die
And  get  back,  back,  back  to  you.
I  thought  even  the  bones  would  do.

But  they  pulled  me  out  of  the  sack,
And  they  stuck  me  together  with  glue.
And  then  I  knew  what  to  do.
I  made  a  model  of  you,
A  man  in  black  with  a  Meinkampf  look

And  a  love  of  the  rack  and  the  screw.
And  I  said  I  do,  I  do.
So  daddy,  I'm  finally  through.
The  black  telephone's  off  at  the  root,
The  voices  just  can't  worm  through.

If  I've  killed  one  man,  I've  killed  two——
The  vampire  who  said  he  was  you
And  drank  my  blood  for  a  year,
Seven  years,  if  you  want  to  know.
Daddy,  you  can  lie  back  now.

There's  a  stake  in  your  fat  black  heart
And  the  villagers  never  liked  you.
They  are  dancing  and  stamping  on  you.
They  always  knew  it  was  you.
Daddy,  daddy,  you  bastard,  I'm  through.

Sylvia  Plath  

 
Сильвия  Плат,  "Батька"

Ты  не  станешь,  не  станешь  впредь
никогда,  чёрный  сапог,
в  коем  я  жил  как  ступня
тридцать  лет  (беден,  бел)
боясь  дышать  или  Чих.

Батька,  мне  надо  было  убить  тебя.
Ты  умер,  прежде,  чем  успел  я...  ...
Мраморно-тяжкий  куль  богом  набит,
страшный  статуй  с  серым  пальцем  ноги,
большим,  как  из  Фриско*  тюлень.

А  голова--  в  капризной  Атлантике,
где  она  бобовой  зеленью  по  синеве
в  волны  у  прекрасного  Наузета*.
Я  всё  молился  чтоб  вернуть  тебя.
Ах,  du**.

В  немецкой  речи,  в  польском  городке,
выскобленном,  выдавленном  катком
войн,  войн,  войн.
А  имя  города  известно  всем.
Мой  друг,  поляк,

говорит,  их  дюжина  иль  две.
Вот  я  не  не  скажу  тебе,  где
ты  пустил  корень,  осел——
с  трудом  говорил  я  с  тобой.
Язык  в  челюсти  моей  вяз.

Он  в  полосе  концертины*  увяз.
Ich,  ich,  ich,  ich***,
я  говорю  с  трудом.
По-моему,  каждый  немец  был  ты.
А  язык,  непристойный

механизм,  механизм  
гонит  меня  как  еврея.
Еврей  мол,  прочь  в  Дахау,  Аушвиц,  Бельзен.
Я  заговариваюсь  как  еврей.
Думаю,  пожалуй  я  еврей.

Снега  Тироля,  светлое  пиво  Вены
не  слишком  чисты  или  верны.
Цыганка  моя  прапра-,  доля  моя  сиро-,
Таро  за  пазухой,  в  кармане  Таро...
я  похоже  немножко  еврей.

Я  всегда  страшился  тебя,
с  твоим  Люфтваффе,  твоим  гублегу*,
и  с  твоими  аккуратными  усами,
и  арийскими  глазами,  ярко-голубыми,
танкомуж,  танкомуж,  о  Ты...

Не  Бог,  а  свастика,
такая  чёрная,  небо  её  не  пропищит.
Каждая  женщина  обожает  Фашиста,
сапогом  в  лицо;  животное,
жестокое  сердца  у  зверя  тебя.

Батька  ,ты  у  школьной  доски;
на  фотографии  моей
трещина  на  подбродке  вместо  твоей  стопы,
но  всё  же  ты  чёрт,  всё  же  ты
чёрный  человек,  кой

раскусил  моё  сердечко  напополам.
Мне  было  десять,  когда  погребли  тебя.
В  двадцать  я  пытался  умереть,
и  вернуться,  вернуться  к  тебе,  к  тебе.
Я  думал,  хоть  костьми  лечь.

Но  они  вытряхнули  меня  из  мешка,
и  они  сколотили,  склеили  заново  меня.
Но  я  знал,  чем  займусь  затем.
Я  сделал  макет  тебя,
мужчины  в  чёрном,  с  виду  Майнкампф,

чья  любовь  как  дыба,  тиски.
И  сказал  я,  могу  я,  могу.
Папик,  я    сдюжил  наконец.
С  корнем  вырван  чёрный  телефон:
сюда  голоса  не  вползут.

Я  убил  одного,  я  двоих  убил...  ...
Вампир  говорил,  что  он—  ты,
сосал  мою  кровь  весь  год,
семь  лет,  если  хочешь  знать.
Батька,  теперь  ты  в  могилу  ляг.

В  жирное,  чёрное  сердце  кол  тебе,
и  местным  никогда  не  нравился  ты.
Они  пляшут  и  топчут  тебя.
Они  давно  знали,  что  есть  ты.
Батька,  батька,  ты  бастард,  я  всё  сказал.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Фриско—    город  в  Калифорнии,  Наузетом  здесь  назван  штат  Коннектикут,  где  обитали  индейцы-наузеты;
концертина—  витая  корлючая  проволока;
 "гублегу"  см.  http://www.worldwidewords.org/weirdwords/ww-gob1.htm,  звукоподражательное  имя  существительное,  крик  индюка;
(см.  также  обсуждение  этого  стихотворения  http://www.sylviaplathforum.com/daddy.html;  я  почитал,  и  мне  стало  не  по  себе  от  утончённого  хамства  знатоков  ,  поэтому  я  решил  перевести  это  стихотворение,  как  если  бы  оно  было  написано  не  от  лица  автора);
**  ты  (нем.);
***  я,  я,  я.  я  (нем.),—прим.перев.

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262834
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 01.06.2011


Сильвия Плат, три стихотворения

Sleep  In  The  Mojave  Desert

Out  here  there  are  no  hearthstones,
Hot  grains,  simply.    It  is  dry,  dry.
And  the  air  dangerous.    Noonday  acts  queerly
On  the  mind's  eye  erecting  a  line
Of  poplars  in  the  middle  distance,  the  only
Object  beside  the  mad,  straight  road
One  can  remember  men  and  houses  by.
A  cool  wind  should  inhabit  these  leaves
And  a  dew  collect  on  them,  dearer  than  money,
In  the  blue  hour  before  sunup.
Yet  they  recede,  untouchable  as  tomorrow,
Or  those  glittery  fictions  of  spilt  water
That  glide  ahead  of  the  very  thirsty.

I  think  of  the  lizards  airing  their  tongues
In  the  crevice  of  an  extremely  small  shadow
And  the  toad  guarding  his  heart's  droplet.
The  desert  is  white  as  a  blind  man's  eye,
Comfortless  as  salt.    Snake  and  bird
Doze  behind  the  old  masks  of  fury.
We  swelter  like  firedogs  in  the  wind.
The  sun  puts  its  cinder  out.    Where  we  lie
The  heat-cracked  crickets  congregate
In  their  black  armorplate  and  cry.
The  day-moon  lights  up  like  a  sorry  mother,
And  the  crickets  come  creeping  into  our  hair
To  fiddle  the  short  night  away.

Sylvia  Plath  


Сильвия  Плат,  "Сон  в  пустыне  Мохаве"

Здесь  в  округе  нет  печных  топок—
есть  просто  горячая  зернь.  Она  суха,  суха.
А  воздух  угрожающий.  Полдень  необычно
пытает  глазомер,  возводя  шеренгу
тополей  на  среднем  плане,  единственный
ориентир  вдоль  чокнутой,  прямой  дороги—
можно  подумать,  люди  и  дома  рядом.
Может,  прохладный  ветер  населяет  листья,
и  на  них  собирается  роса  дороже  денег
синей  порой  перед  восходом  солнца.
И  всё  же  они  пятятся,  неприкасаемые  как  завтра
или  как  те  блёсткие  фикции  пролитой  воды,
что  скользят  вдали  от  крайней  жажды.

Думаю  о  ящерках,  вентилирующих  язычки
в  крайне  узких  затенённых  щелях,
о  жабе,  хранящей  свою  капельку  сердца.
Пустыня  бела,  как  бельмо  слепого,
неуютна  как  соль.  Змея  и  птица
дремлют  за  старыми  масками  ярости.
Мы  изнемогаем  как  колосники  на  ветру.
Солнце  выгребает  свою  золу.  Где  мы  лежим,
там    разжаренные  сверчки  в  чёрной
броне  собираются  и  голосят  молебны.
Дневная  луна  светит  там  как  печальная  мать,
и  сверчки  понемногу  ползут  нам  в  волосы
отыграть  на  скрипках  краткую  ночь.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Сильвия  Плат,  "Ариэль"

Стазис*  во  тьме,
затем  лить  с  каменных  пиков  и  расстояний
синеву  вне  сущностей.

Божий  китеж*,
как  нам  мигом  восстать,
пяткам  и  коленям  опора!  ...Борозда

делится  и  проходит,  сестра
бурой  дуги
шеи,  что  мне  не  поймать;

как  глазки  ниггеров,
ягоды  мечут  тёмные
серпы...  ...

Чёрной  сладкой  крови  полон  рот,
тени.
Что-то  ещё

тянет  меня  по  воздуху...  ...
Бёдра,  волосы;
хлопья  с  моих  пят.

Белая
Годива,  я  чищу**  ...  ...
мёртвые  руки,  мёртвые  строгости.

А  вот  я
пенюсь  добела,  блеск  морей.
Детский  плач

тает  в  стене.
А  я—
стрела,

летящая  роса,
суидальна,  мигом  впокат
в  красный

глаз,  котёл  утра.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  интересно,  что  греческое  слово  "стазис"  пришло  в  русский  "нефилософский"  из  переводной  англоязычной  фантастики;  
**  точнее,  "ошкуриваю"  (картофель,—  Т.К.)—кому  интересно,  почитайте  биографию  Сильвии  Плат;
***  Lionesse—  земля  из  сказаний  о  короле  Артуре,  западнее  полуострова  Корнуолл,  затопленная  океаном,—прим.  перев.
 

 Ariel

Stasis  in  darkness.
Then  the  substanceless  blue
Pour  of  tor  and  distances.

God's  lioness,
How  one  we  grow,
Pivot  of  heels  and  knees!  —The  furrow

Splits  and  passes,  sister  to
The  brown  arc
Of  the  neck  I  cannot  catch,

Nigger-eye
Berries  cast  dark
Hooks  —  —

Black  sweet  blood  mouthfuls,
Shadows.
Something  else

Hauls  me  through  air—  —
Thighs,  hair;
Flakes  from  my  heels.

White
Godiva,  I  unpeel  —  —
Dead  hands,  dead  stringencies.

And  now  I
Foam  to  wheat,  a  glitter  of  seas.
The  child's  cry

Melts  in  the  wall.
And  I
Am  the  arrow,

The  dew  that  flies,
Suicidal,  at  one  with  the  drive
Into  the  red

Eye,  the  cauldron  of  morning.

Sylvia  Plath


Сильвия  Плат,  "Ушиб"
 
Цветные  потоки  застыли,  уныл  пурпур.
Хорошо  выстираны  останки  тела
цвета  жемчуга.

Яму  в  скале
море  сосёт  одержимо:
одна  пустота—  целому  морю  опора.

С  муху,
метка  судьбы
сползает  по  стене.

Сердце  на  затвор,
море  скользит  взад,
зеркала  натянуты  парусами.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Contusion

Color  floods  to  the  spot,  dull  purple.
The  rest  of  the  body  is  all  washed-out,
The  color  of  pearl.

In  a  pit  of  a  rock
The  sea  sucks  obsessively,
One  hollow  thе  whole  sea's  pivot.

The  size  of  a  fly,
The  doom  mark
Crawls  down  the  wall.

The  heart  shuts,
The  sea  slides  back,
The  mirrors  are  sheeted.

Sylvia  Plath

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262720
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 31.05.2011


Эзра Паунд, "Очередные наставления"

Эзра  Паунд,  "Очередные  наставления"

Песни  мои,  придите,  выразим  наши  шкурные  страсти.
Позавидуем  простому  труженику,  живущему  сегодняшним.
Вы  праздны  и  пусты,  песни  мои,  
боюсь,  вы  плохо  кончите.
Слоняетеся  по  улицам.  Медлите  на  поворотах  и  автобусных  остановках.
Пользы  с  вас  кот  наплакал.

Вы  даже  не  выражаете  наши  душевные  добродетели,
вы  кончите  очень  плохо.

А  я?  Я  с  вами  почти  спятил.
Наговорил  столько,  что  едва  ли  не  вижу  вас,
дерзкие  зверушки!  Бесстыдницы!  Совершенно  неодетые!

Но  ты,  новейшая  среди  прочих  песня,
ты  не  настолько  стара,  чтоб  выкобениваться.
Я  дам  тебе  зелёный  китайский  халат,
императорский,  с  вышитыми  драконами.
Я  дам  тебе  багряные  шёлковые  панталоны
младенца-Христа  из  Санта  Марии  Новеллы*.
Пусть  все  говорят,  что  у  нас  нет  вкуса,
или  что  нет  порядка  в  нашей  семье.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  Церковь  во  Флоренции,  у  одноимённого  железнодорожного  вокзала,—прим.  перев.


 Further  Instructions

 Come,  my  songs,  let  us  express  our  baser  passions.
 Let  us  express  our  envy  for  the  man  with  a  steady  job  and  no  worry  about  the  future.  
 You  are  very  idle,  my  songs,  
 I  fear  you  will  come  to  a  bad  end.  
 You  stand  about  the  streets.  You  loiter  at  the  corners  and  bus-stops,
 You  do  next  to  nothing  at  all.  

 You  do  not  even  express  our  inner  nobilitys,  
 You  will  come  to  a  very  bad  end.

 And  I?  I  have  gone  half-cracked.  
 I  have  talked  to  you  so  much  that  I  almost  see  you  about  me,  
 Insolent  little  beasts!  Shameless!  Devoid  of  clothing!

 But  you,  newest  song  of  the  lot,  
 You  are  not  old  enough  to  have  done  much  mischief.  
 I  will  get  you  a  green  coat  out  of  China
 With  dragons  worked  upon  it.  
 I  will  get  you  the  scarlet  silk  trousers
 From  the  statue  of  the  infant  Christ  at  Santa  Maria  Novella;  
 Lest  they  say  we  are  lacking  in  taste,  
 Or  that  there  is  no  caste  in  this  family.

Ezra  Pound

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262658
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 31.05.2011


Богомил Тодоров, "Залежные земли" и "Река"

Богомил  Тодоров,  "Залежные  земли"

Трава  проста,  мила  и  откровенна,
она  под  солнцем  —развеселья  весть;
трава  земная  —первенец  вселенной,
и  нам  едва  ль  оказывает  честь.
Истерзанным  челам  облог  размытых—
тавро  бесплодья,  божий  оберег:
они  мертвей  костей  могил  забытых
в  них  семя  убивают  дождь  и  снег...
Вокруг,  плодами  новыми  круглея,
поля  рожают  сонно,  без  затей.
А  эти  скупо  тлёют  и  чернеют,
как  кладбища  античных  ниобей.
Что  за  судьба  —покойницей  родиться!  
Хозяин  добрый,  их  добром  засей—
пожнёшь  гадюк  и  пепел:  не  годится  
златить  ручонки,  будь  ты  хоть  Корей.
Их  слёзы  льются,  словно  катят  камни:
где  им  покой?...  Ты  эхом  вторишь  им...

...Пугаюсь  я:  приходят  мне  на  память
лоскутья  солнцем  выжженной  земли...

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


ПУСТЕЕЩИ  ЗЕМИ

 Тревата,  простодушно  откровена,
 на  слънцето  най-веселата  вест,
 тревата  —жител  първи  на  вселената,
 и  тя  дори  не  им  оказва  чест.
 Разръфани  до  кости  от  пороища,
 дамгосани  от  бога  с  ялов  знак,
 те  по  са  мъртви  от  незнайни  гробища—  
 убиват  зърно,  бурен,  дъжд  и  сняг…
 Наоколо,  от  бъдещ  плод  закръглени,
 нивя  сънуват  нови  рождества.
 А  те  –  изтлелите  от  немощ  въглени  –
 мълчат  като  антични  божества…
 Каква  съдба  —родени  за  покойници!
 Добър  човек  с  добро  да  ги  засей,
 оттам  ще  жъне  пепел  и  усойници:
 и  злото  знае  как  и  де  вирей…
 По  тях  очите  рухват  като  камъни,
 къде  да  спрат?…  И  ехо  в  теб  гърми…

…Така  се  сепвам,  срещна  ли  опалени
 от  слънцето,  пустеещи  земи…

Богомил  Тодоров


Богомил  Тодоров,  "Река"

Не  то  утроба  чья  порой  студёной
меж  скал  немых  раздалась  без  суда,
и  вместо  покрика  новорождённой
струёй  взвихрилась  гибкая    вода.
Что  ей  досталось!  Торя  путь  во  славу,
она  дробила  челюсти  оград,  
одна  на  все  утёсы.  Сколь  стремглаво
она  метала  в  бездны  водопад!
Пологий  берег  оказался  пленом.
Смогла  плотина  реку  обуздать,
смирить  её  пожар-младые  вены
унять  свободы  дивной  благодать.
Как  это  вышло?  Словно  став  бескрылой,
с  плотиною  седою  поседев,
она  смирилась  с  ила  дикой  силой,
что  на  душе  её  ярмом  в  беде!...
Река  мутна.    Над  нею  пылью  мысли
кружат:  равнина  вокрест,  пыль  одна.
Вот  горе!...  Лягушонок  сядет  в  листья,
плеснёт,  бывает.  Снова  тишина.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


РЕКА

 Като  жена  земята  я  зачена,
 между  скалите  неми  я  роди
 и  вместо  първи  вик  новородената
 развихри  бистри,  гъвкави  води.
 Какъв  живот  бе  то!  Как  тя  проправи
 самичка  път  през  камъка  ръбат,
 как  зъбите  му  чупи!  Как  стремглаво
 летеше  в  бездните  на  водопад!
 Тук,  долу,  бреговете  са  скосени.
 Изкуствената  дига  обузда
 клокочещите  нейни  млади  вени,
 предишната  й  дива  свобода.
 Какво  се  случи?  Сякаш  е  безкрила,
 на  дигата  от  сивото  сивей,
 а  нанос  има  в  нея—  луда  сила
 на  зърното  в  душата  да  прелей!…
 Тече  реката  мътно.  Прашни  мисли
 кръжат:  навред  е  прашна  равнина.
 Каква  бе  горе!…  Нейде  жабче  плисне,
 възседне  я  листо.  И  тишина.

1981
Богомил  Тодоров

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262465
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 30.05.2011


Дилан Томас, "Церемония после бомбардировки"

I.
Моего  я
горюны,
горюйте
среди  улицы  сожжённой  в  смерть,  без  устали  
месящую  ртом
обугленным,  на  чёрной  груди  могилы,  что
роет  мать  руками,  полными  огня.

Начав  
с  распева,
пой
тьму,  вогнанную  огнём  в  начало,
когда  язык  мотался  по  указке,
а  до  звезды  вифлеемской
столетия  оставались;
младенцем  печален  я,  и  чудеса  не  во  искупленье.

Прости
нас,  прости
нам  твою  смерть,  что  моего  я  верным
позволь  заключить  в  великий  поток,
пока  кровь  хлынет,
и  прах  запоёт  по-птичьи:
зёрна  лопаются,  смерть  твоя  прорастает—  сквозь  наши  сердца.

Оплакивая
погибель  вашу,
плачу  я
по  младенцу  невозвещённому;  умалённой  огнём
улицей  мы  воспеваем  летящее  море  там,
где  плоть  бессильна.
Любовь—  это  последний  свет  рекомый.  О,
зёрна  сыновей  в  чернозёме  покинутых  плевел.

II.
Не  знаю,  кто  лег  первым
на  алтарь  Лондона—
Адам  или  Ева,
украшенный  цветами  вол,
или  белый  агнец  овцы,
или  избранная  дева
в  белоснежном—
чтоб  погибнуть  первым
в  золе  маленького  черепа;
о  жених  и  невеста,
о  Адам  и  Ева,  купно
лежащие  в  колыбели
под  печальной  грудью  могильного  камня,
белого,  как  скелет
сада  Эдема.

Знаю,  что  легенда
об  Адаме  и  Еве  посекундно
звучит  в  моей  службе
над  мёртвыми  младенцами,
над  одним
из  них,  кой  был  священником  и  служителями,
словом,  певчими  и  языком  
в  золе  маленького  черепа,
кой  был  змеевым  
ночным  падением  и  солнцеподобным  плодом,
мужчиной  и  женщиной  неразделёнными—
он  крошится  назад,  во  тьму,
голую  как  детские  комнаты
сада  дикости.

III.
В  органные  трубы  и  шпили
светозарных  соборов,
в  расплавленные  рты  флюгеров,
колеблющихся  кругами  на  двенадцати  ветрах,
в  мёртвые  куранты,  жгущие  час
поверх  урны  суббот,
поверх  кружащей  канавы  рассвета,
поверх  навеса  солнца  и  трущобы  огня,
поверх  золотых  мостовых  в  реквиемах,
во  хлеб  пламенеющей  пшеничной  нивы,
в  вино  горящее,  как  бренди,
массы  моря,
массы  сохнущего  по  младенцам  моря,
взорвитесь,  возлейтесь  ввысь,  изойдите  паче  слов  навеки
славой,  славой,  славой,
разъемлющей  последнее  царствие  грома  творения.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Ceremony  After  A  Fire  Raid  

I.
Myselves
The  grievers
Grieve
Among  the  street  burned  to  tireless  death
With  its  kneading  mouth
Charred  on  the  black  breast  of  the  grave
The  mother  dug,  and  its  arms  full  of  fires.

Begin
With  singing
Sing
Darkness  kindled  back  into  beginning
When  the  caught  tongue  nodded  blind,
A  star  was  broken
Into  the  centuries  of  the  child
Myselves  grieve  now,  and  miracles  can  not  atone.

Forgive
Us  forgive
Us  your  death  that  myselves  the  believers
May  hold  it  in  a  great  flood
Till  the  blood  shall  spurt,
And  the  dust  shall  sing  like  a  bird
As  the  grains  blow,  as  your  death  grows,  through  our  heart.

Crying
Your  dying
Cry,
Child  beyond  cockcrow,  by  the  fire-dwarfed
Street  we  chant  the  flying  sea
In  the  body  bereft.
Love  is  the  last  light  spoken.  Oh
Seed  of  sons  in  the  loin  of  the  black  husk  left.

II.
I  know  not  whether
Adam  or  Eve,  the  adorned  holy  bullock
Or  the  white  ewe  lamb
Or  the  chosen  virgin
Laid  in  her  snow
On  the  altar  of  London,
Was  the  first  to  die
In  the  cinder  of  the  little  skull,
O  bride  and  bride  groom
O  Adam  and  Eve  together
Lying  in  the  lull
Under  the  sad  breast  of  the  head  stone
White  as  the  skeleton
Of  the  garden  of  Eden.
 
I  know  the  legend
Of  Adam  and  Eve  is  never  for  a  second
Silent  in  my  service
Over  the  dead  infants
Over  the  one
Child  who  was  priest  and  servants,
Word,  singers,  and  tongue
In  the  cinder  of  the  little  skull,
Who  was  the  serpent's
Night  fall  and  the  fruit  like  a  sun,
Man  and  woman  undone,
Beginning  crumbled  back  to  darkness
Bare  as  nurseries
Of  the  garden  of  wilderness.

III.
Into  the  organpipes  and  steeples
Of  the  luminous  cathedrals,
Into  the  weathercocks'  molten  mouths
Rippling  in  twelve-winded  circles,
Into  the  dead  clock  burning  the  hour
Over  the  urn  of  sabbaths
Over  the  whirling  ditch  of  daybreak
Over  the  sun's  hovel  and  the  slum  of  fire
And  the  golden  pavements  laid  in  requiems,
Into  the  bread  in  a  wheatfield  of  flames,
Into  the  wine  burning  like  brandy,
The  masses  of  the  sea
The  masses  of  the  sea  under
The  masses  of  the  infant-bearing  sea
Erupt,  fountain,  and  enter  to  utter  for  ever
Glory  glory  glory
The  sundering  ultimate  kingdom  of  genesis'  thunder.  

Dylan  Thomas

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262362
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 29.05.2011


Архимандрит Серафим (Алексиев) , два стихотворения

*  *  *  
Творя  миры  из  Слова,  напоследок
Бог  человека  создал...  из  земли,
ничтожество,  себе  подобный  слепок!    
И  оттого,  пред  Вечностью  малы,  

перед  Всевышним  вечно  ропщут  люди,
мол  дланью  чёрной  созданным  вприсест
Он  присудил  по  жизни  скорбный  крест.
Но,  бедные,  слепые,  не  рассудят,

что  дланью  данный  Божий  дух  живей!
Что  их  влечёт  к  обратному  устрою,
когда  душа,  пускай  светило  в  ней,
томится  вожделённой  темнотою?

Из  светоча  был  создан  Люцифер*,
но  дух  его  возжаждал  всюду  мрака,
чтоб  одному  сиять  в  нём,—забияка
низвергнут  был,  стал  холоден  и  сер.

О  братья,  Бог  речёт  из  сердца  нам,
что  создано  Им  из  обычной  глины:
Творец  нас  создал  из  земли  голимой**,
но  в  ней  остались  неба  семена!

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы
*  Из  словаря  Ефремовой:
"Ударение:  голи́мый,  прил.
1.  Не  имеющий  каких-л.  примесей,  добавлений;  неразбавленный,  чистый.  
2.  Достигший  предела;  полный,  совершенный";
**  Ис.14:12,  "  Как  упал  ты  с  неба,  денница,  сын  зари!  разбился  о  землю,  попиравший  народы";  слово  "денница"  встречается  в  Библии  только  раз,  а  у  Пушкина,  например,  оно  означало  утреннюю  зарю

*  *  *
 Когато  Бог  твореше  световете,
 създаде  и  човека…  от  земя  –
 нищожество  и  прах  пред  вековете!
 И  затова  през  всички  времена

 човеците  пред  Господа  роптаят,
 че  Той  ги  е  създал  от  черна  пръст
 и  им  е  отредил  печален  кръст.
 Но,  бедните,  те  слепи  са,  не  знаят,

 че  в  тая  пръст  Божествен  дъх  живей!
 Какво  предимство  има  за  душата,
 ако  ли  в  нея  слънце  ярко  грей  –
 а  тя  сама  копней  за  тъмнината?

 От  сяйност  бе  Денница  сътворен,
 но  неговият  дух  възлюби  мрака
 и  вместо  той  в  нощта  да  бъде  факел,
 превърна  се  във  демон  чер,  студен.

 О,  братя,  Бог  говори  чрез  сърцето,
 изваяно  от  проста,  черна  кал:
 Творецът  от  земя  ни  е  създал.
 Но  в  таз  земя  посято  е  небето!

Архимандрит  Серафим  (Алексиев)


Архимандрит  Серафим  (Алексиев),  "Монах"

Он  вырос  из  глины,  цветок  среди  поля,
овеян  во  страсти,  соблазны  и  прах,
но  небо  любимо  им  паки,  до  боли—
таков  есть  монах!

Бесстрашен  в  борениях  с  мерзостью  злобной,
но  кроток  и  мудр,  зная  совесть  и  страх,
страдания  ищет  для  славы  загробной—
таков  есть  монах.

Взыскующий  Истины,  нею  лишь  ладен,
ко  всем  снисходителен,  милостив,  благ,  
к  себе  одному  до  конца  беспощаден—
таков  есть  монах!

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


 МОНАХ

 Израснал  в  калта  като  цвят  сред  полето,
 изложен  на  бури,  съблазни  и  грях,
 и  все  пак  възлюбил  над  всичко  небето—
 това  е  монах.

 Безстрашен  в  борбите  със  злото  страхотно,
 но  кротък  и  мъдър  със  Божия  страх,
 прегърнал  страдания  тежки  охотно—
 това  е  монах.
 
 За  радост  и  правда  Божествена  жаден,
 към  всички  добър,  снизходителен,  благ,
 към  себе  си  само  безкрай  безпощаден—
 това  е  монах!

Архимандрит  Серафим  (Алексиев)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262308
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 29.05.2011


Чарльз Симик, три стихотворения

Чарльз  Симик  (Душан  Симич),  "Осеннее  небо"

Во  времена  моей  прабабки
довольно  было  метлы,
чтоб  повидать  мир
и  задать  диким  гусям  трепака.
***
Звёзды  знают  всё,      
вот  мы  и  пробуем  читать  их  мысли.  
Столь  же  далеки,  как  они,  
мы  переходим  на  шёпот  в  их  присутствии.
***
Ах  Цинтия*,
возьми  часы,  что  потеряли  свои
скаковые  руки.
Дай  мне  номер  в  гостинице  "Вечность",
где  Время  прихотливо  замирает.
***  
—  Придите,  любители  тёмных  углов,—      
небо  речёт,—  
присядьте  в  одном  из  моих.
Тут  вкусные  нолики
в  ореховой  скорлупе  на  ужин.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  одно  из  имён  Артемиды,  но  здесь—  возлюбленная  римского  поэта  Проперция,—  прим.  перев.  


Autumn  Sky

In  my  great  grandmother's  time,      
All  one  needed  was  a  broom      
To  get  to  see  places      
And  give  the  geese  a  chase  in  the  sky.      
***
The  stars  know  everything,      
So  we  try  to  read  their  minds.      
As  distant  as  they  are,      
We  choose  to  whisper  in  their  presence.      
***
Oh  Cynthia,      
Take  a  clock  that  has  lost  its  hands      
For  a  ride.      
Get  me  a  room  at  Hotel  Eternity      
Where  Time  likes  to  stop  now  and  then.      
 ***  
Come,  lovers  of  dark  corners,      
The  sky  says,      
And  sit  in  one  of  my  dark  corners.      
There  are  tasty  little  zeroes      
In  the  peanut  dish  tonight.

Charles  Simic    


Чарльз  Симик,  "Починка  часов"

Жаркое  добела,
колёсико
дрожит,  как
приколотый  мотылёк.

Руки  вверх
во  все  стороны:
перекрёстки
чьих-то  кошмаров.

Выше  этих
"12"  на  троне,
как  пасечник
над  роящейся  рамкой
открытых  часов.

Иные  колёса
подошли  бы
капле  дождя.

Детали,
может,  дребезги
северного  сияния.

Золотые  мельнички
дробят  невидимые
кофейные  зёрна.

Если  джезва
безопасна,
то  есть,  не  обжигает,
мы  возносим  её
к  губам
ближайшего
уха.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Watch  Repair

A  small  wheel      
Incandescent,      
Shivering  like  
A  pinned  butterfly.  

Hands  thrown  up      
In  all  directions:      
The  crossroads      
One  arrives  at  
In  a  nightmare.  

Higher  than  that  
Number  12  presides  
Like  a  beekeeper  
Over  the  swarming  honeycomb      
Of  the  open  watch.  

Other  wheels      
That  could  fit      
Inside  a  raindrop.  

Tools  
That  must  be  splinters      
Of  arctic  starlight.  

Tiny  golden  mills      
Grinding  invisible      
Coffee  beans.  

When  the  coffee’s  boiling      
Cautiously,  
So  it  doesn’t  burn  us,  
We  raise  it  
To  the  lips  
Of  the  nearest  
Ear.

Charles  Simic    
Все  эти  оригинальные  тексты,  и  ещё  многие  другие,  и  биографию  поэта  см.  по  ссылке  http://www.poetryfoundation.org/bio/charles-simic


Чарльз  Симик,  "Камень"

Воплотиться  камнем—
это  по  мне.
Кто-то  пусть  станет  голубем
или  зубовным  скрежетом  тигра.
Мне  хорошо  быть  камнем.

Снаружи  камень—  загадка:
никто  не  в  силах  раскусить  её.
Но  внутри  должно  быть  холодно  и  тихо,
пусть  коровы  топчут  его,
пусть  дитя  мечет  его  в  реку;
Камень  канет  лениво,  невозмутимо
в  лоно  реки,
где  рыбы  сплывутся  стучать  в  него
и  слушать.

Я  было  видел  брызги  искр,
когда  секли  камень  о  камень,
значит,  может,  всё  же  внутри  не  темно;
Может  этого  лунного  сияния—
откуда-то,  как  бы  из-за  холма—
довольно,  чтоб  высветить
странные  письмена,  звёздные  карты
на  внутренних  стенах.
 
перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


Stone
 
Go  inside  a  stone
That  would  be  my  way.
Let  somebody  else  become  a  dove
Or  gnash  with  a  tiger’s  tooth.
I  am  happy  to  be  a  stone.

From  the  outside  the  stone  is  a  riddle:
No  one  knows  how  to  answer  it.
Yet  within,  it  must  be  cool  and  quiet
Even  though  a  cow  steps  on  it  full  weight,
Even  though  a  child  throws  it  in  a  river;
The  stone  sinks,  slow,  unperturbed
To  the  river  bottom
Where  the  fishes  come  to  knock  on  it
And  listen.
 
I  have  seen  sparks  fly  out
When  two  stones  are  rubbed,
So  perhaps  it  is  not  dark  inside  after  all;
Perhaps  there  is  a  moon  shining
From  somewhere,  as  though  behind  a  hill—
Just  enough  light  to  make  out
The  strange  writings,  the  star-charts
On  the  inner  walls.
 
Charles  Simic

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262191
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 28.05.2011


Фрэнк О'Хара, три стихотворения

Homosexuality  

So  we  are  taking  off  our  masks,  are  we,  and  keeping
our  mouths  shut?  as  if  we'd  been  pierced  by  a  glance!

The  song  of  an  old  cow  is  not  more  full  of  judgment
than  the  vapors  which  escape  one's  soul  when  one  is  sick;

so  I  pull  the  shadows  around  me  like  a  puff
and  crinkle  my  eyes  as  if  at  the  most  exquisite  moment

of  a  very  long  opera,  and  then  we  are  off!
without  reproach  and  without  hope  that  our  delicate  feet

will  touch  the  earth  again,  let  alone  "very  soon."
It  is  the  law  of  my  own  voice  I  shall  investigate.

I  start  like  ice,  my  finger  to  my  ear,  my  ear
to  my  heart,  that  proud  cur  at  the  garbage  can

in  the  rain.  It's  wonderful  to  admire  oneself
with  complete  candor,  tallying  up  the  merits  of  each

of  the  latrines.  14th  Street  is  drunken  and  credulous,
53  rd  tries  to  tremble  but  is  too  at  rest.  The  good

love  a  park  and  the  inept  a  railway  station,
and  there  are  the  divine  ones  who  drag  themselves  up

and  down  the  lengthening  shadow  of  an  Abyssinian  head
in  the  dust,  trailing  their  long  elegant  heels  of  hot  air

crying  to  confuse  the  brave  "It's  a  summer  day,
and  I  want  to  be  wanted  more  than  anything  else  in  the  world."  

Frank  O'Hara


Фрэнк  О'Хара,  "Гомосексуальность"

Вот  так  скидываем  маски  мы,  а  кто  ещё,  и  держим
языки  за  зубами?  словно  пришиблены  блеском!

Мычание  стариков  впредь  суд  не  более,  чем
пар  из  чайника  хворой  души;

вот  я  расталкиваю  ближние  тени  как  клуб  дыма,
щурюсь,  как  в  разделикатнейший  момент

предлинной  оперы—  и  мы  разбегаемся!  
без  упрёков,  не  надеясь  снова  притопать  

на  это  место,  перебрасываемся  "до  самого  скорого".
Мне  надо  привыкнуть  к  своим  властным  интонациям.

Я  замираю  как  лёд,  зажимаю  пальцами  уши,  вслушиваюсь
в  сердце—  гордый  подонок  на  помойке

под  дождём.  Сколь  дивно  это,  совершенно  искренне
восхищаться  собой,  суммируя  достоинства  каждого

из  сортиров.  14-я  Улица*  хмельна  и  доверчива,
53-я*  подрагивает,  но  и  она  мертва.  Добру

люб  парк  и  абсурд  железнодорожной  станции;
и  здесь  божественные  особы  тащатся  поверху,

длят  понизу  тени  абиссинских**  голов
в  пыли,  волочат  долгие  элегантные  волны  жара,

крича  на  смех  менту:  "Летний  денёк!
желаю  себе  хотеть  быть  самым  большим  в  мире".

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  53-я  и  особенно  14-я  Стрит—  роскошный  центр  Нью-Йорк-Сити  в  середине  прошлого  века,  теперь  эти  улицы  слегка  утратили  былой  гламур;
**  чёрные,  как  абиссинцы,  и  "бездноватые",  от  the  abyss?  —прим.  перев.


Фрэнк  О'Хара,  "Маяковский"

1.
Сердце  —мой  мотылёк!
Стою  в  раковине  ванной,
плача.  Мама,  мама,
кто  я?    Если  он
просто  вернётся  раз
и  поцелует  меня  в  фейс*,
и  его  щётка  волос—
мой  висок,  это  трепет  птичий!

тогда  только  я  оденусь,
думаю,  и  пройдусь  улицей.

2.
Я  люблю  тебя.  Люблю,
но  возвращаюсь  ко  своим  стихам,
а    сердце  жмётся
что  кулак.

Слова!  будьте
хворы,  как  я,  без  сознания,
закатывайте  глаза,  омут—

и  я  уставлюсь  вниз
на  свою  раненную  красу,
коей  высшая  цена—  талант
к  поэзии.

Не  могу  угождать,  чаровать,  побеждать—
каков  поэт!
А  чистая  вода  густа

кровавыми  барашками  у  крана.
Я  обнимаю  облако,
но  когда  парил,
оно  дождило.

3.
Забавно!  эта  кровь  на  груди,
ах  да,  я  было  таскал  кирпичи,
грыжа  на  интересном  месте!
а  вот  дождит  на  айлант*,
когда  я  выхожу  на  подоконник,
колеи  внизу  в  скрыты  дымкой    и
блистают  страстно,  к  побегу;
я  прыгаю  в  листву,  зелёную  как  море.

4.
Теперь  я  спокойно  жду,
пока  катастрофа  моей  личности
снова  покажется  прекрасной
и  интересной,  и  модерновой.

Местность  серая  и
бурая,  и  бела  деревьями,
снегами  и  небесами  смеха,
что  всё  кукожатся,    они  не  столь  забавны,
не  просто  темны,  не  просто  серы.

Может,  это  самый  холодный  день
года,  что  он  думает  об
этом?  То  есть,  что  думаю  я?  Если  так,
однако,  я  снова  я.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  "фейсом  по  тейблу"=  "мордой  по  неструганным  доскам"  (из  жаргона  советских  шестидесятников);
**  кустарник,  похожий  на  папоротник,—  прим.  перев.


Mayakovsky

1.
My  heart’s  aflutter!
I  am  standing  in  the  bath  tub
crying.  Mother,  mother
who  am  I?  If  he
will  just  come  back  once
and  kiss  me  on  the  face
his  coarse  hair  brush
my  temple,  it’s  throbbing!

then  I  can  put  on  my  clothes
I  guess,  and  walk  the  streets.

Cannot  please,  cannot  charm  or  win
what  a  poet!
and  the  clear  water  is  thick

with  bloody  blows  on  its  head.
I  embrace  a  cloud,
but  when  I  soared
it  rained.

2.
I  love  you.  I  love  you,
but  I’m  turning  to  my  verses
and  my  heart  is  closing
like  a  fist.

Words!  be
sick  as  I  am  sick,  swoon,
roll  back  your  eyes,  a  pool,

and  I’ll  stare  down
at  my  wounded  beauty
which  at  best  is  only  a  talent
for  poetry.

Cannot  please,  cannot  charm  or  win
what  a  poet!
and  the  clear  water  is  thick

with  bloody  blows  on  its  head.
I  embrace  a  cloud,
but  when  I  soared
it  rained.

3.
That’s  funny!  there’s  blood  on  my  chest
oh  yes,  I’ve  been  carrying  bricks
what  a  funny  place  to  rupture!
and  now  it  is  raining  on  the  ailanthus
as  I  step  out  onto  the  window  ledge
the  tracks  below  me  are  smoky  and
glistening  with  a  passion  for  running
I  leap  into  the  leaves,  green  like  the  sea

4.
Now  I  am  quietly  waiting  for  
the  catastrophe  of  my  personality
to  seem  beautiful  again,
and  interesting,  and  modern.

The  country  is  grey  and
brown  and  white  in  trees,
snows  and  skies  of  laughter
always  diminishing,  less  funny
not  just  darker,  not  just  grey.

It  may  be  the  coldest  day  of
the  year,  what  does  he  think  of
that?  I  mean,  what  do  I?  And  if  I  do,
perhaps  I  am  myself  again.

Frank  O'Hara


Фрэнк  О'Хара,  "По  плану"

После  первого  стакана  водки
тебе  по  нраву    почти  всё,
что  в  есть  жизни,  даже  своя  загадочность;
думаешь,  как  хорошо,  что  коробок
спичек  малиновый  и  коричневый,  и  зовется
"La  Petite"*,  и  доставлен  из  Швеции,
ибо  они  суть  слова,  что  ты  знаешь,  и  что
всё,  что  ты  знаешь,  как  слова  не  суть  их  чувства
или  их  намёки,  и  ты  пишешь  потому,
что  знаешь,  не  оттого,  что  понимаешь  их,
ведь  ты  не  ты-глупый-и-ленивый,
и  никогда  не  станешь  великим.  но  делаешь  то,
что  знаешь,  ведь  что  ещё  остаётся?

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  "Малышка"(фр.)


As  Planned  

After  the  first  glass  of  vodka
you  can  accept  just  about  anything
of  life  even  your  own  mysteriousness
you  think  it  is  nice  that  a  box
of  matches  is  purple  and  brown  and  is  called
La  Petite  and  comes  from  Sweden
for  they  are  words  that  you  know  and  that
is  all  you  know  words  not  their  feelings
or  what  they  mean  and  you  write  because
you  know  them  not  because  you  understand  them
because  you  don't  you  are  stupid  and  lazy
and  will  never  be  great  but  you  do
what  you  know  because  what  else  is  there?

Frank  O'Hara

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262126
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 28.05.2011


Ричард Уилбер, "Писательница" и "Дыра в полу"

Ричард  Перди  Уилбер,  "Писательница"

Запершись  у  себя  в  комнате  на  носу  дома-корабля,
где  свет  мельтешит,  где  ветры  мотают  липу,
моя  дочь  пишет  рассказ.

Я  замираю  на  лестнице,  слушая
согласный  цокот  клавиш  машинки—
так  цепь  волочится  по  планширу.

Молода  она,  а  бремя
её  жизни—  великий  фрахт,  отчасти  он  тяжек:
я  желаю  ей  удачного  рейса.

Но  вот  она,  это  она  замирает,
словно  чтоб  отвергнуть  мою  мысль,  её  простой  росчерк.
Воцаряется  тишина,  в  коей

весь  дом  выглядит  мыслящим.
А  затем  она  принимается  за  своё:  цокот  очередями
кучен—  и  снова  тихо.

Я  помню  изумлённого  скворца,
залетевшего  в  эту  комнату  два  года  назад;
как  мы  крались  туда,  подняли  раму—  

и  пятились,  чтоб  не  напугать  его;
и  как  беспомощно  и  долго  через  щель  в  двери
мы  наблюдали  ,  как  мягкое,  дикое,  тёмное

и  переливчатое  создание
бьётся  о  блески  стёкол,  падает  как  перчатка
на  грубый  пол,  ила  на  стол

и  затем,  кровоточа,  переводит  дух,  чтоб,
изловчась,  повторить  попытку;  и  как  наши  души
воспряли,  когда  вдруг  уверенно

скворец  порхнул  со  спики  стула,
гладко  чиркнув  в  правое  окно—
и  одолел  порог  мира.

Это  всегда  важно,  моя  дорогая,
вопрос  жизни  и  смерти,  а  я-то  забыл.  Желаю
тебе,  того  что  сулил  прежде,  только  пуще.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы


The  Writer  

In  her  room  at  the  prow  of  the  house
Where  light  breaks,  and  the  windows  are  tossed  with  linden,
My  daughter  is  writing  a  story.

I  pause  in  the  stairwell,  hearing
From  her  shut  door  a  commotion  of  typewriter-keys
Like  a  chain  hauled  over  a  gunwale.

Young  as  she  is,  the  stuff
Of  her  life  is  a  great  cargo,  and  some  of  it  heavy:
I  wish  her  a  lucky  passage.

But  now  it  is  she  who  pauses,
As  if  to  reject  my  thought  and  its  easy  figure.
A  stillness  greatens,  in  which

The  whole  house  seems  to  be  thinking,
And  then  she  is  at  it  again  with  a  bunched  clamor
Of  strokes,  and  again  is  silent.

I  remember  the  dazed  starling
Which  was  trapped  in  that  very  room,  two  years  ago;
How  we  stole  in,  lifted  a  sash

And  retreated,  not  to  affright  it;
And  how  for  a  helpless  hour,  through  the  crack  of  the  door,
We  watched  the  sleek,  wild,  dark

And  iridescent  creature
Batter  against  the  brilliance,  drop  like  a  glove
To  the  hard  floor,  or  the  desk-top,

And  wait  then,  humped  and  bloody,
For  the  wits  to  try  it  again;  and  how  our  spirits
Rose  when,  suddenly  sure,

It  lifted  off  from  a  chair-back,  
Beating  a  smooth  course  for  the  right  window
And  clearing  the  sill  of  the  world.

It  is  always  a  matter,  my  darling,
Of  life  or  death,  as  I  had  forgotten.  I  wish
What  I  wished  you  before,  but  harder.  

Richard  Wilbur


Ричард  Перди  Уилбер,  "Дыра  в  полу"

 Рене  Маргитт*

Плотник  дыру  выпилил
в  полу  моей  гостиной,  
и  в  четыре  пополудни  я
стою,  глядя  вниз,  как  Шлиман
стоял,  когда  его  заступ  
бился  о  короны  Трои.

Свежие  опилки  искрят
на  серых,  косматых  торцах:
один  выбритый  пятак
с  той  поры,  как  пол  был  настелен.
Они  серебрятся  и  золотятся,  как
ошурки  молодильных  яблок.

На  коленях  я  гляжу  туда,  
где  скрываются  балки.
Прямо  улица,  слабо  освещённая
пунктиром  бьющих  огней
впадает  в  долгую  тьму,
где  её  параллели  сойдутся.

Радиаторная  труба
высится  на  среднем  плане
как  закрытый  киоск,  где
из  новостей  только  ночь.
Здесь-то  она  не  зелена,
как  часть  её  в  видимом  мире.

И  кто  я  теперь,  Бога  ради?
Некая  драгоценность  или  садик?
Или  это  нехоженное  место—
самая  суть  дома,
где  время  копило  нашу  поступь
и  долгую  канитель  голосов?

Не  эта,  зарытая  странность
что  питает  ведомое—
весна,  из  коей  торшер
пьёт  более  буйный  цвет,
воспламеняя  камчатый  альков
и  всю  опасную  комнату.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  бельгийский  художник-сюрреалист,  его  биография  по  ссылке:  http://ru.wikipedia.org/wiki/Магритт,_Рене


A  Hole  In  The  Floor  
for  Rene  Magritte

The  carpenter's  made  a  hole
In  the  parlor  floor,  and  I'm  standing
Staring  down  into  it  now
At  four  o'clock  in  the  evening,
As  Schliemann  stood  when  his  shovel
Knocked  on  the  crowns  of  Troy.

A  clean-cut  sawdust  sparkles
On  the  grey,  shaggy  laths,
And  here  is  a  cluster  of  shavings
From  the  time  when  the  floor  was  laid.
They  are  silvery-gold,  the  color
Of  Hesperian  apple-parings.

Kneeling,  I  look  in  under
Where  the  joists  go  into  hiding.
A  pure  street,  faintly  littered
With  bits  and  strokes  of  light,
Enters  the  long  darkness
Where  its  parallels  will  meet.

The  radiator-pipe
Rises  in  middle  distance
Like  a  shuttered  kiosk,  standing
Where  the  only  news  is  night.
Here's  it's  not  painted  green,
As  it  is  in  the  visible  world.

For  God's  sake,  what  am  I  after?
Some  treasure,  or  tiny  garden?
Or  that  untrodden  place,
The  house's  very  soul,
Where  time  has  stored  our  footbeats
And  the  long  skein  of  our  voices?

Not  these,  but  the  buried  strangeness
Which  nourishes  the  known:
That  spring  from  which  the  floor-lamp
Drinks  now  a  wilder  bloom,
Inflaming  the  damask  love-seat
And  the  whole  dangerous  room.

Richard  Wilbur

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=262023
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 27.05.2011


Богомил Тодоров, "Прощание" и "Раковый корпус"

Богомил  Тодоров,  "Прощание"

...  Покуда  преет  кофе,  я  взгляну
на  это  море—  на  холсте  бушует.
На  зрителя  летит  лишь  мелочь  брызгов
сюда,  она  легка,  редка  в  порывах.
Постиг  я  ,видишь,  тайну  акварели,
и  силу  чувств  незримых,  скрытых  в  ней,
в  прозрачности  таимой,  нею  я
был  мучим  долго...  Если  завтра  некто
замрёт  у  волн,  он  тоже  ощутит,
как  взгляд  его  блеснёт  во  глубине,
как  перстень  обручальный,  кой  влеком
бесплотной  плотью  неживой  воды—
всё  понизу,  где  одиноко  спят
века,  и  корабли,  и  кости..  
Пусть  ощутит  он  на  устах  своих
горчавость  влаги,  дух  дорог  и  песен
путейца-моряка;  любви  веянье;
и  боль  —  я  снова  с  морем  попрощаюсь,
"ну  с  богом"...  Вот,  и  кофе  плачет:
коричневы,  теплы  и  ароматны  слёзы...

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


 ПРОЩАВАНЕ

 ...Доде  кафето  къкри,  да  погледам
 това  море,  бушуващо  в  платното.
 Тук,  най-отпред,  най-ситни  пръски  турих  –
 по  зрителя,  поспрял,  да  ръсват  леко...
 Прозрачността,  туй  тайнство  на  боите,
 на  сетива  незрими,  я  постигнах.
 Виж,  силата,  в  прозрачността  стаена,
 ме  мъче  дълго...  Спре  ли  утре  някой,
 дано  отвъд  вълните  сам  усети
 как  погледът  му  блесва  в  глъбината
 като  халка  венчална,  как  го  тегли
 самата  плът  безплътна  на  водата  –
 все  по-надолу,  где  то  спят  самотни
 и  векове,  и  кораби,  и  кости...
 По  уcтните  си  той  дано  усети
 горчива  влага,  дъх  на  път  и  песен
 на  странствуващ  моряк;  на  обич  повей;
 и  болка  –  аз  отнова  казвам  "сбогом"
 на  своето  море...  Кафето  плаче
 с  кафяви,  ароматни,  топли  сълзи...

Богомил  Тодоров


Богомил  Тодоров,  "Раковый  корпус"

Остро  пахнет  карболкой.  Надеждою  —тяжко.
Боль  в  устах  и  на  веках  застыла  несмело.
Мелочь  мыслей  испариной  потною  мажет  
совершенное,  тленное,  ждущее  тело...

Тишина  стелет  страху  свой  лёд  еле  видно,
а  в  затворе  простор  белоснежный  притих.  
В  вазах  спеют  цветы.  (И  настолько  обидно,
что  бодрятся,  хоть  корни  отрезаны  их!)

Час  свидания  скор.  (Или  время  прощанья?)
Час  раздумий  обманных.  (Здесь  ложь  —это  свято!)
Принимают  пакеты  с  едой  и  вещами,  
будто  сфинксы,  молчащие  люди  в  халатах...

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


РАКОВА  БОЛНИЦА

 Остър  дъх  на  карбол.  Тежък  дъх  на  надежда.
 Дъх  на  болка  –  в  клепачи  и  устни  замряла.
 Като  капчици  пот  малки  думи  отцежда
 съвършеното,  тленното,  чакащо  тяло…

 Подъл  страх  ледени  тишината  привидна
 и  пространството  бяло  отвред  е  затворено.
 Тихи  вази  цветя.  (И  така  е  обидно,
 че  са  бодри  на  вид,  а  с  отрязани  корени!)

 Час  на  свиждане  кратко.  (Или  час  на  прощаване?)
 Час  на  думи  лъжливи.  (Тук  лъжата  е  свята!)
 И  онез  безразлични  на  приемане,  сдаване,
 като  сфинксове  тъжно  мълчащи  халати…

Богомил  Тодоров

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261976
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 27.05.2011


Архимандрит Серафим (Алексиев) , "Сквозь туман"

От  ливня  и  бури,  всю  ночь  прохлеставшим  по  скалам,
сокрылся  во  мгле  крутобокий,  могучий  Балкан.
Нет  леса  глазам,  устремившися  к  елям  немалым,
как  будто  всё  дымом  задул  пробуждённый  вулкан.

Стоишь  ты  один  за  вратами  в  горах  близ  усадьбы,
и  думаёшь  ,сколько  сегодня  укрылось  красот
за  этой  студёной  и  мглистой  вуалью,  о  знать  бы.
И  жадно,  с  восторгом  печальным  взираешь  вперёд.

И  вот,  налетает  внезапно  стихающий  ветер,
завесу  подвинет  немного—  и,  дух  затаив
от  дивного  вида,  отвергнув  былые  запреты,
решаешься  ты  на  крутую  вершину  взойти.

Как  будто  кто  кличет  в  укор  горемычия  бездне,
мол  ввысь  устремишься,  достигнешь  вон  той  высоты,
где  солнце  ликует  и  греет,  где  рабство  исчезнет,
где  диво  незримое  прежде  увидишь  и  ты!

Так  мир  наш  насущный  скрывает  земные  красоты
в  облацех  несветлых  страданий  и  тяжких  ярём.
Но  Бог,  временами  их  сдвинув,  нас  манит  в  полёты—
и  ты  очарован  велением  свыше:  "Идём!"

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы
 

ПРЕЗ  МЪГЛИТЕ

 След  бурния  дъжд,  що  плющя  цяла  нощ  по  скалите,
 мъгла  е  отнесла  могъщия  стръмен  Балкан.
 Отсреща  гората  я  няма  и  сякаш  елхите
 във  дим  е  погълнал  току-що  изригнал  вулкан.

 Стоиш  ти  един  на  планинския  дом  пред  вратата
 и  мислиш  си  колко  се  хубости  тулят  сега
 зад  тоя  студен  непрозрачен  воал  на  мъглата.
 И  жажда  да  бродиш  те  пълни  с  копнеж  и  тъга.

 А  ето,  отвреме-навреме  внезапният  вятър
 завесите  сякаш  раздипля  и  ти,  стаил  дъх,
 от  чудната  гледка,  открила  пред  теб  планината,
 решаваш  да  тръгнеш  нагоре  към  стръмния  връх.

 Че  нещо  зове  те  –  през  урви  и  чуки,  и  бездни
 да  литнеш  нагоре,  да  стигнеш  онез  висоти,
 де  слънцето  радостно  грей,  де  неволята  чезне
 и  дето  невиждани  гледки  ще  видиш  и  ти!

 Така  и  отвъдният  свят  си  таи  красотите
 зад  облаци  тъмни  от  земни  беди  и  тегла.
 Но  ето,  отвреме-навреме  Бог  пръсва  мъглите
 и  ти,  очарован,  Го  чуваш  да  вика:  “Ела!”

Архимандрит  Серафим  (Алексиев)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261869
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 26.05.2011


Адриан Ербичану, "Зимняя история"

Кто  говорит,  что  в  небе  только  мрак?    
Снежинка,  вот,  она  тебя  пугает?
Не  говори  ей,  будто  ты  бедняк,
что  нету  дров,  она  ведь  это  знает.
И  что  здоровью  лучше,  чем  мороз?
Так  возродись,  о  хворях  забывая;
в  стене  пролом?  вот  небо  без  заноз!
Будь  счастлив  ты,  что  с  каждым  не  бывает!...

На  Рождество  стучится  Дед  Мороз,
(он  бородач  на  санках  из  сказаний),
притом  не  достигая  снов  без  грёз
торгующей  коробкой  спичек  Ани.
С  железным  шумом  распахнулись  ставни;
на  улицу  сигнул  сокрытый  блеск...
—Дела,  mon  cher*?...  —Мадам,  вас  холод  манит!
—Мне  жарко  так,  что  задыхаюсь  здесь...

Дрожа  как  лист,  последнее  дыханье
под  облаками  ищет  свой  уют:
—  Уже  остыл...  преставился  карманник...
—  Мon  cher,  напьемся?  Утром  нас  побьют...
Кто  говорит,  что  в  небе  только  мрак?    
Ну  вот,  из-за  меня  и  ты  бедняк?...

И,  облачаясь  в  белое,  весь  город
печали  вдаль  забрасывает  гордо.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  mon  cher=  мой  дорогой  (фр.)

Poveste  de  iarnă

 Cine  a  spus  că  cerul  e  posac?
 Un  fulg,  acolo,  ce  e,  te-nfioară?
 Nu-i  spune  lui  poveşti  că  eşti  sărac,
 Că  lemne  n-ai,  doar  nu-i  întâia  oară.
 Şi  ce-i  mai  sănătos  ca  statu-n  ger?
 Te  naşti  din  nou,  nimic  nu  te  mai  doare;
 E  zidul  spart  ?  Te  poţi  uita  la  cer!
 Ferice  fii,  nu  poate  fiecare!…

 Bătea  la  uşi  Crăciunul  timpuriu
 (În  sănii  cu  bărboşi  purceşi  din  mituri,)
 Dar  n-ajungea  –  în  visul  lor  târziu-
 Sărmanelor  “fetiţe  cu  chibrituri”…
 În  zgomot  sec  se  deschideau  obloane;
 Ţâşneau  în  stradă  mii  de  licurici…
 -“Ce  faci,  mon  cher?...  Аi  să  răceşti  cucoane!”
 -“E-atât  de  cald  că  mă  sufoc  aici…”

 În  tremur  scurt  o  ultimă  suflare
 Pierea  sub  ceru-nzăpezit  de  nori  :
 -“A  mai  murit  un…hoţ  de  buzunare…”
 -“Să  bem,  mon  cher,  că  iată  bate-n  zori”…
 Cine  a  spus  că  cerul  e  posac?
 Păi  ce  să  fac,  eu  te-am  făcut  sărac?…

 Se-nvălurea  în  alb  întreaga  urbă
 Trasând  pe  zare  o  tristeţe  curbă.

 Adrian  Erbiceanu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261855
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 26.05.2011


Адриан Ербичану, "Удача" и ""Шторы ночные"

Адриан  Ербичану,  "Удача"  

Твоя  удача  широко  стремится
необратимым,  крученным  броском.
Хлебай  её  как  воду  из  криницы,
а  нет—так  жди,  авось  одним  глазком.

Удача  та,  а  может  просто  эта?
Ты  сколько  раз  убитый  восставал
чтоб  видеть  новостарый  луч  рассвета,
который  в  сеть  ночей  тебя  поймал?
 
Удача—  трансгрессивная  ошибка,
способная  на  всяческий  каприз:
в  одной  руке  то  бич,  то  грош,  то  скибка;
то  взыщет  штраф,  к  нему  добавив  приз.

Твоя  удача?!  Ум  твой  засосала
трудов  трясина  пыточной  тюрьмы...
Твоя  удача?!  Нет!  и  не  бывала!..

Не  нам  она,  её  чудачим  мы.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы

 
Norocul

 Norocul  tău,  imperturbabil,  trece
 Ireversibil,  pe  un  vast  traiect.
 Să-l  sorbi  cum  sorbi  din  cupă  apa  rece
 Sau  să-l  aştepţi,  o  viaţă,  circumspect.

 Norocul  dă  să  plece  sau  să  vină?
 De  câte  ori,  căzut,  te-ai  ridicat
 Să  vezi  re-decantarea  de  lumină
 Care  în  mreje  te-a  acaparat?

 Norocul  e-o  eroare  transgresală,
 Din  nu  ştiu  ce  capricii  zămislit,
 De-aceeaşi  mână  care,  din  greşeală,
 Cum  ţi  l-a  dat  aşa  l-a  târnuit.

 Norocul  tău?!  Ţi-e  mintea  înglodată
 De  truda  turmentatelor  nevoi…
 Norocul  tău?!  O!  N-a  fost  niciodată!…

Există  numai  cum  ni-l  facem  noi.

Adrian  Erbiceanu


Perdelele  nopţii

 Perdelele  nopţii  cad  iluzorii;
 Umbre-epave  se-agaţă  de  stânci;
 Vânturi  solare  biciuie  zorii…
 Greu  ne  începem  suişul.  Pe  brânci!
 
 Ancora  zilelor  scarmănă-ntruna;
 Dinţii  de  gresii  se-nfruptă  din  mal.
 Adevărul,  frate  bun  cu  Minciuna,
 S-a  logodit  cu  un  bol  de  cristal.

 Scapără  vatra  de-atâta  căldură;
 Lunecă  ape  pe  punţi  de  grumaji.
 Ura  e  dragoste;  Dragostea,  ură…
 Ieri  a  fost  mâine;  Mâine  e  Azi.

 Braţe  întinse  bat  greu  la  galere…
 Doi  şi  cu  unu  fac  patru.  Şi-i  trist!
 Cutele  vremii  se  strâng  de  durere…
 Popa  citeşte  un  nou  acatist!

Adrian  Erbiceanu


Адриан  Ербичану  ,  "Шторы  ночные"  

Шторы  ночные  выходят  из  моды;
тени  цепляются  к  скалам,  беда;    
ветры  солярные  пенят  восходы...
Трудно  начать  восхожденье.  Айда!

Якорю  дней  перетрёп  не  наскучит;
зубы  песчаника  пиром  сыты;  
Правда  и  Ложь,  две  сестры  неразлучны,
чару  хрустальную  делят  на  ты.

Печь  не  согреет  искрясь  лишь  для  виду;
вымыть  затылки  мосты  что  развесть.
Ненависть  это  Любовь;  нелюбидеть...
Завтра  вчера  было;  Завтра  есть  Днесь.  

Плещут  как  вёсла  галерные  руки....
Два  и  один...  и  печальны!  не  пять.
Века  точило  ужалось  от  муки...
Долго  попу  акафисты  читать!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261675
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 25.05.2011


Архимандрит Серафим (Алексиев) , два стихотворения

Архимандрит  Серафим  (Алексиев)  "Непостижимый"

Вовеки,  Боже,  Ты  вовсю  велик
и  таинства  Твои  непостижимы!
Народы  тщательно  незримый  Лик
в  божественные  ста  наречий  рифмы
улавливают,  да  и  наш  язык
упорствует  Твоё  измолвить  имя.

Притом*  Ты  сам  себя  смирил,
предвечной  славы  осветил  облачье,
и  Сын  Твой  в  яслях  новый  путь  открыл,
и  ,смертью  смерть  поправ,  Завет  съиначил:  
Ты  таинство  сугубое  явил,
и  потому  непостижимый  паче!

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы
**  (участта)  корава=(участь,  доля,  судьба)  твёрдая,  жёсткая,  чёрствая;
*  но  ето=  но  вот,—  прим.  перев.  

НЕПОСТИЖИМИЯТ

 Отвека,  Боже,  Ти  си  тъй  велик,
 и  Твойте  тайни  –  тъй  непостижими!
 Човеците  незримия  Ти  лик
 в  божествените  на  всемира  рими
 долавяха,  а  нашият  език
 безсилен  бе  да  каже  Твойто  име.

 Но  ето,  Ти  откакто  се  смири,
 съблече  Своята  предвечна  слава,
 и  Младенец  във  ясли  се  роди,
 и  участта  ни  сподели  корава*,
 Ти  по-велика  тайна  ни  разкри
 и  по-непостижим  си  оттогава!

Архимандрит  Серафим  (Алексиев)


Архимандрит  Серафим  (Алексиев),  "Может  быть!"

Коль  тонешь  ты  в  грехах,  
раскаяньем  томимый,
тебя  пронзает  страх
лихой,  неутолимый,
пусть  внешне  будешь  строг
и  праведен,  и  светел,
добром  укрыв  порок,
притянешь  добродетель;
раздвоен,  сгинешь  ты
во  многоличьях  страсти,
взыскуя  Доброты,
но  дьяволу  подвластен,
к  добру  оборотишься,  
в  пыли  тельцовых  троп  
житьём  своим  кичишься,
холя  запасов  горб;
и  кто  там  распознает
в  твоём  шкафу  гробы:
судьба  моя—  дерзанье...
и  ваша,  может  быть!..

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы
По  этой  ссылке    http://www.sputnik-gps.ru/2008/09/blog-post_08.html
 на  православном  русском  сайте  вместо  опубликовали  "автогугль",  просто  безобразие;  пожалуйста  дублируйте  на  православные  сайты  мои  переводы  или  обратитесь  ко  мне,  я  помогу  вам  иначе  это  же  стихотворение  переложить;
*  гузен=  виновен,  грешен  (гузен  не  гонен  бяга=  на  воре  шапка  горит),  а  гъз=  задница,  гуз;
**  да  чезнеш=  исчезнешь,  исчахнешь  (перен.  будешь  изнывать,  томиться),—  прим.  перев.


МОЖЕ  БИ!

 Да  се  топиш  във  грях,
 измъчен  и  разкаян,
 да  тръпнеш  гузен*,  плах**,
 обзет  от  смут  безкраен,
 а  външно  да  си  строг
 и  праведен  и  светъл,
 с  добре  прикрит  порок,
 с  привидна  добродетел;
 да  чезнеш*  раздвоен
 и  всякога  пристрастен;
 към  Бога  устремен,
 на  дявола  подвластен
 в  доброто  да  се  вричаш,
 на  злото  да  си  роб,
 живота  да  обичаш
 и  жив  да  си  във  гроб;
 и  никой  да  не  знае
 за  твоите  борби—
 туй  моята  съдба  е...
 и  твойта,  може  би!...

Архимандрит  Серафим  (Алексиев)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261608
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 25.05.2011


Никита Стэнеску, четыре стихотворения (короткие)

Никита  Стэнеску,  "Черешняк"

Нам  не  верят  в  то,  что  мы  целуем
птиц  на  лету,  травы,  что  растут.
Мы  как  бы  очевидцы
взросления  в  ржавом  цвету.

Никто  нам  не  молвит:  ты,  оголодавший!
Никто  нам  не  молвит:  ты,  жаждущий!
Весна  проплывает  под  бабочками,
грезёр-половик  под  тобой,  навесом,  тащится!
 
Приди  в  сон  мой,  яви  красоту,
уронись  в  рот  мой  иссохший,
черешня  красная  в  кипарисовом  цвету,
фея  понарошку!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Cireşar

 Nimeni  nu  ne  crede  dacă  sărutăm
 pasărea  din  zbor,  iarba  înverzind.
 Noi  suntem  un  fel  de  martori
 ai  adolescenţei  ruginind.

 Nimeni  nu  ne  spune:  bea,  flămândule!
 Nimeni  nu  ne  spune:  însetatule!
 Curge  primăvara  pe  sub  fluturi,
 visător  podeaua  curge  pe  sub  tine,  patule!

 Lasă-te  pe  somnul  meu,  tu  vis  frumos,
 cade-mi  tu  în  gura  mea  uscată
 roşie  cireaşă  dintr-un  chiparos,
 zână  inventată!

Nichita  Stănescu


Никита  Стэнеску,  "Лабиринт  в  огнях"

Знать,  дымок  недоуменья
в  небо  бледно  тянет  весть;
пусть  Ликург  законы  сменит
послезавтра,  завтра,  днесь...  

Как  бы  букве  безоружной
в  слове  плотном  показать
то,  что  смысл  не  обнаружен,
как  нам  даст  об  этом  знать?

Муж,  жена,  то  тот,  то  эта:
знаки  на  своих  местах.
Слово-крепость,  ты  заметна:
в  дыме  огненном  чиста.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Labirint  în  flăcări

Deci  ceea  ce  nu  se-nţelege
 suie  în  ceruri,  palid  fum,
 dă  Lycurg  o  nouă  lege
 poimâine,  mâine,  acum,—

 Cum  că  potrivit  se-arată
 la  distrugerea  de  sens
 litera  neînarmată
 în  cuvântul  cel  mai  dens.

 Ba  muiere,  ba  bărbat  e,
 semn  şi  semne  la  un  loc
 o,  cuvântule,  cetate
 pururea  în  fum  şi  foc.

Nichita  Stănescu


Никита  Стэнеску,  "Иероглиф"  

Что  за  одиночество,
когда  ты  не  смыслишь  смысла
когда  он  есть.

И  что  за  одиночество
быть  слепым  в  среди  дня...
и  глух,  что  за  одиночество
на  пике  песни.

Но  коль  я  не  смыслю,
когда  нет  смысла,
и  слеп  в  полночь,
и  глух  в  полной  тишине,—
о,  одиночество  одиночеств!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Hieroglifa

 Ce  singurătate
 să  nu  înţelegi  înţelesul
 atunci  când  există  înţeles.

 Şi  ce  singurătate
 să  fii  orb  pe  lumina  zilei,—
 şi  surd,  ce  singurătate
 in  toiul  cântecului.

 Dar  să  nu-nţelegi
 când  nu  există  înţeles
 şi  să  fii  orb  la  miezul  nopţii
 şi  surd  când  liniştea-i  desăvârşită,—
 o,  singurătate  a  singurătăţii!

 Nichita  Stănescu


Никтита  Стэнеску,  "Право  на  время"

Есть  у  тебя  свой  особый  рай,
в  котором  слов  не  говорится.
Бывает,  шевелится  он  в  руке
—  и  перед  тем  падает  тебе  пара  листьев.
С  овальным  лицом,  он  стоит,  склонён
туда,  откуда  льётся  свет,
с  избытком  желтка,  с  избытком  лени,
с  трамлинами  для  прыгунов  в  смерть.
У  тебя  особый,  ясный  удел,
откуда  вздымаются  облака  городов,
и  движутся  секунды  всегда
на  южный  кордон  часов,
когда  воздух  становится  фиолетов  и  хладен,
и  карта  вечера  без  границ,
и  едва  ли  могут  выжить
образы  в  преотчаянном  прицеле  зениц.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Dreptul  la  timp

 Tu  ai  un  fel  de  paradis  al  tău*
 în  care  nu  se  spun  cuvinte.
 Uneori  se  mişcă  dintr-un  braţ
 şi  câteva  frunze  îţi  cad  inainte.
 Cu  ovalul  feţei  se  stă  înclinat
 spre  o  lumină  venind  dintr-o  parte
 cu  mult  galben  în  ea  şi  multă  lene,
 cu  trambuline  pentru  săritorii  în  moarte.
 Tu  ai  un  fel  al  tău  senin
 De-a  ridica  oraşele  ca  norii,
 şi  de-a  muta  secundele  mereu
 pe  marginea  de  Sud  a  orei,
 când  aerul  devine  mov  şi  rece
 şi  harta  serii  fără  margini,
 şi-abia  mai  pot  rămâne-n  viaţă
 mai  respirând,  cu  ochii  lungi,  imagini.

Nichita  Stănescu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261480
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 24.05.2011


Никита Стэнеску, два стихотворения

Никита  Стэнеску,  "Триумф"

Мой  отец  плакал  солёными  слезами
на  пути  повозки.
Кони,  четверо  числом,
влекушие  квадригу,
было  умерли  от  гелиозиса*  и  других  звёзд!
—  Пешком,  дети,  говорю  вам,
пойдём  пешком!
Долог  наш  путь,  бабочек  много...
Сегодня  будем  есть  копья  и  тряпьё  знамён
до  удушья!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  гелиозис=  солнечный  удар,—  прим.  перев.

Triumful

Tatăl  meu  plângea  cu  lacrimi  sărate
 pe  roata  căruţii.
 Caii  cei  patru  la  număr,
 trăgând  la  cvadrigă,
 muriseră  de  insolaţie  şi  de  alte  stele!
 Pe  jos,  copii,  vă  zic,
 să  mergem  pe  jos!
 Drumul  e  lung,  fluturii  sunt  mulţi,  —
 să  azvârlim  cu  sandaua  după  fluturi!
 Astăzi  vom  mânca  lănci  şi  cârpe  pe  steaguri
 până  la  sufocare!

Nichita  Stănescu


Никита  Стэнеску,  "Оверед"

Оверед,  чьи  корни  ветер  сочти;
пятки-лопаты*,  что  лист  платана;
полупарящий,  почти  
вне  сезонов  аркана.

С  руками  изрытыми,  как  дубовый  лист,
со  стволом,  где  дупло  глубокое,
в  коем  медведи  спят  головами  вниз,
небу  земляному  зря  макушкой  цокая.

Всегда  мозги  пустые,  с  идеями,
развёрнутыми,  что  древ*  вёртких  гора,
к  облакам,  в  эоны  змеевы,
где  самый  мрак.
Видим  как  в  воде,  всегда;
шелесто`м  ветром  земным;
с  корнями,  впившимися  в  радугу  да
в  краски,  кои  как  дым.

Овередом  я  заброшен  сюда,
бит  миром  иным,  этого  близнецом...
И  кажется  все  мне  знакомым,  ничто
не  сходится  с  ведомым  мною  притом.

*  можно  и  "лапатые  подошвы";
**  арбор  инверс",  название  стихотворение,  значит  "дерево  наоборот  (инвертированное)",  "арбор"  также  значит  "ось"  и  "мачта",  вообще  это  слово  редкое  в  румынском,  иностранщина  архаичная,  латинская  ("пом"  и  "копак"  роднее,  дакские?);  обычно  дерево=  "копак"  или  "пом"  (если  в  саду);  прекрасный  автопортрет!  в  духе  Дилана  Томаса,  только  лаконичнее  и  скованно  так:  Румыния  1970-х,—  прим.  перев.


 Arbor  invers

 Arbor  invers,  cu  rădăcinile-n  vânt,
 cu  tălpile  late  ca  frunza  platanului,
 aproape  plutind,  abia  atingând
 anotimpurile  anului.

 Cu  mâinile  crestate  ca  frunza  de  stejar,
 cu  trunchiul  cu  scorbură-adâncă
 în  care  dorm  urşii  cu  capul  în  jos,  în  zadar
 spre-un  cer  de  pământ  vrând  s-ajungă.

 Mereu  cu  creirul  gol,  cu  ideile
 răsfirate  ca  pe-un  deal  pomii  rotaţi,
 dus  în  nori,  în  scâteile
 celor  neluminaţi.
 Văzut  ca  în  apă,  mereu,
 şi  foşnind  de  un  vânt  de  pământ,
 cu  rădăcinile  înfipte  în  curcubeu
 şi-n  culori  ce  nu  sunt.

 Arbor  invers  am  rămas,  rupt  din  sferă
 cu  sfera  aceasta  aidoma,  geamănă…
 Şi  totul  îmi  pare  ştiut,  dar  nimica
 din  ce  ştiu  cu  ce  este  nu  se  aseamănă.

Nichita  Stănescu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261310
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 23.05.2011


Олег Ольжич, три стихотворения

Олег  Ольжич,  "Ольвиец"

Сыт  я!  И  лира  утишена  барсовой  шкурой!
Сердце  лениво  давно—  как  фиал  без  вина:
пенился  он  было,  счастливо  выпит  до  дна.
Встречусь  улыбчив,  так  личит  мне,  с  правдой  понурой.

Меч  мой  над  ложем,  да  в  ножнах,  что  золотом  крыты.
Ёкнул  клинок—  и  улёгся  на  смуглость  коленей:  суди,
клин  мой  и  факел,  и  выход  мой  также,  один.
Завтра  поход:  зеленеют  просторы,  где  скиты.

Завтра  ты  полем  изыдешь.  А  стрелы,  как  ливень.
Некий  кочевник  мою  навостряет,  беда.
Завтра  мне  смерть  на  жаре  —как  живая  вода.
Днём  золотым,  налиты`м  как  Коринфа  олива.

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы


 ОЛЬВІЄЦЬ  

 Годi!  I  лiру  кидаю  на  барсову  шкуру.  
 Серце  ледаче  давно  —  як  фiал  без  вина.  
 Пiнявий  трунок  щасливо  допито  до  дна,  
 Личить  же  усмiхом  стрiнути  правду  понуру.  

 В  мене  над  ложем  мiй  меч  в  пiхвi,  золотом  битiй.  
 Зойкнуло  лезо  й  лягло  на  брунатiсть  колiн.  
 Лезо  —  cвiчадо,  i  в  ньому  мiй  вихiд  один  —  
 Завтрашнiй  похiд,  зеленi  просторi  i  скити.  

 Завтра  ступатимеш  полем.  А  стрiли,  як  злива.  
 Десь  кочовник  невiдомий  мою  наклада.  
 В  день  такий  смерть  —  як  цiлюща  вода.  
 В  день  золотий  i  тяжкий,  як  аттiйська  олива.

Олег  Ольжич


Олег  Ольжич,  "Археология"

Л.  Мосендзу
 
Слова  витрин  что  сонный  ток  молитв,
обывочно  прижимисты  анналы:
 —Мы  жали  хлеб.  Молоть  его  могли.
Мы  знали  медь.  Веками  воевали.

—  Я  был  убит  в  святом  бою.  Меня
заботливо  семья  похоронила.
Как  не  стоять  мне  среди  бела  дня
в  музейной  зале  мудрости  немилой.

Сдаётся  явно  мне  начистоту
саднящими  бессонными  ночами:
я  было  жил  в  обыденном  скиту
над  озером  с  родными  берегами.

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы


 АРХЕОЛОҐІЯ

Л.  Мосендзовi

 Поважна  мова  врочистих  вітрин,  
 Уривчасто  скупі  її  аннали:  
 —Ми  жали  хліб.  Ми  вигадали  млин.  
 Ми  знали  мідь.  Ми  завжди  воювали.  

 —Мене  забито  в  чесному  бою,  
 Поховано  дбайливою  сім'єю.  
 Як  не  стояти  так,  як  я  стою  
 В  просторій  залі  мудрого  музею?  

 Так  виразно  ввижається  мені  
 Болючими  безсонними  ночами:  
 Я  жив  колись  в  простому  курені  
 Над  озером  з  ясними  берегами.

Олег  Ольжич


Олег  Ольжич,  "Двенадцать  лет  кровавилась  земля..."

Двенадцать  лет  кровавилась  земля  —
и  заскорузла:  струпья  как  каменья.
И  устелило  трудные  поля
необоримых  поколенье.

К  остывшим  грудям  в  поисках  тепла
младенцы  жали  понапрасну  лица.
Чернавка  их  к  сосцам  своим  взяла,
жестокая  эпоха,  как  волчица.

Теперь  дожди  холодные,  ветры,
кудлаты  тучи,  маристые  реки.
Но  подрастают  в  сумраке  норы
суровые  братья`,  сверхчеловеки.

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы

*  *  *
Дванадцять  літ  крівавилась  земля
І  сціпеніла,  ствердла  на  каміння.
І  застелило  спалені  поля
Непокориме  покоління.

До  перс  закляклих,  просячи  тепла,
Тулили  марно  немовлята  лиця.
Проте  їм  чорне  лоно  віддала
Доба  жорстока,  як  вовчиця.

Тепер  дощі  холодні  і  вітри,
Кудлаті  хмари,  каламутні  ріки.
Але  ростуть  у  присмерку  нори
Брати,  суворі  і  великі.

Олег  Ольжич

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261197
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 23.05.2011


Александр Вутимски, "Ресторан" и "Корчма"

Александр  Вутимски,  "Ресторан"

Ах,  этот  яркий,  шумный  ресторан!
Ах  эти  столики,  нарядные  чистюли!
Послушай  дивом  плещущий  джазбанд
в  углу,  послушай—  сколь    экстазны
зазвонистые  чудо-голоса
дам,  что  несказанно  прекрасны
в  вечерних  туалетах...  Ресторан!
Как  в  этот  вечер  я  попал  сюда?

Но  всё  настолько  чуждо  мне.
Но  всем  настолько  отвергаем  я...
Не  в  силах  вынести  я  этот  смех.
Не  в  силах  вынести  людей  я  этих.
Иначе  вырастал  я  и  живал*.
Знавал  голод,  бессонницу,  нужду
и  свыкался  с  жизнью,  что  в  борьбе
за  утеснённый  и  униженный  мой  мир
окраин,  низких  потолков
удушливых  подвальных  этажей.

Ах,  этот  яркий  ресторан!
Ах  этот  дивный,  грохотный  джазбанд!
Довольны,  беззаботны  господа,
в  духа`х  и  накрахмаленный  сорочках,
а  дамы  в  дорогих  уборах,  вы,
когда  я  вас  сведу  сегодня
в  тот  бедный  старенький  квартал,
где  рос  я,  и  страдал,  и  жил,—
ужель  над  липкой  глиной,
над  старою,  изломанной  оградой
польётся  беззаботный  смех?

О,  может,  в  ваших
сердечках  встрепенётся  радость,
оттого,
что  вы  не  с  теми,  кто  
под  дырами  убогих,  низких  крыш...
А  может  быть,  вам  станет  тяжело,—
но  только,
когда  увидите  вы  собственную  обувь
измазанной  и  мокрою,  по  лаку...

Ах,  этот  яркий,  шумный  ресторан!
Ах,  эта  песня  дивная  джазбанда!..
Не  в  силах  дале  я  остаться  тут.
Распахнуто,  моё  стремится  сердце
к  народу  испито`му  и  трудному.
Восторгом,  упованьями  полно`,
сердце  моё  трепещет  дико,  рвётся
к  тем  людям,  выжатым**  нуждой.
А  вы,  да,  ресторанные  вы
господа-чистюли,  ч`ужды  мне!

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы
*  "израснах"  и  "бях"  здесь  имперфекты,  прошедшее  незаверш.  время  глаголов;
**  точнее,  соглавно  ориг.  тексту,  "сосимых"
***  "познАх  глАда,  безсъниЕто,  нуждАта
             и  свИкнах  да  живЕя  и  се  бОоря",  вот  такая  ритмика,  не  везде  гладко,—  прим.  перев.


РЕСТОРАНТ

Ех,  тоя  светъл,  шумен  ресторант!
Ех,  тия  чисти,  наредени  маси!
Да  слушаш  дивия,  гръмлив  джазбанд
от  ъгъла,  да  слушаш  и—  прехласнат—
звънливите  приятни  гласове
на  дамите  –  облечени  в  прекрасни,
вечерни  тоалети.  —Ресторант!
Как  тая  вечер  съм  попаднал  тук?..

Но  всичко  толкоз  ми  е  чуждо.
Но  всичко  толкоз  много  ме  отблъсква.—
Не  мога  да  понасям  тоя  смях.
Не  мога  да  понасям  тия  хора.
Аз  другаде  израснах  и  живях.
Познах  глада,  безсънието,  нуждата
и  свикнах  да  живея  и  се  боря
за  моя  свят  –  потиснат,  обруган,
от  крайните  квартали,  от  таваните,
от  сутерените  задушни  на  града.

Ех,  тоя  светъл  ресторант!
Ех,  тоя  див,  гръмлив  джазбанд!
Безгрижни  и  доволни  господа—
напарфюмирани,  с  колосани  яки,
и  вие,  дами,  с  скъпоценни  накити—
ако  ви  заведа
сега  до  оня  беден,  стар  квартал,
където  раснах,  страдах  и  живях—
дали  над  лепкавата  кал
и  старите  разкъртени  огради
ще  звънне  безгрижният  ви  смях?

О,  може  би
в  сърцата  ви  ще  трепне  радост,
че  вий  не  сте  от  тез,
които  страдат
под  ниските  пробити  покриви…
А  може  би  и  ще  ви  стане  тежко—
но  само
когато  видите  изкаляни  и  мокри
прекрасните  си,  лъскави  обувки…

Эх,  этот  светлый,  шумный  ресторан!
Эх,  эта  песня  дивная  джазбанда!..
Не  в  силах  дале  я  остаться  тут.
Распахнуто,  моё  стремится  сердце
к  народу  испито`му  и  трудному.
Сердце  моё  бьется,  трепещет  дико,
исполнено  надеждами,  восторгом
к  тем  людям,  выжатым*  нуждой.
А  вы,  да  вы,  чистюли-господа
из  ресторана,  мне  чужды`!

Ех,  тоя  светъл,  шумен  ресторант!
Ех,  тая  дива  песен  на  джазбанда!…
Не  мога  повече  да  бъда  тук.
Сърцето  ми  широко  се  стреми
към  хората  —изпити  и  утрудени.
Сърцето  ми  тупти,  пулсира  лудо,
изпълнено  с  надеждите,  с  възторга
на  тия  хора,  смукани**  от  нуждата.
А  вие,  вие,  светли  господа
от  ресторанта,  сте  ми  чужди!  

Александър  Вутимски

 
Александр  Вутимски,  "Корчма"

Не  их  ли  видите  вы  в  плохонькой  корчме—
усталых  и  
опухших
с  мутными  глазами?
Не  их  ли  видите,
когда  худые  руки
они  к  налитой  чарке  тянут?
Не  их  ли  видите  за  скриплыми  столами,
тот  люд  с  оледеневшими  сердцами,
тот  люд,  чьи  лица
напряжены  до  жути,
обрызганы  
расплёсканным  вином?
Вокруг  клубится  дым.
Вокруг  тяжёлый  запах.
И  низкий  потолок
молчит,  скорбит...
поверх  голов  безвольных  в  лихорадке.
...Ужель  не  отвернёте  вы  глаза?...
И  это  люди!...  и  неужто
горючая  и  тяжкая  брезгливость
сердца  вам  не  проймёт?
Как  низко  пал
непобедимый,  гордый  человек!...
Властитель  
недр  земных  и  поднебесья,
морей  хозяин...
...  Отверженны,  презренны...  каждый  вечер
сбираются  они,  и  пьют...  далече
шумит  их  сдавленная  песня...
А  может  быть  их  где-то
заждались  дети...  
с  измученными  лицами  
в  слезах.
И  может  быть  в  печальных  хатах
их  возвращения,
наморщив  лбы,
изношенные  жёны  ожидают
во  мраке  неуютном,  ледяном...
Усталый,
хмурый
люд...
Ужель  они,  неизлечимые,  целят
себя  в  корчме  вином  и  пеньем?
Какие  времена!
И  сколько  
укутанных  в  лохмотья,  пьяных  и
порочных  человеков.
О,
когда
они  ,от  распоследнего  до  первых,
воедино  
сердца
и  руки,
очи  устремят
к  грядущей  ясной  трезвости?...  
которая  лучами  землю  приласкает,
морщинистую,  смехом  исцелит.

перевод  с  болгарского  Терджимана  Кырымлы


КРЪЧМА

Не  ги  ли  виждате  в  разкъртената  кръчма—
набръчканите,
уморените,
с  помътени  очи?
Не  ги  ли  виждате  –
когато  мършави  ръце
протягат  към  напълнената  чаша?
Не  ги  ли  виждате  над  скърцащите  маси—
те—  хората  със  ледено  сърце,
с  лице—
обтегнато  и  страшно,
прехласнато
в  разплисканото  вино?
Наоколо  е  дим.
Наоколо  е  тежка  миризма.
И  ниския  таван
мълчи,  тежи…
над  обезсилените,  пламнали  глави.
—Нима  не  ще  отвърнете  очи?—
Това  са  хора!…  и  нима
не  ще  премине  през  сърцето  ви
горивото  и  тежко  отвращение?
О,  какво  падение
за  гордия,  непобедим  човек!—
Владетеля
на  въздуха,  на  земните  недра
и  на  моретата…
…Отвъргнати,  презрени…  всяка  вечер
събират  се  и  пият…  и  далече
шуми  сподавената  им  пиянска  песен…
А  може  би  ги  чакат  някъде
деца—
с  измъчени,
разплакани  лица.
И  може  би  в  печална  къща
завръщането  им
намръщено
окъсани  жени  очакват
във  ледения  неприветен  мрак…
Набръчканите
уморени
хора…
Нима  лекуват  в  кръчмата
неизлечимите  с  вино  и  песен  болки?
Каква  съвременност!
И  колко
захвърлени  във  дрипи  и
пияни,  и  порочни  хора.
О,
кога
от  най-последния  до  първия
като  един
ще  устремят  ръце,
сърца,
очи
към  трезвото  и  светло  бъдеще?—
Което  да  помилва  със  лъчи
и  смях  измъчената  сбръчкана  земя.  

Александър  Вутимски

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=261087
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 22.05.2011


Из стихотворений Еуджена Джебеляну (4)

Еуджен  Джебеляну  (24.04.  1911—  21.08.  1991),  "Сестра  моя"

у  коровы  такие  кроткие  очи,
и  она  меня  понимает
лучше,  чем  вы,  братья  мои  

Поэтому  вы  не  желали  меня
и  гнали  вдаль,  верьте,
много  ближе  смерти,
не  корова,  подруга  моя,

что  трогает  меня
понимающими  глазами,  прежними
ландышами  и  облаками  нежными,

с  думой  о  бойне,  что  вы  готовите
ей  ,  равно  и  мне,
в  которой  пощады  от  силы  слепой  нет.

а  лоб  её  снежно-нежен,
и  без  очков,
а  храм  её  лунный  хранит  меня,  
и  она  камня  за  пазухой  не  держит.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Sora  mea

 vaca  are  ochi  atît  de  blînzi
 şi  mă  înţelege  mai  bine
 decît  voi,  fraţi  ai  mei,  pe  mine

 Pentru  că  voi  nu  m-aţi  mai  vrea
 şi  m-aţi  goni  departe
 mult  mai  aproape  de  moarte
 decît  vaca,  prietena  mea

 care  spre  mine  priveşte
 cu  ochii  înţelegători
 de  mărgărite  şi  nouri  uşori

 cu  gîndul  la  abatorul  ce  ni  se  pregăteşte
 şi  ei  şi  mie  deopotrivă
 de  nevăzuta  forţă  nemilostivă.

 şi  fruntea  sa  e  de  zăpadă  blîndă
 şi  nu  poartă  ochelari
 şi  tîmpla  ei  de  lună  şi  mă  păzeşte
 şi  nu  stă  la  pîndă.

Eugen  Jebeleanu


Еуджен  Джебеляну,  "Крылья  и  земля"

Птица  это  семя  с  крыльями,
но  земля  её  не  терпит—  
и  сеется  она  лишь  рассыпаясь
листвою  на  воздусях  по  ветру.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Aripile  şi  pămîntul

 O  păsăre  e  o  sămînţă  cu  aripi
 însă  ea  nu  este  iubită  de  pămînt
 ea  încolţeşte  numai  desfoindu-şi
 foile-n  văzduhurile  arate  de  vînt.

Eugen  Jebeleanu
биография  автора  (в  русской  Вики  нет  ничего  о  нём):
http://en.wikipedia.org/wiki/Eugen_Jebeleanu


Еуджен  Джебеляну,  "Ганнибал"

Ни  у  кого  те  было  то,  что  у  него:
личная  архихнадменность
и  слоны,
лапами  крушащие  хребты
этих  Альп,  побелевших  от  страха.

Он  считал,  будто  достаточно  слуха  скалам
и  эху,  и
никто  дотоле  не  видывал  трубы
каменные,  раскачиваемые  этими  бестиями.

А  выигрыш  им  не  достался.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Hanibal

 Nimeni  n’avea  ceea  ce  el  avea:
 superba  lui  trufie
 şi  elefanţii
 şi  labele  lor  sfărâmând  vertebrele
 acestor  Alpi  albiţi  de  spaimă.

 Călca,  de-  abia  să  se  audă,  peste  stânci
 şi  s’auzea  în  lună,  şi
 nimeni  nu  mai  văzuse  trâmbiţele
 de  piatră  ondulandă  ale  acestor  fiare.

Şi  n’au  învins.

Eugen  Jebeleanu


Еуджен  Джебеляну,  "Цивилизованность"  

Корчма.  Радио.  И  танцевальная
музыка.
Человек  в  корчме
при  радио  и  при
танцевальной  музыке.
И  руки  этого  человека
отбивают  на  столе
танцевальный  ритм,
и  лицо  человека,  окаменевшее,
белое  лицо  гильотинированного.

Руки  
отчуждены  
от  того,  что  думает  человек.

И  белое  лицо  гильотинированного.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы

 
Civilizaţie

 O  crâşmă.  Radio.  Şi  muzică
 de  dans.
 Un  om,  în  crâşmă,
 lângă  radio  şi  lângă
 muzica  de  dans.
 Şi  mâinile  acelui  om,
 ce  bat  în  masă
 ritmul  dansului
 şi  faţa  omului,  încremenită,
 o  faţă  albă  de  ghilotinat.

 Mâinile
 despărţite
 de  ceea  ce  gândeşte  omul.

Şi  faţa-i  albă  de  ghilotinat.

Eugen  Jebeleanu


Еуджен  Джебеляну,  "Родник"  

Мои  слезы  текут  из  родника
сокрытого  глубоко  в  покое*  твоём.
Они  катят,  не  считаясь,
не  глядя  друг  на  друга.

Босые  и  сумрачные**,  они  сталкиваются,
но  иногда  замирают
ища  просветления—  когда  ты  являешься
и  видишь  меня  улыбаясь  сквозь  слёзы.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  точнее  "в  недвижимости";
**  также  "слепые,  незрячие",—  прим.  перев.  

Izvor

 Lacrimile  mele  curg  dintr-un  izvor
 ascuns  adânc  în  nemişcarea  ta.
 Ele  se  rostogolesc,  nu  se  numără,
 nu  se  privesc  unele  pe  altele.

 Desculţe  şi  oarbe  se  ciocnesc  între  ele,
 dar,  uneori,  încremenesc
 iscând  un  luminiş:  când  tu  apari
 şi  vii  spre  mine  surâzând  prin  lacrimi.

Eugen  Jebeleanu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260932
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 21.05.2011


Никита Стэнеску, три стихотворения

Никита  Стэнеску,  "Как  хорошо,  что  ты  есть"
 
Промедление  отпущено  мне,
отчего  счастье  моё  сокровенное
сильнее  меня,  прочнее  костей  во  мне,
о  которые  скрежещешь  в  моих  обьятиях  ты,
больно  и  замечательно  неизменная.

Давай  поговорим,  давай  говорить  слова
долгие,  стекловидные,  что  долота,  кои  дробят
холодную  сверхреку  на  знойные  рукава,
отсекают  ночь  ото  дня,  базальт  теребят.

Неси  меня,  счастье,  вверх,  и  бей  мне
на  виски  звёзды,  пока
мир  мой  продлится  и  в  бесконечном
восстанет  нечто  или  колонна
сверхновая,  и  высока.

Как  хорошо,  что  ты  есть,  как  удивительно,  что  я  есть!
Две  разные  песни,  во  сплетении  и  во  смешении,
двух  колеров,  доселе  невиданных:
одна  сверхнизкая,  возвращается  к  земле;
вторая  сверхвысокая,  ей  несладко
в  холодной,  беспримерной  схватке
с  дивом  ,что  ты  есть,  и  с  промедлением,  что  я  есть.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Ce  bine  că  eşti

 E  o  întâmplare  a  fiinţei  mele
 şi  atunci  fericirea  dinlăuntrul  meu
 e  mai  puternică  decât  mine,  decât  oasele  mele,
 pe  care  mi  le  scrâşneşti  într-o  îmbrăţişare
 mereu  dureroasă,  minunată  mereu.

 Să  stăm  de  vorbă,  să  vorbim,  să  spunem  cuvinte
 lungi,  sticloase,  ca  nişte  dălţi  ce  despart
 fluviul  rece  în  delta  fierbinte,
 ziua  de  noapte,  bazaltul  de  bazalt.

 Du-mă,  fericire,  în  sus,  şi  izbeşte-mi
 tâmpla  de  stele,  până  când
 lumea  mea  prelungă  şi  în  nesfârşire
 se  face  coloană  sau  altceva
 mult  mai  înalt  şi  mult  mai  curând.

 Ce  bine  că  eşti,  ce  mirare  că  sunt!
 Două  cântece  diferite,  lovindu-se  amestecându-se,
 douâ  culori  ce  nu  s-au  văzut  niciodată,
 una  foarte  de  jos,  întoarsă  spre  pământ,
 una  foarte  de  sus,  aproape  ruptă
 în  înfrigurata,  neasemuită  luptă
 a  minunii  că  eşti,  a-ntâmplării  că  sunt.

 Nichita  Stănescu


Мечу  я  глыбы  снега  вон,
в  огонь  бросаю,  в  вечный.
О  фея  снега,  мне  на  кон
пожги  луны  подсвечник,

пока,  согбён  и  труден,  хлад
мечу  я  в  огнь,  что  вечен:
мой  небывалый  прежде  лад  
столь  бел  и  безупречен.

Он  гаснет?  Нет,  не  гаснет  он!
Длиннее  пламя  многократно:  
дымлю  я  бровью  и  челом
насупленным  богато.

Огнь  и  вода,  дымы  и  лёд,—    
бросок  и  крик,  бросок  и  крик:  
Смотрите,  жив  я,  мне  идёт,
пусть  снег  идёт,  во  мне  горит.

перевод    с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Сu  bulgări  de  zăpadă-n  mâini
azvârl  în  focul  veşnic.
O  zână,  ninsă  săptămâni,
îmi  ţine  luna  sfeşnic

când,  aplecat  şi  încordat,
în  focul  veşnic  bulgări  reci
azvârl,  mai  alb,  mai  nepătat
decât  au  fost  în  veci.

Se  stinge?  Nu  se  stinge,  nu!
El  arde-n  flame  lungi  şi  iată
sprânceana  mea-i  de  fum  acu
şi  fruntea  încordată.

Apă  şi  foc,  gheaţă  şi  fum,  -
azvârl  şi  strig,  azvârl  şi  strig:
Priviţi-mă,  trăiesc  şi  sunt  acum,
şi  mă  las  nins  şi  nu  mi-e  frig.

Nichita  Stănescu


Никита  Стэнеску,  "Осеннее  настроение"

Осень  наступила;  укрой  ты  моё  сердце  скорей,
тенью  дерева  или  лучше  тенью  своей.

Боюсь  иногда,  что  мы  не  свидимся  вновь
или,  что  вырастут  острые  крылья  мои  облаков,
что  спрячешься  ты  в  чьих-то  глазах  уныньи,
и  чужак  накроет  тебя  веткой  полыни.

Тогда  я  ближусь  ко  скалам  и  молчу,
и  камни-слова  в  море  кликаю,
Луну  высвистываю,  верчу  
и  обращаю  в  любовь  великую.    

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Emoţie  de  toamnă

 A  venit  toamna,  acopera-mi  inima  cu  ceva,
 cu  umbra  unui  copac  sau  mai  bine  cu  umbra  ta.

 Mă  tem  că  n-am  să  te  mai  văd,  uneori,
 că  or  să-mi  crească  aripi  ascuţite  până  la  nori,
 că  ai  să  te  ascunzi  într-un  ochi  străin,
 şi  el  o  să  se-nchidă  cu  o  frunză  de  pelin.

 Şi-atunci  mă  apropii  de  pietre  şi  tac,
 iau  cuvintele  şi  le-nec  în  mare.
 Şuier  luna  şi  o  răsar  şi  o  prefac
 într-o  dragoste  mare.

Nichita  Stănescu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260771
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 20.05.2011


Никита Стэнеску, два стихотворения

Никита  Стэнеску,  "Высшая  математика"

Мы  знаем,  что  один  плюс  один  два,
но  единорог  с  парой  ему,
не  знаем,  сколько.
Знаем,  что  пять  минус  четыре  один,
но  облако  минус  корабль,
не  знаем,  сколько.
Знаем,  мы  знаем,  что  восемь
делить  на  восемь  один,
но  гору  делить  на  козу,
не  знаем,  сколько.
Знаем,  что  один  плюс  один  два,
но  ты  и  со  мной,  ох,  не  знаем,  сколько  нас.
Ах,  но  одеяло  
умноженное  на  кролика
будет  румянец,  конечно;
капусту  делить  на  флаг
это  свинья;
конь  минус  трамвай
это  ангел;
цветная  капуста  плюс  яйцо
будет  астрагал*.

Только  ты  со  мною,
умножены  и  поделены,
сложены  и  вычтены,
остаёмся  прежними...

Исчезни  из  разума  моего!
Вернись  мне  в  сердце!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  цветок,  похожий  на  клевер,  также  "надпяточная  кость,  бабка"  и  "ободок  колонны,  астрагал",—  прим.  перев.


Altă  matematică

 Noi  ştim  că  unu  ori  unu  fac  unu,
 dar  un  inorog  ori  o  pară
 nu  ştim  cât  face.
 Ştim  că  cinci  fără  patru  fac  unu,
 dar  un  nor  fără  o  corabie
 nu  ştim  cât  face.
 Ştim,  noi  ştim  că  opt
 împărţit  la  opt  fac  unu,
 dar  un  munte  împărţit  la  o  capră
 nu  ştim  cât  face.
 Ştim  că  unu  plus  unu  fac  doi,
 dar  eu  şi  cu  tine,
 nu  Ştim,  vai,  nu  ştim  cât  facem.

 Ah,  dar  o  plapumă
 înmulţită  cu  un  iepure
 face  o  roscovană,  desigur,
 o  varză  împărţită  la  un  steag
 fac  un  porc,
 un  cal  fără  un  tramvai
 face  un  înger,
 o  conopidă  plus  un  ou,
 face  un  astragal…

 Numai  tu  şi  cu  mine
 înmultiţi  şi  împărţiţi
 adunaţi  şi  scăzuţi
 rămânem  aceiaşi…

 Pieri  din  mintea  mea!
 Revino-mi  în  inimă!

 Nichita  Stanescu


Никита  Стэнеску,  "Поле"

Верю  я,  что  плоская  земля,
она  похожа  на  огромные  доски,
что  корни  деревьев  пронзают  её,  шевеля
голь  черепов  и  кости,
что  солнце  на  одном  месте  не  всегда,
и  звёзды,  конечно,  
что  те  и  другие  встают  наугад
плюс-минус  погрешность.
Верю,  что  оно,  когда  облачно,
не  восходит,  и  боюсь  затем,
что  вереница  восходов  кончится,
соскользнёт  из  ада  в  эдем.
Тогда  я  шлю  птиц  обученных,
допытливых,  с  острыми  взорами,
чтоб  сказали  мне,  как  полям  лучше  бы
расположиться  к  солнцу  высокому.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  оригинальный  (без  "гашеков")  текст  и  слишком  вольный  перевод  этого  стихотворения  см.  по  ссылке    http://www.chitalnya.ru/work/62600/

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260698
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 20.05.2011


Никита Стэнеску, два стихотворения

Никита  Стэнеску,  "Поэт  и  солдат"

Поэт  как  солдат:
нет  у  него  личной  жизни.
Она  у  него—  пыль
и  порох.

Клещами  он  поднимает  свои  колобродящие
сантименты-мурашки  —
и  подносит,  подносит  их  к  глазам  своим,
пока  те  не  станут  плотью  глаз.

Он  касается  ухом  брюха  голодной  собаки,
а  носом  обоняет  её  приоткрытую  пасть,
пока  нос  и  брюхо
не  станут  едины.

Поэт  как  время,  он
то  спешит,  то  опаздывает,
то  лживее,  то  праведнее.

Радуйтесь,  если  вам  удастся  сказать  нечто  поэту;
паче  радуйтесь,  если  вы  скажете  нечто  трудно-правдивое,
а  пуще  радуйтесь,  если  скажете  нечто  трудно-чувственное:
он  немедленно  молвит,  что  он  сказал  это,
и  если  он  так  скажет,  то  и  вы  
молвите,  что  по  правде
он  сказал  это.

С  ужасным  жаром
птичьими  крыльями  он  поднимает  ветер,
коим  пугает  птиц  так,  что  они  взлетают.

Не  верьте  плачущему  поэту:
всегда  его  слеза—  не  его  слеза,
он  выжимает  труды  из  слёз,
он  плачет  слезами  трудными.

Но  прошу,  умоляю  вас,
не  задерживайте  поэта!
Нет,  никогда  не  задерживайте*  поэта!

...  Даже  если    ваша  рука  
тоньше  луча,  
и  только  рука  ваша  способна  
пройти  сквозь  него,

она  не  пройдёт  сквозь  него,
а  пальцы  ваши  достанутся  ему,
а  он  начнёт  хвалиться  тем,  что  
у  него  больше  пальцев,  чем  у  вас.
И  вам  тогда  придётся  признать,  что
правда,  у  него  больше  пальцев...

Хорошо,  если  вы  поверите  ему,
а  лучше  всего  вам  
никогда  не  поднимать  руку  на  поэта.

...  и  никто  не  достоин  поднять  на  него  руку.
Поэт  как  солдат:
нет  у  него  личной  жизни.

 перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  в  румынском  "поднимать  руку"  буквально  значит  "задерживать",—прим.  перев.
 
 
Poetul  şi  soldatul

 Poetul  ca  şi  soldatul
 nu  are  viaţă  personală.
 Viaţa  lui  personală  este  praf
 şi  pulbere.

 El  ridică  în  cleştii  circonvoluţiunilor  lui
 sentimentele  furnicii
 şi  le  apropie,  le  apropie  de  ochi
 până  când  le  face  una  cu  propriul  său  ochi.

 El  îşi  pune  urechia  pe  burta  câinelui  flămând
 şi  îi  miroase  cu  nasul  lui  botul  întredeschis
 până  când  nasul  lui  şi  botul  câinelui
 sunt  totuna.

 Pe  căldurile  groaznice
 el  îşi  face  vânt  cu  aripile  păsărilor
 pe  care  tot  el  le  sperie  ca  să  le  facă  să  zboare.
 
 Să  nu-l  credeţi  pe  poet  când  plânge
 Niciodată  lacrima  lui  nu  e  lacrima  lui
 El  a  stors  lucrurile  de  lacrimi
 El  plânge  cu  lacrima  lucrurilor.

 Poetul  e  ca  şi  timpul
 Mai  repede  sau  mai  încet
 mai  mincinos  sau  mai  adevărat

 Feriţii-vă  să-i  spuneţi  ceva  poetului,
 Mai  ales  feriţi-vă  să-i  spuneţi  un  lucru  adevărat,
 Dar  şi  mai  şi,  feriţi-vă  să-i  spuneţi  un  lucru  simţit
 Imediat  el  o  să  spună  că  el  l-a  zis,
 şi  o  să-l  spună  într-aşa  fel  încât  şi  voi
 o  să  ziceţi  că  într-adevăr
 el  l-a  zis.

 Dar  mai  ales  vă  conjur,
 nu  puneţi  mâna  pe  poet!
 Nu,  nu  puneţi  niciodată  mâna  pe  poet!

…Decât  numai  atunci  când  mâna  voastră
 este  subţire  ca  raza
 Şi  numai  aşa  mâna  voastră,  ar  putea
 să  treacă  prin  el

 Altfel  ea  nu  va  trece  prin  el,
 şi  degetele  voastre  vor  rămâne  pe  el,
 şi  tot  el  va  fi  acela  care  se  va  lăuda
 că  are  mai  multe  degete  decât  voi.
 Şi  voi  veţi  fi  obligaţi  să  spuneţi  o  da,
 că  într-adevăr  el  are  mai  multe  degete…

 Dar  e  mai  bine,  dacă-mi  daţi  crezare,
 cel  mai  bine  ar  fi  să  nu  puneţi
 niciodată  mâna  pe  poet.

…Şi  nici  nu  merită  să  puneţi  mâna  pe  el.
 Poetul  e  ca  şi  soldatul
 nu  are  viaţă  personală.

Nichita  Stănescu


Никита  Стэнеску,  "Песня  мира"

Я  листвой  клеймённый  "вором",
будто  я  ограбил*  кодры**...
Полем  снежным  уведён  я,
грёжу  лесом,  заведённый,
только  ночи,  многозвёздны,
видят  всё,  и  многогрёзны.

Все  меня  бранят  здесь  хором.

Сумерком  клеймён  я  "вором",—
молвит  он  в  пару  промоин,
будто  дойну  я  присвоил,
ту,  что  спел  я  ненароком...

Только  гордости  жених  я...
...  но  головка  милой  мает,
к  звёздам  тополь  лист  вздымает,
ветер  так  же  треплет  ветки,  
тополь  бел,  а  ночь—  где  ветки.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  буквально  "...украл  ветку";
**  "лес,  лесистые  горы,  особенно  зрелый  лес  с  буком,  плющом,  моховым  покровом...",  из  Википедии,—  прим.  перев.


Cântec  de  lume

 Toată  frunza-mi  zice  lotru
 c-am  furat  un  ram  din  codru…
 Câmpu-i  nins  şi  tot  mi-aş  duce
 dorurile-n  el,  năuce,
 dară  nopţile-nstelate
 i  le  ţine  lui  pe  toate.

 Tot  aş  sta  şi  tot  mi-i  modru.

 Înserarea-mi  zice  lotru,
 seară  confundată-n  moină,
 c-am  furat  din  ea  o  doină
 ce-am  cântat-o  în  neştire…

 Numai  mândra-mi  zice  mire…
 …dar  la  capul  dragei  mele,
 plop  îş  urcă  frunza-n  stele
 vântul  de-l  îngână-n  ramuri,
 plopul  alb  cu  noaptea-n  ramuri.

ianuarie  1956
Nichita  Stănescu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260592
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 19.05.2011


Октавиан Гога, "Покинутый" и "Осень"

Октавиан  Гога,  "Покинутый"

Шурша,  убегают  секунды;,
а  в  дверь  мне  никто  стучится,
а  время  мне  душу  марает
золою  убитой,  нечистой.

Туманы  здесь  ночью  увиты;
я  тьмой  упрямой*  глотаем;
язычник,  буран  снеговитый
во  снах  мои  крылья  ломает.

Чело  мне  звезда  не  утешит
лучом  подаяния  ныне...
Когда  же  они  воссияют,
мои  дорогие  святыни?  

Понурился  дуб  упований:
погибшие  листья  помяты.
Ах,  всё-таки,  как  ты  красива
и  как  далеко  от  меня  ты.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  можно  и  "ослиной":  упрямой,  неуклюжей,  нелепой,—прим.  перев.

Părăsit

 Mor  multe  șiraguri  de  clipe,
 Și  nimeni  nu-mi  bate  la  poartră
 Când  vremea-mi  așterne  pe  suflet
 Cenușa  ei  aspră  și  moartă.

 Vin  neguri  cu  noaptea  pe  umeri,
 Și  bezna  mă-nghite,  nătângă,
 Și  viforul  vine,  păgânul,
 A  viselor  aripi  să-mi  frângă.

 Nu-i  rază  să-mi  mângâie  fruntea,
 Încet  coborându-mi  din  stele...
 Mai  străluci-va  vreodată
 Altaru-nchinărilor  mele?

 Stejarul  nădejdilor  multe
 Își  scutură  frunzele  moarte...
 Vai,  tu  ești  atât  de  frumoasă,
 Și  tu-mi  ești  atât  de  departe...

Octavian  Goga


Октавиан  Гога,  "Осень"

Иней  шалью  серебристой
сад  украсил  мне  покорный:
мяте  жалкой,  померанцу  
иссушил  сырые  корни.

По  верхушкам  вдоль  дубравы
мчатся  тучи  серопузы,
и  трясут  тряпьём  синцовым
по-над  полем  кукурузы.

А  когда  полночный  ветер
к  нам  жестоко  устремится,
оборвёт  амбаров  крыши,
влёт  сломает  церепицу.

От  язычницы-метели
гнутся  старые  орехи,
плачут  лозы,  утихают
родников  былые  смехи.

Только  чую,  как  слезинки
оживляют  это  тело:
"Голый  пасынок  лозинки,  
повествуй  нам  осень  смело".

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Toamna  

 Văl  de  brumă  argintie
 Mi-a  împodobit  grădina
 Firelor  de  lămâiţă
 Li  se  uscă  rădăcina.

 Peste  creştet  de  dumbravă
 Norii  suri  îşi  poartă  plumbul,
 Cu  podoaba  zdrenţuită
 Tremură  pe  câmp  porumbul.

 Şi  cum  de  la  miazănoapte
 Vine  vântul  fără  milă,
 De  pe  vârful  şurii  noastre
 Smulge-n  zbor  câte-o  şindrilă.

 De  viforniţa  păgână
 Se-ndoiesc  nucii,  bătrânii,
 Plânge-un  pui  de  ciocârlie
 Sus  pe  cumpăna  fântânii.

 Îl  ascult  şi  simt  subt  gene
 Cum  o  lacrimă-mi  învie:
 -  Ni  se-aseamănă  povestea,
 Pui  golaş  de  ciocârlie.

Octavian  Goga

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260413
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 18.05.2011


Октавиан Гога, "Мы"

У  нас  —сосновые  леса,
нив  шёлковых  раздолье,
и  столько  бабочек  пестры,—  
и  столько  горя  в  доме!
К  нам  соловьи  слетелись  чтоб
узнать  как  дойна  плачет;  
у  нас  и  песни,  и  цветы,
и  слёзы—  паче,  паче...

И  солнце  древнее  горит
у  нас  светлей  намного,
но  не  для  нас  оно  восходит
у  нашего  порога...
Лесные  чащи  примут  всё—  
нам  жаловаться  соснам.  
И  стоны  Муреш*  вдаль  несёт,
и  тройка  Кришей**  сносит.

У  нас  невесты  во  слезах
толкают  ножкой  прялку;
и  плачут,  жалостью  полны,  
отец  и  сын  вповалку.
Лениво  небо  наше,  здесь
медлительные  пляски,
полна  ведь  горем  наша  песнь,  
у  всех  слезливы  глазки.

Пугливы  бабочки  у  нас,
что  в  синем  небе  пляшут,
ведь  росы  с  этих  наших  роз,
питьё  их  —слёзы  наши.
А  чащи,  побратимы  нам,  
срослись  душевно  с  карой;
в  народе  молвят,  плачем  ткан
и  Олт***,  бедняга  старый.

У  нас  заветная  мечта,
она—  дитя  страданий,
её  хранители,  отцы
и  деды  жизнь  отдали.
Мы,  их  приплод,  средь  суеты
в  ярме  стеная  сами,  
тщеславие  вокруг  мечты
свой  век  кропим  слезами.

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  "Му́реш,  Ма́рош  (рум.  Mureş  ,  венг.  Maros)  —  река  в  Румынии  и  Венгрии,  левый  приток  Тисы"  (из  Википедии);
**  "Кришул-Репеде  или  Шебеш-Кёрёш—  река  в  западной  Румынии,  и  в  юго-восточной  Венгрии...Вместе  с  реками  Кришул-Алб  (Белый  Криш)  и  Кришул-Негру  (Черный  Криш)  формирует  систему  рек  Трёх  Криш  («Cele  Trei  Crişuri»)"  (из  Википедии);
***  "Олт  (Олтул,  рум.  Olt,  Oltul)  —  одна  из  главных  рек  Румынии,  левый  приток  Дуная.  Длина  709  км.  Спускается  с  западного  склона  Восточных  Карпат  и  ущельем  пересекает  Трансильванские  Карпаты..."  (из  Википедии);  все  реки,  упомянутые  в  этом  стихотворении—  трансильванские.  Автор,  уроженец  этого  края,  долго  боролся  за  воссоединение  Трансильвании  с  Румынией,—  прим.  перев.


Noi

 La  noi  sunt  codri  verzi  de  brad
 Şi  câmpuri  de  mătasă;
 La  noi  atâţia  fluturi  sunt,
 Şi-atâta  jale-n  casă.
 Privighetori  din  alte  ţări
 Vin  doina  să  ne-asculte;
 La  noi  sunt  cântece  şi  flori
 Şi  lacrimi  multe,  multe…

 Pe  boltă,  sus,  e  mai  aprins,
 La  noi,  bătrânul  soare,
 De  când  pe  plaiurile  noastre
 Nu  pentru  noi  răsare…
 La  noi  de  jale  povestesc
 A  codrilor  desişuri,
 Şi  jale  duce  Murăşul,
 Şi  duc  tustrele  Crişuri.

 La  noi  nevestele  plângând
 Sporesc  pe  fus  fuiorul,
 Şi-mbrăţişându-şi  jalea  plâng
 Şi  tata,  şi  feciorul.
 Sub  cerul  nostru-nduioşat
 E  mai  domoală  hora,
 Căci  cântecele  noastre  plâng
 În  ochii  tuturora.

 Şi  fluturii  sunt  mai  sfioşi
 Când  zboară-n  zări  albastre,
 Doar  roua  de  pe  trandafiri
 E  lacrimi  de-ale  noastre.
 Iar  codrii  ce-nfrăţiţi  cu  noi
 Îşi  înfioară  sânul
 Spun  că  din  lacrimi  e-mpletit
 Şi  Oltul,  biet,  bătrânul…

 Avem  un  vis  neîmplinit,
 Copil  al  suferinţii,
 De  jalea  lui  ne-am  răposat
 Şi  moşii,  şi  părinţii…
 Din  vremi  uitate,  de  demult,
 Gemând  de  grele  patimi,
 Deşertăciunea  unui  vis
 Noi  o  stropim  cu  lacrimi…

(1905)
Octavian  Goga  (1881—1938)

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260222
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 17.05.2011


Ингеборг Бахман, "Тема и вариации"

Thema  und  Variationen

In  diesem  Sommer  blieb  der  Honig  aus.
Die  Koeniginnen  zogen  Schwaerme  fort,
der  Erdbeerschlag  war  ueber  Tag  verdorrt,
die  Beerensammler  kehrten  frueh  nach  Haus.

Die  ganze  Suesse  trug  ein  Strahl  des  Lichts
in  einen  Schlaf.  Wes  schlief  ihn  vor  der  Zeit?
Honig  und  Beeren?  Der  ist  ohne  Leid
dem  alles  zukommt.  Und  es  fehlt  ihm  nichts.

Und  es  feht  ihm  nichts,  nur  ein  wenig
um  zu  ruhen  oder  im  aufrechts  zu  stehen.
Hoehlen  beugten  ihm  tief  und  Schatten,  
denn  kein  Land  nahm  ihn  auf.
Selbst  in  den  Bergen  war  es  nicht  sicher
—ein  Partisan,  den  die  Welt  abgab
an  ihren  toten  Trabanten,  den  Mond.

Der  ist  ohne  Leid,  dem  alles  zukommt,
und  was  kam  ihm  nicht  zu?  Die  Kohorte,
der  Kaefer  schlug  sich  in  seiner  Hand,  Braende
haeuften  Narben  in  seinem  Gesicht  und  die  Quelle
trat    als  Chimaere  vor  sein  Aug,
wo  sie  nicht  war.

Honig  und  Beeren?
Haette  er  je  ein  Geruch  gekannt,  er  war  ihm  laengst  gefolgt!
Nachtwandlerischer  Schlaf  im  Gehen,
wer  schlief  ihn  vor  der  Zeit?
Einer,  der  alles  geboren  wurde
und  frueh  ins  Dunkel  muss.
Die  ganze  Suesse  trug  ein  Strahl  des  Lichts
an  ihm  vorbei.

Er  spie  ins  Unterholz  den  Fluch,
der  Duerre  bringt,  er  schrie
und  ward  erhoert:
die  Beerensammler  kehrten  frueh  nach  Haus.
Als  sich  die  Wurzel  hob
und  ihnen  pfeifend  nachglitt,  
blieb  eine  Schlangenhaut  des  Baumes  letzte  Hut.
Der  Erdbeerschlag  war  ueber  Tau  verdorrt.

Unten  im  Dorf  standen  die  Eimer  leer
und  trommelreif  im  Hof.
So  schlug  die  Sonne  zu
und  wirbelte  der  Tod.

Der  Fenster  fiehlen  zu,
die  Koeniginnen  zogen  Schwaerme  fort,
und  keiner  hinderte  sie  fortzufliegen.
Der  Wildnis  nahm  sie  auf,
der  hohle  Baum  im  Farn
den  ersten  freien  Staat.
Den  letzten  Menschen  traf
ein  Stachel  ohne  Schmerz.

In  diesem  Sommer  blieb  der  Honig  aus.

Ingeborg  Bachmann


Ингеборг  Бахман,  "Тема  и  вариации"

Сим  летом  в  ульях    мёд  пропал.
свели  рои  с  подворий  пчеломатки,
иссохли  земляничные  заплатки,  
у  сборщиков  улов  был  скор  и  мал.

Всю  сладость  луч  унёс  один
в  какой-то  сон—он  до  поры  приснился?
Мёд  с  ягодами?  Беззаботен  тот,
кому  они  достались.  Господин.

Ему  лишь  мелочи  недоставало,  чтоб
покой  обресть  и  выпрямиться  гордо.
Он  дуплами  и  тенями  согбён  был,  ибо
его  провинции  земные  отвергали.
И  среди  гор  был  неуверен  он,  подпольщик,
который  мёртвой  спутнице-луне
был  выдан  миром  этим.

Кому  досталось  всё,  тот  беззаботен—
и  что  ему  недоставало  впредь?  Когорта
жуков  в  его  пригоршне  билась,  щёки
ему  светильники  веснушками  чертили,  и  колодец-
-химера  чудился  его  глазам
там,  где  стояла  сушь.

Он  в  заросли  проклятия  плевал,
чем  вызвал  сушь,  кричал  он—
и  был  услышан:
у  сборщиков  улов  был  скор  и  мал.
Когда  поднялись  корни—
и  с  посвистом  за  ними  поползли,
змеиной  кожей  напоследок  тешились  деревья.
А  парость  земляничная  в  росе  иссохла.

Мёд  с  ягодами?
Он  был  готов  идти  на  запах,  если  бы  его  почуял!
Лунатик,  дремлющий  в  походе,
кто  усыпил  его  до  часа?
Он  породил  всё  это  сам—
и  рано  должен  был  сойти  во  тьму.
Всю  сладость  луч  унёс  один,
который  миновал  его.

А  в  сельских  во  дворах
пустые  вёдра  застоялись  
Их  солнце  плющило,  а  смерть
в  них  барабанила.

Захлопывались  окна;
свели  рои  из  ульев  пчеломатки—
никто  не  воспрепятствовал  исходу.
Их  дикость  приняла:
средь  папороти  полый  дуб—
их  первая  свободная  держава.
Последний  человек  небольно
ужален  был.

Сим  летом  в  ульях    мёд  пропал.

перевод  с  немецкого  Терджимана  Кырымлы

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=260002
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 16.05.2011


Джеордже Топырчану, два стихотворения

Zi  de  vară

 Linişte.  Căldură.  Soare.
 Sălciile  plângătoare
 Stau  în  aer,  dormitând.
 Un  viţel  în  râu  s-adapă
 Şi-o  femeie,  lângă  apă,
 Spală  rufele,  cântând.

 Şi  din  vale  abia  vine
 Murmur  slab,  ca  de  albine,
 Somnoros  şi  uniform:
 Râul,  strălucind  în  soare,
 Ceartă  sălciile,  care
 Toată  ziulica  dorm.

 Sub  o  salcie  bătrână
 Şi  cu-o  carte  groasă-n  mână
 Care-mi  ţine  de  urât,
 M-am  culcat  în  fân  pe  spate,  -
 Somnul  lin,  pe  nechemate,
 A  venit  numaidecât.

 Cântec,  murmur,  adiere
 De  zefir  în  frunze  piere
 Şi  rămâne  doar  un  glas
 Care  umple  valea-ngustă.
 ....................................
 Ia  te  uită,  o  lăcustă
 Mi-a  sărit  tocmai  pe  nas!

George  Topârceanu


Джеордже  Топырчану,  "Летний  день"
 
Тишина.  Теплынь.  И  солнце.
Ивы-плаксы  грезят  словно,
замерли  на  воздусях.
Посреди  реки  телёнок;
у  реки  среди  пелёнок
женщины—и  голосят.

Еле  слышен  из  долины
тихий  шум,  кабы  пчелиный,
монотонный  убаюк;
речка  блещущая  в  солнце,
ив  бранит,  а  те  в  поклонце
спят  у  речки  на  краю.

Я  под  ивою-старухой
с  толстой  книгою-гроссбухой,
ею  занят,  в  сено  лёг—  
и  лежал  себе  на  спинке...
сон  явился  без  заминки,
без  веления  прибёг.

Что  зефир  поёт  и  бает,
кроны  шумом  убивают,  
что,  один  вокре`ст  занос,
полнит  до  краёв  долину.
...............................................
Глянь-ка,  мне  кузнечик  дивный
прыгнул  попросту  на  нос!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы
*  биография  поэта  http://ru.wikipedia.org/wiki/Топырчану,_Джордже

Джеордже  Топырчану,  "Баллада  меленького  кузнечика"

По  пригоркам  огрубевшим,
по  жнивья  иссохшим  плешкам
покатилась  между  прочим  
осень,  что  темна  как  ночи.
 
Дура  длинная,  худая
мир  метёлкой  донимает,
сырость  множит—
с  отвращением  роняет
с  опахала  канитель:
мелкий  дождик,  
листьев  трупы,
брызги  тины,
и  сопель...

Вот  она  из  гор  спустилась,
проклиная
и  рыдая:
лопухи  все,  недотроги,
тихо  прячутся  в  канавах,
а  шиповник  полевой
уступает  ей  дороги
и  поклоны  бьёт,  не  свой.

Лишь  на  горке,  незамечен,  
из  своей  землянки  в  глине
показался  сам  кузнечик,
мелкий,  сажею  помечен,
а  на  крыльцах  мелкий  иней.

—Кри-кри-кри,
осень  серая,  замри.
До  сочельника  я  сгину,
с  голодухи  лягу  в  глину.
Смог  бы  я  собрать  запасы,
у  соседа-муравья  
не  просил  бы,  ведь  не  даст  он,
всем  расскажет  про  меня...
—А  теперь,  —
вздохнул  кузнечик,—
с  каждым  днём  житьё  не  легче,
мне  конец  наступит  вскоре.
Кри-кри-кри,  
осень  серая,  замри.
Малышу-бедняге  горе!

перевод  с  румынского  Терджимана  Кырымлы


Balada  unui  greier  mic

 Peste  dealuri  zgribulite,
 Peste  ţarini  zdrenţuite,
 A  venit  aşa,  deodată,
 Toamna  cea  întunecată.

 Lungă,  slabă  şi  zăludă,
 Botezând  natura  udă
 C-un  mănunchi  de  ciumafai,  -
 Când  se  scutură  de  ciudă,
 Împrejurul  ei  departe
 Risipeşte-n  evantai
 Ploi  mărunte,
 Frunze  moarte,
 Stropi  de  tină,
 Guturai…

 Şi  cum  vine  de  la  munte,
 Blestemând
 Şi  lăcrimând,
 Toţi  ciulinii  de  pe  vale
 Se  pitesc  prin  văgăuni,
 Iar  măceşii  de  pe  câmpuri
 O  întâmpină  în  cale
 Cu  grăbite  plecăciuni…

 Doar  pe  coastă,  la  urcuş,
 Din  căsuţa  lui  de  humă
 A  ieşit  un  greieruş,
 Negru,  mic,  muiat  în  tuş
 Şi  pe-aripi  pudrat  cu  brumă:

—  Cri-cri-cri,
 Toamnă  gri,
 Nu  credeam  c-o  să  mai  vii
 Înainte  de  Crăciun,
 Că  puteam  şi  eu  s-adun
 O  grăunţă  cât  de  mică,
 Ca  să  nu  cer  împrumut
 La  vecina  mea  furnică,
 Fi’ndcă  nu-mi  dă  niciodată,
 Şi-apoi  umple  lumea  toată
 Că  m-am  dus  şi  i-am  cerut…
 Dar  de-acuş,
 Zise  el  cu  glas  sfârşit
 Ridicând  un  picioruş,
 Dar  de-acuş  s-a  isprăvit…
 Cri-cri-cri,
 Toamnă  gri,
 Tare-s  mic  şi  necăjit!

George  Topârceanu

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=259842
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 15.05.2011


Тед Хьюз, "Не трожь тлефон"

Этот  пластиковый  Будда  вопит  как  резаный  каратист

Пушинки  нежных  слов
Предваряет  припомаженный  вздох  надгробья

Смерть  изобрела  телефон  он  похож  на  алтарь  смерти
Не  обожай  телефон
Обожателей  в  живых  мертвецов  обращает  он
Многими  снастями,  притворной  многоголосицей

Сиди  как  безбожник  когда  слышишь  молитвенный  вопль  тлефона

Не  думай  дом  твой  укрытие  он  тлефон
Не  думай  ты  идёшь  своим  путём  ты  нисходишь  с  тлефоном
Не  думай  ты  спишь  с  Богом  ты  спишь  в  рупоре  тлефона
Не  думай  твоё  грядущее  твоё  оно  ждёт  тлефона
Не  думай  твои  мысли  суть  твои  мысли  они  суть  игрушки  тлефона
Не  думай  дни  сии  суть  дни  они  суть  священнослужители  тлефона
Тайная  полиция  тлефона

О  фон  вон  из  дома  моего
Ты  гадкий  бог
Поди  ищи  подушку  себе  шептать
Не  подымай  змеиную  головку  в  доме  моём
Не  кусай  впредь  замечательных  людей

Ты  пластиковый  краб
Почему  итоги  твоих  прорицаний  всегда  одинаковы?
Сколько  тебе  отгребают  с  кладбищ?

Твои  недомолвки  столь  же  гадки
Нужен,  ты  злобно  нем  как  ясновидящий  безумец
Звёзды  шепчут  разом  в  твоём  дыхании
Океаны  мировой  пустоты  в  твоём  рупоре
Тупо  струны  твои  бряцают  в  безднах
Пластиковый  ты  затем  камень  разбитая  шкатулка  для  писем
И  ты  невоздержанно
лжив  или  правдив,  лишь  зло  одно
вгоняет  в  дрожь  тебя  в  предвкушении  чужого  промаха

Чернеющие  клеммы
Их  смерть  натирает  своими  кристаллами  
Ты  пухнешь  и  корчишься
Ты  распахиваешь  зев  Будды
Ты  корчишься  в  основании  дома  своего

Детонатор  тлефона  не  подымай
Бич  пламени  дней  последних*  захлещет  из  тлефона
Мертвец  из  тлефона  выпадет  

Тлефонную  трубку  не  подымай

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  дни  последние,  когда  (2  Тимофею  3:1-2)  "Знай  же,  что  в  последние  дни  наступят  времена  тяжкие.  2  Ибо  люди  будут  самолюбивы,  сребролюбивы,  горды,  надменны,  злоречивы,  родителям  непокорны..."


DO  NOT  PICK  UP  THE  TELEPHONE

 That  plastic  Buddha  jars  out  a  Karate  screech

 Before  the  soft  words  with  their  spores
 The  cosmetic  breath  of  the  gravestone

 Death  invented  the  phone  it  looks  like  the  altar  of  death
 Do  not  worship  the  telephone
 It  drags  its  worshippers  into  actual  graves
 With  a  variety  of  devices,  through  a  variety  of  disguised  voices

 Sit  godless  when  you  hear  the  religious  wail  of  the  telephone

 Do  not  think  your  house  is  a  hide-out  it  is  a  telephone
 Do  not  think  you  walk  your  own  road,  you  walk  down  a  telephone
 Do  not  think  you  sleep  in  the  hand  of  God  you  sleep  in  the  mouthpiece  of  a  telephone
 Do  not  think  your  future  is  yours  it  waits  upon  a  telephone
 Do  not  think  your  thoughts  are  your  own  thoughts  they  are  the  toys  of  the  telephone
 Do  not  think  these  days  are  days  they  are  the  sacrificial  priests  of  the  telephone
 The  secret  police  of  the  telephone

 О  phone  get  out  of  my  house
 You  are  a  bad  god
 Go  and  whisper  on  some  other  pillow
 Do  not  lift  your  snake  head  in  my  house
 Do  not  bite  any  more  beautiful  people

 You  plastic  crab
 Why  is  your  oracle  always  the  same  in  the  end?
 What  rake-off  for  you  from  the  cemeteries?

 Your  silences  are  as  bad
 When  you  are  needed,  dumb  with  the  malice  of  the  clairvoyant  insane
 The  stars  whisper  together  in  your  breathing
 World's  emptiness  oceans  in  your  mouthpiece
 Stupidly  your  string  dangles  into  the  abysses
 Plastic  you  are  then  stone  a  broken  box  of  letters
 And  you  cannot  utter
 Lies  or  truth,  only  the  evil  one
 Makes  you  tremble  with  sudden  appetite  to  see  somebody  undone

 Blackening  electrical  connections
 To  where  death  bleaches  its  crystals
 You  swell  and  you  writhe
 You  open  your  Buddha  gape
 You  screech  at  the  root  of  the  house

 Do  not  pick  up  the  detonator  of  the  telephone
 A  flame  from  the  last  day  will  come  lashing  out  of  the  telephone
 A  dead  body  will  fall  out  of  the  telephone

 Do  not  pick  up  the  telephone

Ted  Hughes

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=259810
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 15.05.2011


Гео Шкурупий, два стихотворения

Гео  Шкурупий,  "Влажность  уст"

Бетонного  города  тени,
железокаменый  тук...  
Запутался  в  золотой  паутенье*
месика**  блестящий  жук.

Такой  славный,  такой  хороший  вечер,
что  даже  миражом  сдаётся  всё!
Моих  грёз  табун  противоречий
в  стойлах    вдохновенных  очей.

И  наши  фигуры  белые
тиснутся  в  мягких  касаньях,
буфы  эпонжа***  медленны
в  ситцевых  колыханьях...

Громкий  трясущийся  звон
наши  тела  напоминают,
звон,  что  звучит  в  страну
ласк  переменчивых  маев.

Разве  рукой  обнимешь  тебя,
разве  чувства  выскажешь!
И  сердце  в  литавры  бия,
вздохом  ты  будто  взыски  жжёшь.

Вдруг  чёрная  тень  раскорячится,
средь  светлого  озера  плаца  смертна,
пристыженно  отшатнёшься,  бела  акация
под  поцелуем  пьяного  ветра.

Ах,  какая  нежная,  нежная,
вздохом  не  сказать...
Твоих  жестов  горячую  нежность
только  вечеру  такому  целовать.

Впредь  нечасто,  тих—    
ведь  время  летит  в  темпе  бешеном—  
найдет  мотылька  уст  твоих
рот  мой  обессмешенный.

И  после  снова  вотрёшься  воском
в  паркет  груди  моей...
Твой  душистый  и  тёплый  космос  
я  боюсь  в  увлечении  задушить.

Полузажмуренные  очи,
когда  влагу  уст  пью...
Локонов  разъерошенные  клочья
пахнут  буйной  пустотою.

Только  ноги  и  тело,
словно  кем-то  вином  налиты...
Над  нами  стоит  здание  химерным  Вием
и  тумбы  выставляются  гномами.

И  люферс****  тёплых  рук
такой  маленькой  девочки,
и  тела  ярмо  несу,
занесу  с  собою  в  вечность.

А  всё  в  золотом  потопе  сникает,
город  будто  тонет  в  зелёной  ряске*****,
и  сам  я  напоминаю  утопленника,  
кой  захлёбывается  волной  ласк...

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы
*  а  что?  футуристично%);
**  т.е.  месяц,  луна  (донск.)  см.  у  В.  Даля;
***  "ЭПОНЖ  (от  франц.  eponge  -  губка)  -  хлопчатобумажная  или  шелковая  ткань  с  шероховатой  (губчатой)  поверхностью,  с  разноцветным  рисунком  в  виде  узорчатого  меланжа,  клеток,  широких  полос  и  др.",  см.  http://dic.academic.ru/dic.nsf/enc3p/337310
****люФерс  -  морская  петля,  а  люВерс-  отверстие  в  парусе,  обмётанное  ниткой;  дуплинь  -  тоже  синоним  петли;
*****"ряска"  в  словаре  Ефремовой  есть,  а  у  Даля  нет!  интересно...  ,—прим.  перев.    


ВОГКІСТЬ  ВУСТ

 Бетонного  міста  тіні,
 камінь,  залізо,  брук...
 Заплутався  в  золотому  павутинні
 місяця  блискучий  жук.

 Такий  гарний,  такий  хороший  вечір,
 що  навіть  маревом  здається  все!
 Моїх  мрій  табун  суперечок
 в  стійлах  натхненних  очей.

 І  наші  постаті  білі
 стискаютсья  в  м'яких  торканнях,
 буфи  епонжу  в  обіймах,
 в  ситцевім  морі  тану...

 Гучний  вібруючий  дзвін
 наші  тіла  нагадують,
 дзвін,  що  лунає  в  країну
 ласк  мінливих  райдуг.

 Хіба  рукою  обіймеш  тебе,
 хіба  почуття  висловиш!
 Серце  в  литаври  б'є
 і  подихом  наче  тишу  ловиш.

 І  коли  чорна  тінь  зненацька    
 у  світле  озеро  площі  вирине,
 засоромлено  відхитнешся,  як  біла  акація
 під  поцілунком  п'яного  вітру.

 І  потім  знову  ввітрешся  воском
 у  паркет  грудей    моїх...
 Твою  запашну  й  теплу  постать
 я  боюсь  у  захопленні  задушить.
   
 Ах,  яка  ніжна,  ніжна,
 подихом  не  сказать...
 Твоїх  рухів  гарячу  ніжність
 тільки  вечору  такому  цілувать.

 Вже  зовсім  мало  таких  разів,
 бо  час  летить  скаженим  льотом,
 я  спіймаю  метелика  вуст  твоїх
 своїм  шукаючим  ротом.

 Напівзаплющені  очі,
 коли  вогкість  вуст  п'ю...
 Волосся  розкуйовджене  клоччя
 пахне  буйною  пусткою.

 Тільки  ноги  й  тіло,
 наче  хтось  вином  налляв...
 Над  нами  стоїть  будинок  химерним  Вієм
 і  тумби  вихиляються  гномами.

 І  зашморг  теплих  рук
 такої  маленької  дівчинки,
 і  тіла  тягар  несу,
 занесу  з  собою  у  вічність.

 А  все  золотим  потопом  лякає,
 місто  наче  тоне  в  зеленій  рясці,
 і  я  сам  собі  нагадую  втопленика,
 що  захлинається  хвилею  ласк...

Ґео  Шкурупій


Гео  Шкурупий,  "Предсолнцезаря"

Моя  голова  как  большой  колокол,
звонит  от  чая  н-но  в  полумглу,
а  в  сердце  топкий  сует  раскол,
где  бакен  не  мигнёт  в  углу.

Мне  в  ответ,  мне  ответ  не  светится,  
почто  плачет  мой  товарищ  в  юбке,
будто  кто  срезал  розу  летнюю,
и  сочатся  му`кой  пней  губки.

Я  же  тысячу  аз  тебе  поцелуями
и  про  сё,  и  про  то,  за  что,  и  как...
когда  уста  твои  красными  буями
тоже  горели  на  моих  щеках.

Города  грохотный  поезд  закатом  красится,
косит  месяц  юный  синь  мекк,
а  меня  колет  твоя  отчаянная  пассия,
солёная  роса  твоих  век.  

перевод  с  украинского  Терджимана  Кырымлы


ПРЕДСОНЦЗОРЯ

 Моя  голова,  як  великий  дзвін,
 дзвонить  од  чайно  в  присмерк,
 а  серце  потрапило  в  каламутний  плин,
 де  нема  ні  сигналів,  ні  іскор.

 Я  не  можу,  не  можу  зрозуміти,
 чому  плаче  мій  товариш  у  сукні,
 неначе  хтось  зрізав  розу  літню
 і  лишились  тільки  мук  пні.

 Я  ж  тисячу  азів  оповідав  тобі  поцілунками
 і  про  це,  і  про  те,  за  що,  і  як...
 Коли  вуста  твої  червоним  бруньками
 теж  квітнули  на  моїх  щоках.

 Місто  потягом  гуркотить  на  захід,
 косить  серпом  неба  синь  молодик,
 а  мене  турбує  твій  одчайний  захват,
 солона  роса  твоїх  повік.

Ґео  Шкурупій

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=259437
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 13.05.2011


Роберт Лоуэлл, "Старое пламя"

Моя  жена,  моё  старое  пламя!
Ты  помнишь  наши  птичьи  помыслы?
Раз  утром,  прошлым  летом  по  дороге  
домой  к  нам  в  Мэйн  было  это.  Тишина
стояла  на  холме,  она...

И  было  красное  ушко  индейского  маиса
распластано  на  двери.
Старая  Слава*,  её  тринадцать  лоскутов
на  шпиле  развевались.  И  шлагбаум,
как  школьный,  древлекрасен  был.
 
Внутри  хозяин-пахарь  новый,
и  новая  жена,  нова  метла!
Заатлантический  антикварьят,
трофеи  оловянные  
сияли  в  каждой  комнате.

Порядок  нов,  он  ограничен!
Позвонить  к  шерифу,
к  соседу  я  теперь  не  побегу,
не  вызову  такси  на  курорт**
или  в  монопольный  винный  магазин!

Никто  не  видел,  как  твой
призрачно-воображаемый
любимый  таращится  
в  окно  и  запахивает
у  горла  шарф.

Здоровья  новосёлам  желаю,
бодрости  флагу  их,  мир  дому  
что,  стар,  но  подновлён  был  ими!
Всё  выметено,  выскоблено  дочиста,
обставлено,  украшено.  проветрено.

Всё  изменилось  к  лучшему,
а  как  жестоко  трепетали  мы
здесь,  средь  заносов  снежных,
кипя  как  коренные  белые***,
зарывшись  в  книги!

Бедняга  и  призрак,  
старый  любимец,  скрипи  
нам  от  своей  пламенной  дущи,
как  тогда,  когда  мы  не  спали.
В  одной  кровати  и  порознь

мы  слышали  забег  урчащего
плуга  на  холм...
красная  вспышка,  затем  голубая*:
так  он  отбрасывал  снег
по  обочинам  дороги.

перевод  с  английского  Терджимана  Кырымлы
*  тринадцать  полос  на  первом  флаге  США,  по  числу  бывших  английских  колоний;  красный  и  голубой  (и  белый,  здесь  это  снег)  —цвета  государственного  флага  США;
**  в  ориг.  тексте  упоминается  Бат,  английский  (для  первых  американцев  "господский")  фешенебельный  курорт;
***  буквально  "васпы",  от  White  Anglo-Saxon  Protestants  ,  —прим.  перев.


The  Old  Flame  

My  old  flame,  my  wife!
Remember  our  lists  of  birds?
One  morning  last  summer,  I  drove
by  our  house  in  Maine.  It  was  still
on  top  of  its  hill  -

Now  a  red  ear  of  Indian  maize
was  splashed  on  the  door.
Old  Glory  with  thirteen  stripes  
hung  on  a  pole.  The  clapboard
was  old-red  schoolhouse  red.

Inside,  a  new  landlord,
a  new  wife,  a  new  broom!
Atlantic  seaboard  antique  shop
pewter  and  plunder
shone  in  each  room.

A  new  frontier!
No  running  next  door
now  to  phone  the  sheriff
for  his  taxi  to  Bath
and  the  State  Liquor  Store!

No  one  saw  your  ghostly  
imaginary  lover
stare  through  the  window
and  tighten
the  scarf  at  his  throat.

Health  to  the  new  people,
health  to  their  flag,  to  their  old
restored  house  on  the  hill!
Everything  had  been  swept  bare,
furnished,  garnished  and  aired.

Everything's  changed  for  the  best  -
how  quivering  and  fierce  we  were,
there  snowbound  together,
simmering  like  wasps
in  our  tent  of  books!

Poor  ghost,  old  love,  speak
with  your  old  voice
of  flaming  insight
that  kept  us  awake  all  night.
In  one  bed  and  apart,

we  heard  the  plow
groaning  up  hill  -
a  red  light,  then  a  blue,
as  it  tossed  off  the  snow
to  the  side  of  the  road.  

Robert  Lowell

адрес: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=259212
рубрика: Поезія, Поэтические переводы
дата поступления 12.05.2011